Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine Mikoviću, čudi me da ste vi, koji ste dobar pravnik, koji sve minuciozno, studiozno i dobro razmatra i često konstruktivno učestvuje u radu Narodne skupštine, pobrkali jabuke i kruške, što kaže narod, u jednoj stvari. Ovde niko ne govori o prestanku sudijske funkcije. Ako Narodna skupština donese odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ona ostaje sudija toga suda. Ali, ovde je izgleda nešto drugo u pitanju.
Hajde da napravimo jednu paralelu koja je sasvim uputna. Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite da je predsednik Narodne skupštine izabran pre svakoga od vas koji ovde sedite. Dakle, neko vam je izabrao predsednika Narodne skupštine, a onda je izabrao narodne poslanike, a pre toga je prethodni saziv Skupštine doneo takav zakon po kome je to moguće, a po Ustavu tako nešto nije moguće. Ustavni sud je u svojoj odluci bio veoma jasan. Bio je jasan i rekao je da je odredba, na osnovu koje je aktuelni predsednik Vrhovnog kasacionog suda izabran, proglašena za neustavnu. Ko god da se nalazi na toj funkciji, bilo ko od vas ovde prisutnih, postupak bi morao da bude ovakav. Ovde nema mesta bilo kakvom personalizovanju, čemu izgleda neko teži, već je reč o postupanju po odluci Ustavnog suda.
Da se vratim na ovo što sam malopre rekao. Dakle, nikome ne prestaje sudijska funkcija, već uzmete lepo i pogledate u članu 79, na koji se i pozivamo, gde se govori o odluci o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Kada nekome prestane funkcija Vrhovnog kasacionog suda, ako se to nije dogodilo iz drugih razloga koji su ovde pobrojani, recimo odlazak u penziju, takva osoba ostaje sudija tog suda. Kod nas se, nažalost, u Srbiji dogodilo nešto što se u drugim državama ne događa. Donet je takav zakon i u obrazloženju svoje odluke Ustavni sud vrlo jasno kaže – zakonodavni organ vlasti je prekoračio svoja ovlašćenja time što je propisao takvu odredbu po kojoj se neko za predsednika suda može izabrati u trenutku kada nema izabranih sudija tog suda, time što je iskočio iz onih nadležnosti koje je Ustav propisao.
Malopre je neko dobacio – zašto se ne izvrši odluka tako što se promeni zakon? Pa, u kom se to zakonu menjaju prelazne i završne odredbe? Zato ja i vama to kažem, ali Ustavni zakon ne daje nikakav osnov za donošenje onakvog člana zakona. Očigledno da je tu zakonopisac hteo da predvidi prvi izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ali je i u tom slučaju morao da bude obavezan Ustavom, ako Ustavni zakon o sprovođenju Ustava nije drugačije to pitanje regulisao, a nije ga regulisao.
Molim vas, onaj ko kaže da ne govorimo istinu, da pravno ne potkrepljujemo ovaj predlog, neka sedne i neka pročita nekoliko odredbi zakona, neka vidi da postoji apsolutni legitimitet. Ako je Visoki savet sudstva imao legitimitet, obavezu i pravo da predloži nekoga za funkciju predsednika suda, ne može mu se osporavati, pogotovo kada je zakonom propisano kao obaveza i to pravo da uzme učešća u predlaganju odluke o prestanku funkcije.
