Ja imam, pretpostavljam, ko što se ta primedba na mene odnosila. Dakle, gospodin Arsić pravi jednu grešku koja nije retka kod pravnika laika. On naime previše značaja pridaje tom konceptu obrazovanja kroz praksu i rad, pa veruje, iako nije prošao studije na Pravnom fakultetu, nekakvim naknadnim, ubrzanim radom, hiperprodukcijom zakonskih predloga i amandmana može da nadoknadi taj izostatak.
Ja ne sporim da on na to ima pravo kao narodni poslanik, ali ga upozoravam da prvo proveri, kada nekome drugom prigovara da nema empirijsko iskustvo, naravno, da sam pravio predloge zakona, ali to nije tema ove rasprave, nema razloga da o tome raspravljamo, gospodine Arsiću.
Druga stvar, toliko puta pominjete Ustav i pravnu perfektnost i preambule, a mene bi, na vašem mestu, bilo stid da to pominjem, pošto se vi pozivate na Ustav, koji ste usvajali dva dana, a koji je bio u tako katastrofalno – pravno – tehničkom obliku, da ste nakon toga imali ambiciju da ovde u parlamentu, u Ustavni zakon unesete skandaloznu odredbu koja glasi – ovlašćuju se stručne službe Narodne skupštine da izvrše pravno – tehničku redakciju teksta.
Ustav koji ste dali građanima da ga usvajaju dva dana je imao 50 slovnih, pravopisnih i svih drugih grešaka i nemojte drugima držati pridike na tu temu.
Još jednom vas upozoravam, ne mora čovek da ima direktno empirijsko iskustvo da bi nešto znao ili da bi o nečemu govorio ili da bi to politički podržao.
Kao što znate, danas je jedna od tačaka dnevnog reda i pitanje međunarodnih instrumenata koji se tiču položaja žena i pretpostavljam da ćete vi za taj predlog glasati, da ga razumete, bez obzira što sam siguran da nemate iskustvo žene.

Gospodine Arsiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav možda jeste najviši zakon koji reguliše sledeću pravnu regulativu jedne ozbiljne države, ali je ipak samo zakon.
O svakom zakonu koji se ovde donosi, radi pravno-tehničku redakciju Služba Narodne skupštine Republike Srbije, nemojte da vas to čudi. Nije bitno, ne uzimam za zlo što to do sada možda niste znali, ali šta god ja da kažem, čak i kada pročitam Ustav, čak i kad pročitam zakon, odredbe zakona, jednom je vama jedan bivši poslanik rekao – šta vama više kod mene smeta, da li boja očiju?
E sada ja vas pitam, da li vama smeta i to što nosim naočare?

Hvala.
Reč ima gospodin Đurić. Izvolite.

Naravno gospodine Arsiću da mi to ne smeta. Meni se čini da vama smetaju ljudi koji slabije čuju ili slabije vide. Pre dvadesetak minuta ste ovde govorili o gluvima i slepima. Oćutao sam tu primedbu ispod svakog nivoa. Nemojte da koristite pozivanje na gospođu Tabaković, mislim da sam njoj vrlo jasno objasnio šta je problem sa politikom koju vodi kao guvernerka Narodne banke i da to ovih dana vide svi građani Srbije.
Napravili ste još jednu strašnu grešku, vi ne razumete zakonodavni proces i proces usvajanja Ustava. Dakle, vi ste stavili tekst Ustava na referendum pred građane. Oni su, vi kažete, većinom glasova, usvojili taj tekst. Nakon toga, tekst Ustava više ne može da se menja nikakvom pravno-tehničkom redakcijom.
Postupak usvajanja Ustava je drugačiji od postupka usvajanja zakona. Imate dva činioca u tom postupku, to je narod, odnosno građani Srbije. Parlament između ta dva dela postupka, nisu dozvoljene izmene teksta koji se stavlja na razmatranje. Vodite računa kada dajete takve primedbe.

Hvala.
Reč ima gospodin Arsić. Izvolite.

Vodim računa isto toliko i o tome koliko i o sledećem što ću da kažem, da kao narodni poslanik jesam nosilac suvereniteta građana. Pravno-tehnička redakcija je nešto sasvim drugo od izmena zakona, to biste ipak trebali da znate.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jelena Travar Miljević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, sebi ću danas dati za pravo da govorim od odluci utvrđivanja sastava komisije za praćenje i sprovođenje Nacionalnog akcionog plana 1325 Saveta bezbednosti UN.
Ovo je jedna od tačaka, takođe, o kojoj se danas raspravlja. Podsetila bih da je ova rezolucija u Savetu bezbednosti usvojena 2000. godine, da je Savet bezbednosti 2002. godine podstakao zemlje članice Organizacije civilnog društva i druge relevantne aktere, da razvijaju strategije i akcione planove.
Srbija je ovaj akcioni plan usvojila praktično, 10 godina nakon usvajanja same rezolucije. Ono što mislim da je bitno da se naglasi, da je sam inicijator za usvajanje ovakve rezolucije, bila Organizacija civilnog društva.
Nacionalni akcioni plan se sastoji od sedam tematskih oblasti, u vidu formiranja institucionalnih mehanizama za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana. Upravo o jednom od tih institucionalnih mehanizama mi danas razgovaramo, znači, dve godine i tri meseca nakon usvajanja same Rezolucije.
Druga tematska oblast je povećanje zastupljenosti žena u sektoru bezbednosti, povećanje njihovog uticaja na pitanja vezana za mir i bezbednost. Zatim, povećanje i učestvovanje uticaja žena na odlučivanje u oblasti odbrane i bezbednosti. Tu moram da naglasim ono o čemu se govorilo i pre dva – tri dana u parlamentu i najavu samog ministra, da ćemo u narednih godinu dana imati jednu ženu sa najvišim činom u vojsci, tj. ženu generala. Zatim, povećanje učestvovanja žena u rešavanju konflikata i postkonfliktnih situacija, kao i povećanje učestvovanja žena u multinacionalnim operacijama.
Upravo, pošto smo u okviru ove sednice pre par dana razgovarali o multinacionalnim operacijama, ja ću podsetiti na ono što sam i tog dana istakla, a to je da UN i te kako primenjuju ovu rezoluciju, da su 2004. godine prvi put postavili savetnicu za bezbednost, odnosno, savetnicu za rodnu ravnopravnost u okviru mirovnih misija, da Srbija u okviru svog centra za mirovne operacije sprovodi upravo program UN, koji se odnosi na učešće žena u mirovnim misijama. Mislim da je to nešto što je veoma pozitivno za Srbiju. Pod pet - korišćenje instrumenata pravne zaštite žena, kao šesta oblast – obrazovanje i usavršavanje pripadnika sektora bezbednosti i sedma oblast – pružanje medijske podrške ciljevima Nacionalnog akcionog plana.
Moram da istaknem da Nacionalni akcioni plan ima složenu strukturu i složene mehanizme za implementaciju. Ono što jeste dobro u ovom planu je što je on od početka definisao koji su to mehanizmi koji treba da dovedu do što bolje implementacije ovog dokumenta. U samoj izradi i samoj edukaciji i izradi smernica, pored Ministarstva odbrane i MUP, učestvovali su predstavnici Ministarstva pravde, odnosno Centra za izvršenje krivičnih sankcija.
U tom smislu, meni je zadovoljstvo što je danas resorni ministar prisutan, jer bih na ovaj način apelovala da se, ukoliko nije već postavljena osoba, odnosno savetnik za rodnu ravnopravnost ili savetnica, da se to učini. Verujem da će i ovo telo pratiti samu implementaciju NAP. Naravno, da se zahvalim i ovom ministarstvu koje je učestvovalo, odnosno Ministarstvo pravde koje je učestvovalo u samoj izradi Nacionalnog akcionog plana za implementaciju 1325.
Ono što bih isto želela da naglasim je da je možda sve ovo moglo i ranije, ali da isto tako tek 10 meseci, nakon usvajanja samog NAP, postavljeno multisektorsko koordinaciono telo. To je operativno telo predstavnika iz više ministarstava i politički savet.
Ono što jeste dobro je da će se ovaj parlament u danu za glasanje izjasniti o formiranju tela za praćenje same implementacije, gde je u samom Nacionalnom akcionom planu definisano – predstavnici kojih odbora učestvuju u ovom telu. Pored toga, dobro je što je u političkom savetu ispreplitana zakonodavna i izvršna vlast, kako bi se što bolje mogla pratiti sama implementacija 1325.
Zaista verujem da mi jesmo jedno društvo i država koja o ovome treba da posveti posebnu pažnju, da smo mi država koja je druga u regionu usvojila Nacionalni akcioni plan, ali isto tako mislim da bez lažne skromnosti Srbija treba da preuzme ulogu, rekla bih, vodeće države kada je u pitanju stvaranje bezbednosne situacije. To sam rekla i pre dva dana, učešćem u mirovnim misijama, Srbija daje jasan signal da je sa pozicije uvoznika bezbednosti postala izvoznik bezbednosti. Zaista verujem da će ovo telo koje treba da radi ono što je osnovna uloga parlamenta, a to je kontrolna funkcija, dobro obavljati svoj posao. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK (Nebojša Stefanović): Hvala.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, poštovane sudije, članovi Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, dosta smo čuli o pravnoj argumentaciji zašto je problematičan ovaj predlog i zašto u stvari postoji pravni problem oko toga da se smeni predsednica Vrhovnog kasacionog suda i predsednica Visokog saveta sudstva.
Gospodine ministre, meni je zaista jasno da ste vi bili u velikom problemu, kada ste u stvari trebali da napravite modus kako da se smeni predsednica Vrhovnog kasacionog suda.
Želim zaista da verujem da ste vi samo izvršavali jedan politički nalog, a da nije tu problem struka kada ste uvezali Ustavni sud, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva i ovaj parlament, a sve u cilju i u funkciji smene predsednice Vrhovnog kasacionog suda.
Dakle, hajde da krenemo od početka. Šta to znači kada vi kao predstavnik izvršne vlasti, po funkciji član Visokog saveta sudstva, predstavljate ovaj nemušti predlog Visokog saveta sudstva? Vi kao izvršna vlast faktički predlažete, branite ovaj predlog i u stvari apelujete na to da se uradi nešto što je pravni nonsens i što predstavlja veoma velike i ozbiljne posledice za pravni poredak ove države, jer smena predsednice Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva upravo to i jeste. To je udar na pravni poredak ove države.
Kada polazimo od toga da u ovom postupku učestvuju svi ovi činioci, mi ne smemo da gubimo iz vida da i Ustavni sud i Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde i parlament predstavljaju saučesnike u ovom postupku i sutra niko više ne može da se poziva na to da nije znao da je morao jednostavno tu odgovornost da skine sa sebe.
Svesna sam toga da će ova parlamentarna većina najverovatnije da postupi onako, što je politička volja, da se pravosuđe u Srbiji vrati u pređašnje stanje, da pravosuđe Srbije ponovo bude Miloševićevo pravosuđe, da sudovi i tužilaštva u Srbiji budu Miloševićevi sudovi i Miloševićeva tužilaštva, a vrlo dobro znamo kako su ti sudovi izgledali, kako je to pravosuđe izgledalo i tu nema dilema oko toga.
Prema tome, kada vi kao ministar pravde predlažete i branite i toliko se zalažete za ovu vrstu smene, zašto se ne zapitate kako je to moguće da pored vas sede članovi Visokog saveta sudstva, a da pritom niko ni jednu reč ne prozbori o tome zašto i kako je ovaj predlog predat? Dakle, jako je bitno da kada se raspravlja o jednom članu Visokog saveta sudstva budu svi svesni kakve posledice nosi smena predsednika i treba da svi budu svesni koje su posledice kada se smeni predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Vi na mala vrata uvodite kršenje principa zabrane retroaktivnosti. Vi na mala vrata uvodite mogućnost da se ugrozi stalnost sudijske funkcije, jer u ovom slučaju, kada vi dovedete situaciju u tu poziciju da prestane funkcija predsednika najvišeg sudskog organa, dovodite u pitanje sve odluke koje su ustvari proistekle iz postojanja te funkcije, konkretno predsednice Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Visokog saveta sudstva.
Dakle, nemamo dilema oko toga šta će skupštinska većina da uradi. Najverovatnije će samo da sledi sve ono što je govorio i bivši radikalski predsednik kada je spominjao i Politikin Zabavnik, da skupštinska većina svojom većinom može i od Politikinog Zabavnika da napravi zakon. Nažalost, ova Srbija će morati da trpi ovakvu vlast, ovakvo razmišljanje i ustvari ovakvo pravno nasilje.