Nastavljamo sa radom.
Prelazimo na rad po 5. tački dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O UTVRĐIVANjU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I PRIBAVLjANjA DOKUMENTACIJE RADI REALIZACIJE IZGRADNjE SISTEMA ZA TRANSPORT PRIRODNOG GASA "JUŽNI TOK"
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima 5. tačke dnevnog reda pored predstavnika predlagača prof. dr Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine, pozvala da sednici prisustvuju i: Dejan Popović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Petar Stanojević, pomoćnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Zoran Ibrović, viši savetnik u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
Primile ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Zoran Ostojić, Ivan Andrić, Bojan Đurić, Olgica Batić, Dušan Obradović, Ivan Jovanović, Vladimir Ilić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić i Biljana Hasanović Korać.
Primile ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Zoran Ostojić, Ivan Andrić i Bojan Đurić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović.

Hvala gospođo potpredsednice, poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se moj amandman odnosi na ovaj javni interes koji se utvrđuje ovim članom 1. ovog zakona, moje mišljenje je da se uopšte niste morali nešto naročito mučiti oko ovog zakona.
Dakle, zakon je mogao da se donese, da se predloži samo sa dva člana, da se prvim članom reguliše taj javni interes, a da se sa drugim članom reguliše poseban postupak.
Sa ta dva člana bi ste regulisali u celosti celu tu problematiku oko eksproprijacije zemljišta za gasovod "Južni tok".
Dakle, uštedeli biste vreme i onima koji su pisali taj zakon, koji su ga obrazlagali, predlagali, a ujedno biste uštedeli i vreme nama poslanicima, ne bismo morali da raspravljamo o ovim ostalim odredbama Predloga zakona.
Zašto to govorim? Iz tog razloga što taj javni interes normalno predviđen ukoliko se želi raditi eksproprijacija i nije poenta u samom tom javnom interesu koji je potreban da bi se uopšte razgovaralo o eksproprijaciji, nego je problematika izražena u tom posebnom postupku koji se predviđa Predlogom zakona.
Znate da je Vlada mogla taj javni interes da utvrdi i bez problema bi mogla da se sprovede eksproprijacija svih tih parcela koje se dotiču "Južnog toka". Međutim, očigledno da je postojao interes da se u tom javnom interesu uradi i poseban postupak, odnosno da se isti zakonom predvidi. Međutim, zakonom i eksproprijaciji je predviđeno i da se poseban postupak može primenjivati u slučajevima kada se dese neke elementarne nepogode nekog većeg značaja.
Prema tome, Zakon o eksproprijaciji već predviđa potrebu tog javnog interesa i predviđa mogućnost posebnog postupka.
Kada ste se vi odlučili da to ne ide putem uredbe Vlade, očigledno ste mislili na taj poseban postupak i time ste vi faktički izjednačili eksproprijaciju zemljišta za gasovod sa elementarnom nepogodom, jer Zakon o eksproprijaciji predviđa poseban postupak samo u slučaju elementarnih nepogoda i tu vam se dešava jedna kolizija između proklamovanog i obrazloženog javnog interesa, velike investicije, velika podrška privrednom razvoju, buduća energetska stabilnost zbog tog gasovoda i suštine da se taj poseban postupak predviđa upravo na štetu koju su građani ove države, a vlasnici su tih parcela kroz koje se namerava da se sprovede taj gasovod.
Dakle, imamo jednu opštu priču oko javnog interesa, ali imamo jednu konkretnu problematiku oko posebnog postupka koji u znatnoj meri rediguje ljudska prava vlasnika nekretnina.
Mislim da je moglo biti mnogo poštenije, racionalnije i realnije, da ste rekli ovako, mi utvrđujemo javni interes za izgradnju ovog gasovoda, utvrđujemo poseban postupak tako što ćemo ljudima da eksproprišemo njihove nekretnine, što ćemo da preuzmemo nekretnine u posred, a da pritom nećemo poštovani one elementarne procesne uslove koji su predviđeni Zakonom o eksproprijaciji, koji nema razloga da se ne primenjuje u konkretnom slučaju kada se radi o "Južnom toku".
Nažalost, kada god se poziva vlast na nacionalni i javni interes, u tom slučaju uvek postoji neka zadrška i mora da postoji oprez kod onih kojima je namenjeno to objašnjenje da se radi o javnom ili nacionalnom interesu.
Nažalost, ja bih vam napomenula da su ustanove kulture koje su proglašene od javnog interesa, izgubile nekoliko ustanova kulture, koje su takođe morale biti uvrštene u nacionalni interes kao što su JDP ili kao što je "Atelje 212". Dakle, mi već kod tih ustanova kultura kada smo predvideli nacionalni interes, na neki čudan način smo smatrali da nema mesta za ova dva bitna pozorišta.
Dakle, šta se tu dešava sa nacionalnim interesom? Da li tu zaista postoji jedan dobar kriterijum kada se isti utvrđuje? Isto tako i kod utvrđivanja javnog interesa kod izgradnje nekog velikog infrastrukturnog projekta kao što je gasovod.
Isto tako možemo da nabrojimo nekoliko parkova, nacionalnih, koji su takođe dobili taj prefiks nacionalni, pa su u međuvremenu i te kako devastirani, recimo, "Đerdap", "Fruška Gora", Šar planina, Kopaonik i slično.
Imamo te slučajeve nacionalnog i imamo slučajeve javnog interesa koji već u startu probuđuju određenu sumnju.
Na žalost, u proteklih šest ili sedam meseci, od kada je aktuelna ova vlast, mi smo svedoci da se donose ad hok zakoni, da se donose jednokratni zakoni, odnosno za jednokratnu upotrebu.
Samo bih vam napomenula da se to može odnositi na izmene i dopune Zakona o NBS.

Vratite se na temu, gospođo Popović.

Kako da ne, radi se o zakonima koji se mogu okarakterisati kao zakoni za jednokratnu upotrebu.
Isto to može da se kaže i za ovaj zakon, kao i za Zakon o amnestiji, Zakon o budžetskom sistemu. Dakle, to su ti zakoni koji imaju ambiciju da regulišu određenu problematiku za jednokratnu upotrebu u interesu određenih krugova, nekoga ko lako može da taj javni interes stavi u prvi plan i postane prioritetan u odnosu na sve ostale interese koji prate i ovaj pravni posao koji je danas na dnevnom redu u smislu eksproprijacije.
Dakle, kad vi taj javni interes ističete, kada postupak predviđate na taj način da ne zovete učesnika, odnosno, ne predviđate da se izjasni na predlog za eksproprijaciju, kada ne predviđate da saslušate učesnike u tom postupku, kada ne predviđate obaveznost pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, kada ne predviđate predaju poseda kao jedan čin, nakon što se sproveo postupak u celosti pravosnažan i konačan, u tom slučaju vi, faktički, kroz ovaj zakon pokazujete da imate određene planove u smislu favorizovanja jedne strane na uštrb interesa i prava druge strane.
Zato sam rekla da bi bilo mnogo poštenije da ste samo dva člana napisali u ovom zakonu, jedan koji se odnosio na definiciju javnog interesa koji je dat u veoma opštem obliku, a drugi koji bi se odnosio na to da učesnici, odnosno vlasnici nepokretnosti, čije će se nepokretnosti eksproprisati, jednostavno nemaju prava na sve one zakonom i Ustavom zagarantovane zaštite, koja je itekako potrebna kada se radi o oduzimanju i vlasništva i državine jedne nekretnine.
Dakle, kada smo mi podnosili ove amandmane, pre svega smo imali u vidu to da ste vi postojećim Zakonom o eksproprijaciji mogli da regulišete problematiku eksproprisanja zemljišta kroz koje će proći gasovod "Južni tok". Vi niste imali potrebe da utvrđujete poseban postupak, jer poseban postupak je zaista neki "leks specijalis" u odnosu na one postupke koji su predviđeni Zakonom o eksproprijaciji. Rekla sam vam već da je poseban postupak predviđen samo za slučaj elementarne nepogode.
Pretpostavljam da vi niste imali tu asocijaciju na ovaj posao izgradnje gasovoda "Južnog toka", u smislu elementarne nepogode, jer u protivnom bilo bi zaista bespredmetno da govorimo uopšte o javnom interesu, jer jedan drugi isključuju, jer, elementarna nepogoda je nešto štetno. Pretpostavljam da ste ipak imali u vidu da vodite računa o interesima građana.
Međutim, bez obzira na to, rezultati će biti takvi da ćemo se ozbiljno zapitati da li možemo i u budućnosti da računamo na ovakvu vrstu javnih interesa i posebnih postupaka, samo iz tog razloga da bismo zadovoljili potrebe jedne kompanije koja je u pretežnom delu u vlasništvu jedne strane državne kompanije.

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Hvala lepo.
Poštovana poslanice, mnogo toga ste rekli u ovih nekoliko minuta. Moram da priznam da veći deo nema baš tačno veze sa amandmanom, ali nije problem, pokušaću da vam odgovorim.
Dakle, ovaj zakon, ponoviću nešto što sam govorila pre nekoliko dana, kada smo govorili o ovom zakonu, se ne pravi zbog toga da bi udovoljio zahtevima neke kompanije, kako vi kažete, ovaj zakon se pravi zbog toga da bismo izvršili eksproprijaciju zemljišta, kroz koju treba da prođe gasovod "Južni tok", vrednost investicije 1.7 milijardi evra. Ako vi mislite da ta investicija nije potrebna Srbiji i da eksproprijaciju možemo da čekamo sedam do 10 godina, po postojećem Zakonu o eksproprijaciji, onda bih ja volela da to objasnite građanima Srbije.
Drugo, kada kažete da je to zakon za jednokratnu upotrebu, ne znam šta znači tačno taj termin "jednokratna upotreba", ali ukoliko pravimo dva gasovoda, a ne pravimo, nego pravimo jedan, onda se slažem, ovaj zakon je zaista samo za gasovod "Južni tok", koji prolazi kroz Srbiju i prolazi kroz još određeni broj zemalja i Srbiji treba da obezbedi energetsku stabilnost, ako ništa drugo, da nam poveća tu energetsku stabilnost kada govorimo o gasnoj privredi.
Kada govorite dve stvari koje, evo, citiram – da je ovaj zakon na štetu onih koji su vlasnici zemljišta, prvo, ne znam na osnovu čega ste utvrdili da je to na štetu onih koji su vlasnici zemljišta i koji su to kriterijumi, podaci sa kojima raspolažete, sa kojima Vlada, država i ministarstvo ne raspolažu, da će biti na štetu? Čak naprotiv, mi smo vrlo jasno rekli kako će se utvrđivati, da će poreska uprava dati tačno koliko će iznositi naknade, da će naravno opštine o tome da to sprovode, itd, da sada ne širim priču. Dakle, ne znam na osnovu čega ste to zaključili?
Isto tako ste rekli da je ovaj zakon tu i napravljen je u interesu određenih krugova, pa bih vas zamolila, pošto sam sigurna da ćete replicirati, da mi objasnite koji su to krugovi u čijem je interesu napravljen ovaj nacrt zakona, a ja sam jasno objasnila jedinu svrhu, jer ovo jeste tehnički zakon, iako se rasprava mnogo više vodi o svim drugim stvarima nego o samom zakonu, zašto ga mi radimo?
Kada između ostalog govorite da neće biti napravljeno saslušavanje učesnika, itd, mi smo nekoliko puta objasnili koliko bi vremena bilo potrebno i koliko bi vremena izgubili kada govorimo o tome da treba da pripremimo i stvorimo uslove da taj "Južni tok" jednog trenutka kroz Srbiju prođe.
Ako govorite o javnom i posebnom interesu, mi smo želeli da to bude javni interes. Naprotiv, nikako ga nismo izjednačili sa ovim što vi govorite, nepogodama, zemljotresima, itd, jer u tom slučaju po zakonu je skraćen upravni postupak i taj skraćeni posebni interes o kome ste vi govorili. Dakle, apsolutno, vaš amandman zaista ne odgovara onome što je sama svrha zakona i zbog toga je i odbijen.
Sada bih vas zamolila da ukoliko to nije problem, da mi objasnite na čiju štetu je ovaj zakon i kako vi to znate da je na štetu i kako ste vi to procenili? Pod dva, u interesu kojih krugova se pravi ovaj zakon, jer onda mi možda nismo dobro videli, pa da vidimo u čemu je stvar? Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Judita Popović. Replika. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Poštovana gospođo ministarko, pre svega se ovde radi o javnom interesu i o posebnom postupku. Dakle, interes to smo apsolvirali, da li je tako, a poseban postupak vam je predviđen, recimo u Zakonu o eksproprijaciji u slučaju elementarnih nepogoda. Dakle, tu se radi o jednom postupku koji isključuje neku redovnu proceduru, koji je zakonom predviđen, a ta redovna procedura upravo služi tome da zaštiti interese one slabije strane, a to je uvek onaj učesnik, građanin, onaj koji je vlasnik nepokretnosti, a ne onaj u čiju korist se radi eksproprijacija, a ne država koja u stvari i inicira eksproprijaciju.
Moramo da napravimo razliku, ja sam o tome govorila. Govorila sam o tome da za ovaj slučaj zaista nije potreban poseban postupak. Zašto je potreban poseban postupak? Prosto, neko nesnalaženje, nesnalaženje administracije, nesnalaženje sudova, vi ne možete da interpretirate na štetu vlasnika nepokretnosti. Uradite nešto da pojačate funkcionalnost i efikasnost i administracije i sudova, a ne da se eksproprijacije odugovlače na nekoliko godina. Prosto, jako je jednostavna stvar.
Kada sam govorila o tome, o interesima nekih krugova, i te kako sam mislila na to da na način na koji se u stvari predviđa da se radi ova eksproprijacija, mi imamo osnovane sumnje da pretpostavimo da će se to raditi u interesu onih koji predstavljaju korisnike eksproprijacije, a na štetu onih koji će uložiti svoje nekretnine u te eksproprijacije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Znate kako, ja ću koristiti još ono vreme ovlašćenog.

Dobili ste repliku, tako da ne možete da koristite vreme ovlašćenog predstavnika.
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Biću vrlo kratka.
Dakle, poseban postupak je, po Zakonu o eksproprijaciji, predviđen za privremeno zauzimanje zemljišta.
Da, mi smo hteli da bude javni interes i to smo čak i obrazložili. Dakle, ovde se, još jedan put ponavljam, ne radi zakon u interesu bilo koga, nego upravo države Srbije i građana Srbije iz osnovnog razloga da povećamo energetsku stabilnost, gasnu energetsku stabilnost Srbije.