Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, postavljam pitanje, odnosno obraćam se pre svega, Ministarstvu zdravlja direktno ministru Slavici Đukić Dejanović, očekujući da preduzme određene zakonske promene i promene Zakona po pitanju obolelih od raka dojke.
Pitanje je inicirano od više udruženja obolelih od raka dojke, kao i bivših lečenih pacijenata ove teške maligne bolesti. Naime, u Srbiji svake godine dijagnostikuje se oko 4.500 hiljade novih slučajeva žena obolelih od raka dojke. Smrtnost je takođe u visokom procentu, negde oko 6.000 na godišnjem nivou. Žene koje se bore sa ovom teškom malignom bolešću su pre svega, u teškoj psihološkoj situaciji, prolaze svoju ličnu i medicinsku dramu, ali ono što kao društvo imamo obavezu da učinimo, to je da im olakšamo na svakom mestu i na svakom koraku tu njihovu borbu.
Materijalni izdaci koje prate obolele od ove teške bolesti su zaista veliki. Oni često prevazilaze njihove mogućnosti i mi moramo biti svesni da su žene koje se bore sa ovom bolešću ili u penziji, prevremenoj ili redovnoj, ili su izdržavana lica. Svaki izdatak je za njih u ovom trenutku poseban stres.
Razumevanje i podrška celog društva su veoma važni, ali podrška, pomoć, razumevanje i konkretni koraci Ministarstva su neophodni. Pre svega, ono što jeste upućeno Ministarstvu zdravlja i što jeste zahtev i molba, to je da se izmeni član 30. Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima.
U članu 30. pomenutog pravilnika, bilo bi nužno iza stava 1. dodati stav 2, kojim bi se osiguranom licu ženskog pola kome pripada pravo na spoljnu protezu na dojku, dodao još jedan stav i uvećalo to pravo na pripadanje jednog ortopedskog grudnjaka godišnje.
Konkretno u listi pomagala uveo bi se pod šifrom 023a naziv pomagala ortopedski grdunjak, spoljna proteza za dojku, indikacija, osigurano lice ženskog pola kome je izvršena potpuna amputacija dojke. Propisivao bi ga izabrani lekar, na osnovu otpusne liste, a obrazac za propisivanje bio bi isti kao onaj kojim se propisuje spoljna proteza za dojku.
Cena ovog pomagala je na tržištu oko 3.000 dinara i samim tim što su već sam to napomenula žene koje se bore sa ovom teškom bolešću, ili penzionerke ili izdržavana lica, za njih je ta stavka velika, jer je ona samo jedna od stavki koje prate njihove svakodnevne izdatke.
Dakle, socijalno osiguranje i osiguranice bi ovim, zaista, imali u finansijskom smislu mali iskorak, a veliku pomoć i podršku ovoj grupi bolesnika. Da bi bilo jasnije i da bismo, Ministarstvu, možda ovaj problem učinili bližim, napomenuću da je situacije u okruženju po ove pacijente daleko povoljnija. U Hrvatskoj, u Sloveniji, u Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovini, u Makedoniji je omogućeno ženama, da dobiju osim ortopedskog grudnjaka i kompresivni rukav i periku i još neka pomagala.
Dakle, to su države u okruženju koje imaju sličnu socijalnu situaciju kao mi, ako ne i goru. To nisu bogatija društva od nas, ali očigledne da u nekom smislu su iznašli načina da budu bar donekle sa više razumevanja za ove bolesnike. Tako da je naš predlog da svakako pokušamo da im se približimo u tom pogledu.
Takođe, postoji još jedna nepravda koja se čini ovim pacijentima. Naime vojne osiguranice u Srbiji imaju pravo i na ortopedski grudnjak i na kompresivni rukav i na periku. Dakle, ono što jesu, jesu moja dva pitanja Ministarstvu zdravlja i ministarki zdravlja – da li i kada Ministarstvo zdravlja može da pristupi izmeni ovog člana, člana 30. u Pravilniku ortopedskim pomagalima na predloženi način i zašto Ministarstvo zdravlja ne pokuša da izjednači civilne i vojne osiguranice u ovom pravu? Očekujemo da Ministarstvo zdravlja učini nešto konkretno i to vrlo brzo. Hvala vam lepo.