Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Ja sam tražio reč po članu 104. Poslovnika, gde nisam dobio po članu 104. pa sam tražio reč po članu 103. Poslovnika da bih ukazao na povredu člana 27. Poslovnika. Ako treba, mogu i da ih citiram, ali svi mi znamo dobro ta tri člana Poslovnika.
Naime, mislim da ne postoji ravnopravnost učesnika u ovoj raspravi, jer različiti odnosi po pitanju mogućnosti učešća na osnovu replika, na osnovu ukazivanja Poslovnika i zbog toga predlaže da svi u daljoj raspravi imamo ravnopravni odnos.
Inače, moram da ukažem na još jednu stvar, da u obraćanju gospodina ministra koji mi se direktno obratio, pa nisam dobio pravo na repliku, na određen način neprecizno su citirane određene odredbe kako Ustava, tako i zakona, i treba ukazati svima da odluka Ustavnog suda utvrđuje da odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudijama nije u saglasnosti sa Ustavom.
Drugo, ne spada u izreku odluke Ustavnog suda. Nije obavezujuće za bilo kog pojedinca, može da bude upućujuće, ali ne u smislu obavezujućeg, jer da je obavezujuće, onda bi i obrazloženje Rezolucije o Kosovu, gde se u obrazloženju pominje Ustav KiM, gde se pominju zakoni koji važe na području pokrajine, to je protiustavno obrazloženje. Tada nam je rečeno, nema veze šta piše u obrazloženju Rezolucije, važna je izreka, važna je Rezolucija i preambula.
Ako je to tako i ovde mora da bude isti princip. Znači, obrazloženje ne važi. Samo još jedna rečenica, u članu 144. jasno je navedeno da jedino predsedniku VKS funkcija pre isteka mandata na koju je izabran može da bude na njegov zahtev, nastupanje zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije i razrešenjem, znači zakonom propisanih uslova. Upravo zbog toga, zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije, za svakoga je, isto kao i ovde.

Hvala gospodine Mikoviću.
Gospodin Jovanović, po Poslovnik.

Trudiću se da privedem ovu raspravu u okvire koji su propisani Poslovnikom. Pozivam se na pravo na repliku, pošto mi se direktno obratio ministar Selaković.
Gospodine ministre, ja ne mislim da sam na bilo kakav način hendikepiran u ovoj raspravi zbog toga što sam diplomirao na FDU, a ne na Pravnom fakultetu.
Ovo o čemu mi razgovaramo, nije utemeljeno na pravu i na zakonu, već na čistoj politici, a u toj politici sam 17 godina.
Dana, 28. novembra, gospodine Selakoviću, podnosilac inicijative pred Ustavnim sudom je sudiji u ovoj našoj zemlji pred svedocima u sudnici rekao da će njegova majka predsednica Kasacionog suda Nata Mesarević, o kojoj danas razgovaramo biti smenjena i da je to politička odluka.
Usput je tražio ono po čemu je poznat, povlašćen status pred sudovima ove zemlje, jer je predstavnik stranke koja je na vlasti. Jedanaestog januara, vi ste, gospodine ministre, započeli političku egzekuciju i realizaciju političke odluke o kojoj je govorio Cvijan.
Zato mi u ovoj raspravi možemo da razgovaramo apsolutno ravnopravno sa vama. Vi ste predstavnik jedne političke stranke, ja sam predstavnik druge političke stranke. Ono što vi radite ogovara vašoj stanci i apsolutno je katastrofalno za čitavu zemlju. Ovde se ne radi samo o odbrani interesa jedne partije, nego o odbrani prava da konačno Srbija postane normalna zemlja u kojoj će imati potpuno ravnopravne sudske vlasti sa izvršnom ili sa zakonodavnom.
(Predsednik: Vreme.)
Samo se o tome radi gospodine Selakoviću.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, evo da malo relaksiramo celu atmosferu i priču o razrešenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Mi ćemo ispred poslaničke grupe NS da se obratimo javnosti Srbije, po pitanju odluke o utvrđivanju sastava komisije za praćenje sprovođenja akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN.
Pre svega, obaveza mi je i čast da u ovom trenutku javnosti Srbije skrenem pažnju na ovaj važan dokumenat, i ovaj važan iskorak Srbije da se napravi nacionalni akcioni plan za primenu Rezolucije 1325 Saveza bezbednosti, koji se bavi pitanjem "žene, bezbednost i mir".
Vrlo se malo i vrlo retko govori upravo o učešću žena u konfliktnim situacijama i kao pregovaračima i kao onima koje mogu bitno da svojim kapacitetima doprinesu razrešenju konfliktnih situacija i u sprovođenju kasnije, reforme društva.
Pre nego što budem govorila o samoj Rezoluciji, reći ću i podsetiću vas na ono što je o ženama u konfliktnim situacijama, u ranim situacijama, rekao naš književnik, Borislav Mihajlović Mihiz, u autobiografiji o drugima, govoreći o svojoj majci Vukosavi, koja je za vreme rata odlazila iz okupiranog Beograda u sela, odnosila svoju devojačku spremu, menjala je za nešto hrane koju je usput davala svakom naoružanom stražaru da je propusti i sa vrlo malo toga se vraćala u Beograd, da bi prehranila svoju decu.
Borislav Mihajlović kaže sa punim poštovanjem, da je njegova majka samo jedna iz armije bezimenih junaka, koji su se na svoj način borili u ratu i održali život. Onda je rekao jednu rečenicu, nad kojom se svi možemo duboko zamisliti. Istina je da spomenike posle rata nikada ne dobijaju ti bezimeni junaci. Spomenice se podižu onima koji ratove započinju, a nikada onima koji moraju da ih izdrže. Sve ratne konflikte i sva ratna žarišta su uglavnom u najvećem broju pogađala žensku populaciju i žene su u principu u svetu bile uvek nebezbedne.
Jedanaesti septembar je terorističkim napadom na "Kule bliznakinje" u Njujorku, definitivno promenio svest sveta i potrebu sveta da se razmišlja o bezbednosti na jedan drugačiji način.
Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti, telo u okviru UN, je 31. oktobra 2000. godine, doneo Rezoluciju 1325, koja se bavi upravo pitanjem mira, bezbednosti žena u konfliktnim situacijama. Ona je pravno neobavezujuća, ali politički, moralno, ona je sugerisana svim zemljama, članicama UN, da se ovim problemom ozbiljnije i detaljnije pozabave. Pošto je sama ta sugestija poprilično sporo išla, 2004. godine je sekretar UN tražio od zemalja članica da pristupe izradi nacionalnih akcionih planova "žene, bezbednost i mir".
Možemo sa ponosom da kažemo da smo zemlja koja je tu poruku razumela, zato što smo zemlja koja je po svom geopolitičkom položaju takva da smo vrlo često bili zahvaćeni i konfliktnim situacijama i ratnim požarima i prošli smo težak i traumatičan raspad prethodne Jugoslavije.
U Srbiji je formirano telo u koje su ušli članovi parlamenta, u koje su ušli predstavnici ministarstava, znači Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva finansija, Ministarstva za regionalni razvoj, Ministarstva odbrane i svih nevladinih organizacija i predstavnici akademske javnosti kao i novinari.
Formirane su četiri radne grupe. Te četiri radne grupe, od kojih se prva bavila ulogom žena u donošenju odluka, radna grupa o učešću žena u konfliktima i rešavanju konflikata u postkonfliktnom periodu i operacijama podrške miru, radna grupa o instrumentima pravne zaštite žena i radna grupa u obrazovanju ženskih i muških pripadnika sektora bezbednosti. Te četiri radne grupe su napravile nacionalni akcioni plan, čiju implementaciju ćemo pratiti u životu Srbije.
Srbija je zemlja koja je uvek imala u svojoj tradiciji duboko human odnos i duboko osetljiv odnos prema ratnim stradanjima. To je zbog naše istorije, to je zbog našeg nacionalnog senzibiliteta. Prethodni saziv parlamenta pristupio je promeni zakonskih akata i Srbija je u rekordnom roku, na kom mogu da nam pozavide i mnoge članice EU koje pričaju o svojoj legistativi, donela nekoliko važnih zakona, pre svega Zakon o ravnopravnosti polova, zatim Zakon o sprečavanju diskriminacije, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, izmenjen je Krivični zakon, Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, izmenjen je i prilagođen Zakon o odbrani i bezbednosti.
Uspostavljen je i strategijski okvir za donošenje nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325. Donete su mnoge značajne nacionalne strategije, pre svega Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti za period od 2009. godine do 2015. godine, Strategija integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji, Strategiju borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji, Strategiju suprotstavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji, Strategija za smanjenje siromaštva, Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije i Strategija odbrane Republike Srbije. Sve te strategije su značajno mesto ostavile upravo za žensku populaciju.
Republika Srbija je stvorila institucionalne mehanizme za primenu nacionalnog akcionog plana. Pored odbora na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou, koji se bave pitanjem rodne ravnopravnosti, institucionalizovani su i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik prava građana i Uprava za rodnu ravnopravnost.
Nismo učinili mali korak i doprineli malom, upravo u građenju svetskog mira. Nije mnogo zemalja, nažalost, išlo sličnim putem i možemo u ovom trenutku da budemo primer mnogima u UN i nadam se da hoćemo, jer sporo se primenjuje Rezolucija 1325, svest se najsporije menja kod ljudi predrasude se najsporije uklanjaju i prevazilaze.
Posle donošenja ove rezolucije, posle preporuke sekretara UN, UN su donele još tri rezolucije koje su se bavile istom temom. Rezoluciju 1820, Rezoluciju 1888 i Rezoluciju 1889, u kojima su još detaljnije upozorile na probleme koje imaju žene, i stradanja, koje imaju žene u ratnim konfliktima. Posebno su skrenuli pažnju na seksualno zlostavljanje žena u ratnim konfliktima i zloupotrebu upravo toga, kao obračun i ponižavanje suprotstavljenih strana.
Bivša ministarka Avganistana Sima Samar, je znajući kroz šta je prošla njena zemlja i kroz kakvu traumu je prošla zemlja, je rekla – samo bezbedan čovek je istinski slobodan i to je zaista prava istina. Žene su one koje treba da budu vidljive na mestima odlučivanja, žene su one koje treba da dobiju značajan deo političke moći na svim prostorima, jer da su žene odlučivale o sudbini sveta ovoliko ratova i ovoliko mrtvih sigurno nikada ne bi bilo.
Pozdravljam ono što je Srbija uradila do sada i nadam se da ćemo zajedno i nadalje mnogo činiti i biti pravi primer upravo u UN i EU. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče.
Iako je jasno da su ove dve tačke dnevnog reda spojene da bi se na neki način marginalizovalo sve ono što je toliko kompromitujuće u postupku obračuna sa predsednicom Kasacionog suda gospođom Mesarović, mislim da u tome ima i neke koristi za nas. Ako govorimo o ambiciji Srbije da promeni sve ono što je devijantno unutar nje same, onda govorimo o spisku poslova za koje smo se godinama mi borili i zalagali. U tome godinama smo bili usamljeni, pa i onda kada smo predlagali Zakon o borbi protiv diskriminacije, onda kada smo se borili za rodnu i svaku drugu vrstu ravnopravnosti, onda kada smo tražili poštovanje zakona i ustavnih sloboda koje svakome garantuju prvo na, recimo slobodnu ljubav.
To nam daje ključne argumente za raspravu u koju smo ušli tako što smo tražili od parlamentarne većine da govori istinu ovde u Skupštini. Da se ne krije iza zakona i Ustava jer je u tome nevešta i očigledno neuspešna.
Mi smo 2009. godine kada je ovde birana predsednica Kasacionog suda bili jedina stranka koja je pokrenula raspravu i o njoj i o položaju pravosuđa u našoj državi. Većina nije bila za to. I tada i danas ključne odluke su se donosile ili je poželjno da se donesu, bez ikakve rasprave. Zašto bi se trošilo vreme poslanika u parlamentu kada ima ko da donosi odluke umesto njih i da razmišlja umesto njih?
Gospodine Selakoviću, zato ću opet reći da mi je jako žao. Što se nas lično tiče ne postoji nikakva prepreka za tako nešto. Zašto ovde ne sedi onaj koji je pokretač te inicijative? Mislim na savetnika predsednika Republike Olivera Antića. Mislim da i predsednik Republike zna, kao i vi, koliko sam u pravu kada kažem da je njegov savetnik, vaš mentor, pod tim ne mislim ništa pežurativno, kreator obračuna sa predsedniciom Kasacionog suda, kao nužnim preduslovom vraćanja srpskog pravosuđa u one okvire u kojima je njegova isključiva funkcija bila da zakonima štiti političko bezakonje.
To je period 90-ih godina gospodine Selakoviću. Onih godina koje biste vi najradije zaboravili zbog političke uloge stranke iz koje ste potekli i kojih se jedino setite onda kada se u Hagu sretnete sa nosiocima te politike, kojima se danas sudi za najteže zločine od 1945. godine i Drugog svetskog rata pa do danas, počinjene na našim prostorima.
Nije ovo rasprava o Nati Mesarović. Da se samo radi o njoj, onda bi sasvim sigurno, verodostojno i superiorno u toj raspravi sama učestvovala i iz nje izašla kao pobednik. Ovde se vodi rasprava u kojoj druga strana nema pravo čak ni da postoji, a kamoli u toj raspravi da učestvuje. Nemoguće je izgraditi demokratsko društvo u Srbiji bez nezavisnog pravosuđa, bez ravnopravnosti sudske vlasti.
Da li je ona postojala u Srbiji? Nije. Da li su stvorene uz puno loših kompromisa, nepotrebnih grešaka, aljkavosti, želje onih koji su bili vlast da to pravosuđe izgleda nezavisno, ali da bude kontrolisano od njih samih? Da li su ipak stvorene pretpostavke da se negde u budućnosti makar naša deca suoče sa sudijama koje su sudije i tužiocima koji su tužioci? Da, jesu. Postojale su.
Gospodine Selakoviću, ovo što danas radite, vi, Viski savet sudstva, Ustavni sud, oni koji su vlast u ovoj zemlji, vraćate Srbiju u 90-e, u vreme u kojem sudije nisu bile sudije, tužioci nisu bili tužioci. U ono vreme u kojem je uhapšeno 40.000 studenata, u ono vreme u kojem su mediji zabranjivani u jednom danu, u ono vreme u kojem je bilo normalno pisati zakone da bi se izlazilo iz političkih kriza do kojih smo stigli zbog toga što neko nije bio spreman da poštuje zakone ove zemlje. Zato ne možemo da ćutimo.
Kažete da nisam pravnik. Za ovo što vi radite čak nije potrebno poznavanje ni azbuke. Nije potrebno znati čitati. Dovoljno je samo pogledati koliko ste nesigurni kada obrazlažete ono što ovde tražite od nas poslanika da uradimo. Vi i oni, svi izvođači radova koji potom za vama idu, predsednici skupštinskih odbora koji ni sami ne mogu da veruju da su to što jesu. Poslanici koji ne smeju da se sete onoga što su do juče bili. Ne možemo na takav način da sarađujemo.
Pročitao sam službenu belešku zamenika tužioca za organizovani kriminal. Šta ste preduzeli po tom pitanju za pet meseci? Vi ste nagradili Cvijana.
Mi nismo rekli da je to u tom trenutku bio stav SNS. Tražili smo da se takva ličnost smeni sa veoma važne funkcije koju obavlja ovde u parlamentu, predsednika Odbora za ustavna pitanja. Onog trenutka kada je ta naša inicijativa odbačena, Cvijan je prestao da bude neko kome mi poklanjamo bilo kakvu pažnju, jer je tog trenutka postalo jasno kakav je karakter politike koja baš Cvijana želi na mestu predsednika Odbora za ustavna pitanja.
Naravno da je srpsko pravosuđe žrtva haosa i to nije slučajno, jer su sve institucije koje postoje u ovoj zemlji izgrađene na takvim osnovama da bi bile institucije onda kada to odgovara onima koji su na vlasti i prestale to da budu onda kada zakon tu vlast sputava. Bilo bi divno da mi imamo Ustavni sud. To bilo bi sjajno, da imamo pravi Vrhovni kasacioni sud i kredibilne ljude u njemu, izabrane na nesporan način, jake zbog zakona kojima se služe, ali ne može sve to da bude na jednoj strani, a na drugoj strani vlast koju obavezuje jedino ono što ona želi i što je njena potreba.
Ne znam koliko ovde ima poslanika u sali koji su učestvovali u radu Kolegijuma predsednika Skupštine kada je biran Ustavni sud, ali mislim da oni koji su tada bili prisutni mogu samo da potvrde ono što sam već rekao, gospodine Selakoviću. Ustavni sud je izabran tako što su dve dominantne vladajuće stranke između sebe podelile sudije, a onda i svima drugima ponudile da budu deo tog paketa, pod uslovom da se slože sa prvim principom, a taj princip je da onaj ko vodi Vladu i onaj ko je predsednik zemlje zapravo odlučuje o radu tako važne institucije.
Da li se možda vode neki krivični postupci protiv sudija Ustavnog suda? Da li su razrešeni svojih funkcija neki članovi Visokog saveta sudstva? Da li je bilo ko osim njih suočen sa pitanjem odgovornosti zbog takvog kompromitujućeg ishoda?
Smenjujete predsednicu Vrhovnog kasacionog suda mimo zakona. Govorite o prestanku funkcije, i vi i neko ko se zahvaljujući parlamentarnoj većini koja je takva kakva je, da li je tako, gospodine Petroviću, našao na mestu predsednika Odbora za pravosuđe, pa pošto je vladajuća većina takva kakva je, onda i mi treba da se okrenemo na glavu. Žao mi je, ali u našem slučaju ne možemo da pristanemo na nešto tako.
Pravni osnov za prestanak funkcije predsednice Vrhovnog kasacionog suda propisan je članom 79. stav 3. Zakona o sudijama, član 79. stav 3. – prestanak funkcije, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na lični zahtev. Da li ima ličnog zahteva gospođe Mesarević? Nema. Postoji otpor, a ne spremnost i lični zahtev za prestanak funkcije.
Prestankom sudijske funkcije, da li prestaje sudijska funkcija? Sami ste rekli, ministre, da ne prestaje, ili razrešenjem iz ovih zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda. Sami ste rekli da se ne može govoriti o razrešenju. Pa, po kom osnovu onda vi od nas tražite da mi prihvatimo vašu ideju o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda? Po ko osnovu vi predstavnici Visokog saveta sudstva od nas tražite nešto tako? Gde je u zakonu osnov za to? Nema ga. Zato je to bezakonje.
Zašto vi u tome učestvujete, ministre? Odgovorite nam na to pitanje. Vi tu inicijativu niste pokrenuli. Pokrenuo je vaš poslanik Cvijan, čovek koji je u ličnom sukobu sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda, čovek koji jedan dan može da bude sekretar predsednika Tadića, a drugog dana da bude visoki funkcioner vaše stranke. To govori o njemu, o Tadiću i o vama.
Šta nam govori činjenica da ste 600 sudija koji nisu izabrani jer je to proisteklo iz Ustava i Zakona o sprovođenju Ustava koji nije predvideo automatski reizbor, nego izbor sudija, da ste svi 600 sudija na konferenciju za novinare predstavili kao nove članove svoje stranke? To samo potvrđuje ono o čemu mi iz LDP govorimo čitav dan. Vi želite da uspostavite naprednjačko pravosuđe, a ne nezavisno. Počinje istim slovom, ali su mu suprotne uloge. Zato nema podrške tom vašem zahtevu.
Možete da demonstrirate ispred Skupštine, da pružite podršku onima sa kojima delite svoje političke stavove. Mi možemo to da kritikujemo i oko toga ne moramo da se složimo. Vi kao ministar pravde možete da odete u Hag, ali kao ministar pravde morate biti svesni činjenice da simpatije sa kojima to radite možda nekog u ovoj zemlji vređaju.
Kao ministar pravde na ovoj temi i ja ili svi mi kao poslanici jedne opozicione stranke, mi ne smemo da se razlikujemo, gospodine Selakoviću. Zajedno moramo da radimo kako bi sud bio sud, a tužilac – tužilac. Zašto je to u Srbiji danas nemoguće, a na svakom drugom mestu izvan ove zemlje, na onom koje je po pravilu srećnije nego što je sama Srbija, nešto čemu se teži ili nešto što je već ostvareno? Zbog takvih politika kao što je vaša, gospodine ministre, zbog takvih politika kao što je vaša, gospodine Petroviću, imamo većinu koja je takva kakva je, pa onda možemo šta nam padne na pamet.
Kako ćete doći do novog predsednika Vrhovnog kasacionog suda, do nekog koga mi treba da poštujemo, koga njegove kolege treba da poštuju? Na šta liče danas naše institucije? Svako na internet prezentaciji Visokog saveta sudstva može videti kako su tekle sednice, kako se glasalo, kako su se donosile odluke.
Mi smo želeli reformu pravosuđa i sve učinili da ona bude uspešna. Nijednog svog sudiju nismo gurali, nijednog tužioca nismo postavili da ne bi bio tužilac nego neko ko će skloniti predmet u fioku, pa izvaditi bananu posle pet godina kada to nekom drugom odgovara. Želeli smo slobodno i nezavisno pravosuđe.
Ne mislim da apelujem na bilo čiji moral, ali ovo što danas radite nas vraća u ono vreme u kome je jedini argument bio ko može više da izdrži. Gospodine Selakoviću, pa iz tog vremena ste izašli tako što su mnogi od onih koji su zajedno sa vama politički bili na drugoj strani, suprotno našoj, i svoj identitet promenili. Ne vraćajte nas tamo gde smo bili pre 20 ili 15 godina. Ako je nešto nelogično, a naravno da je nelogično, onda tu potrebnu logiku stvarajte, a nemojte da je zloupotrebljavate. Mi za Ustav nismo glasali. Za zakon o njegovom sprovođenju nismo glasali. Politika koja je to uradila danas beži od odgovornosti i egzekucijom predsednice Kasacionog suda uništava i srpsko pravosuđe. To su činjenice.
Sada ovde citirati prepisku između naših institucija, obrazloženje odluka koje su donete, svu ovu argumentaciju Ustavnog suda. Nismo mi tražili prestanak funkcije predsednice Kasacionog suda. Nismo mi pokrenuli postupak za razrešenje. Mi smo samo rekli da je jedan član zakona u suprotnosti sa Ustavom, iako ona nije birana po tom zakonu, nego je birana po zakonu koji proizilazi iz samog Ustava i on se tiče samog sprovođenja Ustava.
(Predsednik: Vreme.)
Nemoguće je bez predsednika Visokog saveta sudstva izvršiti izbor sudija, a bez izabranih sudija nema zajedničke sednice i vi to svi vrlo dobro znate i to je bila mina postavljena u organizaciju nezavisnog pravosuđa, kako bi se jednog dana to pravosuđe demontiralo, što vi sada i činite. U tome ste unapred osuđeni na neuspeh. Niko u ovoj zemlji ne veruje da je ideal pravde nešto našta građani Srbije imaju pravo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Andrić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pre svega želim da kažem da će LSV glasati protiv ove odluke, ne iz razloga što ima bilo koju vrstu simpatija prema sadašnjem predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, prema nekome ko je to u prošlosti bio ili prema nekome ko će to u budućnosti postati. Jednostavno smatramo da je razlog za ovakvu našu odluku to što je ovo značajna institucija sistema i moraju jasno da budu opredeljeni razlozi za smer nosioca ovako odgovorne funkcije, odgovorne pre svega što je predsednik Vrhovnog kasacionog suda ujedno i predsednik Visokog saveta sudstva, a Visoki savet sudstva ima značajnu ulogu u izboru i razrešenju nosilaca pravosudnih funkcija.

Lično smatram da je upravo ovo razlog za smenu gospođe Mesarović, da biste mogli da uspostavite kontrolu nad ovim telom. Ova moja sumnja razvila se pre dva dana potpuno kada je gospodin Selaković u Briselu, pored ostalih stvari koje je rekao, naveo i da će pored odluke Ustavnog suda o vraćanju sudija na posao morati da se ova odluka preispita kroz određivanje disciplinske odgovornosti pojedinaca. Pretpostavljam da su to podobni, odnosno nepodobni pojedinci. Pre toga je potrebno uspostaviti vlast nad Vrhovnim savetom sudstva. Kada budete imali čoveka koji će moći da sprovede ovu vašu odluku, pretpostavljam da ćete tada krenuti u razračunavanje sa onima koji su po vašem mišljenju nepodobni.

Dakle, kada je u pitanju odluka Ustavnog suda po pitanju Nate Mesarović onda je sve vrlo jasno, odluka je sasvim jasna, a kada su u pitanju odluke o vraćanju sudija na posao nije jasna i vi ćete da je razrešite kroz disciplinsku odgovornost nepodobnih pojedinaca. Što se mene tiče, ovi motivi su vrlo jasni.

Takođe smatram da razlozi za smenu koji se odnose na odluku Ustavnog suda, na koju se pozivate, kojom je utvrđeno da odredba člana 102. stav 5. Zakona o sudovima nije u saglasnosti sa Ustavom, nije pravi motiv za ovu vašu inicijativu koju ste podneli Vrhovnom savetu sudstva radi smene predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Nije prvi put od kada ste formirali Vladu da menjate zakone radi zadovoljenja ličnih ambicija pojedinaca. To ste učinili prilikom izbora guvernera NBS. Ostaje da vidimo čije se ambicija ovog puta zadovoljava. Doduše, ovoga puta niste menjali zakon, samo niste mogli da pronađete zakonski osnov za ovakvu vašu inicijativu.

Razlozi za prestanak funkcije su jasni. To je razrešenje na zahtev sudije, odnosno nastupanjem zakonom propisanih uslova. Odluka Ustavnog suda Srbije to definitivno nije. Ono što je vrlo važno napomenuti jeste da ni jedan od ovih osnova nije opravdan u smislu ovog predloga za donošenje odluke o prestanku funkcije. Znate, ono što ste zaboravili da napišete je zakonski osnov za smenu. To niste napisali, zato što po mom mišljenju pravi osnov i motiv kojima se vodite nije propisan u zakonu ili Ustavu. To što pojedini funkcioneri vaše stranke imaju potrebu da se putem medija, iz njima poznatih razloga, razračunavaju sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda, prozivajući je da je korumpirana, nikako ne predstavlja zakonske osnove na koje se pozivate. Vi ste započeli borbu protiv korupcije, koju mi iz LSV apsolutno podržavamo.

Imate vlast, imate institucije sistema. Mislim da biste trebali tu borbu da institucionalizujete. Ako imate dokaze, pokrenite postupke. Mediji nisu mesto da se iznose takve stvari. Po mom mišljenju, pored nečijih ličnih ambicija kada dođe na ovu funkciju, verujem da bi vaši razlozi mogli da budu i vezani za lošu reformu pravosuđa, koju pominjete, takođe isti ovaj član vaše stranke, smatrajući da je gospođa Mesarović najodgovornija za njen neuspeh, ali taj osnov ne postoji u zakonu pa ste morali da napravite, da se izrazim slobodnije, gimnastiku da biste sproveli svoje zamisli u delo. Šta da radimo što Ustavom Srbije to nije propisano? Šta da radimo što nije propisano ni zakonima?

Ako želite da menjate Ustav i da propišete razloge za prestanak sudijske funkcije šire ili preciznije, mi iz LSV ćemo sigurno podržati inicijativu za promenu Ustava pre svega iz razloga što znate da ovaj ustav mi nismo ni podržali. Ovaj ustav u Vojvodini nije ni prošao. Bili smo protiv ovog ustava i ovakvog sve vreme. Razlozi za našu podršku promeni Ustava pre svega su sadržani u mogućnosti da ovim postupkom AP Vojvodini napokon bude vraćeno sve ono što joj je oteto 1989. godine, a pre svega mislim na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, i izvorne prihode i imovinu. Apsolutno nemojte da sumnjate da ćemo kada se to dogodi jako dobro znati da pravnim aktima AP Vojvodine, pre svega Ustavom i zakonima, propišemo sve što se na Vojvodinu odnosu, pa i u odnosu na sudijske funkcije sudija u pokrajini. Uostalom, dok je postojala sudska vlast u Vojvodini odluke sudova u Vojvodini bile su primer stručnosti i pravičnosti.

Da se vratim na temu, ako je razlog za ovu vašu inicijativu loša reforma pravosuđa, ja kao neko ko se susreće sa time svaki dan mogu da vam kažem da reforma zaista nije postigla očekivane rezultate i da je mogla da se sprovede mnogo bolje. Evidentno je da su sudovi udaljeni od građana, da su sudije, kao i cela sudska administracija opterećeni ovakvom reformom. Evidentno je i da nešto treba promeniti, ali onda to treba da propišete Ustavom i zakonom, te razloge za smenu onih ljudi koji nisu zadovoljili očekivanja prilikom sprovođenja reforme pravosuđa. Po vašem mišljenju u ovom konkretnom slučaju – Nate Mesarović, a ne da neosnovano koristite ove razloge koje ste naveli.

Uzmimo u obzir i samu odluku Ustavnog suda koju navodite. U obrazloženju ove odluke navodi se da je Zakon o sudijama stupio na pravnu snagu 30. decembra 2008. godine, ali da je počeo da se primenjuje 1. januara 2010. godine, osim pojedinih odredbi koje se primenjuju po formiranju Visokog saveta sudstva. To definitivno nije odredba člana 102. Zakona o sudijama. Ako nadalje uzmemo da je odluka o izboru Nate Mesarović na mesto predsednika Vrhovnog kasacionog suda doneta 30. novembra 2009. godine, proističe da navedeni Zakon o sudijama i nije bio u primeni. Naime, predsednica Vrhovnog kasacionog suda izabrana je na osnovu člana 144. stav 1. Ustava. Zakon o sudijama još uvek nije bio u primeni. Ustavni sud je proglasio neustavnom odredbu člana 102. stav 5. Zakona o sudijama, pa sada ostaje nejasno – kako to može da bude osnov za predlog za njenu smenu kada nije bio ni osnov za njen izbor? Da li se to zakon primenjuje retroaktivno? Vi ste ministar, recite mi. Ja tvrdim da se ne primenjuje. Ako grešim, vi me ispravite.

Ne bih sumnjao u vaše dobre namere da želite da ispravite neusklađenost zakona sa Ustavom, pa hoćete da ispravite tako, kao što ste naveli u inicijativi koju ste podneli, o stavljanju van snage odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda zbog narušenog jedinstva pravnog poretka, utvrđenog odredbom člana 4. Ustava.

Kada biste bez menjanja osobe koja je na toj funkciji opet izabrali istu osobu, tada bi se radilo o uspostavljanju jedinstva pravnog poretka i to bi bila dobra namera usmerena prema svim građanima Srbije, vas kao savesnog ministra pravde. Ovako smatram da vaše namere nisu usmerene ka interesima građana Srbije, nego isključivo ka interesima vaše stranke.

Upravo iz tih razloga, mi iz Lige Socijaldemokrata Vojvodine, ne postavljamo pitanje zakonskog osnova za smenu, pre svega pitanje zaštite institucije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika Visokog saveta sudstva.

Da li to znači da kada god smislite da nešto treba da promenite, vi podneste inicijativu, pa predlog, pa menjate zakone, donosite odluke i praktično radite šta hoćete. Vidite, to nije pravna država, to nije sigurnost, to nije Srbija kakvu mi iz Lige Socijaldemokrata želimo.

Želimo državu u kojoj će se odluke donositi u skladu sa Ustavom i zakonom, pa tako i one koje se odnose na izbor guvernera Narodne banke, na izbor i smenu predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a isto tako i one koje se odnose na 7% republičkog budžeta koje pripadaju Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. Naravno, dok ne dobijemo izvorne prihode, koji će sigurno biti nemerljivo veći. Sve to vi ne prilagođavate Ustavu i zakonu, nego ste prilagodili stranačkim interesima.

Naravno, u ovom delu koji se odnosi na 7% budžeta uz pomoć osobe, čiji je prugasti dres sa brojem jedan vaš predsednik stranke pokazivao u ovoj skupštini do skoro, valjda kao poslednju liniju odbrane za bolji ekonomski položaj građana Srbije, pa ga je zamenio uniformom člana vaše Vlade. U redu, slažem se.

Izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, potrebno je mišljenje opšte sednice ovog suda, pored ostalih uslova naravno. Ono što se Ustavom i zakonom navodi jeste kakvo to mišljenje treba da bude. Da li treba da je pisano mišljenje, da li treba da bude pozitivno ili negativno, da li je ova sednica dužna da da ovo mišljenje i koje su konsekvence ako ga ne da? Da li je u konkretnom slučaju mišljenje recimo i dato naknadno, ali usmeno? Ne piše kako treba da bude.

Šta ako izostane ovo mišljenje? Da li to znači da nećemo ni imati predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika Vrhovnog saveta sudstva zato što Skupština neće moći da ih izabere? To naravno ne znači to. Sve su to pitanja koja su nedorečena i nerešena.

Razumem da je vama potpuno otežano da sprovedete ovu političku odluku o ovoj smeni, mogu slobodno da kažem smeni po Ustavu i zakonu, ali nemojte to da radite na ovaj način. Nemojte da uvodite protivzakonito postupanje u pravni sistem Republike Srbije. Građani to nisu zaslužili. Nama ne treba samovolja koju hoćete da sprovedete. Nama treba pravna država, a vi udarate na njene temelje sve češće i ozbiljnije.

Na posletku, ne mogu da ne istaknem da je gospođa Mesarović osudila dugogodišnje zatvorske kazne osobe koje su bile optužene za ubistvo premijera, s obzirom na vaša politička ubeđenja, koja ste javno negovali 20 godina unazad, pre nego što ste se maskirali u evropejce, s obzirom na izjavu vašeg tadašnjeg potpredsednika stranke, da je i Tito imao problema sa nogom pre smrti. Pitam se, da li je ovo neka vrsta revanšizma i kazne za odluke koje je Nata Mesarević, moram da kažem, vrlo hrabro donela, kao predsednik sudećeg veća. Iskreno se nadam da to nije tako.

Dakle, mislim da su jasni motivi i razlozi zašto će poslanici Lige Socijaldemokrata Vojvodine glasati protiv ove odluke. Hvala.