Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća, kolege poslanici, tražim od Ministarstva prosvete, ustvari od Ministarstva obrazovanja, podatke o tome koliko će ove godine biti ukinuto odeljenja u osnovnim školama širom Republike Srbije?
To pitanje me je navelo, zbog toga su u javnosti izašle informacije da se odeljenja koja nemaju po 15 učenika ukidaju u svim sredinama.
Znači, od Ministarstva prosvete tražim podatak o broju odeljenja sa nastavom na srpskom jeziku, koja imaju manje od 15 učenika i o broju takvih odeljenja na jezicima nacionalnih zajednica u celoj Republici Srbiji?
Takođe me interesuje koliko je razreda ugašeno prošle godine, u stvari u septembru ove školske godine, koliki je to broj u Vojvodini i koliko je u Srbiji ukinuto takvih odeljenja?
Znamo da je poslednjih godina nestalo oko 1.500 odeljenja i da u generacijama ima i po 1.000 učenika prvaka manje. Prošlog septembra je bilo 3.533 upisanih osmaka, a tek 2000. godine, 995 prvaka. Najviše ugašenih odeljenja je bilo, koja se zovu isturena odeljenja i sada se govori u medijima da će biti ugašeno oko 2.300 razreda, što me stvarno interesuje da li je taj podatak tačan.
Reforma u obrazovanju će biti teška, ali mislim da u strategiji i obrazovanju koje je sada na dnevnom redu u javnoj raspravi, mislim da treba da se obrati velika pažnja, u stvari na taj smanjeni broj učenika i interesuje me koliko će stvarno biti ukinuto razreda?

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, postavljam pitanje, odnosno obraćam se pre svega, Ministarstvu zdravlja direktno ministru Slavici Đukić Dejanović, očekujući da preduzme određene zakonske promene i promene Zakona po pitanju obolelih od raka dojke.
Pitanje je inicirano od više udruženja obolelih od raka dojke, kao i bivših lečenih pacijenata ove teške maligne bolesti. Naime, u Srbiji svake godine dijagnostikuje se oko 4.500 hiljade novih slučajeva žena obolelih od raka dojke. Smrtnost je takođe u visokom procentu, negde oko 6.000 na godišnjem nivou. Žene koje se bore sa ovom teškom malignom bolešću su pre svega, u teškoj psihološkoj situaciji, prolaze svoju ličnu i medicinsku dramu, ali ono što kao društvo imamo obavezu da učinimo, to je da im olakšamo na svakom mestu i na svakom koraku tu njihovu borbu.
Materijalni izdaci koje prate obolele od ove teške bolesti su zaista veliki. Oni često prevazilaze njihove mogućnosti i mi moramo biti svesni da su žene koje se bore sa ovom bolešću ili u penziji, prevremenoj ili redovnoj, ili su izdržavana lica. Svaki izdatak je za njih u ovom trenutku poseban stres.
Razumevanje i podrška celog društva su veoma važni, ali podrška, pomoć, razumevanje i konkretni koraci Ministarstva su neophodni. Pre svega, ono što jeste upućeno Ministarstvu zdravlja i što jeste zahtev i molba, to je da se izmeni član 30. Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima.
U članu 30. pomenutog pravilnika, bilo bi nužno iza stava 1. dodati stav 2, kojim bi se osiguranom licu ženskog pola kome pripada pravo na spoljnu protezu na dojku, dodao još jedan stav i uvećalo to pravo na pripadanje jednog ortopedskog grudnjaka godišnje.
Konkretno u listi pomagala uveo bi se pod šifrom 023a naziv pomagala ortopedski grdunjak, spoljna proteza za dojku, indikacija, osigurano lice ženskog pola kome je izvršena potpuna amputacija dojke. Propisivao bi ga izabrani lekar, na osnovu otpusne liste, a obrazac za propisivanje bio bi isti kao onaj kojim se propisuje spoljna proteza za dojku.
Cena ovog pomagala je na tržištu oko 3.000 dinara i samim tim što su već sam to napomenula žene koje se bore sa ovom teškom bolešću, ili penzionerke ili izdržavana lica, za njih je ta stavka velika, jer je ona samo jedna od stavki koje prate njihove svakodnevne izdatke.
Dakle, socijalno osiguranje i osiguranice bi ovim, zaista, imali u finansijskom smislu mali iskorak, a veliku pomoć i podršku ovoj grupi bolesnika. Da bi bilo jasnije i da bismo, Ministarstvu, možda ovaj problem učinili bližim, napomenuću da je situacije u okruženju po ove pacijente daleko povoljnija. U Hrvatskoj, u Sloveniji, u Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovini, u Makedoniji je omogućeno ženama, da dobiju osim ortopedskog grudnjaka i kompresivni rukav i periku i još neka pomagala.
Dakle, to su države u okruženju koje imaju sličnu socijalnu situaciju kao mi, ako ne i goru. To nisu bogatija društva od nas, ali očigledne da u nekom smislu su iznašli načina da budu bar donekle sa više razumevanja za ove bolesnike. Tako da je naš predlog da svakako pokušamo da im se približimo u tom pogledu.
Takođe, postoji još jedna nepravda koja se čini ovim pacijentima. Naime vojne osiguranice u Srbiji imaju pravo i na ortopedski grudnjak i na kompresivni rukav i na periku. Dakle, ono što jesu, jesu moja dva pitanja Ministarstvu zdravlja i ministarki zdravlja – da li i kada Ministarstvo zdravlja može da pristupi izmeni ovog člana, člana 30. u Pravilniku ortopedskim pomagalima na predloženi način i zašto Ministarstvo zdravlja ne pokuša da izjednači civilne i vojne osiguranice u ovom pravu? Očekujemo da Ministarstvo zdravlja učini nešto konkretno i to vrlo brzo. Hvala vam lepo.

Hvala.
Molim vas izbrisaću listu narodnih poslanika, pošto ima manje poslaničke grupe koje su prijavljene za postavljanje pitanja, pa bih vas molila da se ponovo prijavite.
Gospodine Čikiriz, samo se prijavite, pošto ste vi prvi na redu.
Izvolite.

Gospođo potpredsednice, ja bih molio da u skladu sa Poslovnikom u određenom roku dobijemo odgovore na poslanička pitanje, jer pitanja koja postavljamo su ne samo od značaja za poslanika koji postavlja, već su od značaja i za često celo društvo, ili za određene društvene grupacije.
Naime, ja još uvek nisam dobio, iako su istekli rokovi, odgovore na poslanička pitanja koja sam postavio ovoj skupštini. Prvo pitanje, na koje nisam dobio odgovor, to je pitanje isplate ratne štete od fašističke Nemačke. Zadnji put je Vlada Republike Srbije formirala komisiju za utvrđivanje visine ratne štete, da li je isplaćena ratna šteta, itd. Mandat toj komisiji je istekao 2010. godine. Moje pitanje je bilo – da li Vlada planira da formira novu komisiju? Zatim, da li postoji sporazum Tito-Vili Brant, koji se sklopljen 1973. ili 1974. godine? Da li je taj sporazum državna tajna? Da li je tačno da je po tom sporazumu tadašnja SFRJ naplatila oko milijardu tadašnjih dojč – maraka, na ime ratne štete? Da li je time pitanje ratne štete između dve države konačno zatvoreno ili je to isplata samo jednog dela ratne štete, jer se procenjuje da je ratna šteta učinjena na prostorima bivše Jugoslavije negde između 150 i 200 milijardi dolara? Da li će Vlada Republike Srbije utvrditi sve te okolnosti? Ako je u pitanju državna tajna, onda to treba da znamo i mi i svi oni koji očekuju isplatu ratne štete.
Nezvanično po medijima, po raznim izvorima, naplaćen je samo jedan deo ratne štete i to u vreme kada je ovde postojalo tzv. blagostanje, ali je taj sporazum obuhvatao i pitanja viška radne snage. Kada je Josip Broz Tito otvorio komunistički raj i dao mogućnost radnicima da izađu van granica svoje zemlje, uglavnom je većina njih završila u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Velikoj Britaniji, u današnjim zemljama članicama EU.
Drugo pitanje, na koje nisam dobio odgovor od Ministarstva obrazovanja, prosvete i nauke - ko stopira izgradnju banke matičnih ćelija u Kragujevcu, budući da je grad Kragujevac obezbedio lokaciju, sve potrebne dozvole, da je projekat izgradnje banke matičnih ćelija prošao i našu i svetsku ekspertizu, da su odobrena sredstva, da su odobrena sredstva i od Svetske banke i da država samo na osnovu toga što se još uvek nije izgradila banka matičnih ćelija gubi na godišnjem nivou između četiri i osam miliona evra?
Takođe, nisam dobio odgovor na pitanje od premijera i ministra unutrašnjih poslova, budući da je primio pre godinu i po dana dva Roma iz Vršca koje su maltretirali policajci u policijskoj stanici u Vršcu, da su ti policajci suspendovani, snosili zakonske posledice bez obzira što su Romi kasnije po izvorima iz štampe nastavili sa vršenjem prekršaja i sa krađama, zbog čega su i tada bili osumnjičeni. Moje pitanje je bilo – da li je to bio marketinški potez ministra policije ili je to bio istinski demokratski potez u smislu rehabilitacije svih žrtava policijskog nasilja?
Budući da je taj snimak ministar policije video na internet mreži YOUTUBE, moje pitanje je bilo – da li je pregledao i ostale snimke ponašanja policije, pre svega u periodu od 1990. do 2000. godine, kada su širom Srbije, po gradovima Srbije premlaćivani građani, zato što su se borili za Srbiju u EU? Da li će takođe, obići porodice žrtava ubijenih sa Ibarske magistrale, porodice Zorana Đinđića i porodice Ivana Stambolića za koje u sudskom postupku utvrđeno da je ih je ubila država, odnosno posebne policijske jedinice? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ranka Savić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, moje pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ministru Žarku Obradoviću, a odnosi se na dalji rad i funkcionisanje javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije", koje je u ovom trenutku ozbiljno dovedeno u pitanje.
Podsetiću da je ovo javno preduzeće osnovano 2009. godine i da je osnivač Vlada Republike Srbije. Ovo preduzeće obavlja delatnost od opšteg značaja, a to je upravljanje nuklearnim objektima i radioaktivnim otpadom. Međutim, u ovom trenutku, sve ovo je dovedeno u ozbiljno pitanje, jer ovo preduzeće kao jedina ovlašćena organizacija za sve ove aktivnosti, ne raspolaže budžetskim sredstvima za normalan rad, pošto još nije odobren plan poslovanja za 2013. godinu.
Takođe, nije izvršena ni zakonska obaveza osnivača po novom Zakonu o javnim preduzećima, a to je usklađivanje osnivačkog akta sa odredbama zakona. Ukoliko se vrlo brzo ne reši ovo pitanje i ne dođe do redovnog finansiranja preduzeća, posledice po sve nas mogu biti fatalne. To je pre svega, nemogućnost obezbeđivanja nuklearnih objekata i njihove okoline, nemogućnost monitoringa nuklearnih objekata, gubitak licence za nuklearnu aktivnost i za novoizgrađeni hangar X3, nemogućnost sakupljanja transporta i privremenog skladištenja radioaktivnog otpada, gubitak akreditacija ISO 9001 i ISO 17025, gubitak oko pet i po miliona evra IPA projekata, preuzete međunarodne obaveze prema EU i Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju.
Ono što je naročito bitno, dolazi se u situaciju nemogućnosti i kontrole nivoa zračenja zaposlenih, da ne pričam o socijalno ekonomskom položaju zaposlenih, koji je značajno pogoršan, a to samo po sebi može ozbiljno uticati na nuklearnu sigurnost. Zato postavljam pitanje – zašto nisu raspodeljena sredstva iz budžeta za rad javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije" u 2013. godini? Zašto nadležno ministarstvo ne ispunjava svoje zakonske obaveze? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, samo želim da dam jedno obaveštenje i da skrenem pažnju na jednu akciju koja se danas održava. Naime, danas će milijardu ljudi širom sveta ustati u podršci u borbi protiv nasilja nad ženama.
Lepa vest je da je crnogorski parlament juče podržao tu akciju i da su parlamentarci i parlamentarke Crne Gore se pridružili ovome plešući u Skupštini Crne Gore.
Želim da skrenem pažnju na to da je nasilje nad ženama veoma rasprostranjeno ne samo u svetu, nego i u Srbiji. U svetu, svaka treća žena doživi neki oblik nasilja. U Srbiji, nažalost, podaci su još teži. Svaka druga žena izložena je nekom obliku nasilja. Najčešće je psihičko nasilje, oko 46% žena izloženo je psihičkom nasilju.
Psihičko nasilje je ono nasilje koje uništava identitet, integritet žene koje utiče na njeno samopouzdanje, koje utiče na čitavu porodicu i koje, nažalost, utiče na čitavo društvo, jer su takve žene potpuno isključene iz svih društvenih tokova. Da ne govorimo o kombinaciji fizičkog i psihičkog nasilja, kome je izloženo 17% procenata žena, ili teškom fizičkom nasilju kome je izloženo 12% žena.
U Srbiji, dame i gospodo, prošle godine ubijeno je 46 žena. Dvadeset sedam smrti žena, povezano je direktno sa porodičnim nasiljem. Mislim da su ovo podaci koji treba da nas podignu na noge ne samo danas, nego svakog dana u aktivnoj borbi protiv nasilja nad ženama.
Zato vas pozivam da danas, kada već nismo kao naše komšije iz Crne Gore, uspeli da organizujemo neku akciju u parlamentu, a njima još jednom čestitam na tome, pozivam vas da se danas svi zajedno pridružimo akciji "Milijardu ljudi u svetu pleše protiv nasilja nad ženama" i da se ovoj akciji koja će biti održana i u Beogradu danas, u što većem broju odazovemo. Hvala vam.