Uvaženi gospodine predsedavajući, predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se Narodnoj skupštini i vama u svojstvu i ministra pravde i državne uprave Republike Srbije, ali i člana po položaju Visokog saveta sudstva.
Ustavni sud Republike Srbije 20. decembra 2012. godine doneo je odluku kojom je utvrdio da je odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudijama odredba koja nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ustav Republike Srbije u svom članu 144. izričito propisuje način izbora predsednika najviše sudske instance u Republici Srbiji, odnosno predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Podsećanja radi, za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda potreban je predlog Visokog saveta sudstva i pribavljena mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine. Sam postupak izbora vrši Narodna skupština.
Takođe, Zakonom o Narodnoj skupštini u članu 15. stav 2. tačka 3, kada se govori o izbornim ovlašćenjima, odnosno izbornim nadležnostima Narodne skupštine, stoji da Narodna skupština vrši izbor na funkciju i donosi odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Narodna skupština Republike Srbije 30. novembra 2009. godine, primenjujući manjivu odredbu člana 102. stav 5. Zakona o sudijama, donela je odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda. U obrazloženju svoje odluke, Ustavni sud govori da je na ovakav način ugroženo jedinstvo pravnog poretka Republike Srbije.
Koristim ovu priliku da kažem da je u našoj zemlji u jednom dužem prethodnom periodu nažalost prisutna u zakonodavnoj praksi jedna okolnost, a to je da se pitanja koja su izričito regulisana Ustavom Republike Srbije na identičan način regulišu i njenim zakonima, dakle, prepisuju zakone. Tamo gde je izričito jasno da treba primeniti Ustav, ne treba identičnu odredbu prepisivati i u zakon.
Ovde se nalazimo, dame i gospodo narodni poslanici, u jednoj vrsti i pravne nelogičnosti. Došli smo u situaciju da Narodna skupština raspravlja o odluci Ustavnog suda, što je svakako pravno nelogično, ali je jedini pravni put koji ima pravni osnov za sprovođenje. Naši pozitivni propisi ne govore ni jednu jedinu reč o tome šta uraditi u slučaju kada je nosilac jedne od tri najviše funkcije u zemlji izabran na način koji je protivan Ustavu, a u ovom slučaju nalazimo se u takvoj pravnoj situaciji.
Iz nekih redova postavilo se i pitanje legitimacije Visokog saveta sudstva, odnosno da li je Visoki savet sudstva taj koji je Narodnoj skupštini mogao da predloži donošenje ovakve odluke. Potrebno je malo više pročitati propise i videti da je to i jedini način koji je pravno moguć i koji je pravno valjan.
Pomenuo sam član 15. stav 2. tačku 3) Zakona o Narodnoj skupštini, koja govori o njenim nadležnostima o izboru na funkciju i o donošenju odluke o prestanku funkcije. Pomenuću i član 202. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže i izričito propisuje da se prilikom donošenja odluke o prestanku funkcije, između ostalih i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, primenjuje identičan postupak kao i prilikom donošenja odluke o izboru na tu funkciju.
Iz toga je apsolutno jasno da onaj pravni put koji treba slediti prilikom izbora na funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda treba da se sledi i u slučaju donošenja odluke o prestanku te funkcije. Tu treba pomenuti i osnov koji leži u Zakonu o sudijama. U članu 79. stav 7. Zakona o sudijama stoji da je Narodna skupština ta koja donosi odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i kaže se – iz drugih razloga. Ti drugi razlozi su svi oni razlozi koji nisu razrešenje, jer se u prethodnim stavovima ovog člana Zakona o sudijama navodi koji su to razlozi za razrešenje i kao se sprovodi postupak razrešenja.
S obzirom da je Poslovnik o radu Narodne skupštine svojevrstan procesni zakon koji reguliše postupak donošenja svih drugih zakona, ali i druge nadležnosti Narodne skupštine, a u ovom slučaju, njene izborne nadležnosti. Na osnovu člana 202. a u vezi sa članom 200. i 201. Poslovnika o radu Narodne skupštine, Viski savet sudstva jeste organ koji je imao legitimitet i pravo da predloži donošenje odluke o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Koristim ovu priliku da kažem i da je to trenutno jedina funkcija predsednika suda u celoj državi Srbiji gde imamo predsednika a ne vršioca funkcije predsednika i da je postupak za izbor na funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda bio protivan Ustavu Republike Srbije.
Na Narodnoj skupštini da ovakvu manljivu pravnu situaciju otkloni, time što će doneti odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a time stvoriti uslove da se sprovode postupak za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda na način na koji je to predviđeno Ustavom i zakonima Republike Srbije. Hvala vam.