Hvala.
Nije tačno da je rasprava sve vreme bila nedolična i nije tačno da niko nije dao nikakve predloge i nije tačno da ste vi anđeli spasioci koji će sa strane da dođu i sa moralnih visina da nam daju savete. Budite korektni.
Demokratska stranka je iznosila šta ne valja i sa pravnog i sa političkog stanovišta, vrlo detaljno, a vladajuća koalicija se od toga branila. Ne znam šta bilo ko može drugo da očekuje od ove rasprave. Pri tome smo mi dokazali da ovo nije ni po zakonu, ni po Ustavu, a oni su dokazali da oni nisu protiv Nate Mesarović, već samo… U stvari niste ništa objasnili što se tiče toga. Dakle, to je istina.
Građani Srbije treba da znaju da se ovde ne radi o Nati Mesarović, niti DS brani Nato Mesarović. Mi branimo princip, zakon i Ustav, a oni su u tom smislu jasni, uz sve bravure gospodina Arsića, gospodina Babića, koji su se zaista trudili na jedan vrlo temeljan način da pročitaju članove na način koji odgovara SNS.
Nažalost, gospodo, činjenice su neumoljive, a sada će naprednjaci da kažu – tim gore po činjenice, a činjenice su sledeće. Nenadležan organ dolazi u Skupštinu Srbije i pokreće napuštanje funkcije Nate Mesarović. Nemam adekvatan izraz. Nije razrešenje, nije ostavka, nego da Vrhovni savet sudstva u liku ministra Selakovića dolazi u Skupštinu Srbije. Mi kažemo – u redu, Ustavni sud je proglasio ovaj član neustavnim, hajde da promenimo zakon. Ne, samim tim što je ona po neustavnom, iako smo dokazali da je čak i logički, kalendarski moguće, vi i dalje terate po svome i naravno da dolazimo do onoga što je suština.
U pravnom smislu smo detaljno pokazali, ne sporim da ste i vi bili i detaljni i precizni, ali u potpuno pogrešnom pravcu. Ali, se vraćamo na onaj politički deo. Naime, poštovani građani, vladajuća većina i ministar Selaković nisu odgovorili na nekoliko pitanja.
Prvo, ako ovo nije o Nati Mesarović, onda ta primena se odnosi na član zakona koji treba promeniti, ali to nije pojedinačna pravna norma, ona je opšteg karaktera, njen izbor je pojedinačni slučaj kojim se Ustavni sud nije bavio, vi na to niste odgovorili. Dakle, koji je onda pravni razlog za ovu odluku? Niste nam dali odgovor.
Onda smo vas pitali za čoveka koji vidno nedostaje u Skupštini Srbije, to je Vladimir Cvijan. Gde je Vladimir Cvijan? Da li je on rekao da je ovo politička odluka što je potkrepljeno dokazima? Da li je čovek javno najavio smenu predsednice Vrhovno kasacionog suda? Da li je taj čovek pokrenuo ovu proceduru i ako je sve to tačno, a mi znamo da jeste, kako treba sudije u ovoj zemlji ubuduće da se osećaju kad im Cvijan ili neko iz njegove advokatske kancelarije uđe na vrata? To smo vas pitali nekoliko puta. Nema odgovora. Kao da ne poznajete Cvijana.
Nemojte ga se stideti. On je još uvek predsednik odbora ispred vaše stranke. Mi mislimo da ne treba da bude. Onda ga smenite. Prema tome, to su odgovori gospodo na koje niste dali, u stvari pitanja na koja niste dali odgovore, ali umesto toga smo slušali o osveti i teoriji zavere.
Da vam kažem, DS je iznela ono što danas ljudi u Srbiji govore, kao bojazan ne mislim ja da vi, moje kolege poslanici, razmišljate u tim koordinatama, ne mislim ja da se Arsić sveti nekome, što je osudio ubice Zorana Đinđića. Dakle, ne mislimo mi u DS da Tomislav Nikolić nije predsednik Srbije, kako ste tu govorili i nadahnuto pričali, ne mislimo mi, niti je to bilo ko rekao ovde. Ali, to je predstava, a ovo su činjenice.
Činjenice su da, Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije, je u predizbornoj kampanji rekao da će se izvršiti revizija presude za ubistvo Zorana Đinđića. Mi smo to pitali, jer to ima veze sa sudijom Mesarović, molim vas. Nismo to pitali zato što mi mislimo da je u pitanju zavera, nego smo pitali da bi čuli od vas naprednjaka, da se vi od toga ograđujete, zato što je to red i to je zakon, ako ste iza onoga što ste rekli do sada. Kao što ste se ogradili od njegove platforme, pa ste ga tako poslali u političku penziju, gospodine Arsiću. Tako ste trebali da se ogradite od onoga svačega što ste rekli tad, a što ne mislite sad. To je pošteno prema građanima Srbije.
Prema tome, u ovoj zemlji je na jedna, čini mi se, pravnički vrlo loš način, došlo do daljeg narušavanja pravosuđa i narušavanje ovako krhke nezavisnosti sudstva. To je naše mišljenje. Gospodine Selakoviću možda vi dokažete da grešimo, ali vi znate u Srbiji kao se dokazuje da mi grešimo u ovom slučaju. Dokazuje se tako što će sudije, zaista nezavisno da postupaju, isključivo po zakonu i što će ljudi koji će biti na sudijskim funkcijama zaista biti ljudi od integriteta i koji će da rade po zakonu.
Bojim se da to ne bude preko 300 sudija koji su članovi SNS. Bojim se da to, kada sam vas upozoravao kada linearno vratite sudije, da vraćate i one koje su se teško ogrešili i o rad, i o disciplinu, i o moral. Bojim se da poruke koje ste poslali amnestijom neće dobro da sve vrate ugledu ovog pravosuđa. Bojim se toga. Govorim u ime građana Srbije.
Dakle, nemojte sve što opozicija kaže da dočekujete na nož i mi predstavljamo građane kao i vi. Nemojte da na taj način tumačite sve što govori DS, mi smo izneli argumente i činjenice. Ovo nije urađeno kako treba i ovo jeste politički atak na pravosuđe Srbije. Hvala.

Da li još neko želi reč?
Gospodine Selakoviću, da li vi želite reč? Kao predstavnik predlagača. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, uvaženi članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija, ne bih govorio o nivou rasprave jer sam prisustvovao nekoliko puta raspravama za koje mogu lično da smatram da nisu bile na onom nivou na kojem to zaslužuje i tema i ovaj Dom u kome se nalazimo.
Ali, moram da pomenem nešto što je provejavalo u čitavoj ovoj raspravi pa ću čak i citirati nekoliko najupečatljivijih momenata. Iz jednog dela poslaničkih klupa čuli su se sledeći glasi – srušena je demokratska država, jasno je da su razlozi lažni, ovo je politički revanšizam, ovo je skandal bez presedana, ovo je udar na nezavisne institucije, atmosfera straha i medijsko linčovanje, šta građanima poručuje ova i ovakva vlast, bes usmeren protiv Nate Mesarović, jedna stranka staje na branik demokratije, staje na put državnom udaru, uvođenju diktature, ovo je brutalni nasrtaj na institucije, ovo je pravno nasilje, ovo je vođenje zemlje u propast, ovo je totalna pravna nesigurnost, izglasavanjem ove odluke preti da se obruka Narodna skupština jer je smenjena predsednica Vrhovnog kasacionog suda, traži se da se promeni zakon i da to bude rezultat odluke Ustavnog suda i još mnogo toga.
Između ostalog čulo se i to, da je predsednica Vrhovnog kasacionog suda izabrana na osnovu člana 144. stav 1. Ustava kao da je i Ustavni zakon rekao kako primeniti član 144. stav 1. Ne mogu sa tim nikako da se složim i mogu da kažem da je to neistina i da to ne stoji. Čulo se između ostalog da je i odredba Zakona o sudijama, član 102. stav 5. odredba koja nije stupila na snagu u trenutku izbora predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Dakle, nije počela da se primenjuje, stupila na snagu ali nije počela da se primenjuje.
Upravo taj momenat mi daje za pravo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, da na osnovu svega ovoga što je izneseno i što sam citirao mogu da kažem da nisam iz Srbije, da nisam politički obrazovan, da nisam pratio šta se u Srbiji prethodnih godina dešavalo, da je do večeras Srbija bila država kojom je vladalo pravno savršenstvo, država u kojoj je bila uspostavljena apsolutno vladavina prava, potpuni red, zakon, u kojoj je sudstvo nezavisno, nepristrasno, efikasno. Utisak da je Srbija, verovatno jedan od osnivača EU koju će sad da isteraju iz iste te unije zato što se ponaša kako se ponaša, jer ovde se dešava pravno čudo. To je utisak koji se mogao steći na osnovu svega iznetog.
Da se vratimo na onaj Zakon o sudijama čija navodno odredba nije počela da se primenjuje u trenutku kada je biran predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Dame i gospodo narodni poslanici, da je to istina onda bi sve ono što Visoki savet sudstva radio do 1. januara 2010. godine bilo apsolutno ništa. A zašto?
Dopustite mi da vam to i dokažem. Ovaj član 102. se nalazi u glavi 8. naziv "prelazne i završne odredbe". Pre člana 102. je i član 100. a u članu 100 stoji – odluku o broju sudija i sudija porotnika donosi Visoki savet sudstva u skladu sa ovim zakonom, u roku od 30 dana od dana izbora prvog sastava Visokog saveta sudstva, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe. Stav 2. – izbor sudija u skladu sa ovim zakonom izvršiće se najkasnije do 1. decembra 2009. godine, izuzev sudija Vrhovnog kasacionog suda koji će biti izabrani u roku od 90 dana od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva. To znači onda da su svi izabrani na osnovu zakona koji nije počeo da se primenjuje. I sa kojim pravom neko može danas da govori da se u Srbiji sprovodi pravno nasilje u situaciji kada bi ovakva primena zakona bila najočiglednije pravno nasilje koje je u Srbiji sprovođeno.
Dakle, na osnovu zakona koji nije bio primenjiv sve je rađeno. Ostaje nejasno iz diskusija jednog broja kolega, da li je uopšte odluku Ustavnog suda potrebno poštovati? Ja razumem situaciju u kojoj, recimo, aktuelni predsednik Vrhovnog kasacionog suda smatra da tu odluku ne treba poštovati. Jer, da je postojala trunčica, delić kredibiliteta koji mora da poseduje neko ko se nalazi na mestu predsednika najvišeg suda u Srbiji, posle takve odluke Ustavnog suda takav neko bi podneo ostavku. I time dokazao da je čak i dostojan vršenja takve velike i odgovorne funkcije. Ali, do toga nije došlo.
Očigledno da neko odluke poštuje, a neko ih ne poštuje. Ovde je reč o nečemu što se u pravu naziva u dobroj meri pravnom prazninom i budimo iskreni do kraja. Nijedna normalna zemlja kao što sam rekao na početku ne može ni da sanja da predsednik najvišeg suda u toj zemlji može da bude izabran na način protivan Ustavu. Da li se to u Srbiji dogodilo? Dogodilo se. Hajde da se vratimo na ono pravno nasilje i zloupotrebu prava.
Neko je uzeo kartonsku kutiju i na njoj napisao kuća – i rekao to je kuća, i danas nas ubeđuje da je to tako. Na šta konkretno mislim? Da budem krajnje precizan. Imate predlog koji je poslao Visoki savet sudstva Narodnoj skupštini, ne samo u tekstu predloga odluke već i u obrazloženju kaže se da je sve čitav postupak sproveden na osnovu člana 102. stava 5. Zakona o sudijama. Ko ne veruje, može da dobije overen prepis i da to pročita i da se uveri. Ovde se postavlja jedno veoma važno pitanje – da li je država Srbija jedina u Evropi, možda jedina u svetu u kojoj se na čelu VKS najvišeg suda u zemlji nalazi osoba koja je tu došla protivno Ustavu. Da li ima nekoga ko može da kaže da to nije tačno?
Ako nije tačno, postavljam pitanje gde je 2009. godine 30. novembra u ovoj Skupštini bilo mišljenje opšte sednice VKS, ko može da mi da odgovor na to pitanje, a ja ću dobro preispitati svoj stav i reći, možda nisam u pravu, možda je zaista izabrana na osnovu Ustava.
Možda je zaista postojao neki virtuelni Vrhovni kasacioni sud koji je dao svoje mišljenje koje niko nije video, ali dok me neko ne uveri u to, verujte mi, ja u to ne mogu da verujem.
Idemo dalje, postavilo se pitanje legitimacije VSS. Da li je VSS taj koji ovo treba da predloži? To je ono gde sam rekao, granica pravne praznine. Zašto je granica? Koji god propis da pogledate, on kaže, odluku o prestanku funkcije, odnosno dužnosti donosi Narodna skupština i to kaže Ustav, u članu 144. u poslednjem stavu, u stavu 4. Dakle, kaže, Narodna skupština donosi odluku o prestanku funkcije i to je nesporno.
Idemo dalje, sistemski tumačimo normu, šta ćemo da pogledamo, da pogledamo Zakon o Narodnoj skupštini. Zakon o Narodnoj skupštini u delu gde nabraja izborne nadležnosti Narodne skupštine, a to je član 15. stav 2. alineja 3. kaže da odluku o izboru na funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ali i odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skupština, ali opet, ne daje nam postupak kako se to vrši i šta ćemo onda da pogledamo?
Hajde da pogledamo ono što se u parlamentarnom pravu naziva "mali Ustav Skupštine", a to je Poslovnik o radu Skupštine.
I Poslovnik o radu Narodne skupštine u članu 201. navodi kako se vrši izbor na funkciju, u članu 202. navodi kako se donosi odluka o prestanku funkcije. Da li je ovo savršenstvo pravno? Nije. Da li je ovo jedini put, jer postoji jasna nit koja nam kaže da se na onaj način kako se donosi odluka o izboru na funkciju, da se na isti takav način donosi odluka o prestanku funkcije? Jeste, jedini. Da li je ovo najteži put da se donese ova odluka? Budite uvereni da jeste. Baš zato je i pravno najbezbednije.
Hajde sada da vidimo nešto o tome, kako neko zloupotrebljava svoju funkciju, ne samo 27. novembra 2009. godine, kada mu u odbor dođe jedan akt koji mora u istom obliku da izađe iz tog odbora uz propratno mišljenje koje može biti pozitivno ili negativno, a izađe sasvim drugačije. To je pitanje za nečiju odgovornost.
Postavljam sledeće pitanje, ako je neko mogao o ovako bitnoj državnoj stvari, da pribegava ovakvim zloupotrebama prava i dozvolićete pravnom kriminalu, šta li je tek radio kod nekih stvari manjeg značaja?
Ne otvaramo temu koja će doći na dnevni red. Ono što hoću da zahvalim nekim poslanicima koji su to rekli, ovo danas nije nikakav revanšizam, ovo nije nikakvo kažnjavanje, ali da neko treba da snosi odgovornost za katastrofalno urušavanje pravosudnog sistema u Srbiji, treba da je snosi.
Došli smo do paradoksa da danas kada smo zemlja u kojoj je parlamentarna demokratija na snazi, naše pravosuđe izgleda jadnije i nesrećnije nego što je izgledalo u vreme jednopartijskog jednoumlja.
Ko snosi odgovornost za to? Neće samo pokazati vreme, pokazaće i rezultati rada onih koji su to radili. Oni su vidljivi u svakom sudu, u svakom javnom tužilaštvu u Srbiji, ali hajde da se vratimo na ono šta je ovde još bitno.
Dakle, rekao sam izabran je isti pravni put, ista procedura, kao prilikom izbora na funkciju. Šta to znači? Kolega Arsić je nekoliko puta pročitao stav 1. člana 144. Ustava Republike Srbije. To bi značilo, dame i gospodo narodni poslanici, da mi večeras ovde, pored mišljenja Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je kolega Petrović izneo, treba da imamo i mišljenje opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda.
Tu dolazimo do sledećeg pitanja – zašto mi to pitanje nemamo? Još jedno pravno nasilje na delu. Narodna skupština je obavestila Vrhovni kasacioni sud, od opšte sednice zatražila mišljenja, a onda je predsednik Vrhovnog kasacionog suda sazvala kolegijum, pazite, ne opštu sednicu, nego kolegijum, gde su oni konstatovali da jednostavno oni o tome ne treba da se oglašavaju.
Na isti takav način, svedok sam, kao što su i moje druge kolege članovi Visokog saveta sudstva, da smo tražili sazivanje vanredne sednice Visokog saveta sudstva, da je namerno aktuelni predsednik Vrhovnog kasacionog suda opstuirao to, pa onda za poslednjih šest meseci, koliko sam na mestu člana po funkciji Visokog saveta sudstva, dešava se da za šest meseci nemamo nijednu jedinu sednicu Visokog saveta sudstva zakazanu po Poslovniku, dakle, pet dana pre održavanja, da bi mogla da se pripremi, sve su zakazivane dva, tri ili jedan dan pre održavanja. A onda, kada pošaljete zahtev i to ne sa imenima troje, već više članova Visokog saveta sudstva, onda vam se sednica zakaže tri nedelje unapred i odugovlači na svaki mogući način, posle donošenja odluke Ustavnog suda.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavilo se i pitanje – zašto se ne promeni odredba zakona, kad je Ustavni sud doneo odluku kakvu je doneo? Šta da se promeni kad je Ustavni sud stavio van snage tu odredbu zakona? Celu odredbu je stavio van snage. Šta tu ima da se menja? Mi smo nekada imali jedan zakon koji je imao duži naziv i zvao se Zakon o otklanjanju posledica odluka Ustavnog suda. Tamo je jasno stajalo – kada se donese odluka da je neki član nekog zakona, neka odredba neustavna, da svi oni pojedinačni akti koji su doneti na osnovu te odredbe postaju ništavni.
Mi danas imamo drugi Zakon o Ustavnom sudu, koji takođe ovde poseduje pravnu prazninu i ne kaže šta se radi. Ovo je pojedinačni akt. Ustavni sud ne ceni ustavnost i zakonitost pojedinačnih, već opštih akata, apsolutno.
Dakle, ovo je jedini put kojim je ovde moglo da se ide. Ponavljam još jednom, ko god od nas ovde prisutnih da se nalazi na mestu na kome je danas osoba koja obavlja funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda i po položaju VSS, ko god od nas da se nalazi ovakav bi postupak mogao da se sprovede.
Možemo da razmišljamo i da razgovaramo o tome, da li je ovo pravi metod? Čim smo ga predložili, mislimo da je pravi. Razmišljali smo o ovom metodu koji ste predložili, ali jednostavno, šta je tu problem? Problem je u činjenici da tu ne postoji pravni osnov. Da, svuda u svetu u pravnoj teoriji bilo bi logično. Ako je Ustavni sud doneo takvu odluku, Skupština treba da donese deklaratorni akt, kojim će konstatovati da prestaje funkcija predsedniku Vrhovnog kasacionog suda.
Šta je naš problem? Nemamo našta da se pozovemo da bi smo takav metod primenili. Zato sam i rekao da je ovaj najteži. Da li je ovo mnogo lakše? Jeste. Nemamo neposredni pravni osnov, kao što neposredni pravni osnov u skladu sa ustavom nije imala Narodna Skupština, kada je 30. novembra 2009. godine izabrala predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Ovde se postavlja jedno ključno pitanje, ako u državi Srbiji glava sudske vlasti ne može da bude izabrana na osnovu ustava i zakona, ako u državi Srbiji za glavu sudske vlasti odluka ustavnog suda ne znači ništa, ako u državi Srbiji neko
može posle svega šta se dešavalo u prethodne tri godine da priča u ovom ovde slučaju o narušavanju nezavisnosti, nepristrasnosti, efikasnosti pravosuđa, dozvolite mi, onda taj izgleda, nema dodir sa realnošću u Republici Srbiji.
Zato vas molim, da dobro razmislite, da imate u vidu da sam tokom čitave diskusije, svega dva puta pomenuo ime i prezime aktuelnog predsednika Vrhovnog kasacionog suda i to kada sam citirao druge.
Svako ravnanje ove tačke dnevnog reda sa nečijim likom i delom ne dolazi u obzir, osim u slučaju ako ne govori o liku i delu onoga koje donošenjem ovakvih traljavih zakona u ovom domu stvorio mogućnost za izrađavanje ovakve čudovišne situacije.
Ovo je samo jedan od dokaza da su naši pravosudni organizacioni zakoni pisani loše. Ovo je samo jedan od dokaza da moramo da pristupimo dobroj, pažljivoj i detaljnoj reviziji ovih zakona. Ovo je jedan od dokaza da se, dame i gospodo narodni poslanici, reforma pravosudnog sistema ne sprovodi za mandata jedne vlasti da toliko traje, već da traje decenijama ako je to moguće. Zato apelujem na vas, lišite se svog političkog prejudiciranja, lišite se kritizerstva u onim delovima gde je kritizerstvo postojalo, a kritizerstvo je postojalo tamo gde nešto uzmete i iskritikujete, a ni na jedan način nećete da kažete kako je to potrebno uraditi. Onaj ko to ne kaže s punim pravom mogu da sumnjam da taj ne želi da poštuje odluke Ustavnog suda i da mu ta odluka ne znači ništa.
Dajte da se oko nekih stvari maksimalno uozbiljimo. Žalosna je država u kojoj neko može u po bela dana da ubije predsednika Vlade. Bila bi još žalosnija da oni koju su to učinili nisu otkriveni i nisu sankcionisani.
Nije današnja predsednica Vrhovnog kasacionog suda sudila sama. Bilo je tu još sudija. Da li im se možda neko sveti? Da je nekome, dame i gospodo, bilo do političkog revanšizma, kako je to u Srbiji bilo prisutno pre više od jedne decenije, neko bi bio smenjen 28. ili 29. jula, ali to nikome nije padalo na pamet, jer ovde, citiram, političkoj egzekuciji i političkom revanšizmu nema mesta.
Kraj mene sede još neki od članova Visokog saveta sudstva. Koga zanima kako je funkcionisao ili kako funkcioniše Savet može svakoga od nas da pita. Kada ste pozvali predsednika Saveta da vam podnese izveštaj o tome šta je urađeno, o tome koliko je sednica održano? Kada je taj izveštaj ovde podnet?
Još ću jednom pred kraj skrenuti pažnju na nešto što mislim da je izuzetno bitno. Izrečena je jedna rečenica ovde, da se do te mere urušava nezavisnost sudske grane vlasti da će to otežati i verovatno odložiti ili možda trajno okončati negativno put evropskih integracija Srbije. To je izrekao jedan kolega poslanik.
Samo me čudi kako to da kada je partija kojoj kolega poslanik pripada bila na vlasti, srpsko pravosuđe nije dobilo ni jednu jedinu pozitivnu ocenu Evropske komisije? Kako je to moguće? Rekao bi čovek da smo, kao što sam malopre rekao, već bili u članstvu. To je toliko dobro sve funkcionisalo, da je to neverovatno, to je čudo jedno.
Da li postoje dobre stvari koje su urađene u toj reformi? Da budem iskren, postoje, ali su toliko male u odnosu na ono drugo negativno što je urađeno, da su postale apsolutno nevidljive.
Moram da reagujem na još nešto, zato što sam ne samo član Visokog saveta sudstva, već i ministar pravde i državne uprave, ovde je pomenuto da mi ovim želimo da dovedemo i do ukidanja sudova u Kosovskoj Mitrovici. To je apsolutna neistina. Ko je ukinuo sud u Prištini, sud u Peći, sud u Prizrenu, u Đakovici, u Gnjilanu, u Uroševcu, u Podujevu, u Štrpcu, sud u Istoku, u Vučitrnu, u Obiliću? Ko je ukinuo te sudove 2009. godine? Ko ih je ukinuo? To je prethodno pitanje svakog pitanja. Ti sudovi su bili izmešteni u gradove u centralnoj Srbiji. Tu su funkcionisali. Sram neka bude onoga ko je to uradio Republici Srbiji i danas daje sebi za pravo da napada vlast koja pokušava da sredi šta se srediti može, koja pokušava da spase šta se spasiti može, da mi to hoćemo da ukinemo. U te sudove su vraćene sudije.
Molim vas još jednom, razmislite dobro o svemu ovome, uzmite sve u obzir, sve dobro premerite i glasajte u skladu sa Ustavom. Ustav Republike Srbije kaže – predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Ako je nekome toliko stalo do osobe koja je danas predsednik Vrhovnog kasacionog suda, evo, stiče se i toj osobi mogućnost da konkuriše, da izađe pred svoje kolege pred koje nije izašla 2009. godine, jer ih nije bilo, i da daju mišljenje o tome. Pozivam vas da podržite donošenje odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Hvala.

Hvala.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 9, 10, 11. i 12. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo u utorak u 11,00 sati.
Podsećam vas da je svečana sednica povodom Dana državnosti zakazana za sutra u 16,00 časova. Hvala vam lepo.