Hvala vam, gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, činjenica da je ovaj Predlog zakona o efikasnom korišćenju energije danas na dnevnom redu, govori o tome da je vlast shvatila jednu istinu, a to je da je Srbija siromašna zemlja. A siromaštvo prosto generiše političku nestabilnost. Dakle, to je poprilično za Srbiju krizno i zato treba da se krene sa štednjom. Dakle, krenuli ste od štednje energije i u njenom efikasnom korišćenju. Toliko o ovom zakonu.
Međutim, zaista je bitnije da se mnogo više kaže o ovom okvirnom ili krovnom sporazumu, kako ga vi zovete, gospođo ministarka. Međutim, zaboravili ste jednu isto činjenicu, jako bitnu činjenicu da napomenete, a to je onih 30 miliona dolara. Prosto, ovaj sporazum se neće primenjivati ukoliko se ne plati dug Srbije prema Rusiji, i to u visini od 30 miliona dolara. Dakle, to je nešto što je nedostajalo u ovom sporazumu da bismo znali kako će i kad će ovaj sporazum uopšte krenuti da se primenjuje.
Ne bih se složila sa vama oko toga da je potreban ovaj sporazum. Ovaj sporazum faktički predstavlja samo jedan kontinuitet sa sporazumima iz 1995. i 1996. godine. Faktički, 31. decembra 2010. godine, Sporazum o isporukama prirodnog gasa iz Rusije je prestao da važi i da se primenjuje i mi dve godine nismo imali krovni okvirni sporazum, pa je to nekako funkcionisalo. Dok smo imali taj okvirni krovni sporazum, podsetila bih vas na 2009. godinu kad smo imali onu strašnu krizu sa isporukom gasa, zbog nekih nesporazuma koji su postojali između Rusije i Ukrajine. Dakle, toliko o energetskoj bezbednosti koju obezbeđuje ovakva vrsta okvirnog sporazuma.
Još nešto što je jako karakteristično za ovaj sporazum, veoma kratak sporazum sa nekih devet članova, a to je da favorizujem monopol, i to favorizuje monopol ruske državne kompanije. Čim je monopol u pitanju, normalno je da će posledice biti takve da ćemo posledice, i to negativne posledice, trpeti svi mi.
Šta je još karakteristično za ugovor, odnosno za ovaj sporazum? To je da vi ovde navodite, jeste, navodite taj obim isporuke do pet milijardi kubika - okej, postoji tu ta reč "do". Međutim, šta predstavlja garanciju i sigurnost da kada se budu pravili pojedinačni godišnji ugovori, onaj koji bude pregovarao u ime nas građana Srbije, neće iskoristiti tu priliku da ugovori svih tih pet milijardi, koliko ovim okvirnim sporazumom može i ima prostora da se preuzme, odnosno ugovori količina isporuke gasa.
Ovde nema te neke garancije koja će nas štititi od toga, da će neki neodgovorni upravljački organ odlučiti u naše ime, da malo prekorači onu potrebnu granicu za uvoz ruskog gasa.
Šta je još karakteristično za ovaj ugovor? Veoma je bitno napomenuti da i dalje ostaje posrednik. Posrednik je taj, a podsetila bih vas gospođo ministarka, i zaista vas tu podržavam, da ste vi bili među prvima koji ste govorili da Srbiji zaista nije potreban posrednik kada govorimo o ruskom gasu. Međutim, ostaje kontinuitet i u vezi ovog posrednika. Taj posrednik je, takođe, u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije.
Pogledajte samo kako to izgleda kada imate jedan sporazum koji u toj meri favorizuje jednu stranu. Faktički, po ovom sporazumu, iako se ne radi o pojedinačnom ugovoru i ne radi se o nekim konkretnim stvarima, ipak se konkretizuje jedna stvar, a to je da li će se obustaviti isporuka gasa za slučaj da Srbija ne plati povučenu tranšu, odnosno količinu gasa. Dakle, to jeste uneto.
Kada pogledate i pažljivo pročitate ovaj sporazum, naći ćete sve elemente jednog ugovora koji favorizuje jednu stranu, koja u prvi plan stavlja monopol nečiji i koji, u stvari, može da dovede do veoma ozbiljnih posledica po privredu Srbije.
Ne bih se složila sa vama da nemamo načina da izbegnemo takvu vrstu pozicije. Uvek postoji mogućnost izbora, uvek postoji jedna pregovaračka energija i, pre svega, vođenje interesa ove države Srbije. U ovom sporazumu, taj interes nismo videli.