Hvala. Ministar Selaković ima reč.       

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Morao sam da reagujem zbog nečega što je ovde izneto, a što svakako nije istinito. Kada govorimo o manipulacijama, o zloupotrebama, naročito o zloupotrebama vlasti, o zloupotrebama ovlašćenja, onda ćemo se, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, vratiti u Narodnu skupštinu i to u novembar mesec 2009. godine.
Prvo, iznete je neistina da Zakon o sudijama nije stupio na snagu, a stupio je na snagu. Donet je 2008. godine. Pogledajte bolje. Dalje, u "Službenom glasniku Republike Srbije" 19. oktobra 2009. godine izašao je oglas u kome stoji – Visoki savet sudstva na osnovu člana 47, a u vezi sa članom 80. stav 1, i članom 102. stav 5. Zakona o sudijama oglašava izbor za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Član 102. stav 5. Zakona o sudijama.
Visoki savet sudstva je Narodnoj skupštini uputio predlog, evo ga ovde tekst predloga, gde stoji – na osnovu člana 102. stav 5. Zakona o sudijama, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 116/08, i člana 181. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije na sednici održanoj, pošto je predlog ostavljen je prazan prostor, 2009. godine donela je Odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda.
Dakle, u preambuli stoji – na osnovu člana 102. stav 5. A onda se nekako, volšebno, neko usudi da menja predlog ovlašćenog predlagača i zadire u njegovu suštinu, odnosno u sam pravni osnov. Dozvolite, ovo je primer žestoke zloupotrebe.
Kako je do toga došlo? Možemo da se raspitamo kod nadležnih službi Narodne skupštine. Kako je onda bilo moguće da se odstupi od zvaničnog predloga ovlašćenog predlagača? Ako se traži nečije mišljenje, to mišljenje ne daje za pravo onome ko mišljenje treba da da, da menja predlog. To je 2009. godine učinjeno.
Još jednom postavljam pitanje – kako i zbog čega? Kako je moguće da je u Odluci, koja je doneta 30. novembra 2009. godine, stajalo da se primenjuje član Ustava koji očigledno nije primenjen. To je nešto zbog čega svi narodni poslanici treba dobro da se zapitaju kako su to nadležni odbori Narodne skupštine funkcionisali kada je ovako nešto moglo da dođe na sednicu Narodne skupštine?
Dakle, menjan je tekst predloga koji je Visoki savet sudstva uputio Narodnoj skupštini, a Narodna skupština, odnosno Odbor za pravosuđe je mogao da da pozitivno ili negativno mišljenje o tome predlogu. Kako je tu došao član Ustava 144, iako se tada znalo da se taj član Ustava ne primenjuje? Ne primenjuje se, nije bilo neophodnog mišljenja opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, jer nije ni bilo vrhovnog kasacionog suda, nije bilo ni jednog sudije vrhovnog kasacionog suda.
Kada pročitate obrazloženje Odluke Ustavnog suda, to se i navodi kao nešto što je potpuno manljivo. Dao sam primer, mislim da je primer sasvim očigledan. Zamislite da vam neko izabere predsednika Narodne skupštine, a da nemate izabranog ni jednog poslanika. To bi značilo da vam neko predsednika Skupštine nameće. Ako pričamo o nezavisnom pravosuđu, lepo stoji u zakonu da se predsednik suda bira iz redova sudija tog suda. Napravljena je žestoka zloupotreba i greška u koracima.
Ustavni zakon o sprovođenju Ustava, istina navodi prvo, izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i sudija toga suda ima se izvršiti u roku od 90 dana. Tačno, ali pogledajte sve druge odredbe. Uvek se po značaju funkcije navode i nosioci funkcije.
Dakle, molim vas obratite pažnju na to, jer je došlo u Narodnoj skupštini do žestoke zloupotrebe. Kako i zašto, neka to ispita onaj ko je nadležan. U svakom slučaju Visoki savet sudstva se pozivao na član koji je oglašen za neustavan, što se tiče toga.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, povreda Poslovnika.

Predsedavajuća, povređen je član 107. Poslovnika. Dozvolili ste ministru Selakoviću da nekoliko puta teško uvredi, povredi dostojanstvo ovog parlamenta. Gospodin Selaković je gotovo eksplicitno rekao najmanje dva puta da je došlo do nekakvog falsifikata u Narodnoj skupštini i pozvao narodne poslanike da se o tome raspitaju kod stručnih službi Narodne skupštine. Ovo je teška uvreda za ovu skupštinu. Nikakve veze stručne službe sa tim nemaju, a gospodin Selaković bi o eventualnim nepravilnostima imao mnogo efikasniji način da se sam raspita i to može da učini kod gospodina Veljka Odalovića, koji je u vremenu o kome govori gospodin Selaković bio generalni sekretar ovog parlamenta i šef službi ovog parlamenta, a sada je generalni sekretar Vlade u kojoj je gospodin Selaković ministar i na to mesto je došao odlukom njegove parlamentarne većine.
Dakle, dajte da se jednom uvedemo u neki red i da budemo toliko časni da kada se međusobno optužujemo, pogotovo za ovakve stvari, to radimo prema onim ljudima koji su na javnoj sceni, čija odgovornost može da se utvrdi itd, a ne prema ljudima koji su zaposleni u stručnoj službi Skupštine Srbije. Oni ne mogu da se brane i nije u redu dozvoliti da se na sednicama Narodne skupštine ovako teško i bez ikakvih osnova optužuju. Dakle, ako ima odgovornosti, neka ministar Selaković kaže ko je za to odgovoran. Ako optužuje službe za propust, onda neka tu odgovornost utvrđuje sa tadašnjim šefom službi Narodne skupštine, gospodinom Odalovićem, a sadašnjim generalnim sekretarom Vlade.
Odmah da kažem, ja ne optužujem gospodina Odalovića. Verujem da ni gospodin Selaković to ne bi smeo da učini u direktnom kontaktu i da je gospodin Odalović prisutan.

Hvala.
Smatram da nije povređen član 107. Poslovnika.
U jednom momentu ste, gospodine Đuriću, rekli da gospodin Selaković optužuje stručne službe. Svakako ih ne optužuje, nego je samo u svom izlaganju rekao da može da se proveri kod stručnih službi ono o čemu je on govorio.
Izvolite.

Rekao je: "Očigledno da je došlo do teške zloupotrebe u samoj Narodnoj skupštini". To je izgovorio gospodin Selaković.

Da, ali time nije optužio stručne službe, kako ste vi rekli.
Reč ima gospodin Arsić, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, više puta sam slušao kako se gospodin ministar Selaković optužuje iz stranke iz koje on dolazi. Pročitaću samo jedan deo stenograma sa sednice Odbora za pravosuđe, održane 27. novembra 2009. godine. Neću da spominjem ime poslanika zato što nije tu, a da jeste vrlo bih rado. U tom stenogramu se kaže - Pošto je ovde dat predlog od strane Visokog saveta sudstva da donesemo odluku o izboru u formi pravnog akta, a o tome je govorio ministar Selaković pozivajući se na član 102. stav 5, mislim da mi treba da se opredelimo da damo mišljenje da Skupština izvrši izbor, a Skupština će u skladu sa svojim unutrašnjim pravilima, u skladu sa Poslovnikom i Ustavom doneti odluku u formi koja zadovoljava izbor i objavljivanje takve odluke u "Službenom glasniku". Taj poslanik koji je to rekao prekoračio je ovlašćenja.
Da budemo jasni, pošto se poziva na Ustav, sada ga u ovom trenutku jedino Ustav štiti od krivične odgovornosti, a to je da ne može biti kažnjen za izraženo mišljenje i davanje glasa u Narodnoj skupštini. O tome se radi i cela ova priča oko izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda jeste jedna velika farsa vladajuće većine koja je u tom trenutku birala. Prvenstveno mislim na one koji su tada raspolagali resorom pravosuđa.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zamolio bih vas da uzmete i pročitate ovo što sam pomenuo i da vidite da predlog u Skupštinu dolazi u jednom obliku, a da iz Skupštine izlazi kao usvojena odluka u drugom obliku. Nešto se u međuvremenu dogodilo. Neko je taj predlog izmenio i doneo ga u drugačijem obliku.
Čuli ste citat sa sednice Odbora za pravosuđe. O čemu je tu reč? Pretpostavljam da je u pitanju bio neko ko je dobar i pismen pravnik pa je već znao da je takva odredba Zakona o sudijama, član 102. stav 5, u nesaglasnosti sa Ustavom. To možete da date studentu koji je položio ustavno pravo i uvod u pravo, da pročita odredbu Ustava, da pročita odredbu člana 102. stav 5. Zakona o sudijama i da vidi da tu postoji debeo nedostatak. Onaj ko je promenio odluku u odnosu na izvorni predlog je veoma dobro znao šta čini i to je prošlo nezapaženo.
Kada sam rekao: "zloupotreba", da, ovde je u pitanju zloupotreba. Jesam za to da onaj ko je nadležan izvrši uvid u stenogram, da vidi kako je tekla ta rasprava, kako je došlo do izmene predloga i kako se predlog pred narodnim poslanicima našao u drugačijem obliku. Dakle, Visoki savet sudstva je poslao jedno, a poslanici su dobili nešto sasvim drugo. Pravni osnov je, dozvolite, jedna od ključnih stvari kada se pozivate na njega.