Hvala vam lepo na svemu što ste rekli i naravno na tome što ćete podržati zakon. Kada govorimo o energetskoj efikasnosti i kad govorite o budžetskom fondu nismo baš pristalice nekih novih naknada i dažbina. Kada kažete da nema sigurnog načina finansiranja, ono što smo mi predvideli je svakako budžet plus donacije i plus krediti.
Verujem da će taj fond svakako da ima sredstva. Mene mnogo više brine da li ćemo imati dovoljno projekata i da li ćemo moći da to realizujemo na pravi način. Zato očekujem, naravno, da tim podzakonskim aktima detaljnije neke stvari uredimo. Jer, bez obzira što taj naravno ovaj zakon nije dugi niz godina donet, moguće je da se u praksi pojave i određene nedoumice i određeni problemi.
Kada govorite i kažete da energetska efikasnost košta. Slažem se potpuno, košta. Ali, mnogo više košta kada uvozimo energente, a najviše košta kada nemamo energiju, odnosno energente. Zato je ovaj zakon samo deo energetske politike Srbije koji treba da obezbedi kao što sam rekla da povećamo tu našu energetsku bezbednost. Prosto, na svaki način, pa i na ovaj način. Verujem da ovaj zakon može da nam omogući da i te kako povećamo energetsku bezbednost i da upravo povećamo, dakle, ono o čemu stalno govorimo, a to je konkurentnost naše privrede. Projekcije koje smo radili zajedno sa stručnjacima kažu da konkurentnost privrede može da se u narednih deset godina, primenom ovog zakona, poveća negde 15% do 20%.
Kad govorimo o ovom zakonu, vi ste pominjali posebno obnovljive izbore energije. Potpuno se slažem, ali isto tako i nove tehnologije i posebno uključivanje, dakle, u industriju, ne samo u sektoru proizvodnje, već i u sektoru potrošnje svega onoga što se zove u stvari energetski efikasna tehnologija i podizanje energetske efikasnosti. Zakon je jedno, a Akcioni plan je drugo i mi već imamo jedan Akcioni plan donet 2010. godine.
Dakle, sada ćemo doneti drugi akcioni plan i on do detalja treba da nam objasni na koji način ćemo ustvari da efikasnije koristimo energiju, i verujem da će tih akcionih planova da bude na dalje. Tačno su predviđeni ovim zakonom, i kako se donose i kako se podnose izveštaji i šta ti akcioni planovi treba da sadrže.
Pomenuli ste takođe samo prosto da donekle, ispravim, nuklearnu energiju za koju ste rekli da je ustvari jeftina. Nije jeftina. Veoma je skupa, i odlaganje radioaktivnog otpada i izgradnja i vreme itd, daleko od toga da je jeftina. Ono što ja mislim da je značajno za svaku državu pa i našu jeste da maksimalno iskoristi sve resurse koje imamo unutar naše zemlje. Dakle, u tom smislu mislim pre svega na potencijal obnovljivih izvora energije, posebno na biomasu i naravno i na sve druge izvore, i zbog toga smo na kraju krajeva i zakonsku proceduru i uredbe itd, upravo u tom smeru i radili.
Vezano za sam sporazum, dakle, o isporuci gasa u narednih 10 godina između Srbije i Ruske Federacije moram da kažem da i kada ste pominjali "Jugorozgas" i rekli da je to zahtev ruske strane, to nije sporno, to jeste zahtev ruske strane. Ono što našu stranu srpsku stranu zanima, i što mene zanima, i zbog čega se ovaj predmet nalazi već nekoliko godina u tužilaštvu jeste kako smo izgubili onaj naš partnerski odnos.
Dakle, da imamo posrednika, smanjena je i ta provizija, ali zašto imamo 25% i to je nešto na šta očekujemo odgovor mi, bilo u prethodnoj Vladi, pa valjda će u ovoj Vladi to što stoji u tužilaštvu da bude i završeno, odnosno da dobijemo odgovor zašto je Srbija izgubila svoj partnerski odnos, jer od tog trenutka kad je izgubila partnerski odnos mnoge stvari su izgledale potpuno drugačije u našoj gasnoj politici.
Za "Srbijagas" se potpuno slažem konačno "Srbijagas" je dao svoj izveštaj o radu za 2012. godinu. Tim izveštajem je prikazao gubitak od 38 milijardi dinara. Mene posebno zanima izveštaj državnog revizora po pitanju poslovanja u "Srbijagasu", i pošto je taj izveštaj, dakle, usvojen govorimo o samom izveštaju poslovanja "Srbijagasa" on mora da bude dostupan svima. Ukoliko ne budete to mogli da dobijete od "Srbijagasa" ministarstvo će tražiti i svakako će svi moći da pogledaju takav jedan izveštaj on bi trebao da se nađe na njihovom sajtu, ali ako nema mi ćemo dostaviti.
"Srbijagas" ima ozbiljne finansijske probleme i potpuno se slažem to nije rezultat samo subvencionisane cene u gasu tj. svakako rezultat i nekakvog drugog načina poslovanja unutar "Srbijagasa", i zbog toga mi kao Vlada, odnosno kao resorno ministarstvo pripremamo plan restrukturiranja "Srbijagasa". Iskreno se nadam da u nekim narednim danima sednicama Vlade ćete imati prilike taj plan i da vidite i da ćemo krenuti da ga sprovodimo, jer "Srbijagas" nikako ne sme da bude preduzeće koje će prosto potonuti u svojim dugovima, nego treba da bude preduzeće koje se osposobiti za period liberalizacije tržišta. Dakle, za period kada mogu da dođu konkurenti koji prosto mogu da pojedu jedno takvo preduzeće. To se odnosi na "Srbijagas" i na "Elektroprivredu" Srbije.
To je ustvari po meni zadatak i ove Vlade i ovog ministarstva da osposobimo preduzeća da mogu normalno da funkcionišu na tržištu koje definitivno se otvara i neće više moći da bude situacija da imate samo jednog i da taj jedan apsolutno drži sve monopole. Hvala.

Hvala.
Dejan Mihajlov, replika. Izvolite.

Samo da neke stvari probamo da razjasnimo. Rekao sam naravno, da energetske efikasnosti da su obnovljivi izvori energije nešto što je skupo, naročito energetske efikasnosti, ali da je to cena koju mi moramo da platimo, i da moramo da nastojimo da Srbija bude što energetski efikasnija zemlja, samim tim će i privreda biti konkurentnija i samim tim će se naravno više uštedeti i u krajnjem ishodu će to biti jeftinije nego da nastojimo da arčimo resurse kao što se to do sada radilo.
Ono što vi niste razumeli, mi ne tražimo nove namete, mi tražimo preraspodelu o okviru postojećih fiskalnih i carinskih obaveza i zato sam rekao ovaj deo iz ekspozea Ivice Dačića gde se govorilo o demografskom pitanju, ali se ispostavilo o rešavanju demografskog pitanja iz ekspozea, ali kada su doneti određeni zakoni i kada je menjan fiskalni sistem, kada je usklađivan kao jedna mera za poboljšanje ekonomske situacije, o tome se nije vodilo računa, jer je to skupo.
Samo ne želim, da kao što je skupo, PDV za bebi i dečju opremu ne bude 20%, već da ga nema ili da bude 8%, kao što je za neke skupo da trudnice i porodilje imaju punu zaradu 12 meseci, a ne da nemaju, kao što je sada ili da bude umanjena, tako da ne dođemo u situaciju da i ovo bude skupo, pa da od ovoga ne bude ništa. Zato očekujem da u okviru postojećih nameta, kako vi kažete, ja bih govorio u okviru postojećeg fiskalnog sistema Srbije, dođe do određene preraspodele, stabilno punjenja budžetskog fonda, koji bi obezbedio finansiranje projekata energetske stabilnosti i energetske efikasnosti po ovom zakonu koji će se pojaviti. To je naša namera i mi apsolutno kao stranka tu nemamo dilemu, mi insistiramo na postojećim nametima, nismo za nove namete i svakako, slažemo se da o prodaji "Progresovih" akcija i "Jugorozgasa" treba da se pozabave neki nadležni organi, da se vidi, ko, zašto i u kom trenutku nije prihvatio pravo preče kupovine za akciju progresa u tom trenutku i potpuno se slažem i time Srbiju doveo u poziciju da umesto 49 ili 50% ima 25%.

Reč ima narodna poslanica Ivana Dinić.  

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je Predlog zakona o efikasnom korišćenju energije koji predstavlja jedan od pet prioritetnih programa strategije razvoja energetike Republike Srbije odnosno prioritet racionalne upotrebe kvalitetnih energenata i povećanja energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika energetskih usluga.
U cilju sprovođenja ovog zakona, neophodno je preduzeti strateške, zakonodavne i organizacione institucionalne mere, tehničko-tehnološke, podsticajne, finansijske mere, kao i mere jačanja svesti u oblasti energetske efikasnosti.
Naime, ovim zakonom o efikasnom korišćenju energije, uređuju se i uslovi i način efikasnog korišćenja energije u sektoru proizvodnje, prenosa, distribucije i potrošnje energije, zatim politika energetske efikasnosti, korišćenje energije, sistem energetskog menadžmenta, označavanje nivoa energetske efikasnosti, minimalni zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji, prenosu i distribuciji električne i toplotne energije, kao i isporuci prirodnog gasa, finansiranje podsticajne i druge mere u vezi sa efikasnim korišćenjem energije.
Cilj donošenja ovog zakona je da se obezbedi sigurno snabdevanje energijom, smanji negativan uticaj na životnu sredinu, smanji emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, smanji potrošnja energije, pa samim tim i troškovi za energiju u svojim sektorima, da se poveća komform u javnim objektima, unapredi nivo energetskih usluga, podstiče upotreba obnovljivih izvora energije za sopstvene potrebe, da se podstiče svest i dobrovoljne aktivnosti, radi podsticanja energetske efikasnosti, da se obezbedi eko dizajn i dizajn proizvoda krajnje potrošnje u skladu sa zahtevima povećanja energetske efikasnosti, da se podstiče stvaranje fondova i drugih finansijskih podsticaja u cilju primene energetske efikasnosti, da se obezbede nova radna mesta, da se poveća konkurentnost obveznika sistema energetskog menadžmenta, da se smanji emisija ugljendioksida za oko 9% do 2030. godine i mnogi drugi.
Primena zakona o efikasnom korišćenju energije podrazumeva primenu odredbi o eko dizajnu proizvoda koji koriste energiju. Radi se o obavezi da kućni i drugi tehnički uređaji koji koriste energiju mogu biti stavljeni na tržište samo ako ispunjavaju uslove eko dizajna, ukoliko sadrže oznaku energetske efikasnosti. Ova oznaka energetske efikasnosti mora da sadrži podatke o količini energije koju proizvodi koriste pri propisanim uslovima rada, mora da vizuelno ukazuje na klasu njihove energetske efikasnosti, kao i da sadrži ostale podatke koje potrošaču prikazuju bitna svojstva proizvoda, kao i potrošnju resursa neophodnih za rad proizvoda.
Zakonom o efikasnom korišćenju energije, potreba za regulisanjem efikasnog korišćenja energije proširuje se i na sektor proizvodnje, prenosa i distribucije energije, zatim na proizvođače, na uvoznike i na prodavce koji utiču na potrošnju energije, na vlasnike kotlova snage preko 20 kilovata, na vlasnike sistema za klimatizaciju sistema preko 12 kilovata, ali se suštinske mere najčešće odnose na poboljšanje efikasnosti sistema za snabdevanje toplotnom i električnom energijom, uvođenjem nove opreme i demontažom stare i zamenom energetske efikasnijom opremom.
Ovu vrstu mera karakterišu neophodna investicijska ulaganja sa kojima se u kratkom roku može značajno povećati energetska efikasnost, čime se preko ostvarenih ušteda obezbeđuju finansijska sredstva za povraćaj investicije.
Zakon o efikasnom korišćenju će na domaćinstva uticati tako što će domaćinstva biti u prilici da od distributera električne i toplotne energije na mesečnom nivou najzad dobiju informacije o stvarnoj realnoj potrošnji energije, koje će im omogućiti da preispitaju da li na racionalan način troše energiju i mogu li smanjiti troškove u pogledu potrošnje energije za grejanje i povećati standard sa jedne strane. Sa druge strane, ovaj zakon stvara uslove za plaćanje troškova prema izmerenoj potrošnji energije, čime se obezbeđuje zaštita potrošača.
Potpisivanjem i ratifikacijom ugovora o energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope, naša država je potvrdila svoju spremnost da obezbedi racionalno gazdovanje i upravljanje energijom i energetskim resursima, kao i održiv razvoj zemlje.
Ključni parametri koji su ukazali na potrebu sprovođenja reformi u energetskom sektoru radi unapređenja energetske efikasnosti su to da je u našoj državi energetski intenzitet dva do tri puta veći nego u zemljama EU. Velika je zavisnost od uvoznih energenata, negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu. Zatim, velika je emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora. Zatim, opredeljenje naše države za održivim razvojem, međunarodne obaveze, kao i to da je najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi u slučaju naše države, potrošnja od 100 kv/č energije godišnje po jednom kvadratnom metru u državama Zapadne Evrope, za razliku od naše države u kojoj je potrošnja energije od 150 do 180 kv/č godišnje po jednom kvadratnom metru, a i mnogi drugi.
Zbog svega ovoga, Srbija se svrstava na peto mesto najvećih zagađivača po glavi stanovnika u pogledu emisije ugljen-dioksida. Primena energetski efikasnijih tehnologija u pogledu saobraćaja, doprinela bi da se smanji potrošnja goriva kao i emisija ugljen-dioksida čak i za 50% po pređenom kilometru. Korišćenje prevoza u železničkom saobraćaju, kao energetski najefikasnijeg vida kopnenog saobraćaja i najmanjeg zagađivača životne sredine, dovodi do smanjenja emisije gasova staklene bašte.
Železnički saobraćaj u proseku emituje tri puta manje ugljen-dioksida nego drumski saobraćaj i pet puta manje u odnosu na vazdušni saobraćaj. Zbog toga se kao optimalna mera energetske efikasnosti u prevozu, kao i mera održivog razvoja Srbije treba primeniti kombinovani drumsko-železnički saobraćaj, čime se obezbeđuje najefikasnije zadovoljavanje potreba korisnika, što je i realna perspektiva na prostoru evropskog saobraćajnog sistema i jedan od važnih ciljeva razvoja saobraćaja u Republici Srbiji.
Za sprovođenje zakona o efikasnom korišćenju energije nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije za 2013. godinu. Imajući u vidu da je ovim zakonom predviđeno osnivanje budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti u 2014. godini, planiranje potrebnih budžetskih sredstava izvršiće se prilikom izrade i usvajanja o budžetu za 2014. godinu. Budžetski fond je veoma značajan segment u pogledu unapređivanja energetske efikasnosti naše države. Njegovo osnivanje je potrebno radi podsticanja i sufinansiranja aktivnosti kojima se poboljšava energetska efikasnost u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, kao i radi povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije naše države. Ovaj fond je takođe značajan iz razloga obezbeđivanja i sufinansiranja obrazovnih programa u okviru permanentnog obrazovanja stručnjaka u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.
U cilju podsticaja i finansijskih mera, ovim zakonom se obezbeđuju i bolji uslovi dobijanja kredita od banaka, dobijanja carinske i poreske olakšice, povećanje obima istraživačko-razvojnih aktivnosti za razvoj energetski efikasnih tehnologija i postupaka, kao i javne nabavke koje uzimaju u obzir energetsku efikasnost kao kriterijum.
Takođe, od velikog značaja u cilju primene ovog zakona o efikasnom korišćenju energije su i mere jačanja svesti u oblasti energetske efikasnosti kroz sprovođenje strategije informisanja kampanjama i obrazovnim aktivnostima, kako bi se povećala svest o energetskoj štednji i kao proces koji dovodi do promene ponašanja u svim sektorima proizvodnje prenosa, distribucije energije i korisnika energije.
U skladu sa svim ovde navedenim činjenicama i pravnim okvirom koji će omogućiti efikasnije korišćenje energije, SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon o efikasnom korišćenju energije u nadi da će svest naših sugrađana omogućiti njegovu maksimalnu primenu i doprinos u održivom razvoju Republike Srbije, jer je ono jedino i najvrednije, naše životno okruženje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pokušaću da vašu pažnju zadobijem doprinosom o kojem ću govoriti i o jednoj opaski koja se tiče tona rasprave do sada među nama kada su u pitanju ovlašćeni predstavnici i predsednici poslaničkih grupa i mi koji učestvujemo u raspravi i takođe sa tri primedbe, odnosno tri pitanja za koje bih volela da mi ministarka da odgovor.
Opaska se odnosi na to da je većina učesnika u današnjoj raspravi izražavala žaljenje zbog kašnjenja. Kašnjenje pri donošenju, kašnjenje što nije prethodna vlada, kašnjenje što nije pre četiri godine, kašnjenje što nije pre 10 godina i to sve u tonu ponekad malo jadikovke, ponekad – jao što bi bilo lepo a da nismo zakasnili. Tako da, ja se pridružujem i tom tonu predlogom da gledamo malo širu sliku kada je o kašnjenju reč i da zamislimo da nismo morali da čekamo 18 godina da bivša jedinstvena SRS odluči da menja politiku i da evropejci u njoj razumeju da su evropske integracije Srbije jedina budućnost Srbije.
Zamislimo kako bi bilo da tih 18 godina drugačije politike, kojih neki od nas ne želimo da se sećamo, neki možda kažu – prosto vam bilo. Ja se prosto time pridružujem, opštem tonu o razlozima kašnjenja, kada je u pitanju jedan od zakona koji su sa evropske agende, odnosno sa nacionalnog plana donošenja propisa koji su skladu sa evropskim zakonodavstvom.
Štošta može da bude drugačije kada gledate širu sliku i ovo je samo još jedan od mojih predloga, pa da razmislimo i o tome kad god govorimo o tome zašto nešto kasni i zašto nešto nije na vreme urađeno.
Tri primedbe. Prva je verovatno lako rešiva i tiče se onih koji po zakonu inače imaju nadležnost za programe kada su u pitanju i resursi, odnosno energija uopšte, ali i efikasnost, odnosno efikasno korišćenje energije, to su lokalne samouprave i Vojvodina. Lokalne samouprave i Vojvodina se kroz članove kojima se opisuje na koji način učestvuju u programima, spominje na različit način. Nekada se vrlo jasno spomene da Vojvodina ima nadležnost, jer ima. Nekad je – ostali, nekad se ne spominje, nekad je isto kao lokalna samouprava.
Neki od mojih kolega su podneli amandmane za koje se nadam da će biti pogledani, jer ne bi valjalo da izostavimo ono što je drugim propisima Vojvodini u nadležnost dato. Potpuno sam sigurna da znalci i na nivou republičke Vlade i na nivou Vlade Vojvodine neće imati nikakvih problema u saradnji kada su u pitanju kako energetski resursi, tako i energetska efikasnost.
Druga primedba, odnosno pitanje koje imam za ministarku je tema budžetskog fonda. Imam jedno pitanje i tri potpitanja. Jedno pitanje je, prvo pitanje, kako to da u istom ministarstvu sa čak istom ministarkom, budžetski fond u okviru zakona o zaštiti životne sredine je neprihvatljiv potpuno, a u zakonu o efikasnom korišćenju energije je poželjan?
Budžetski fond ste imali kao amandman pri ukidanju Fonda za zaštitu životne sredine. Danas slušamo ministarku kako priča o potrebi da se zna namenski novac koji će se koristiti za efikasno korišćenje energije. Ja tu nemam ništa protiv. Naprotiv, potpuno se slažem, ali isti takav novac namenski je potreban da se koristi u sektoru zaštite životne sredine, s tim što za budžetski novac, osim što ovde, tvrdi se u zakonu da će biti evidentirana sredstva, krajnje diskutabilno. Šta znači evidentiranje sredstava? Za budžetski fond koji je predlagan ministarki, postojala je obaveza po načelu - zagađivač plaća kao namenski novac i Zakon o zaštiti životne sredine.
Ne postavljam ovo pitanje retorički. Postavljam ovo pitanje zato što smatram da namera da se budžetski fond uvrsti u ovaj zakon na način kako jeste, otvara šansu da to uradite i u Zakonu o zaštiti životne sredine, odnosno da vratite bar budžetski fond i umanjite sebi probleme koje imate.
Tvrdite da je taj fond imao sedam milijardi, a taj fond je vama predat sa preko tri milijarde. Nije dobro da istovremeno tvrdite da se jednim fondom upravljalo loše, a da pri tome nama nudite zakon o jednoj važnoj oblasti kroz politiku kojoj se vaša stranka priklonila 2008. godine i da tvrdite da treba da vam verujemo na reč da će to biti stručna služba u budžetskom fondu i da će se odlučivati samo o tome da li će se finansirati ili sufinansirati projekti, da će taj novac biti iz donacija, iz nadoknada, evidentiran i da će to sve biti uredu zato što vi tako kažete. Mi čitamo i fiskalne zakone. Mi čitamo i budžet Srbije i znamo da ovo ne može da bude ako nema rebalansa budžeta.
Stavljam kao poređenje ukinuti Fond za zaštitu životne sredine samo zato što ste bili protiv budžetskog fonda. U principu, nije moguće da smo tako brzo promenili mišljenje.
Treća primedba najozbiljnije vrste i pitanje je predlog zakona kojim se kao jedan od elemenata za tarifu uvršćuje korišćenje energije. Ilustrovaću vam vrlo kratko, ne izlazeći iz teme, šta vas pitam i kakvu sumnju, koju mogu da obrazložim, imam kada predlažete da . To se zove kalorimetar, i da se na osnovu toga određuje kao element tarife račun za utrošak energije, sa nadom da ćemo kada vidimo, kada imamo kalorimetar da trošimo puno, štedeti i trošiti manje da bi imali manje, ali o tome ne pričam. Pričam o tome da vi tvrdite da to treba da bude jedan od elemenata tarife.
Šta je digresija ilustracije koju hoću da podelim sa vama? Sada će 15 godina kako razne ljude koji su bili na vašim mestima iz raznih stranaka, iz raznih nivoa, pitam i zahtevam, uključujući i direktora Agencije za energetsku efikasnost, da menja račun za električnu energiju zato što taj račun ne može da se pročita, zato što je evropski, da postoji cena jednog kilovata, prenos po kilovatu, distribucija po kilovatu i porez po jednom kilovatu. To pitam zato što me 15 godina razni stručnjaci sa kojima sam u dobrim, lošim odnosima, a posle ovih razgovora uvek sam u lošim odnosima, ubeđuju da ne razumem zašto račun za električnu energiju ne može da se menja. Svim stručnjacima kažem da najviše volim kada neko ne razume ono što ja ne razumem. Zašto vezujem ovo? Zato što famozna, fantastična, neverovatna, divna stavka angažovane snage u računima za električnu energiju izgleda da će dobiti sestru bliznakinju u angažovanoj efikasnosti.
Nemam nade da ćete vi uspeti da napraviti pismene, evropski jasne račune električne energije za građane Srbije, ali imam nade da imate znanja da me razuverite da ovo što ovde piše, da jedan od elemenata za tarife neće postati angažovana efikasnost. Nadam se, ne vas radi, nego svih nas radi, da se to neće dogoditi.
Zašto govorim da ću ilustrovati da sam vrlo često u manjini, ali da to ne znači da nisam u pravu? Recimo, bila sam u manjini kada sam tražila da se u naš fiskalni sistem uvede porez na prihode u crkvi i sada tvrdim da to valja učiniti, ali sam u manjini u odboru, u stranci, u Skupštini, gde god hoćete. To što sam u manjini ne znači da nisam u pravu.
Insistirala sam i tražila, i sada verujem, da sav novac koji se ulaže u obrazovanje da se može obračunavati kao investicija, a ne kao rashod i da se tačno može videti, kao što su to uradile neke zemlje, jer to jeste investicija, jer to što ulažete u stalno obrazovanje svih nas, vraća vam se za pet, za sedam, za deset godina. I tu sam ostala u manjini.
Imam nadu da ipak neću ostati u manjini sa predlogom da prihvatite sami, to sam rekla i na Odboru za evropske integracije, samo dosledno da se Vojvodina, njena nadležnost, kao i nadležnosti lokalne samouprave sprovedu dosledno kroz članove, da ostavite van svake sumnje zašto je budžetski fond dobar za ovaj zakon, a nije dobar ni za jedan drugi i na koji način, čime garantujete da će to biti sasvim jasno i procedurama i kontrolom trošenja novca.
Kao što gledam širu sliku koju smo čekali 18 godina, da svi razumemo da su evropske integracije jedina budućnost Srbije, volela bih da mi se pridružite u želji da promenimo račun za električnu energiju koji stiže svim građanima Srbije.
Sa temom energetske efikasnosti i sa temom evropskih integracija bavim se dovoljno dugo da mogu vas zamolim, sve razumem ako nemate prave odgovore ili ne želite da odgovorite, sve ću razumeti, ali u ime efikasnosti bih vas zamolila da ne gubimo vreme ako ćete ponoviti odgovore koje ste dali drugima, prosto, da budemo efikasni, pa ako imate nešto novo i upečatljivo da mi to odgovorite. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

U ime te efikasnosti neću komentarisati vaš početak o jadikovanju za 18 godina.
Potpuno se slažem za račun. Već se radi na tome da račun bude jasan, pregledan i da svaki građanin u ovoj zemlji kad pogleda račun zna koliko je kilovat časova potrošio i koliko ga to košta.
Slažem se sa vama da svi prethodni ministri, počev od 2001. godine, kada je bio Goran Novaković, kada nije znao da pročita šta na tom računu to znači.
Odmah ću vas razuveriti. Dakle, angažovana snaga svakako neće biti na računu vezano za toplotnu energiju. Račun bi trebao po nekim procenama, zajedno sa EPS, da u narednih nekoliko meseci izgleda potpuno drugačije. Pojaviće se i stavka koja se tiče, recimo, proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. To je nešto što smo sada ubacili kao povlašćene proizvođače.
Vezano za lokalne samouprave i Vojvodinu, oni imaju potpuno ravnopravan status, ali je činjenica da je ovaj zakon, pre svega, što vam je verovatno i rečeno, integralni zakon na nivou Republike Srbije. Naravno da je AP Vojvodina sa svojim predstavnicima učestvovala u pravljenju ovog zakona i tu su kolege potpuno u pravu, ali i u članu 63. se takođe jasno kaže: "Nadležni organ…", da vam ne čitam, sigurno ste to pogledali. Dakle, potpuno je ravnopravan status, tako da ne vidim razlog da se to sada posebno piše. Vi ćete dati amandman, mi ćemo pogledati i možemo da razgovaramo. Apsolutno nemam ništa protiv toga.
Zakon o budžetskom sistemu je precizno definisao šta je to budžetski fond. Taj budžetski fond nije pravno lice, nema zaposlene, nema organe, nema statut, pravilnike i ostale stvari, nema zaposlene. To je račun. Dakle, to je razlika između tog budžetskog fonda i onog fonda koji smo imali.
Naravno, složiću se sa vama. Kao što sam već nekoliko puta rekla, ozbiljan je problem što nemamo način kako ćemo da finansiramo projekte iz oblasti životne sredine. Takođe sam najavila da mi radimo ozbiljno analizu koliko smo tu imali problema kako bismo pokušali to na neki drugi način da rešimo.
Samo mala ispravka kada ste rekli da smo nasledili fond sa tri milijarde itd. Moram da vas ispravim, kada smo došli na ovo mesto, kada sam postala ministar, fond je imao dug od 5.6 milijardi dinara, gde su prihvatane obaveze za koje nije bilo novca.
Mislim da sam efikasno odgovorila.

Hvala.        
Narodni poslanik Gordana Čomić, replika. Izvolite.