Reč ima ministar. Izvolite.

Za rešenje eksproprijacije već je kompanija morala da pokaže svoj dokaz. Prema tome, to je bilo dvostruko dokazivanje.
Druga stvar, kada govorite da nije žurba, reći ću vam da bi samo saslušanje trajalo najmanje godinu i po dana. Uzmite i podelite, itd, uradite čistu matematiku preko 30.000 vlasnika parcela itd, a da ne govorimo za situacije kada uvek imate jedan procenat koji može ili ne mora da napravi problem.
Daću vam primer, recimo, izgradnje najobičnije male hidroelektrane u opštini Boljevac. U opštini Boljevac vlasništvo nad zemljištem i još naslednici, ima ih negde oko 150, pet hektara je u pitanju, pet godina se obezbeđuje ta zemlja, od čega jedan hektar stoji i najveći problem je taj jedan hektar, a ovi ostali su se dogovorili sa onima koji budu gradili malu hidroelektranu. Dakle, pet godina se dogovaraju oko toga. Da bi se izbegle takve stvari i da ne bismo došli u situaciju da možda se uradi 80% svega, a da ostane 20% problem, iz tog razloga smo i dali predlog ovog zakona i zbog toga da bismo što pre to završili. Naravno, ne bi bilo moguće da se završi za godinu dana.
Dakle, da pustimo sve tako kako vi kažete, onda bi mogli da razgovaramo o godinama, između pet do sedam godina da se izvrši eksproprijacija zemljišta za izgradnju "Južnog toka". Ne možemo da čekamo pet do sedam godina.
Još jednom napominjem, Srbija nije jedina zemlja koja je donela ovakav zakon. Dakle, sve ove države koje su potpisnici izgradnje "Južnog toka" su donele ovakve i slične zakone.

Replika, narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Iz ovoga što ste izložili zaključujem da niste imali uvid u naše amandmane. Molim vas da ih pročitate, jer smo tačno i precizno predvideli da damo mogućnost građanima da se izjasne, a da to njihovo izjašnjenje ne utiče na dužinu trajanja eksproprijacije.
Jednostavno dozvoljavamo ljudima da kažu ono što mise o tome što će im biti oduzeta njihova imovina, a sa druge strane tim istim našim amandmanima smo predvideli da to njihovo izjašnjenje neće uticati na to dužina trajanja eksproprijacije bude više od, na primer, šest meseci. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova i to do završetka načelnog pretresa koji je u toku zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda.
Sada određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15,10 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, žao mi je što je sad praktično u ovom  ambijentu poslednja reč najveće poslaničke grupe po pitanju Predloga ovog zakona, ali jedan aspekt koji mislim da nijedan predstavnik predlagača nije dao je suštinski – šta nama donosi Predlog ovog zakona? Znači, za proglašavanje javnog interesa i pribavljanja sve dokumentacije za uspostavljanje ovakvog infrastrukturnog projekta.
Imali smo danas prezentaciju i gospodina Bajatovića i ministarstva o tome kakav je stav države o ovako važnim projektima koji su započeli u nekom svom prethodnom stanju. Prvi okvir je od 2008. godine, kada je potpisan prvi sporazum između Srbije i Rusije. Zatim, imali smo deo koji je definisan članom 194. Ustavom, koji se odnosi na rad uopšte projekata koji obuhvataju infrastrukturu i one koji obuhvataju deo koji se odnosi na javni interes države, kada su u pitanju ovakvi projekti.
Ono što je važno da se kaže, a to je da nadležnost više ministarstava je nad ovim projektom i to je sada u ovom trenutku Ministarstvo energetike i zaštite životne sredine, Ministarstvo za prirodne resurse, rudarstvo i prostorno planiranje, ali i Ministarstvo za građevinu i urbanizam. Tako da, samim tim koliko je nadležnosti ovih ministarstava i koliko je oblasti obuhvaćeno, kao i Ministarstvo finansija naravno, bez kojih nijedan strateški projekat u ovoj državi ne može da se donese ukoliko nije obuhvaćeno budžetom Republike Srbije, pokazuje nam značaj ovog projekta.
Kada pričamo i infrastrukturnim projektima, imamo taj finansijski, odnosno ekonomski aspekt o kome smo dosta govorili i čuli, da je to 1,7 milijardi evra kao investicije, o mogućnosti projekcije prihoda na godišnjem nivou, pa čak do 500 miliona evra, ukoliko je taj deo tačno definisan ove cene naknade koja će biti tek predmet nekih budućih pregovora. Ono što je važno, a danas niko nije pomenuo, a to je taj društveni aspekt, odnosno društveni doprinos ovakvih infrastrukturnih projekata.
Kada govorimo uopšte o infrastrukturnim projektima, pre toga da bi uopšte počeli izgradnju ovako važnih energetskih objekata, onda se radi ta takozvana "predinvesticiona studija" ili studija po kojoj su već na neki način rusko-srpski partneri, odnosno zajedničko preduzeće već preduzelo te radnje i odradilo.
Kada pričamo o toj ceni koja je od strane nekih poslaničkih grupa uvek stavljena pod znak pitanja, ona se radi u početku kada je predinvesticiona studija kao jedna projekcija, kao jedna prognoza koliko to može da bude. S obzirom da imamo projekte koji počinju 2008. godine, pa dolaze 2013. godine, pa imamo projekciju da treba da se završi 2015. godine i da gasne stanice treba da budu sagrađene 2016. i 2017. godine, složićete se da to utiče na investicioni ambijent koji se menja. Na kraju krajeva, i ekonomska situacija na tržištu kapitala se menja i samim tim je i ova cena od dva do pet dolara, ne znam na hiljadu kubika, na sto kilometara, negde uvek u tom rasponu maksimalnog i minimalnog.
Šta je nama raditi? Ministar je jako dobro predložio da nama u stvari predstoje važni pregovori sa ruskim partnerom, odnosno da "Južni tok" kao zajedničko preduzeće tek treba da stane na noge, u smislu isplativosti ovog projekta. Ono što je društveni doprinos ovog projekta, to je da sama direktna investicija i podizanje tog nivoa ekonomskog rasta, koji je u stvari nama i najvažniji, jer kod nas u regionu znamo da ekonomski rast između do 1,5, ali u zemljama koje su bivše SFRJ, odnosno konkretno Rusija 5%, najinteresantnije je što će ova grana povući za sobom razvoj i onih neprofitabilnih delatnosti, znači, neproizvodnih subjekata u društvu.
To je nama najvažniji deo u ovom trenutku, jer smo mali, a to je obrazovanje. Znači, kontakt sa novim tehnologijama, učenje, međusobna razmena u tom tehničko-tehnološkom smislu, zatim unapređenje tog kompletnog obrazovnog sistema, kao i visoko obrazovnog, unapređenje zdravstvenog sistema i unapređenje, na kraju krajeva i razvoj kulture, jer negde kulture se stavlja na poslednje mesto, ali ona je rezultat ekonomskog rasta jedne zemlje.
Zbog čega sada ovo na kraju govorimo kao jedan od najvažnijih aspekata? Zbog toga što se malo priča kada su u pitanju investicije o tome da postoji taj takozvani društveni doprinos svakog infrastrukturnog projekta osim tog ekonomskog. Ekonomski je i najvažniji zbog toga što ide ukoliko imate porast investicija, smanjujete siromaštvo, imate povećan stepen standarda građana Srbije, ali imate i ovaj deo aspekta koji je i sam ministar naglasila, a to je stepen energetske sigurnosti, odnosno stepen bezbednosti u regionu.
Ovim projektom Srbija bi zaista imala jednu komparativnu prednost u odnosu na zemlje u regionu, misleći na bivše SFRJ, a mogla bi i da bude deo zajedničkog projekta one trase od koje se odstupilo 2010. godine, za vreme prošle Vlade, zbog čega ljudi južno od Niša negde i žale zašto taj deo trase i nije prošao. Verovatno će u budućim raspravama i biti to deo teme.
Interesantno je da se sada i taj deo trase, koji je možda u ovom trenutku zaobiđen, postao vrlo interesantan za neke druge investitore koji nisu vezani za rusku privredu nego, nasuprot tome, vezani za EU. Samim ovim projektom mi sebi otvaramo mnoge druge mogućnosti privredne, a i neke nove projekte u oblasti energetike za koje mislim da Srbija u ovom trenutku ima velike prednosti.
Na kraju bih rekla da postoji praktično jedan politički smisao, jedna poruka da Srbija može da sarađuje ne samo sa zemljama u regionu, nego može i da sarađuje sa velikim državama, sa velikim ekonomskim tržištima na način kao punopravni partneri samo ukoliko se pokaže kao ozbiljan partner u celom tom poslu.
Gospodin Bajatović je objasnio po kom principu praktično sve to funkcioniše, ali s obzirom da mnoge stvari još nisu definisane ovim ugovorima na nama je sada kao državi da se pokažemo najodgovornijim i da možda sve ono što je odnos 51:49 sa sistemom naplate naknada, sa sistemom kontrole posla koji su definisani ovim zakonskim predlozima, da za realizaciju ovog projekta Vlada će formirati jednu radnu grupu u kojoj će biti predstavnici ovih ministarstava u kojima će biti nadležnost, pokazuje da suštinski možemo dosta toga da vratimo u odnos 50:50. U smislu toga mislim da onda ukoliko se tu pokažemo kao ozbiljni partneri u pregovorima, onda možemo ozbiljno i da računamo na podršku velikih tržišta, odnosno velikih ekonomskih sila.
Rusija je svoj odnos sa EU definisala tako što je napravila partnerstvo sa najjačom, ekonomski najrazvijenijom državom EU, a to je Nemačka. Smatram da po tom principu Rusija ukoliko može da napravi dobre odnose u regionu, uopšte Balkana, samim tim neće imati problem ni Nemačka, odnosno ni sama EU, ni Rusija problem da može sa Srbijom da sarađuje na nekoj ravnopravnoj osnovi, a pogotovo kada je u pitanju cena gasa.
Na kraju treba reći da ovaj zakon otvara taj investicioni ambijent da se ta dosadašnja papirologija, o kojoj smo pričali da ide jako sporo, bude na najefikasniji način rešena. Ono što je najvažnije i ono na čemu je većina članica EU uvek insistirala to je da se pokaže da li je usklađena sa Sporazumom o stabilizaciji i pristupanju EU i pokazalo se zaista da je ovaj zakon u skladu sa tim. Smatramo da jednostavno na neki način mi smo ovde prevazišli te granice da se delimo da li će to biti energetska politika istoka ili zapada. Jednostavno smo po takvom geostrateškom položaju, država koja politički i ekonomski praktično sublimira sve interese, s jedne strane, u ekonomskom smislu, a u drugom smislu može da se nosi sa takvim izazovima koji su u vreme ekonomskih kriza zaista jedna velika briga svih onih koji učestvuju u takvom procesu.
Dobro je što je ovakav predlog zakona došao na dnevni red. Dobro je što se pokazalo da ministarstvo može da se nosi sa svim poslovima, s obzirom da ima jako puno nadležnosti na ovom projektu. Znači, ne samo u odnosu na Ministarstvo energetike, nego i na prirodne resurse i na građevinarstvo i urbanizam i na prostorno planiranje. Zbog tako rasutih nadležnosti, energetika je ustvari osnovni predlagač ovog zakona i treba da bude praktično nosilac ovakvih inicijativa koje će zaštititi javni interes, što ona i čini.
Na Odboru za privredi, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku dobili smo obećanje DS, koja je praktično i započela posao u prošlom sazivu kao vladajuća partija, da će glasati za Predlog ovog zakona, jer on praktično otvara mogućnosti da ovakav infrastrukturni projekat je u državnom interesu, podrži nezavisno od toga koja je sada politička stranka u poziciji ili opoziciji. Mi sa njima zbog toga zahvaljujemo i nadamo se da će i sledeće projekte koji su od državnog interesa na isti način posmatrati i podržavati. Zahvaljujem se.

Hvala.
Prelazimo sada na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog predloga zakona, moj kolega Mirko Čikiriz je već rekao neke opšte stvari, tako da ih ovog puta neću ponavljati. Naravno da smo rekli da će poslanička grupa SPO i DHSS podržati i glasati za ovakav predlog zakona, ali mora da se ukaže i na neke stvari koje mi smatramo da se mogu izmeniti, što smo upravo u tom pravcu učinili podnošenjem amandmana. Podneli smo ukupno šest i nadam se da ćete biti u mogućnosti da ih pročitate.
U članu 1, moram da ga citiram, navedeno je: "Ovim zakonom uređuje se utvrđivanje javnog interesa, posebni postupci eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok", posebna pravila za postupanje u upravnim postupcima pokrenutim u cilju realizacije izgradnje pomenutog sistema i posebna pravila za postupanje organa prilikom određivanja načina plaćanja naknada i taksi u tim upravnim stvarima".
Čitajući ovaj član 1. Predloga zakona često se nailazi na reč "posebno" – posebni postupci, posebna pravila, što donekle može da navede na zaključak zapravo da ti osnovni postupci koji su izvedeni ili nisu dovoljni ili nisu dovoljno dobri za sprovođenje jednog ovako velikog projekta u koji se Srbija upušta po pitanju slučaja "Južni tok".
Čitajući ovaj tekst zakona vidimo da se ti posebni postupci uvode sa ciljem kako bi se što više olakšalo poslovanje Privrednog društva "South Stream" doo kao korisnika eksproprijacije, a vrlo mali broj zakonskih odredaba jesu one koji idu u korist sopstvenika eksproprisane nepokretnosti ili čak u nekim slučajevima i dovodi u potpuno ne povoljan položaj. Međutim, moramo da krenemo redom i da našim građanima predočimo neke stvari, jer mislim da oni trebaju da znaju ko je zapravo korisnik eksproprijacije "South Stream" doo. Osnivač ovog preduzeća jeste preduzeće "South Stream" Srbija AG, koji su, prema natpisima u javnosti, u Švajcarskoj osnovali "Gasprom" i "Srbijagas". Prema izvodu iz Agencije za privredne registre, njegovu skupštinu čine Odbor direktora osnivača, od kojih je jedan direktor Dušan Bajatović, dok je drugi ruski državljanin, tako da su za sve veće isplate neophodni potpisi oba direktora. Osnovna delatnost ovog preduzeća jeste cevovodni transport.
Dakle, ovde se radi o jednom pravnom licu koje normalno tržišno posluje, koje nema nikakve veze sa javnim preduzećem. To je privatna kompanija od strateškog interesa koja svoj novac ulaže i koja hoće za sebe da obezbedi maksimalne garancije da to što kupi da im niko neće oduzeti i da ih niko u tome neće sprečiti.
Međutim, ono što naš poslanički klub smatra da je zabrinjavajuće jeste što država nigde i nijednim slovom ne stoji iza ovako velike investicije. Nema garancije države ukoliko ovaj projekat propadne ili ukoliko ovo privredno društvo ne isplati novčana sredstva građanima. U tom smislu treba da se predvidi i da za obezbeđenje celokupnog projekta Republika Srbija da neku vrstu garancije.
Ova kompanija će najverovatnije biti investitor samog gasovoda, što znači da će angažovati one proizvođače koje će sama i da određuje. Ovo je šansa za nova radna mesta, ali mislim da je i šansa za jedan bolji odnosno širi domen korupcije.
Kao što sam na samom izlaganju već rekla, ovim predlogom zakona se mnogo više izlazi u susret samoj kompaniji nego što se izlazi u susret građanima koji su sopstvenici nepokretnosti koje trebaju biti ekspropisane. Ovo se vidi u članu u kome određen skraćen upravni postupak i isključena mogućnost da se protivnik predlagača izjasni o predlogu za eksproprijaciju i da se sasluša, čime su derogirane odredbe Zakona o eksproprijaciji.
Ono što je takođe zanemareno jeste zanemarena činjenica da je eksproprijacija uvek dvostranački postupak i da svaka stranka ima pravo u tom postupku a da ekonomski slabija strana ne sme i ne treba nikada da bude lišena ostvarenih odnosno dostignutih prava.
Mislim da neke odredbe ovog zakona mogu dovesti do bespotrebnih situacija. Takva je odredba člana 9. Predloga zakona prema kome društvo stiče pravo da stupi u posed nepokretnosti i to u roku od sedam dana od dana donošenja rešenja o predlogu. Tu se postavlja potpuno opravdano pitanje - kako sopstvenik da naplati pravičnu naknadu kada mu korisnik odmah uđe u posed i poruši sve što ima, a korisnik prema odredbama ovog zakona ima pravo na tako nešto.
Do apsurdne situacije dolazi i ukoliko rešenje o predlogu sa zakašnjenjem stigne do sopstvenika, tako da se može potpuno opravdano dogoditi da zajedno sa rešenjem dođe i korisnik, i to zajedno sa mašinama za rušenje.
Među najvećim nedostacima je to što korisnik eksproprijacije ne mora dostaviti dokaz da je obezbedio novčana sredstva u visini tržišne vrednosti nepokretnosti prilikom dostavljanja dokumentacije za izdavanje građevinske dozvole. Možemo samo da se nadamo da neće biti nikakvih neprijatnosti prilikom realizacije čitavog ovog projekta.
Rokovi u upravnom postupku jesu skraćeni i skraćeni su u cilju veće efikasnosti, ali ono što nije predviđeno je što nije jasno određen početak računanja rokova. Takse su ostavljene za plaćanje nakon dobijanja neophodnih akata, čime se korisnik eksproprijacije potpuno izdvaja iz sistema koji postoji kod nas, a to je da se prvo plati taksa pa tek onda da se dobije traženi akt. Na taj način se ovako predviđenim zakonom ostavlja sloboda i to sloboda koja bi omogućila zloupotrebu od same strane korisnika, jer nije predviđena zaštita u slučaju da korisnik ne plati takse za akte koje je već dobio a koje su određeni organi dužni da odmah izdaju.
Pošto "Južni tok" prelazi preko nekoliko kulturno-istorijskih lokacija, o čemu je moj kolega Mirko Čikiriz već govorio…
(Predsedavajuća: Gospođo Batić, vreme.)
Mislim da treba potražiti stručno mišljenje i pozabaviti se iznalaženjem rešenja za tako nešto. Hvala. Nemam više vremena, pa završavam.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.