Reč ima gospodin Đurić, po Poslovniku. Izvolite.

Povređen je član 107. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.
Gospodine Stefanoviću, niste opomenuli niti na bilo koji drugi način skrenuli pažnju gospodinu Petroviću da se uvredljivim izrazima odnosi prema drugim narodnim poslanicima, a pre svega mislim na narodnog poslanika Dragana Markovića Palmu, kojeg je pominjao, aludirajući na visinu gospodina Palme, ako je govorio o predsedniku svoje partije. Palma je inače drvo i mislim da ono nema ni kolena, ni ništa drugo, ali shvatio sam da gospodin Petrović govori o predsedniku svoje partije.
Druga vrsta uvredljivog ponašanja gospodina Petrovića je to elementarno neznanje pravnog i ustavnog poretka ove zemlje. Dakle, Ustavni sud nije najviši sud u ovoj zemlji, najviši sud u ovoj zemlji je Vrhovni kasacioni sud i o njemu mi danas raspravljamo, kao i o njegovom predsedniku. Ustavni sud je drugačija vrsta državnog organa i on uopšte ne ulazi u ovu vrstu organizacije sudova, odnosno pravosuđa, na koju aludira gospodin Petrović.
Pošto je ovo, naravno, politički organ i nije potrebno ili nije moguće uvesti nekakav ispit ili proveru znanja da bi neko bio predsednik Odbora za pravosuđe, gospodin Petrović, naravno, ako ima parlamentarnu većinu iza sebe za tako nešto i za tu poziciju, može da ostane na tom mestu, nemam ništa protiv, ali vas molim da vi makar vodite računa o tome i da u prisustvu ovih ljudi, koji su ipak ozbiljni stručnjaci u svojoj oblasti, isključujem u tom smislu gospodina Selakovića, on nije ovde kao stručnjak, nego kao ministar, vodite računa da se poštuje dostojanstvo ovog doma.

Svakako molim sve narodne poslanike da tokom sednice vode računa o dostojanstvu parlamenta.
Reč dajem gospodinu Selakoviću.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine Mikoviću, čudi me da ste vi, koji ste dobar pravnik, koji sve minuciozno, studiozno i dobro razmatra i često konstruktivno učestvuje u radu Narodne skupštine, pobrkali jabuke i kruške, što kaže narod, u jednoj stvari. Ovde niko ne govori o prestanku sudijske funkcije. Ako Narodna skupština donese odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ona ostaje sudija toga suda. Ali, ovde je izgleda nešto drugo u pitanju.
Hajde da napravimo jednu paralelu koja je sasvim uputna. Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite da je predsednik Narodne skupštine izabran pre svakoga od vas koji ovde sedite. Dakle, neko vam je izabrao predsednika Narodne skupštine, a onda je izabrao narodne poslanike, a pre toga je prethodni saziv Skupštine doneo takav zakon po kome je to moguće, a po Ustavu tako nešto nije moguće. Ustavni sud je u svojoj odluci bio veoma jasan. Bio je jasan i rekao je da je odredba, na osnovu koje je aktuelni predsednik Vrhovnog kasacionog suda izabran, proglašena za neustavnu. Ko god da se nalazi na toj funkciji, bilo ko od vas ovde prisutnih, postupak bi morao da bude ovakav. Ovde nema mesta bilo kakvom personalizovanju, čemu izgleda neko teži, već je reč o postupanju po odluci Ustavnog suda.
Da se vratim na ovo što sam malopre rekao. Dakle, nikome ne prestaje sudijska funkcija, već uzmete lepo i pogledate u članu 79, na koji se i pozivamo, gde se govori o odluci o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Kada nekome prestane funkcija Vrhovnog kasacionog suda, ako se to nije dogodilo iz drugih razloga koji su ovde pobrojani, recimo odlazak u penziju, takva osoba ostaje sudija tog suda. Kod nas se, nažalost, u Srbiji dogodilo nešto što se u drugim državama ne događa. Donet je takav zakon i u obrazloženju svoje odluke Ustavni sud vrlo jasno kaže – zakonodavni organ vlasti je prekoračio svoja ovlašćenja time što je propisao takvu odredbu po kojoj se neko za predsednika suda može izabrati u trenutku kada nema izabranih sudija tog suda, time što je iskočio iz onih nadležnosti koje je Ustav propisao.
Malopre je neko dobacio – zašto se ne izvrši odluka tako što se promeni zakon? Pa, u kom se to zakonu menjaju prelazne i završne odredbe? Zato ja i vama to kažem, ali Ustavni zakon ne daje nikakav osnov za donošenje onakvog člana zakona. Očigledno da je tu zakonopisac hteo da predvidi prvi izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, ali je i u tom slučaju morao da bude obavezan Ustavom, ako Ustavni zakon o sprovođenju Ustava nije drugačije to pitanje regulisao, a nije ga regulisao.
Molim vas, onaj ko kaže da ne govorimo istinu, da pravno ne potkrepljujemo ovaj predlog, neka sedne i neka pročita nekoliko odredbi zakona, neka vidi da postoji apsolutni legitimitet. Ako je Visoki savet sudstva imao legitimitet, obavezu i pravo da predloži nekoga za funkciju predsednika suda, ne može mu se osporavati, pogotovo kada je zakonom propisano kao obaveza i to pravo da uzme učešća u predlaganju odluke o prestanku funkcije.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, replika.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, trajaće ova sednica i treba da traje zbog toga što je ovo zapravo prilika za naše društvo. Mogu samo da kažem još jedanputa da mi je žao što ovde nisu došli oni koji stoje iza ove inicijative, a to niste vi kao ministar Selaković. Ovu inicijativu je pokrenuo Vladimir Cvijan, tražeći od Ustavnog suda da oceni član zakona po kojem mi danas raspravljamo. Onda ste se vi kao ministar potrudili da u tipičnom odnosu koji ste uspostavili sa Ustavnim sudom omogućite pravnu egzekuciju zbog političke nepogodnosti predsednice Mesarević.
Gospodine ministre, svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravosnažnim pojedinačnim aktom, donesenim na osnovu zakonske odredbe koja je proglašena neustavnom, ima pravo da od nadležnog organa traži izmenu tog akta. Koje vaše pravo je povređeno? Vi ste to tražili. Znate li od koga ste tražili? Od predsednika Ustavnog suda Slepčevića, koji na pitanje šta se dešava sa inicijativom DSS o oceni ustavnosti uredbi Vlade Republike Srbije, kojima se redefiniše položaj Kosova i Metohije u okviru ustavnog poretka zemlje, kaže da je na vašu molbu odlučio da zastane u postupku odlučivanja.
Da li je to taj Ustavni sud, predsedniče Odbora, Petroviću, pred kojim mi treba da klečimo? Da li je to onaj Ustavni sud do koga smo došli tako što se na sastanku u Kabinetu predsednika Skupštine poslanicima reklo – pola će Tadiću, pola će Koštunici, pa mi u kvoti Tadića treba da tražimo svoje sudije, a vi radikali tada u kvoti Koštunice? To je taj Ustavni sud.
Konstantno govorite neistinu. Nema osnova za pokretanje postupka koji ste pokrenuli ovde u Skupštini, nema ga u zakonu. Pročitajte član zakona na kojem gradite to svoje pravo. U politici ima koliko hoćete.

Reč ima ministar Selaković.

Gospodine Jovanoviću, u svakom slučaju dramaturgija vam ide mnogo bolje od ruke nego pravo.
(Poslanici LDP negoduju.)
Možete li da sačekate da kažem lepo…
(Nenad Milić, s mesta: Vređate poslanika!)
Poslanik mene vređa sve vreme time što govori da ja govorim neistinu, a pri tome on sam govori neistinu i ja imam pravo na to da reagujem.

Molim vas za mir u sali, ovo je rasprava u parlamentu. Dakle, od prvog trenutka u ovoj raspravi svi učesnici su bili u takvom tonu koji je uvek bio na ivici. Dozvolio sam da rasprava teče iznoseći argumente i meni je drago da se ovde iznose argumenti koji su vezani za pravo, ali samo molim narodne poslanike, a naravno i ministra, da se svi u toku naših rasprava držimo pristojnih pravila ponašanja u ovom parlamentu, da ne bismo dolazili do toga da ova rasprava po povredama Poslovnika i replikama teče duže nego što teče po raspravi o dnevnom redu.
Mislim da će Narodna skupština pokazati da zaista želi da raspravlja o dnevnom redu tada kada dozvoli da rasprava počne po dnevnom redu. Mi još uvek nismo počeli raspravu po dnevnom redu i naravno da to isto, samo po sebi, ne utiče na dostojanstvo Narodne skupštine.
Molim vas, kada završi ministar, ili svejedno, da završimo ovaj krug replika jer možemo ovako do prekosutra, da počnemo raspravu o dnevnom redu,. Sve poslaničke grupe imaju dovoljno vremena da iznesu svoje političko mišljenje, svoje stavove i da nastavimo sa radom.
Izvinite ministre. Izvolite.

Neću uopšte komentarisati bilo koju odluku Ustavnog suda, a veoma je dobro kada se obraća neko širokoj masi građana Srbije, da govori istinu, a ne poluistinu. Nikoga u Ustavnom sudu ni zašta ne molim, već koristim svoje zakonsko ovlašćenje da pokrenem neki postupak ili zahtevam zastoj u nekom postupku, kada za to postoji neki osnov. Ustavni sud je izuzetno ozbiljna institucija i dovoljno kadar da vodi računa o samom sebi.
Dakle, Ustavni sud je doneo odluku. Nažalost, naši propisi ne sadrže izričitu odredbu o tome šta uraditi u situaciji kada vam je vrh, glava sudske vlasti izabrana na Ustavom propisan način. Izabran je najteži put. To je onaj put koji je identičan putu, odnosno proceduri predviđenoj za izbore. Ko ne razume, neka sedne i neka pročita. Svako ima pravo da ne razume.
Što se tiče toga da eventualno iza ovakvog predloga ne stojim ja, nemam problem da kažem da sam ja bio taj koji je pokrenuo inicijativu za donošenje predloga, to nije ništa tajno, imate sajt Visokog saveta sudstva, možete to na njemu da pročitate.
Kada je reč o aktu kojim su nekome pojedinačna prava povređena, opet postavljam pitanje – kako bi ste vi funkcionisali u Narodnoj skupštini, da vam je predsednik Narodne skupštine izabran na način protivan Ustavu? Da li bi onda bilo koje vaše pravo ovde bilo povređeno? Ako ne može prvi među vama da bude izabran u skladu sa Ustavom, pa ko može? Ko može? Zahvaljujem.