Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 103 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, od 2005. godine, kada je Vlada Vojislava Koštunice oduzela istražno pravo takozvanoj firmi "European Nikl", ne prestaju nasrtajni na najplodniji deo Šumadije i najlepši deo Šumadije i zapadne Srbije, odnosno na teritorije opština Topola, Aranđelovac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Čajetina i na park prirode Mokru Goru.
U proleće 2011. godine, tadašnji ministar Dulić dao je istražno pravo firmi koja je tih dana osnovana "Srbija nikl", koju u javnosti predstavljaju bivši poslanik gospodin Božović, inače partijski drug gospodina ministra Duluća i neko ko je bio pomoćnik ministra rudarstva u vreme kada se lobiralo i kada se izdala ova istražna dozvola, a sada je, gle čuda, savetnik u istoj firmi "Srbija nikl".
Na kraju, sve ovo nasledio je ministar Bačević, koji je, umesto da sve ovo vrati na početak, odnosno oduzme dozvolu, kao što je red, šokirao građane Srbije kada je objasnio da će sumporne tehnologije biti put napretka Srbije i kada je u emisiji 2. novembra 2012. godine, na televiziji Hepi, SANU, lekare, građane koji se bune protiv ovog projekta nazvao grupom huligana koja podgrejana pivom kod lokalne prodavnice štiti svoj privatni interes, praveći probleme državi. Ne pronalazim se u ovom tekstu, ali se, bogami, pronalazim u onom delu onih ljudi koji svesno brane svoju državu od ovakvih strašnih stvari. Zaboravio je gospodin Bačević samo da nam kaže da će taj ekonomski interes i te kako biti na strani firme "Srbija nikl", a nikako na strani Srbije, koja od tog novca koji dobije neće moći da uradi nešto za svoju životnu sredinu koja će potpuno postradati, niti za zdravlje građana koji će takođe postradati.
Naravno, istraživanja već postoje i šezdesetih i sedamdesetih godina, ali je važno da ova firma to radi za male novce, upravo iz razloga što to pravo podrazumeva sada i pravo prvenstva na eksploataciju. Nisu pomogla uveravanja SANU i srpskih akademika, lekara, stručnjaka za zaštitu životne sredine, narodnih poslanika i stranke DSS, ekologa, građana. Građani su se na kraju udružili i njihove lokalne samouprave su donele odluke da ne žele na svojoj teritoriji eksploataciju niti istraživanje nikla. Doduše, ova firma razume samo jezik profita i to je u redu. Svaka firma se, na kraju krajeva, bavi tim. Ali, ne razumem državu koja razume jezik profita jedne firme.
Moram da pomenem, zbog ovog kasnije što hoću da kažem, da je među onima koji se zalažu da se nikl nikada ne eksploatiše u Srbiji i poznati režiser Kusturica. Između ostalog, došao je sada jedan kratak period zatišja dok se nije govorilo u javnosti o niklu, ali je onda, kao grom iz vedra neba, odjeknula izjava gospodina Božovića, direktora te firme "Srbija nikl", koja je bila uvod u ono što kasnije sledi, znači, nacrt zakona koji je predstavljen na javnom slušanju, Zakona o geološkim istraživanjima i rudarstvu.
Pročitaću vam tu izjavu. Ona je vrlo zanimljiva. Kaže ovako – ničija nije gorela do zore, pa tako neće ni ona Emira Kusturice. Neće doveka oni, ne znam zašto govori u množini o Emiru Kusturici, moći da blokiraju državni interes. Moram da pitam – da li je ovo državni ili privatni interes nečiji? Do sada su se uglavnom predstavnici firme bavili svojim privatnim interesom, a o državnom interesu je govorio ministar. Ovde imamo zanimljivu priču da se predstavnik firme bavi državnim interesom.
Onda smo videli zašto je zakon pravljen i šta dalje sledi. Videli smo nacrt novog zakona o geološkom istraživanju i rudarstvu, koji je, kažu, ušao u javnu raspravu. Naravno, javne rasprave nikakve nije bilo, niti će biti. Taj nacrt je pravljen upravo za "Srbija nikl" i za sledeće firme koje se time bave, a naravno, treba da spreči da lokalne samouprave donose odluke vezane za njihovu teritoriju i za zdravlje njihovih građana.
Moram da pročitam sada jedan citat jer su mi građani dostavljali razna pisma ovog vikenda, pa taj citat jeste upućen da ide na javnu raspravu. Kaže - možda bi
u najavljenim izmenama Zakona o geološkim istraživanja trebalo ukinuti i internet u Srbiji, jer isti pogrešno informiše narod i bitno ugrožava opšti interes ili, recimo, u završnim odredbama zakona staviti van snage sva pomenuta i druga domaća, strana i svetska istraživanja o štetnosti eksploatacije nikla.
Mi smo doneli Arhonsku konvenciju, doneli smo Ustav, doneli smo mnoge zakone. Sada ja pitam, gospodina premijera – zna li on da je Srbija potpisala Arhonsku konvenciju koja zahteva da građani učestvuju u donošenju odluka? Šta će Vlada uraditi sa nacrtom zakona koji krši ovo, koji krši Ustav, jer Ustavom i drugim zakonima građani imaju pravo na zdravu životnu sredinu? Pitam, ministra zdravlja – zašto se ne umeša u ovu javnu raspravu i zašto ne pokrene priču o istraživanjima koliko eksploatacija nikla utiče na zdravlje građana?
Na kraju, za gospodina Bačevića pitanje – čiji interes on štiti, države ili privatnih kompanija? Hvala.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente odbrane za obavljanje prakse u Bundenstagu koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Prisutni su: Kristijan Dujmović, Lena Perović i Mirjana Glintić.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani ministre Selakoviću, dobro je što je ministar pravde, državne uprave gospodin Selaković danas u parlamentu sa kojim poslanički klub SPO i DHSS ima odličnu komunikaciju. Nadam se na osnovu nekakvih dogovora neformalnih da ćemo nastaviti saradnju u vezi sa izmenom ZKP i Zakona o restituciji.
Kao što se obavezao svojom političkom platformom u ovom mandatu poslanički klub SPO i DHSS da ćemo podržavati sve ono što mislimo da je dobro, a dosta toga je dobro ili bolje u odnosu na prethodni period kada je u pitanju važna državna strategija po najvažnijim pitanjima, tako smatramo da pitanje promene izbornog zakona mora biti važno i mora biti donošeno u interesu građana Srbije, pre svega decentralizacije kako bismo Srbiju uspeli da uredimo po najboljim evropskim modelima. Tu pre svega mislim na saradnju između SPO i ostalih političkih stranaka, sa CESID u izradi izbornog zakona i sa predlozima SPO i DHSS koji se tiču da Srbija mora biti podeljena ili bi trebalo da bude podeljena na tri ili više izbornih jedinica.
Danas po ovom izbornom zakonu poslanici u ovom parlamentu mogu biti svi do poslednjeg stanari jednog beogradskog solitera. Dakle, 250 poslanika teoretski mogli bi da budu poslanici iz jednog beogradskog solitera. U prethodnom mandatu, i tada smo upozoravali da je potrebno promeniti izborni zakon, oko 40 opština u Srbiji nisu imale svoje predstavnike u ovom parlamentu. To je problem koji se mora rešiti jer ne može ni jedna politička grupacija iz Beograda, ni jedan poslanik iz Beograda, ni jedna politička grupacija iz Vojvodine, ni jedan poslanik iz Vojvodine štititi interese Šumadije. Ukoliko bi se Srbija podelila na više izbornih jedinica onda bi oni ljudi koji su vezani za svoj zavičaj, za mesto gde su birani mogli da rešavaju probleme tog mesta i to bi bio primer i pokazatelj da ova zemlja želi da se decentralizuje i da se uredi po najboljim evropskim modelima.
Mi smo u svojoj programskoj platformi o decentralizaciji predložili izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika. Upoznaću gospodina Selakovića sa tim našim programskim aktom i zahtevati da se prekine sa iznošenjem stavova kako je Srbiji potrebno povećati izborni cenzus, kako je potrebno da Srbija i dalje bude jedna izborna jedinica. Na taj način bismo suzbili sva različita mišljenja, suzbili bismo mogućnost ljudi iz krajeva koji su najviše pogođeni ovakvom centralističkom politikom da u perspektivi se nadaju boljem životu, da se nadaju mogućnosti za zaposlenje i nekakvom ekonomskom oporavku onih krajeva koji umiru.
Na kraju krajeva, to bi bila borba i protiv bele kuge koja potresa Srbiju na taj način, jer bi predstavnici, recimo, Veljkove Krajine koja umire, koja nestaje, svih opština bili, ili najvećim delom, bili poslanici u ovom parlamentu i na taj način branili interese mesta ili krajeva odakle dolaze.
Mislim da je ovo veoma važno pitanje, da ćemo sarađivati na tome. Mislim da ministar Selaković ima tu dozu senzibiliteta kojom bismo mogli da dođemo do najboljeg mogućeg rešenja kako bismo štitili interese svih ljudi koji su ugroženi samom činjenicom da ne žive u Beogradu ili ne žive u Vojvodini. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolega narodni poslanici, imam pitanje za ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu.
Naime, kontaktirali su me roditelji teško obolele i hendikepirane dece i traže status negovatelja, jer su prinuđeni da o svojoj deci teško oboleloj brinu 24 sata dnevno. Oni apeluju za pomoć zbog teške situacije i teških hendikepa svoje dece zbog toga što su prinuđeni da daju otkaze ili da rade skraćeno radno vreme da bi mogli da brinu o svojoj deci.
Po sadašnjem Zakonu o socijalnoj zaštiti roditelji teško obolele dece imaju pravo do njihove pete godine života da idu na bolovanja. Međutim, oni se suočavaju sa ogromnim nerazumevanjem svojih poslodavaca i zbog toga su prinuđeni da svoju decu smeštaju u ustanove, posebne ustanove ili da daju otkaze. S obzirom na činjenicu da mnoge bolesti se pogoršavaju posle pete godine života oni traže da se njihov status reši, da dobiju novčanu naknadu za to što brinu o svojoj deci 24 sata kao po sistemu hraniteljskih porodica u Srbiji i kao što je zakonom rešeno hraniteljstvo.
Takođe, po sadašnjem Zakonu o socijalnoj zaštiti roditelji ove dece imaju pravo da posle 15. godine idu u penziju i dobiju minimalnu penziju. Mnogi od njih nisu u mogućnosti da do 15. godine, zbog čestih odsustvovanja svoje dece, izdrže radni staž i dobiju penziju.
Moje pitanje je upućeno ministru za rad, zapošljavanje i socijalnu zaštitu, da mi odgovori - da li se sprema, da li je u pripremi resornog ministarstva promena Zakona o socijalnoj zaštiti i da li je na pomolu rešenje ovog pitanja, s obzirom da ima 20.000 roditelja teško obolele dece koji čekaju rešenje ovog pitanje? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, hajde da konačno jednom prestanemo da se ponašamo kao da nema života van ove sale. On teče i mislim da pred svakog građanina Srbije i narodnog poslanika  danas postavlja obavezu da progovorimo ili da postavimo neka pitanja u ovom parlamentu.
Dakle, bez obzira na to šta nam najčešće nude kao odgovor politički lideri ili politički prvaci, mislim da je jedina prava obaveza države, zapravo jedino što ne sme država da radi jeste da laže svoje građane. Jedino što država duguje građanima jeste ta istina.
U ovom trenutku kada je javnost toliko uznemirena oko nekoliko događaja koji zapravo, najdublje zadiru u naše nacionalne interese, koji se tiču zdravlja i života ljudi.
Pitam predsednika Vlade, resorne ministre i čitavu Vladu, kakva je tačno situacija u ovom trenutku sa kvalitetom mleka u Republici Srbiji, bez bilo kakve namere da ovu temu politizujemo, LDP to neće raditi, bez bilo kakve namere da unosimo dodatnu paniku? Naša ambicija je upravo u tome da se ta panika izbegne. Postoje u ovom momentu oprečna, drastično različita tumačenja oko toga, da li je mleko koje se koristi ili koje se kupuje, koje se prodaje u ovom trenutku u prodavnicama širom Srbije, ispravno za korišćenje, da li ugrožava zdravlje ili ne ugrožava? Bojim se da ukoliko u toku današnjeg dana od Vlade ne dobijemo takve odgovore, da će panika postati nepodnošljiva, da će se ovo pitanje vrlo brzo pretvoriti u međustranačko nadgovornjavanje i takmičenje, i da će zapravo ponovo biti najugroženiji građani ove zemlje.
Tako na kraju izgledaju površne, besmislene, tehničke, birokratske evro integracije. Mi uvedemo nekakve standarde, usvojimo zakone, a onda kada se krizna situacija pojavi i desi, ne umemo da damo odgovor na vrlo jednostavno pitanje – da li je mleko ispravno ili nije ispravno? Jutros sam čuo ministarku u Vladi Srbije, gospođu Kalanović, koja nudi odgovor kako nema veze, pošto su ionako naši standardi deset puta oštriji od američkih. Okej, zašto onda imamo takve standarde? Dajte da napravimo normalne standarde, koji će omogućiti nesumnjive odgovore.
Drugo pitanje je takođe upućeno premijeru, ministarki zdravlja i čitavoj Vladi, kako je moguće da u zemlji koja se krajem prošle nedelje zadužila za milijardu i po dolara, ljudi umiru samo zbog toga što nije dovoljno brzo stigla humanitarna pomoć za njihovo lečenje u inostranstvu? Zdravstveni sistem Srbije, pogotovo za teške i retke bolesti, ne može da počiva na ideji humanosti dobrovoljnih priloga, solidarnosti, spremnosti društva da pomogne. Ljudi u ovoj zemlji plaćaju zdravstveno osiguranje i za taj novac koji daju, moraju da dobiju makar pristojnu zdravstvenu uslugu. To u ovom trenutku, ova država svojim građanima ne može da obezbedi.
Postoji sistemski način da se to reši. Taj sistemski način se nalazi u budžetu Srbije. Predlagali smo amandman ovom parlamentu da se smešno mali, nedovoljni iznos za lečenje obolelih od teških bolesti poveća, za tako nešto nije bilo spremnosti. Šta treba da se desi da bi, ne govorim samo o ovoj vlasti, ovaj parlament, svi oni koji se bave time u ovoj zemlji, shvatili da je to bitnije od bilo kakve visoko sofisticirane rakete? Dakle, prvo - elementarno zdravlje, prvo - jasni odgovori oko toga da li je mleko ispravno ili nije, prvo – mogućnost za svakoga da se leči kada je u teškoj situaciji, pošto je pre toga platio osiguranje, a ne na osnovu solidarnosti, a onda veliki planovi o avionima, kamionima i liderima regiona.
Moje poslednje, treće pitanje, a zapravo kroz odgovor na to pitanje dobićemo odgovor i na ovo - zbog čega živimo u ovakvoj zemlji? Milijardu i po dolara novog zaduženja, protekle nedelje, po peti put pitam premijera i ministra finansija – koliki deo tog novca će otići na otplatu starih, kako on kaže "skupih kredita", sa čime mogu da se slažem, a koliko je novo zaduženje i nova potrošnja? To je vrlo jednostavno pitanje na koje, takođe, verujem da mogu da dobijem odgovor u mnogo kraćem roku od onog koji je predviđen Poslovnikom. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirna Kosanović. Izvolite.

Pitanje je za ministra pravde, u ime radnika, akcionara iz preduzeća "Beko", koje je posle postupka privatizacije otišlo u stečaj.
Naime, udruženje akcionara "Beka" a.d. u stečaju, osnovano je rešenjem Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ono ima ukupno četiri hiljada akcionara. Tako je registrovano u Beogradu, s tim što akcionari, radnici "Beka" žive širom Srbije.
Pitanje se konkretno odnosi na radnike, akcionare, njih 300, koji žive u Kovinu. Preduzeće je u stečaju, pokrenut rešenjem Trgovinskog suda 1996. godine. Do sada je prodata imovina preduzeća "Beko" u vrednosti od 66 miliona i poverioci su uglavnom namireni, još 2008. godine, sa svojim potraživanjima, što će reći da je njihovo potraživanje sada neaktuelno.
Radnici "Beka", akcionari, koji raspolažu sa 59,83 akcije ovog preduzeća, postavljaju pitanje – kada će biti okončan stečajni postupak koji je pokrenut 2003. godine i kako će biti namirena njihova potraživanja iz stečajne mase preduzeća? Hvala vam.