Hvala gospodine predsedniče. Poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici samo da bude jasno LDP podržava svaku investiciju i podržavamo svaki napor države u smislu da da poleta i zamaha razvoju ekonomije i privrede.
I te kako je potrebno ovoj državi da se smanji ta nezaposlenost jer svaki treći građanin ove države je nezaposlen. Mislim da tu nema dilema oko toga da li treba podržavati određene pravne poslove koji imaju te ambicije da postižu te pozitivne efekte investicija stranih ili domaćih, svejedno.
U toku današnje rasprave dosta toga smo slušali o tom naftno-gasnom sporazumu iz 2008. godine i očigledno da su svi poslanici shvatili da se ovde u stvari radi o jednom pravnom poslu koji je započet 2008. godine. Taj naftno-gasni sporazum predstavlja jedan kišobran za oba ta posla i u pogledu prodaje NIS-a i u pogledu izgradnje ovog gasovoda "Južni tok".
Kada analiziramo jedan i drugi segment ovog naftno-gasnog sporazuma koji je dignut na međunarodni nivo odnosno na nivo međunarodnog sporazuma, koji daje automatski prioritet tom sporazumu ostalim pozitivnim propisima u ovoj državi, onda možemo da uočimo jednu bitnu činjenicu, jer već imamo iskustva kako u stvari funkcioniše onaj prvi segment tog sporazuma.
Prvo, svima je jasno da ta privatizacija NIS-a je faktički bila prodaja NIS-a jednoj stranoj državnoj kompaniji i to prodaja većinskog dela tog NIS-a. Svima je jasno i to je notorna činjenica da je NIS prodat za daleko nižu cenu od one cene koja je treba da se postigne. Međutim, s obzirom da tendera nije bilo nismo imali ni jasne pokazatelje koliko bi možda neko drugi ponudio za kupovinu tog NIS-a. Taj tender se faktički izbegao na taj način što se napravio taj međunarodni naftno-gasni sporazum.
Jasno je i to da je utvrđena ta naftna renta od 3%, bezobrazno niska naftna renta. Ona je i dalje aktuelna i mislim da su se svi poslanici koji su danas govorili o prodaji NIS-a ili o tom sporazumu jasno izjasnili i odredili prema toj niskoj naftnoj renti.
Ta naftna renta je predviđena da se plaća 30 godina. Međutim, kada pogledamo suštinu stvari otprilike za jedno 10 do 15 godina više nećemo imati nafte koja može da se crpi pod nekim optimalnim uslovima, s obzirom da se trenutno nafta isisava u vrednosti i u tempu od 650 miliona dolara godišnje. Kada uporedimo cenu NIS-a po kojoj je prodat i vrednost nafte koja se godišnje iscrpi, onda možemo videti kakav posao je napravljen prodajom NIS-a.
To vam dovoljno govori o činjenici da li je naftno-gasni sporazum pozitivan po interese Srbije. Pedeset posto tog posla je urađen i odrađen tako kako je odrađen, a prilično su negativni efekti tog ugovora.
Dodala bih i monopol koji NIS ima za istraživanje nafte i gasa. Gospođo ministarko, taj monopol je predviđen da traje do 2020. godine. Trenutno u užoj Srbiji je do 2020. godine, u Vojvodini je do 2015. godine, s tim da je već podnet zahtev da se taj monopol produži i u Vojvodini do 2020. godine. Dakle, tako stoje stvari što se tiče prodaje NIS-a. To moramo da istaknemo kako bismo mogli da nastavimo razgovor o ovom gasovodu "Južni tok".
Nekoliko puta je najavljeno da će se započeti izgradnja gasovoda, pa je onda odloženo i faktički još uvek nismo započeli sa tom izgradnjom. Napominjem da je naftno-gasni sporazum zaključen 2008. godine. Dakle, ovo je peta godina od kada postoji mogućnost da se neki poslovi završe koji bi omogućili dalje radove na gasovodu.
Onda u parlament stiže ovakav predlog zakona da se utvrdi javni interes i posebni postupci u postupku eksproprijacije zemljišta kada se govori o "Južnom toku". Nije dovoljno to što je predviđeno da bude u hitnom postupku, nego je predviđeno da zakon stupi na snagu odmah sledećeg dana, kada se objavi u "Službenom glasniku".
Sada je na dnevnom redu jedna velika hitnost u vezi ovog "Južnog toka". Da vam kažem samo nekoliko činjenica o "Gaspromu" većinskom vlasniku ovog društva koji čine većinski ruski vlasnici i manjinski srpski vlasnik, odnosno "Srbijagas".
"Gasprom" je u toku prošle godine ostvario manji profit za 23% od onoga što je planirano i ono što je ostvareno prethodne godine. U toku prošle godine je skinut sa liste 20 najvećih korporacija sveta. U međuvremenu se smanjuje cena gasa, tako da se predviđa da cena gasa do 2015. godine se kreće oko 366 dolara po 1.000 kubnih metara, iako je prethodno predviđeno od strane ruskog partnera da će cena gasa daleko sporije da pada. Za 2012. godinu je predviđeno da cena bude često 39 dolara a do 2015. godine 393 dolara po 1.000 kubnih metara.
Tu se pojavljuju neke pukotine u pogledu snage, u pogledu izvodljivosti celog ovog posla oko izgradnje gasovoda "Južni tok". Nije to baš povoljno u toj meri kao što se predstavlja građanima Srbije.
Na početku sam istakla da smo mi za investicije, za energetsku stabilnost i tu nema dileme. Međutim, kada pogledamo ovaj predlog zakona nekoliko činjenica postaju veoma jasne. Jedna od tih stvari je to da vi predviđate posebni postupak za eksproprijaciju, predviđate posebna pravila za postupanje u upravnim postupcima, a ujedno predviđate i pravila za postupanje organa prilikom određivanja načina plaćanja naknada i taksi u tim upravnim postupcima. Ovo sve stoji u članu 1.
Kada prelistate ovaj predlog zakona onda vam postaje jasno da postoje posebni postupci i posebna pravila u upravnom postupku kada se govori o eksproprijaciji. Međutim, osim ovog člana 10. stava 3. koji takođe predviđa jednu prilično čudnu situaciju, kada se govori o naknadi, odnosno obezbeđivanju novčanih sredstava za vlasnike nekretnina, faktički imate situaciju da zakon reguliše način eksproprijacije na najbrži mogući način, favorizujući korisnika eksproprijacije, a da se pri tom gubi iz vida interes onog vlasnika nekretnine, čija nekretnina je predmet eksproprijacije.
Dakle, jako je bitno da se javnosti kaže da se postupak eksproprijacije radi na taj način i sprovodi u upravnom postupku, da se ne šalje prethodno na izjašnjavanje vlasniku nekretnine predlog za eksproprijaciju, da se ne saslušava korisnik eksproprijacije, odnosno vlasnik nekretnina, ne saslušavaju se stranke u upravnom postupku, da se rešenje donosi da izvršenje tog rešenja ne odlaže izvršenje i da uopšte korisnik eksproprijacije nije dužan da pokaže da je spremio novčana sredstva u visini tržišne vrednosti nekretnina koja se eksproprišu.
Dakle, imate situaciju, gde sa jedne strane korisnik eksproprijacije ima svu moguću pomoć i favorizaciju od strane države i imate građanina pokornog koji ne mora ni da zna da mu je nekretnina u postupku eksproprijacije, koji ne mora ni da učestvuje, koji ne mora da dobije naknadu u visini tržišne vrednosti te nekretnine, koji samo u jednom momentu nakon sprovođenja tog blic postupka eksproprijacije, dolazi u situaciju da mu se oduzima čak i posed nekretnine, koja nije isplaćena po nekim tržišnim uslovima.
Dakle, s jedne strane imamo maksimalno skraćeni postupak, koji je regulisan jednim lex specialisom, jer ovo jeste lex specialis i to ozbiljno političke prirode i imamo postupak naknade koji će se prolongirati i ostaviti nekim budućim sudskim postupcima, pa će onda taj građanin, odnosno vlasnik nekretnina moći da se nauživa silnih ročišta i ustvari, da bude učesnik u ovom reformisanom pravosuđu.
Prema tome, vi isplatu prolongirate na jedan duži vremenski period, kada znamo na koji način funkcionišu sudovi i kako teku ti postupci, kada se traži bilo kakva naknada, pogotovu kada se naknada traži od nekog koji uživa svu moguću državnu podršku.
Dakle, ovo je ustvari pravo stanje stvari, kada govorimo o "Južnom toku". Bilo bi jako dobro da javnost bude upoznata sa tim da je od 8 do 10 hiljada parcela izloženo ovakvoj vrsti eksproprijacije. Kada to pomnožite sa brojem vlasnika, kada pomnožite sa brojem porodica koje zavise od tih parcela, vi dobijate jedan zavidan broj onih koji će itekako biti pogođeni ovim lex specialisom.
Dakle, ovo je jedan od poslova, govorim o izgradnji gasovoda "Južni tok", koji je sklopljen, vi kažete, u interesu građana Srbije. Međutim, činjenica da je u sklapanju tog pravnog posla učestvovala politička elita ne daje joj za pravo, ni njoj, ali ni aktuelnoj vlasti da na bilo koji način dovede u pitanje osnovna ljudska prava građana Srbije, osnovna ljudska prava u pogledu prava na privatno vlasništvo i ne daje za pravo ni ovoj Vladi da ističući javni interes, a vrlo dobro se sećam kada je taj javni interes unet u formi izmena i dopuna u Zakon o eksproprijaciji i upravo zbog gradnje ovog "Južnog toka" i ne daje za pravo nikome da pravi ovako velike razlike između pravnih poslova koji se sklapaju i realizuju u Srbiji, pogotovo što je i u ovom slučaju većinski vlasnik društva koji je korisnik eksproprijacije strana državna kompanija.
Ne možemo stvari da marginalizujemo. Ovde se ne radi o jednoj tehničkoj radnji. Ovde se ne radi o prostom sprovođenju jednog ugovora. Ovde se radi o ozbiljnom ugrožavanju nacionalnog interesa, jer nacionalni interes jeste da postoji pravna sigurnost, a sa sklapanjem ovakvog pravnog posla i donošenjem ovakvog lex specialis teško da možemo da obezbedimo tu vrstu sigurnosti u državi Srbiji.