Da li još neko želi reč? (Ne.)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima 4. tačke dnevnog reda pozvao da, pored predstavnika predlagača Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane i Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, sednici prisustvuju i Svetko Kovač, direktor VBA i brigadni general Dragan Vladisavljević, direktor VOA.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na pretres u pojedinostima o 4. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJNO BEZBEDNOSNOJ AGENCIJI I VOJNO OBAVEŠTAJNOJ AGENCIJI
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Olgica Batić, dr Nenad Popović, Jovan Palalić, Borisav Kovačević, Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić, Ljubica Milošević, kao i Odbor za kontrolu službi bezbednosti i Zaštitnik građana.
Primili ste izveštaje Odbora za kontrolu službi bezbednosti i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Kovačević.
Vlada i Odbor za kontrolu službe bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni Nenad Popović i Jovan Palalić.
Vlada i Odbor za kontrolu službe bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović. Izvolite.

Hvala.
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, pre svega da kažem da je ovaj zakon i Predlog zakona o izmenama i dopunama korak napred u odnosu na prethodno rešenje. Naravno, postoji mnogo elemenata. Godine 2009. DSS je glasala protiv ovog zakona, ali još jednom ću ponoviti, ovo rešenje koje je sada predloženo je zbog odluke Ustavnog suda. Vrlo promptno je reagovano. Zahvaljujemo se predlagaču što je ovom reakcijom doveo do toga da agencije mogu da vrše svoju dužnost na način propisan zakonom.
Citirao bih predloženi amandman – "Pripadnici VBA i VOA dužni su da odbiju izvršenje protivzakonitih naređenja, odnosno naloga pretpostavljenog čijim bi se izvršenjem učinilo krivično delo".
Kada je u pitanju ovaj amandman treba reći da se u članu 42. Zakona o VOA i VBA reguliše pitanje dužnosti i obaveza pripadnika VBA I VOA. U tom članu se, između ostalog, navodi da pripadnik VBA, odnosno VOA, citiraću, ako smatra da je nalog direktora VBA ili direktora VOA ili pretpostavljenog nezakonit, dužan je da ga u pisanoj formi na to upozori. Ako pretpostavljeni i dalje insistira na njegovom izvršenju, dužan je da traži pisanu potvrdu naloga. Ako nalog bude potvrđen, obavezan je da o tome izvesti višeg pretpostavljenog i unutrašnju kontrolu. Ovakva formulacija nedovoljno je, po nama, jasna i nije usklađena sa formulacijom koja se sadrži, odnosno nalazi u Zakonu o Vojsci, koji u članu 13. reguliše obaveze pripadnika Vojske Srbije. Zato smo ovim amandmanom pokušali da u ovom članu, jer član 42. nije predmet ovih izmena i dopuna Zakona o VBA i VOA, ukažemo na značaj ovog pitanja i iskažemo potrebu da se jasno naglasi na dužnost i obavezu svih pripadnika VBA i VOA, ali takođe da zaštitimo integritet svih pripadnika agencije, ljudi koji časno izvršavaju svoje poslove, od teoretski mogućih zloupotreba.
Naravno, ovo samo pokazuje da nam je potreban novi zakon o VBA i VOA, verovatno o BIA. Čuli smo prošli put od resornog ministra da će biti predložen verovatno čak do kraja ove godine.
Smatramo da je to izvanredna mogućnost da se u jednoj širokoj raspravi, ne samo u okviru bezbednosnih struktura, a pre svega u parlamentu i sa ekspertima koji se bave ovom materijom kod nas, takođe moguće je i poželjno da se koriste iskustva onih koji su već to uradili kako u Evropi, tako i u svetu, možda i u regionu, da iskoristimo sva pozitivna iskustva, a da se takođe izanalizira sve ono što bi moglo da bude prihvatljivo našoj bezbednosnoj zajednici.
Naravno, jedna od možda najvažnijih, a ona se odnosi na ovaj amandman, jeste ta parlamentska kontrola službi bezbednosti. Mi prvi put u ovom sazivu parlamenta imamo Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Ponoviću, za kratak period ovaj odbor je uspeo već dosta da uradi. Uspostavio je odlične odnose sa svim bezbednosnim agencijama i taj potencijal i treba da bude iskorišćen kako bi se u sledećem periodu sve pozitivne želje, namere, iskustva, analiza rada drugih iskoristile da dobijemo ono što je svim građanima Republike Srbije potrebno, a to je novi zakon o bezbednosnim agencijama.
Pri tome svemu uloga parlamenta je ključna, jer parlament nema samo ulogu kontrolnog organa, to je sekundarna uloga. Prva je kreativna u stvaranju novog zakona, u formulisanju onih odredbi koje bi bile neophodne za jačanje parlamentske kontrole službi bezbednosti.
Pre svega treba da se kaže da bi se ostvarila bolja kontrola službi bezbednosti u interesu građana Republike Srbije, neophodna je jača administrativna podrška, kako Odboru za kontrolu službe bezbednosti, tako i celom parlamentu i ovo mora da bude predmet donošenja novog zakona.
Jedna od tema koja mora da nađe svoje mesto u ovom zakonu, još jednom da kažem, za svaku pohvalu je što će doći do kraja ove godine, je pitanje transparentnosti finansiranja bezbednosnih agencija.
Ponoviću ono što sam rekao i prošli put. Mi imamo jedan čudan sistem. Kada pogledamo budžet Republike Srbije, praktično sve pozicije koje postoje u budžetu finansiranja bezbednosnih agencija su transparentne za sve građane i za sve strane obaveštajne službe. To nema niko u Evropi, samo jedna jedina država plus Kanada, imaju više transparentan način finansiranja bezbednosnih agencija nego što imamo mi. To apsolutno nije princip nigde u Evropi i nije princip nigde u svetu i zato ćemo se zalagati da se način finansiranja bezbednosnih agencija u budžetu Republike Srbije pokazuje kroz jednu cifru, a da bude još više transparentan nego danas za one koji to treba da kontrolišu, a to je pre svega resorni Odbor za kontrolu službe bezbednosti.
Vrhunski obučeni eksperti u finansijama i u bezbednosti bi kroz ovu transparentnost budžeta bezbednosnih agencija mogli da vide praktično celi sistem operacija, broj pripadnika, strukturu viših i drugih oficira, strukturu tehnologije, strukturu investicija u nove tehnologije itd.
Ponoviću još jednom, moramo da se ponašamo onako kako se ponaša 90% zemalja u svetu, da zatvorimo pristup ovaj koji danas postoji, transparentni, onima kojima ne treba, a da ga potpuno otvorimo isključivo za one koji kontrolišu rad službi bezbednosti.
Kada govorimo o finansiranju, u budućem zakonu treba razmišljati i o novom većem finansiranju službi bezbednosti kako bi službe bezbednosti mogle da idu u korak sa novim tehnologijama. Vidimo šta se dešava u poslednjih 20 godina. Pre 20 godina retko gde smo mogli da naiđemo na faks, a danas praktično vrhunske IT tehnologije se razvijaju takvim tempom da mobilni telefoni koji su bili najmoderniji prošle godine, već danas izlaze iz proizvodnje i dolaze i nove i nove serije, a da ne govorim o nekim drugim sistemima komunikacije, mnogo suptilnijim. Danas način kako kontrolisati komunikacije, pogotovo telekomunikacije predstavlja jedan od vrhunskih tehnoloških izazova ne samo za naše bezbednosne službe.
To je problem broj jedan kod svih službi u svetu. Mislim da su nesrazmerne investicije koje se ulažu u tehnološko i tehničko osnaženje bezbednosnih agencija čak i zemalja koje su manje od nas u okruženju, ali su bogatije. Zato još jednom kažem da je vrlo važno poboljšati, povećati i pravilno usmeriti sistem finansiranja, pre svega u oblasti najsavremenijih tehnologija.
Novi zakon treba da pomogne bezbednosnim službama u ostvarivanju svih zadataka koje imaju, ali tamo gde se kreću druge obaveštajne, bezbednosne i kontra-obaveštajne agencije u Evropi, u svetu, u Americi, u Rusiji, u Kini su usmerene poslednjih 10-ak godina na ekonomsku bezbednost. Jedan od najvažnijih segmenata u ekonomskoj bezbednosti je energetska bezbednost.
Siguran sam da obaveštajne službe drugih zemalja i kontraobaveštajne pre svega štite ekonomiju svojih zemalja kao jedan od osnovnih elemenata bezbednosti. Zaštititi svoju ekonomiju u svakom segmentu je prioritet. Mi moramo koristeći ta pozitivna iskustva da radimo na taj način, štiteći interese naše privrede i naše ekonomije. Uzimajući u obzir ono što će se dešavati sledećih 20-30 godina kod nas, u regionu i svuda u svetu kada energenti postaju jedan od osnovnih elemenata bezbednosti i uticaja, a to vidimo i po poslednjim događajima u svetu, mislim da će pitanje ekonomske energetske bezbednosti imati najveći mogući značaj. Siguran sam da u našim bezbednosnim agencijama i VOA jedan od osnovnih segmenata treba da bude taj element ekonomske a u okviru njega energetske bezbednosti.
Govorilo se ovih dana u medijima da se objedine agencije, a verovatno je ova rasprava to i omogućila, nije loše da se o tome govori, svako ima svoje mišljenje o tome. Neko bi želeo da objedini obe vojne agencije, neko je protiv i zbog toga zakon koji će biti predložen do kraja godine treba da omogući jednu široku raspravu ali pre svega onih ljudi koji poznaju tu materiju, eksperti za bezbednost i parlament.
Ono što smo govorili prošli put ponoviću i danas. Jedan od elemenata o kome možda treba razmisliti u novom zakonu, konkretno je vezan za buduće izmene koje će postojati, je uloga jedne nove agencije koja bi služila kao provajder tehničkih i tehnoloških elemenata za ono što danas svaka bezbednosna agencija i policija imaju posebno. To je ključno pitanje.
Vratiću se na finansiranja. Mi smo siromašna zemlja i ukoliko svaka bezbednosna agencija ima svoj budžet koji nije veliki, možda je logičnije iskoristiti potencijal i imati jednog nacionalnog provajdera kroz koga bi sve tri agencije i policija mogli da koriste njegove tehničke usluge u budućnosti. Na taj način sigurno bi i uloga parlamentske kontrole službi bezbednosti na neki način bila jača u određenom segmentu i omogućio bi se stalni i neprekidni pristup svim dokumentima.
Još jednom da ponovim da je izuzetno pozitivno što prvi put u parlamentu imamo Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Izmene i dopune zakona su pozitivne i korak su napred. Dodao bih na kraju da je saradnja sa nezavisnim državnim institucijama i DRI kao i sa druge dve nezavisne državne institucije od izuzetne važnosti. Odbor u Skupštini je imao zajedničku sednicu sa njima, postavljeni su ciljevi i zajednički zadaci. Siguran sam, a to se i vidi, da i bezbednosne agencije imaju dobru saradnju. Ima tu kritika, ali ima i pozitivnih. U procesu je to normalno i to je uvek tako. Pozitivne stvari treba da se još poboljšaju, a one koje su lošije treba da se isprave, kao i u svakom segmentu rada državne uprave.
Od najvećeg mogućeg interesa za Republiku Srbiju je ova inicijativa koju smo čuli prošli put od resornog ministra da će do kraja godine biti predložen novi set zakona koji bi omogućio najsavremeniji mogući rad VOA i VBA i BIA. Sa druge strane, najbolju moguću ali u onim granicama kako rade sve druge zemlje sveta i što više transparentno za sve ljude, ali najtransparentnije moguće za one koji to kontrolišu, za resorni odbor i za parlament. Očekujemo sa velikom željom donošenje ovog zakona do kraja ove godine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici VBA i VOA, dame i gospodo narodni poslanici, samo u nekoliko crtica da podsetimo na ono što se govorilo tokom načelne rasprave i šta se u međuvremenu dogodilo.
U odnosu na one članove koji se menjaju bilo je moguće podneti amandmane a ne na druge. Molim vas da u diskusijama ne uzimamo kao činjenicu nešto što je obećanje za razmišljanje. Ne treba uopšte voditi računa o tome da je rečeno da će nešto do kraja godine biti urađeno i biti pred parlamentom i da će biti sjajno. O tom – po tom.
U ovom trenutku bilo je zadovoljstvo da se konstatovalo u načelnoj, a to će se sigurno ponoviti i u raspravi u pojedinostima, ovim izmenama zakona uz usvojene amandmane bilo je zadovoljstvo da smo to mogli da najavimo, svejedno ko trenutno pripada poziciji a ko opoziciji, se ispuni i zahtev odnosno ono što je konstatovao Ustavni sud Srbije i istovremeno ispolji razumevanje za nešto što nije zakonska materija već pitanje tehnologije. Samo zbog toga još jednom hoću da podsetim da ovim izmenama…
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Markoviću, da se vratite na temu.)
Dakle, mi ćemo svakako poboljšati ovu materiju, otkloniti probleme koje VBA i VOA imaju, ali to nije razlog da ne konstatujemo još jednom. Pitanja tehnologije će svakako biti brža od zakonskih rešenja. U načelnoj raspravi sam se našalio sa gospodinom Kovačem na jednom primeru koji je…
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, vodite raspravu u načelu i molim vas da se vratite na amandman. Nemojte raspravljati o onome što smo prošli, nego se vratite na amandman na član 2. koji je podneo narodni poslanik Nenad Popović i Jovan Palalić. Izvolite.)
Mislim da ovo neće biti konstruktivna rasprava. Budite ljubazni i nastavite sednicu.

Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Borisav Kovačević.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, gospodo direktori, cenjene koleginice i kolege poslanici, ovaj član najbolje potvrđuje ono što sam ja u raspravi u načelu i rekao da ovom zakonu nedostaje tekst koji će pojasniti neke osnovne termine i pojmove u ovoj oblasti.
Ovde je u pitanju jedan od tih pojmova, a to je tajna saradnja. Kako zakon, u celini važeći zakon, a posebno ovaj predlog izmena i dopuna, ne daje mogućnost i nema nigde bliže definisana tajna saradnja, sem u Predlogu zakona o izmenama u članu 8a. je to tretirano. Ja sam se morao pozvati na član 8. ovog osnovnog Zakona na stav 1. i 2, jer se jedino tu, mada ne u potpunosti i indirektno, može videti i pojasniti šta je tajna saradnja, bar kroz to da je obavezan dobrovoljan pristanak lica i da je obavezno potpisivanje svoje spremnosti i voljnosti da se preko njega prikupljaju podaci.
Zato sam i dopunio ovaj član koji je glasio – VBA može prikupljati podatke od lica sa kojima je uspostavljena tajna saradnja. Dodao sam iz člana 8, 1. i 2, koji upravo formuliše ovo o čemu sam rekao. Znam da je i to nepotpuno.
S druge strane, ovaj član nije u celosti formulisan dobro, jer ako kažete da VBA može prikupljati podatke samo od lica koja su u saradnji, onda to anulira ono iz člana 8, jer mi je u obrazloženju rečeno da se tamo odnosi samo na prikupljanje podataka. Znam da je pojam tajne saradnje širi od samo prikupljanja podataka, ali mislim da ovo pokazuje da je zakon nedorečen i da se stvarno mora pristupiti njegovoj kompletnoj i kompleksnoj dogradnji i izmeni. Vlada je rekla svoje i ja sam rekao svoje.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Reč ima narodni poslanik Ljubica Milošević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, neću čitati amandman koji smo podneli na zakon, da ne bi zadržavala poslanike, a svi su poslanici isti dobili i verovatno su ga pročitali. Daću samo kraće obrazloženje zbog čega smo podneli taj amandman.
Poslanička grupa PUPS podnela je ovaj amandman kojim predlaže dodavanje još jednog stava u članu 4. Predloga zakona, sa ciljem da ljudi koji rade u pomenutim institucijama i organizacijama, kao i svi pripadnici Vojske Srbije imaju obavezu, radeći na svojim dužnostima, a dođu do saznanja ili podataka o eventualnoj delatnosti pripadnika unutrašnjeg ili međunarodnog terorizma, o tome izveste VBA. Na ovaj način se u radu na sprečavanju delovanja terorističkih organizacija i pojedinaca uključuje veći broj ljudi i time se podiže efikasnost delovanja u sprečavanju terorizma, a i realizuje se ustavna odredba da svako ima pravo da učestvuje u odbrani zemlje.
Poslanička grupa PUPS glasaće za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o VBA i VOA. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću pročitati stav zbog koga mislim da valja podržati ovaj amandman. "Ukoliko u obavljanju svakodnevnih zadataka rukovodioci zaposleni u državnim organima, organizacijama i službama, organima autonomnih pokrajina, jedinicama lokalne samouprave, organizacijama koje vrše javna ovlašćenja, pravna lica i pripadnici Vojske Srbije, dođu do podataka i saznanja iz delokruga rada VBA, dužni su da o tome izveste, posebno u slučajevima unutrašnjeg i međunarodnog terorizma". Dakle, to je stav 4. koji je predložen da se doda.
Kad imamo u članu 2. Predloga ovog zakona, stav 2. ili stav 3. tačka ): "U okviru kontraobaveštajne zaštite VBA otkriva, istražuje i prikuplja dokaze za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom", e sad, posebno je ovo bitno, "krivična dela organizovanog kriminala, krivično delo pranje novca, kao i krivična dela korupcije, zloupotrebe službenog položaja, trgovina uticajem, primanje i davanje mita, iako nisu rezultat delovanja organizovane kriminalne grupe unutar Ministarstva odbrane i Vojske Srbije". Znači, da VBA radi ovo što stoji u tački 3), što je dobro, ali postoji problem. ukoliko usvojimo ovaj amandman, taj se problem smanjuje.
Nije tajna da je u ovoj državi svaka državna i vojna tajna postala javna, a sve javne nabavke i svi lokalni i drugi kriminali su postali tajni. Dakle, iz tog razloga bih predložio da se ovaj amandman prihvati, da oni zaposleni u lokalnim samoupravama, autonomnoj pokrajini, gradovima itd. imaju obavezu da kad naiđu na ova dela, ne samo po Krivičnom zakoniku, obaveste policiju ili opštinskog javnog tužioca. Nije tajna, to je javna tajna, da mnoge lokalne vlasti i mnogi oni koji su počinili zloupotrebe vezane za korupciju, za zloupotrebu službenog položaja, da su često, a posebno u zadnjih osam godina, itekako u određenim vezama, pa i u dilovima sa organima gonjenja na teritoriji na kojoj počine ova krivična dela.
Zaposleni koji rade u tim organima nemaju obavezu da ovo prijave VBA. Dakle, oni su u obavezi da to prijave samo organima po Krivičnom zakoniku, koji vrlo lako mogu da budu u dosluhu, dilu i u podeli plena sa lokalnim vlastima, što su mnoge istrage i pokazale.
Dakle, ovde se radi o trgovini uticajem. Šta bi bilo da je ovakva odredba i ovakav amandman bio do sada na snazi? Zaposleni u gradskim upravama, lokalnim samoupravama i u pokrajini bi bili u obavezi kad naiđu na nešto ovako, da obaveste o tome VBA, a ne da ona, ukoliko ode tamo, to će biti da je to ravno nekom vojnom puču.
Dakle, zaposleni kada naiđu na ovaj podatak, nije zgoreg da obaveste malo više organa, s obzirom da kod nas u ovoj državi nema države, bar za sada, da smo u pokušaju da napravimo. Zato predlažem da ovo usvojimo.
Pitanje je veliko, jutros smo naišli na hapšenje desetak lica, pitanje je veliko da je neko bio u obavezi da takvu vrstu korupcije i kriminala prijavi na teritoriji grada Novog Sada, da li bi se takva zloupotreba položaja, da li bi se takav kriminal, takva korupcija desila? To što se desilo u Kaću i što je jutros bio predmet hapšenja, to se desilo i u Inđiji. Naš narod kaže i postoji izreka – bolje sprečiti nego lečiti. Nije zgoreg da više organa znaju šta se radi, posebno po lokalnim samoupravama, gradovima i pokrajinama koje nisu predmet pažnje VBA, a ukoliko bi oni koji su zaposleni u tim organima imali obavezu da o nepravilnostima koje uoče izveste i ovu agenciju, to ne bi bilo zgoreg.
Mi smo svedoci da su lokalni vlastodršci u poslednjih deset godina bili sve bogatiji, da je narod bio sve siromašniji i da su svi organi gonjenja u tome ako ne pomagali ono omanuli u čuvanju imovine, odnosno sprečavanju negativnih uticaja prilikom javnih nabavki. Velike sume novca su otuđene, u privatizacijama posebno. Dakle, više od dve trećine korupcije i kriminala, koji su počinili političari, mislim da je izvršeno u unutrašnjosti.
Ono što se desilo u Kaću desilo se u Inđiji. To su dva različita dela. Očigledno da bez obzira što je prijavljen nadležnim organima, ja sam svedok da je prijavljen, ništa po tom pitanju nije urađeno, jer su se kako to kaže i organi ako ništa nisu uradili onda se makar ugradili u taj kriminal koji nam se dešava po lokalnim samoupravama.
Za sada smo rašili Bojnik, Crnju i Brus. Dakle, da potvrdim da borba protiv korupcije još uvek nije potpuna. Dakle, mislim da bi ovaj amandman pomogao da se ta borba protiv korupcije i kriminala unapredi. Zahvaljujem.