Replika, gospodin Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da se ne začudim jednoj drskosti koja već duže vreme provejava od pripadnika bivšeg režima, a ovde narodnih poslanika.
Odluka Narodne skupštine o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, pa i odluka o mom izboru je, po svojoj pravnoj prirodi, pravno-politički akt. Napisala i potpisala predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Nata Mesarević.
Isto tako, zašto gospoda koji govore o ustavno-pravnom položaju nezavisnih organa, ne spomenu i član 144. Us tava Republike Srbije? Član 144. Ustava Republike Srbije stav 1. kaže – predsednika Vrhovnog kasacionog suda na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju i opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog Odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Gde vam je to mišljenje opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda? To ste preskočili. To ste zaboravili. Zakon ste menjali da biste menjali sudije, pod izgovorom da je to reforma.
O kom Ustavnom sudu pričate? Ko je predlagao sudije Ustavnog suda? Da li je Tomislav Nikolić, ili Aleksandar Vučić, ili neko od ovih poslanika ovde? Vi ste ih predlagali i birali. Oni su doneli ovu odluku, nismo mi. Nijedan sudija Ustavnog suda nije promenjen, niti će, dok se ne ispune uslovi predviđeni zakonom o njegovom izboru.
Šta je ovde problem? To što niste bili sposobni da sprovedete u delo to što ste sami napisali – pa onda niste ni zaslužili da budete na vlasti. Ništa drugo.

Replika, Borislav Stefanović. Izvolite.
(Nenad Konstantinović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvinite, nisam znao da se javljate po Poslovniku.
Izvinite, gospodine Stefanoviću.
Reč ima gospodin Konstantinović, po Poslovniku.
NENAD KONSTANTINOVIĆ; Gospodine predsedavajući, tj. predsedniče, povreda člana 107. Prosto, vi morate da opomenete kada neko vređa poslanike u ovoj skupštini…
(Predsednik: Nisam čuo da neko vređa poslanike.)
Rekao je da je drskost to što govore poslanici bivšeg režima…

Ne, gospodin Arsić je rekao – provejava drskost ceo dan pripadnika bivšeg režima. Dakle, posle toga je vrlo rasno definisao na koga se tačno odnosilo ono što je rekao.
Vi to možete drugačije tumačiti, ali on je bio vrlo precizan u onome što je govorio. Niti je pomenuo nijednog poslanika, niti je ijednu poslaničku grupu, niti bilo koga ko je konkretno nešto rekao.
Dakle, gospodin Arsić nije nikoga identifikovao na način da to može biti uvredljivo za neku poslaničku grupu. Ako se neko prepozna u tome, nemam problem s tim. To u ovom slučaju nije bilo direktno, zaista.

Predsedniče, sedite na istoj sednici na kojoj svi sedimo i znate ko je govorio pre kolege Arsića i zašto se i povodom čega kolega Arsić javio.
Dakle, javio se da replicira poslanici koja je govorila pre njega, Maji Videnović, i rekao je da to što govore pripadnici bivšeg režima drskost. Uvredio nas je. Prvo, ne govorimo ništa drsko, niti bilo kakve drskosti iznosimo. Drugo, nismo pripadnici nikakvog bivšeg režima.
Molim vas, opomenite kolegu Arsića da ne vređa poslanike u ovoj sali.

Smatram, kako ste vi sami rekli da ne smatrate da ste pripadnici bivšeg režima, tako da se ovo ne može odnositi na vas. U tom slučaju, mislim da se ova primedba ne odnosi na to i nema osnova za bilo kakvu uvredu.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, pravo na repliku.

Nadovezaću se. Dakle, slažem se sa predsednikom Skupštine, ali nije onda red da mi reagujemo u ime SPS, URS i ostalih koji su pripadnici bivšeg režima. Ne znam zašto oni ćute.
Drugo, gospodin Arsić se obraćao duboko gledajući u mom pravcu, uz svu fascinaciju, članom 144. Ustava. Svaki put po automatizmu, gospodin Arsić spominje termin bivši režim kada se jako iznervira. Dakle, prvo fascinira se članom 144, pročitao nam ga je više puta. To pohvaljujemo. Lepo ste ga pročitali, dobro ste ga razumeli, slažemo se sa Ustavom koji smo svi zajedno doneli. Nemam šta da dodam, ali niste odgovorili - zašto neovlašćeni državni organ podnosi zahtev, ne za razrešenje, nego za prestanak funkcije? Zašto to radite na ovaj način? Koji je pravni osnov, ako ga ima? Znamo mi iz DS, mi smo ga objasnili.
Znači, pored svega i pored vašeg lepog čitanja i fascinacije i slaganja sa sopstvenim Ustavom, gospodine Arsiću odmaknimo se od toga, objasnite nam i dajte nam odgovore na ova pitanja. To je sve. Svaki put kada vas iznerviramo, vi kažete – bivši režim. Svaki put se čudim što ovi ćute koji su bili bivši režim. Hvala.

Moram da priznam da ste uneli jednu novinu. Moraćemo da razradimo Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, članovi Vrhovnog saveta sudstva, dragi građani Srbije, ono što je bitno reći, SNS želi da se obrati građanima Srbije kako bi objasnila zašto smo čitav dana slušali ove tirade, zašto nisu objašnjavali ono što jeste, nego su nam pričali ono što nije. Zašto smo došli u situaciju da kada god malo ispod površine obrišemo i zagrebemo vidimo nepravilnosti, vidimo kršenje Ustava, kršenje svih zakona i svih propisa u Republici  Srbiji, a za koje su zaslužni predstavnici bivšeg režima, na čelu sa DS, koja je vodila glavnu reč u toj vladi i koja je vodila Ministarstvo pravde, koje je najkrivlje za sve što se u ovoj državi događalo.
Svaki put kada se donosi neki zakon u ovoj Skupštini ili kada se da predlog za neki zakon, kada smo ukidali imunitet gospodinu Oliveru Duliću, tada je iz DS nastala jedna kuknjava, čitavog dana, kako se bavimo politikom i kako je to politička čistka. Ne, nije bila. Oduzeli smo mandat zato što se neko pozvao na taj mandat i zato što je policiji, kada su došli po njega, rekao da se poziva na mandat, a onda je nakon toga rekao da se šali i da nije mislio ozbiljno. Svi ste vi nama ovde spočitavali da nemamo o čemu da raspravljamo.
Kada smo donosili novi Zakon o NBS, kada smo birali novog guvernera NBS, svi ste u glas pričali da će to biti propast, da je to veoma loše za Srbiju, da će nastati inflacija enormnih mera. Kada ste to pričali evro je bio 120 dinara, a danas je 110. Izvinjavam se, pravim uvod zato što smo ovo slušali više puta i zato što su ovo poznati manevri DS kako bi se najavom kataklizme, katastrofe, najavom da će doći do nečeg što se zove cunami, da se mi bavimo samo politikom i da sve odluke koje donosimo su isključivo političke, stvarajući jednu agendu kojom štite sami sebe kad su uhvaćeni u prevari, kad god su uhvaćeni u laži, kad god su uhvaćeni u tome da su prekršili Ustav i zakon.
Samo zbog javnosti u Republici Srbiji želim da podsetim o genezi kako se došlo do toga da mi u ovoj Skupštini raspravljamo o nečemu što se zove Predlog o prestanku funkcije predsednika ili predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Što se grbo rodi, vreme ne ispravlja. Valtazar Bogišić je svojevremeno u 19. veku rekao ovu misao, koja danas isplivava na površinu i pokazuje suštinu svega onoga što je za zadnje tri godine stajalo u nekoj fioci kako bi danas izašlo na videlo.
Ono što je tada predlagano, a radi se o datumu 18. novembar 2009. godine, Visoki savet sudstva predaje Narodnoj skupštini, a na osnovu člana 13. alineja 4. Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 102. stav 5. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je na sednici održanoj 11. novembra 2009. godine, utvrdio predlog odluke za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predložio Natu Mesarević, v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije, za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, u potpisu predsedavajući Visokog saveta sudstva - Đurđina Bjelobab.
To budi neke asocijacije na neku Đurđinu, koja tri godine nije smela, može Georgina i Đurđina, da se porodi zato što je to neko zabranio…
(Predsednik: Molim vas, gospodine Nikoliću, da se vratite na temu. Molim i ostale narodne poslanike za malo strpljenja i pažnje.)
Ovaj predlog je ušao u skupštinsku proceduru. Morao je da se poštuje u ovakvom integralnom obliku. Odluka je morala biti doneta onako kako je predložena i puštena je u proceduru u Skupštini Srbije. Nakon toga je morao da se izjasni o njoj nadležni odbor i trebalo je svoje mišljenje o tome da da Kasacioni sud, odnosno opšte odeljenje Kasacionog suda. Međutim, pošto tog odeljenja nema, to odeljenje nije moglo da postoji zato što nije izabrano. Ova Skupština je donela odluku koja je zavedena pod brojem 3905, a na osnovu člana 144. stav 1. Ustava Republike Srbije bira se za predsednika Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarević, v.d. predsednika Vrhovnog suda.
Dakle, na sve ovo pokrenut je postupak pred Ustavnim sudom. Ustavni sud je morao da donese odluku poštujući svoje ingerencije i svoje obaveze i doneo je odluku koja je obavezujuća, konačna i izvršna. Ta odluka znači da se utvrđuje da član 102. stav 5. Zakona o sudijama nije u saglasnosti sa Ustavom i da takav član nije mogao biti osnov za izbor gospođe Mesarović za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda.
Dakle, izabrana je predsednica suda koji ne postoji, izabrana je žena koja je ispunjavala uslove za izbor za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, ali ona i nije izabrana za sudiju, ona je izabrana direktno za predsednika suda. Ne možete izabrati predsednika suda, a da u isto vreme nemate sudije toga suda. Ne možete izabrati za predsednika suda nekoga za koga nije dato mišljenje opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda.
Tu je gospodin ministar veoma dobro primetio da je to isto kao da smo mi došli u ovu skupštinu 31. maja i da smo već imali izabranog predsednika Skupštine, na osnovu nekog propisa, na osnovu nekog zakona, i mi bi to morali da prihvatimo onako kako se to nekome sviđalo, zato što je to po meni kršenje zakona na najflagrantniji mogući način.
Nakon svega toga, a na osnovu ove odluke Ustavnog suda, ovo je veoma bitno za građane Srbije, prosto da znaju o čemu se radi, gospodin ministar je pokrenuo inicijativu, naravno kao član Visokog saveta sudstva, imajući u vidu da na to ima pravo i da je to jedino telo koje može da sprovede ovu odluku Ustavnog suda. Ova odluka Ustavnog suda je obavezujuća, konačna i izvršna za sve državne organe. Ne možemo okrenuti glavu i reći da Ustavni sud ne važi, da su Ustavni sud birali neki drugi, a to nisu bili naši, da u tom Ustavnom sudu postoji neko ko nije pripadnik ove ili one stranke, da smo mi danas tu da bi napravili čistku, čak i nečiju egzekuciju. Stvarno ne razumem kakvi su to izrazi, niti smo mi nekoga u tom Ustavnom sudu pritiskali. Čak ni ne znam ko su sudije tog Ustavnog suda, a verujem da i ostale kolege ne znaju po imenu i prezimenu.
Onda smo ovde izvlačili nekakva imena, ne bismo li napravili od svega toga događaj, a mislim na kolegu Vladimira Cvijana, da je on navodno vršio pritisak na nekoga, da je on najavljivao političku čistku. Ne, nije. Vi ste iz DS predali i podneli krivičnu prijavu protiv njega zbog narušavanja pravde, krivičnog dela ometanja pravde. Pustite neka to sada odluči tužilaštvo. Pustite neka to odluči nadležni sud, pa kada dobijemo pravosnažnu presudu, gde će eventualno, a siguran sam da neće, Vladimir Cvijan biti osuđen, onda možete sa tim da mašete.
Krivičnu prijavu, gle čuda, u ime sina gospođe Nate Mesarević, Vladimira Mesarevića, koji je inače sudija, koji je avanzovao u mandatu gospođe Nate Mesarević, podnosi DS, odnosno neki vaš pravni tim koji štiti vaše ljude od nekakve nepravde, od nekakvog lova na veštice koji mi u Srbiji vršimo. Ne, nije tačno. Jedini organ koji je nadležan da pokrene ovu inicijativu pred Skupštinom Srbije naravno da jeste Visoki savet sudstva, jer je on nadležan da predloži nekoga koga ovaj visoki dom treba da izabere. On je nadležan da podnese predlog za razrešenje bilo koga, a kada može to automatski je logično da može i da sprovede odluku Ustavnog suda Srbije i da predloži ovom visokom domu, Narodnoj skupštini Republike Srbije, da konstatuje, odnosno donese odluku o prestanku funkcije predsednika, odnosno u ovom slučaju predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Sve to, a možda smo trebali ovo i ranije uraditi, da bismo mogli da izaberemo predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a shodno članu 144. stav 1. Ustava Republike Srbije i članu 79. stav 1. Zakona o sudijama, koji apsolutno propisuju uslove, način i proceduru izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Dakle, nije krivica do nas što je do ovoga došlo, krivica je na onome ko je ovo radio 2009. godine, brzajući i jureći, ne znajući šta radi i praveći greške. Kada smo mi danas krenuli da objašnjavamo da je greška na vama, da ste vi, da tako kažem, na tanak led navukli sadašnju predsednicu Vrhovnog suda, tako što ste je izabrali suprotno Zakonu o sudijama, članu 102. stav 5, koji je u suprotnosti sa članom 144. stav 1. Ustava Republike Srbije, sada spočitavate nama da mi vršimo političku čistku. Apsolutno ne.
Što je najapsurdnije u svemu ovome, sadašnja predsednica Vrhovnog kasacionog suda i posle ove naše odluke ostaje sudija Vrhovnog kasacionog suda i može se kandidovati još jednom, iako je tamo navedeno u Zakonu o sudijama, odnosno i u Ustavu Republike Srbije da se predsednik Vrhovnog kasacionog suda može birati samo jednom na mandat od pet godina. Da li je ovo sreća u nesreći ili nesreća u sreći za nekoga? Ona se može kandidovati, ne čistimo nikoga, ne sklanjamo nikoga, svako od njih, pa i gospođa Mesarević, može da nastavi da donosi hrabre odluke, kakve je donosila u prethodnom periodu.
Kada ste pomenuli da smo mi neko ko se radovao ubistvu premijera, ja vam kažem da to nije tačno. Niko od nas se nije radovao, niko od nas nije seirio i nikome od nas nije bilo zadovoljstvo da se tako nešto desi. Molim boga samo da se nikada u Srbiji tako nešto ne ponovi. Oni koji su osuđeni za to delo pravosnažno su tamo gde treba da budu. Naravno, kao profesionalac neću komentarisati nijednu sudsku odluku, pa ni ovu, ali mogu da vam kažem da mi je kao čoveku i kao profesionalcu jako drago što je pravosuđe tada imalo hrabrosti da takvu odluku donese.
Na kraju, poslanička grupa SNS u danu za glasanje će sa dve ruke glasati za ovakvu odluku. Donećemo je sigurno, na vašu žalost, a na radost građana Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, po Poslovniku. Izvolite.