Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sa izuzetkom malopređašnje diskusije, ove pre toga koje su satima trajale, zaista ne služe na čast i tu se raspravljalo o svemu i svačemu osim o onome što je na dnevnom redu, a bez obzira što se ne slažemo u priličnom delu diskusije sa prethodnikom, mislim da je ona ipak bila jako dugotrajna i korektna.
Hajde da vidimo šta je ovde ključni problem. Pošto ja u političke razmirice koje se ovde čuju ne mogu da ulazim, niti me zanimaju, niti mi zanima da raspravljam o liku i delu predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarević, niti je to tema za razgovor, niti argumenti u prilog njenog dobrog vršenja funkcije ili lošeg, to je potpuno van diskusije danas.
Ono što mi je malo zaparalo uši ili ono o čemu hoću da govorim, to su neke dileme koje su iznete ovde u odnosu na poštovanje Ustava i zakona u ovoj državi, kad je reč o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, kada je reč o samom postupku i kada je reč o ulozi i mestu odluke Ustavnog suda, koja je ovde više puta pomenuta i koja, koliko sam razumeo i služi i služila je kao motiv, kao osnov za pokretanje ovog postupka danas u Skupštini.
Dakle, nemoguće je ceniti na bilo koji način predlog koji je danas na dnevnom redu da prestane funkcija predsednici Vrhovnog kasacionog suda, ako ne rasvetlimo okolnosti koje su dovele i način kako je došlo do izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Dakle, podsetiću da je to prvi predsednik Vrhovnog kasacionog suda kojeg smo ikad imali, to je pod jedan.
Pod dva, kako je došlo do izbora? Prvo, izbor je predviđen Ustavom, bez obzira što je ovo ponavljanje, to prosto mora da se učini i Ustav to predviđa članom 144. i tačno kaže koji su uslovi neophodni da se ispune da bi došlo do izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Pošto ovo nije pravna škola, niti su gledaoci ovog prenosa zaduženi da to trpe, reći ću ono što je neophodno za diskusiju, to je da je jedan od tih uslova bio da postoji i stav opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, mišljenje o tom kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda da bi on uopšte bio izabran. Dakle, bez toga je izbor nemoguć.
Čuli smo ovde da dilemu oko toga da li je izbor izvršen neposredno na osnovu ove odredbe Ustava ili je izbor učinjen u ovoj Narodnoj skupštini na osnovu Zakona o sudijama, odnosno noveliranog člana 102. Zakona o sudijama, koji ovaj uslov da se oglasi opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, ne poznaje. Od odgovora na ovo pitanje bi trebalo da zavisi i naš sud o svemu ovome.
Problem je u sledećem. Ako je izbor izvršen primenom člana 102. Zakona o sudijama, a nije, prosto nije mogao biti, jer u tom trenutku u vreme izbora taj član 102. nije stupi na snagu i tu se slažem sa nekim kolegama iz DS. To je apsolutno tačno. Znači, sa te strane je to tačno. Na osnovu čega je onda taj izbor učinjen? Na osnovu Ustava. Opet se tu slažem sa kolegama iz SNS da je nemoguća takva vrsta primene Ustava, izvršiti izbor predsednika Kasacionog suda na osnovu Ustava neposredno, pa čak hajde da zamislimo da je to bilo i moguće, nedvosmisleno je ova rasprava danas pokazala i to ni između koga nije sporno ovde, da ni u tom imaginarnom slučaju da je to moguće, nije bio ispunjen ovaj uslov, a to je prethodna opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, jer Kasacioni sud u tom trenutku nije ni postojao, nisu bile ni sudije izabrane, nije bio ni konstituisan.
Dakle, imamo dve nemoguće situacije za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Jedna je ako je izabran po slovu Ustava neposredno, samim tim je flagrantno prekršen Ustav Republike Srbije od strane Narodne skupštine i to je neosporna činjenica. Ako bi se nekim nategnutim tumačenjem došlo do toga da se ipak izbor da podvesti pod Zakon o sudijama, bez obzira što je odredba stupila kasnije na snagu, mada ne znam kojom pravnom gimnastikom do toga da dođemo, onda znači da je ta odredba koja bi omogućila nedostatak ovog uslova – opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda koja daje mišljenje, znači onda ispadne da taj uslov otpada upravo odlukom Ustavnog suda Srbije, koji proglašava neustavnom tu odredbu.
Šta mi onda ovde imamo? Mi ovde nesporno imamo prvog izabranog predsednika Vrhovnog kasacionog suda na protivustavan i protivzakonit način. Da li možemo da se složimo oko te jedne proste činjenice, a ne da izvodimo, što bi Englezi rekli "mambo-džambo" ceo dan oko toga ko je kriv? Bitno je i ko je kriv, ko je odgovoran i o tome ću nešto reći.
Hajde da prvo raspravimo činjenice. Znači, činjenica je da je, nažalsot, prvi predsednik Vrhovnog kasacionog suda u Srbiji izabran protivno Ustavu i bez obzira na zakon i u krajnjoj konsekvenci i protivno zakonu, kada složimo činjenice od početka do kraja.
Više neću da pitam da li je predlog Visokog saveta sudstva u redu, da li je on u skladu sa Ustavom i zakonom, da li je ta forma koja se ovde nama predlaže korektna ili nije. I o tome ću nešto reći. Nego, imam prethodno pitanje. Pre nego što se uopšte to zapitam, šta mi kao narodni poslanici dugujemo građanima koji su nas ovde izabrali i koji su se zakleli na poštovanje Ustava i zakona? Šta im mi pre toga dugujemo? Dugujemo im da ispravimo ono što nije bilo urađeno kako treba.
Osim Milice Radović, koja se u određenoj meri usprotivila metodologiji koja je ovde predložena, nisam čuo nikoga od opozicije da je ovde izašao i da je rekao – izvinite, niste u pravu kako ste ovo predložili, hajde da uradimo nešto drugo, jer ljudi, nije sporno da mi, nažalost, imamo izabranog predsednika Vrhovnog kasacionog suda na protivustavan i protivzakonit način i ta situacija je neodrživa i ne možemo se praviti ludi i pustiti da ta funkcija, a uopšte o ličnosti ne govorimo, opstane do kraja zadatog mandata, jer je to stanje i logički i ustavno i pravno neodrživo.
Umesto da neko izađe sa tim predlogom i kaže – ako ovo nije dobro, šta je dobro, mi ovde raspravljamo oko toga da li je trebalo ili nije trebalo smeniti Natu Mesarević. Izvinite, ali takva rasprava sa takvom temom ponižava građane Srbije. To nije nešto što ni mi kao narodni poslanici ne zaslužujemo, pa ne zaslužuju ni oni koji su upali sami u tu zamku i tako nešto rade. Zato sam maločas pohvalio malopređašnjeg govornika Srđana Mikovića, sa kojim se na slažem u onome što je pričao, ali koji je barem govorio o temi na način kako se tema otvara.
Ne možemo pobeći od političke implikacije, imaću ih i ja, ali dajte da razgovaramo na razuma i logički način o ovome. Kakve veze ima da li je Nata Mesarević radila dobro posao ili imala fenomenalne akcije i da li upropastila pravosuđe? To je tema za eventualnu raspravu o razrešenju Nate Mesarević, koju mi očigledno ovde nećemo gledati. To bi bila tema za ovakvu sednicu.
Šta sada hoću da vam kažem, šta je moja konačna poruka kada je reč o rezultatu svega ovoga? Moja poruka za građane je da mi ovaj galimatijas moramo razrešiti nekim metodama. Da li je ovaj najbolji? Ne znam. Mi smo predložili drugi. Kako ćemo se o ovom metodu konkretno izjasniti, jer ovde nema amandmana, u tom smislu? To ćemo mi da odlučimo kao grupa do dana za glasanje. Sve ćemo da izvagamo, i političke argumente i političko-pravne i odnos prema ustavnosti i zakonitosti, kompletnu ocenu o narušavanju poretka. To ćemo imati u vidu kada budemo donosili odluku o glasanju. Ali, mi apelujemo da se to pitanje razreši. ono nije personalno pitanje. Kakve veze ima kakva je Nata Mesarović?
Ministar Nikola Selaković je rekao u jednom trenutku, to ću parafrazirati, da koliko za dan, dva u propisanom postupku, na osnovu Ustava i zakona ista osoba može biti predložena za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i može biti ovde izabrana.
Da li se mi i kao poslanici slažemo ili ne slažemo, onda je to politička rasprava o radu koji stoji iza nekoga. Znači, nemojte da se bavimo stvarima koje su potpuno efemerne u ovom pogledu i da iznosimo sud o ustavnom poretku iz potpuno stranačkog i niskopolitičkog ugla. Dakle, to je nešto što je apsolutno nedopustivo.
Dalje, šta mi imamo? Šta bi bio ovde zaključak? Imamo kompletan haos, bezakonje u postupku izbora. To je nesporna stvar. Imamo više godina održavanja tako izabranog lica na toj funkciji, bez pokušaja Narodne skupštine, ili bilo koje druge institucije, uključujući i sam Ustavni sud, o čemu ću još nešto reći, da ovo pitanje razreši.
Imamo činjenicu da je DSS na to ukazivala prilikom izbora i prilikom donošenja tog zakona i nikome to nije bilo bitno, pogotovo ne vladajućoj većini, u tom trenutku. To nije važno. Sada zvuči krajnje licemerno da neko ko je takav galimatijas, takav haos zamesio, kaže da se sada, ja ne diskutujem, uopšte ne polemišem oko toga da li je ovaj predlog sada ustavan ili nije. Mislim da jeste, u krajnjoj liniji. U proceduralnom smislu jeste problematičan, ali da je baš protivustavan ne bih se složio, ali da diskutujemo sada o tome upotrebljavajući tako velike reči, a da potpuno previđamo da je haos nastao u jednom vremenskom momentu mnogo ranije.
Na osnovu čega mi možemo da tražimo u bilo kom zakonu, Ustavu, u bilo kom opštem pravnom aktu, razrešenje ovog problema? Kako da tražimo razrešenje problema u opštem aktu, zakonu ili Ustavu, kada ni ustavopisac, ni ustavni tekst zakona ne mogu ni u ludilu da predvide ovakav karambol i ovakav haos? Znači, ovo je unikatna situacija u kojoj se nalazimo.
Potpuno se slažem da za unikatnu situaciju mora postojati unikatno rešenje. Jedino što smo mi prigovorili to je da je možda to trebalo bolje odmeriti, uraditi drugačije. Nismo srećni sa metodologijom. Znači, slažemo se, ali ne može to da ide infinitum. Ne može da ide u beskraj ovako.
Šta ćemo mi sada da kažemo? Nema veze što je drastično prekršen Ustav, što su prekršeni zakoni države, što Skupština usvaja akta pozivajući se u jednom trenutku na zakon koji nije ni stupio na snagu, onda preformulišući taj predlog, kao nismo na zakon nego na Ustav, pa onda ne poštuju Ustav. Ne može to da prođe potpuno bez ikakvih posledica. To je nemoguće.
Ljudi, ja to ne mogu da shvatim, kao što ne mogu da shvatim još jednu drugu stvar, i time ću završiti pošto ne vidim ni smisla beskrajnog diskutovanja. Dakle, ne mogu da shvatim jednu drugu stvar. Nemojte, i ministar je ovde rekao, a ne slažem se sa vama, gospodine ministre, da je Ustavni sud u našem ustavnom sistemu u odnosu na poslanike Narodne skupštine beli medved ili zaštićena zverka koja se ne sme dirati. Možda za vas, ministre, slažem se, vi ste izvršna vlast. Ali, imam prava da kažem šta mislim o radu Ustavnog suda.
Tvrdim da, osim neodgovornog ponašanja, ili ko zna kakvih motiva u koje uopšte ne želim da ulazim jer bi nas to tek odvelo u dalju raspravu, zbog čega je ovako uređeno ovo sa izborom predsednice Vrhovnog kasacionog suda, tvrdim da 50% za čitav haos koji danas imamo jeste odnos Ustavnog suda prema sopstvenom poslu. Taj Ustavni sud je ovu odluku o stavljanju van snage člana 102. o načinu izbora, privremenog izbora, prvog izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda, stavio van snage kasno.
Šta su radili toliko dugo? Neko je ovde rekao, mislim iz LDP, valjda su čekali da se promeni vlast. Svi vrlo dobro znate da se sa stavovima LDP ne slažem u političkom smislu uopšte, ali kada se izgovori nešto što je tačno, prosto čovek ne može da se ne složi. Da, verovatno su čekali da se promeni vlast. Neverovatno. Sigurno.
Onda se čeka sa odlukom, na primer, o Zakonu o Vojvodini. Šta se čekalo? Isto, da se promeni vlast. Onda su videli da ni nova vlast nije baš potpuno raspoložena za takav radikalan pristup, pa su zakočili Statut Vojvodine. Onda se traži ukidanje uredbi, flagrantno neustavnih uredbi i protivzakonitih, o sporazumima koji su zaključili Stefanović i Tahiri. Znači, traži se to od strane DSS i od nekih poslanika, i to je formalan predlog učinjen Ustavnom sudu i onda se to koči. Onda ste vi, ministre, tražili Ustavnom sudu da se zastane sa postupkom, mi mislimo da to nije u redu, ali tu je Ustavni sud da to proceni, a onda Ustavni sud ne rešava o vašem predlogu – niti ga je odbio, niti ga je prihvatio i tako je sad u infinitum.
Hoću da vam kažem da ne može jedna država to tako. A šta sad mi treba da napravimo? Hajde da predložimo ovo, da bi tom Ustavnom sudu bilo lako da radi, možda bi trebalo da se svi mi lepo povučemo na jedno pet do deset godina i da kažemo - ne postoji ni Skupština, ni izvršna vlast, nemate koga da se plašite, nemate kome da se uvlačite. Izvolite, imate predmete koje imate do sada i uradite ih na valjan način.
To zaista nema smisla. Nemamo mehanizam da izađemo sa time na kraj. Ako postoji neki mehanizam, verujte mi, tvrdim da je to ovaj način, da se izađe za govornicu i da se kaže – pa možda neko od njih ovo sluša.
Nema potrebe da se oni boje bilo koga iz moje političke stranke. Nema smisla i nema razloga da se boje bilo koga iz DS, SNS ili nekog trećeg. Ako imamo sistem ili je naš mentalni sklop svih nas zajedno da tako funkcionišemo, tome mora jednom da se stane na put.
Nisu oni tu da vode politiku države, oni su tu da odgovore na pitanje koje im je postavljeno. Da je na ovo pitanje odgovoreno pre tri i po godine, na ovo ovde pitanje o kome danas govorimo, drugačije bi se stvari razvijale.
Ono što mislim da nema smisla, to je da se sada priča potpuno obrće i da se ovde raspravlja o potpuno efemernoj stvari i da se ulazi u neki meritum koji se tiče vrednosti ili bezvrednosti lika i dela Nate Mesarević, ili nešto o njenom liku i delu. To je potpuno besmisleno.
Naš zadatak je da rešimo ovaj problem. Vi ste rekli kako mislite da on može biti rešen. Nismo sigurni da je to najbolji način. U redu, razgovaraćemo o tome i imaćemo širi kontekst u vidu od samog predloga. Mislimo da je naš osnovni zadatak da uspostavimo vladavinu Ustava i zakona i to je sve. Hvala vam.