Poštovana potpredsednice, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, hajde da probamo racionalno, ili što efikasnije da koristimo energiju koja, valjda, i među nama treba da postoji.
Moram da kažem na samom početku da sam fasciniran, na neki način, ovim entuzijazmom koji je postojao, pogotovo kod poslanika vladajuće većine, da sa toliko žara podržavaju tu borbu za modernu Srbiju, za usvajanje evropskih standarda, za uvođenje reda, za zakon koji treba da nam omogući da se na efikasniji način ponašamo, da u svakom trenutku imamo jasne podatke o tome kako i koliko energije trošimo, a da to sve rade kao predstavnici vladajuće koalicije u Srbiji, u kojoj građani 17 dana ne mogu da saznaju ni koliki je procenat aflatoksina u mleku. I nakon 17 dana, još uvek nemamo tu vrstu odgovora.
Zbog čega to posebno ističem na samom početku ove rasprave? Zbog toga što je ovaj zakon o energetskoj efikasnosti, protiv koga LDP nema ništa, spremna je i da ga podrži, zapravo, primer iste one prakse koja se dešavala u prethodnim godinama i u prethodnim vladama, a koja nas je, između ostalog, i dovela dotle da imamo pravilnik za mleko, za koji gotovo niko ne zna, ili može posle slobodno da kaže da nije za njega znao, a da ministar poljoprivrede kaže da je to što imamo …
(Predsedavajuća: Gospodine Đuriću, molim vas da se vratite na temu.)
Vratiću se ponovo na ovo, nemojte se ništa brinuti, gospođo Kovač.
To što imamo nejasnoća je, zapravo, posledica evroentuzijazma. Ovaj zakon će se takođe u to pretvoriti, ukoliko ne bude drugačije političke volje da se on sprovodi.
Gospođo Mihajlović, molim vas da budete mnogo precizniji kada govorite o zakonu. Kada već u ovako siromašnoj zemlji, za koju se nekako u izjavama političara, pa ponekada i vas, učini da građani iz obesti preterano troše električnu energiju na grejanje i otvaraju prozore ili ne otvaraju prozore, vi ste u jednom trenutku rekli – neka sami odlučuju da li će otvarati prozore.
Ta pravila koja ste pomenuli o tome kako će biti uvedena na neki način obezbeđena sredstva, aparati koji treba da obezbede merenje, nisu baš tako jasno i nedvosmisleno postavljeni u zakonu koji ste predložili. Ukazujem vam na čl. 50. i 51. U članu 51. će javna komunalna preduzeća i druga privredna društva koja vrše distribuciju toplotne energije biti dužna da obezbede između ostalog i ovakvo merenje, odnosno ovakvu upotrebu.
Međutim, kod električne energije, a to je materija koja je regulisana prethodim članom 50. Predloga zakona pravilo koje ste predložili ne glasi tako. Nema imperativa, nego se kaže – javna preduzeća i druga privredna društva koja vrše distribuciju električne energije dužna su da u meri u kojoj je to tehnički moguće, finansijski opravdano i proporcionalno u odnosu na potencijalne uštede energije postojećim krajnjim kupcima obezbede ugradnju uređaja za merenje predate količine električne energije itd. To nije obaveza. Procenjivaće javno preduzeće u kojoj meri je to moguće i opravdano. Procenjivaće i da li ima sredstva za to.
Kako će se ponašati između ostalog i to preduzeće zavisi pre svega od toga kako Vlada bude upravljala njime. Uveren sam da dok primena ovih članova bude počela to neće biti ova vlada. Kakav ste primer EPS-u ili bilo kom drugom tako velikom sistemu dali? Da li ste doneli sve podzakonske akte na Vladi i u nadležnim ministarstvima koja su neophodna za sprovođenje Zakona o javnim preduzećima, koji je ovaj parlament usvojio pre nekoliko meseci? Da li su usklađeni svi akti javnih i državnih preduzeća onako kako se to zahteva od Vlade u predviđenom roku, koji je u međuvremenu istekao, zakon koji su usvojili poslanici vaše parlamentarne većine? Tek pre nekoliko dana ste doneli kriterijume za određivanje preduzeću, u zavisnosti od toga da li će imati jednodobno ili dvodobno upravljanje.
Ova druga oblast – usaglašavanje unutrašnjih akata, ništa od toga nije urađeno ili gotovo ništa nije urađeno. Onda vam u vašoj Vladi preduzeće "Putevi Srbije" kada izbije problem sa direktorom Drobnjakom kaže da je u toku izbor novog upravnog odbora, nadzornog odbora, a onda i direktora po Zakonu o javnim preduzećima, po Zakonu koji uopšte više ne poznaje instituciju upravnog odbora. To je ta vrsta neozbiljnosti i zbog toga se stalno opredeljujete za ove teme koje su atraktivnije, a tek posle godinu ili dve na neki način pokažu da je sve bilo posledica prepisivanja nekog međunarodnog standarda i činjenice da Srbija to u međuvremenu ne može da sprovede.
Zbog čega sam takođe na neki način fasciniran brigom koju poslanici vladajuće koalicije izražavaju za efikasno korišćenje električne energije? Reći ću vam. Tražio sam i stigao mi je dnevni red, da li su zaista spojene ove prve tačke, pošto mi se učinilo da iz rasprava poslanika vladajuće većine i iz vašeg uvodnog izlaganja zapravo ovde postoji samo jedna tačka – energetska efikasnost, a da ovaj drugi propis koji treba da usvojimo, koji se zove – Potvrđivanje Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije o uvozu gasa, praktično nije na dnevnom redu. Nema energije za raspravu o tome.
Znate šta, u LDP ima mnogo energije za raspravu o tom zakonu i mi ćemo to danas pokazati. Zašto? Ne zbog toga što smo opsednuti tom temom. Ne radi se o toliko vrednom i važnom poslu, već bih bio po malo umoran od te vrste, da malo slobodnije kažem, igrokaza koju ovde svaki put imamo. Liberalno demokratska partija ovde priča o Južnom toku i gasu. Vi pričate svoju priču. Drugi deo Vlade priča svoju priču. Na kraju sve prođe i niko nema nikakve koristi. Ovo je posao. Vi ćete danas, odnosno u Danu za glasanje potvrditi sporazum koji potencijalno vredi 25 milijardi dolara. Da ponovim još jednom 25 milijardi dolara. To je jednako javnom dugu ove zemlje u ovom trenutku. To su gotovo dva budžeta Srbije. Vi ste nam predložili sporazum, a utvrdićemo u raspravi da li ste to baš vi ili je neko drugi, gospođo Mihajlović, koji predviđa sporazum sa ruskom stranom o uvozu maksimalno pet milijardi kubika gasa godišnje po aktuelnim cenama. Prošli put smo valjda nekako jedva utvrdili kolika je ta cena. Razlikujete se vi i ministar Bačević, ali hajde da kažemo da je okvirno oko 500 dolara za hiljadu kubika. Pet milijardi puta deset godina je 25 milijardi, a ako je malo jeftiniji, evo ja smanjujem, 20 milijardi. Sasvim sigurno, to je najvredniji zakon, akt koji podrazumeva najveći iznos novca koji ova skupština treba da usvoji ili koji je usvojila od početka ovog mandata. Potpuno sam siguran u to. Da za takvu raspravu nema entuzijazma, meni je dosta čudno. Vidim da sve političke partije u svojim starim ili aktuelnim programima za kretanje Srbije unapred ili spas Srbije predlažu energetiku, proizvodnju energije, koje vide kao jedan od primarnih ciljeva, a onda nema rasprave o ovome.
Ovo je ugovor koji će važiti narednih deset godina i pošto nismo od juče, pamtimo septembar i oktobar 2012. godine, gospođo Mihajlović. Da li je ovaj sporazum koji je danas pred nama sporazum koji vi podržavate? Mislim da je red da nam to kažete, a ja ću ići član po član pa da vidimo šta je vama prihvatljivo, šta je Vladi prihvatljivo. Nema gospodina Bajatovića pa da vidimo šta je njemu prihvatljivo, predsednika Nikolića. Mnogo je stej holdera u ovom procesu i bojim se da će zbog toga dete biti kilavo, a trošak građana Srbije veliki.
Dakle, da li vi smatrate da je optimalno zaključen sporazum gde je predviđena količina uvezenog gasa od pet milijardi kubika? To je skoro dva i po puta više nego što uvozimo u ovom trenutku ili dva puta više nego što je ukupna potrošnja u ovom trenutku. To je manje bitno pitanje. Drugo važno pitanje, šta je "Jugorosgas", gospođo Mihajlović, u ovom sporazumu? Član 3, oko koga je u Beogradu, na putu do Moskve, u Moskvi bilo mnogo dilema i nesporazuma, je ostao na kraju u ovom predlogu. Da li će "Jugorosgas" biti posrednik u poslu uvoza gasa ili će biti ograničen samo na te poslove koje ima na jugu Srbije i koje, uzgred budi rečeno, na prilično katastrofalan način sprovodi, ali to sada nije primarna tema?
Da bismo bili još konkretniji, koliki je trošak godišnji koji uzima "Jugorosgas" na osnovu provizije za poslove uvoza gasa? Koje je vlasništvo, odnosno odnos vlasništva u kompaniji "Jugorosgas"? Vi ste ministarka energetike, i imamo Vladu, ne možemo da se oslanjamo na informacije koje povremeno u javnost emituje direktor "Srbijagasa". Pošto ste valjda jedinstvena Vlada, na neki način ili na pravi način bi trebalo da upravljate javnim preduzećem koje je u vašem resoru, odnosno vašem domenu. Koja to banka hoće da dokupljuje? Da li smo vratili naših 25% učešća? Zašto ste ostvarili politički neuspeh? Obećavali ste građanima Srbije da više neće biti posrednika i da neće biti "Jugorosgasa" u ovom poslu. Ima ga i dalje. Neko će reći da je možda cena koju možemo da dobijemo bez posrednika viša nego ona koju imamo sa posrednikom. Da li je to tačno? Ako nije tačno, da onda vidimo ko takve informacije emituje u javnosti i da ili eventualno u tome ima nekakav lični, politički, ekonomski ili bilo kakav drugi interes?
Ovo je treće ili četvrto pitanje, gospođo Mihajlović. Kakva su prava Srbije iz ovog sporazuma? Na koji način je Republika Srbija, svi potrošači sadašnji i potencijalni gasa u RS zaštićeni u slučaju bilo kakve predviđene ili nepredviđene okolnosti ekonomsko, političkog kakvog god hoćete rizika koji može da ugrozi regularnu i redovnu, kontinuiranu isporuku gasa? Ne bi to bilo prvi put. Neke druge zemlje su u nedavnoj prošlosti, pa delimično i u ovom trenutku bile suočene sa takvim problemima u odnosima sa Ruskom Federacijom. Da li je nadležan neki sud, neka arbitraža, bilo ko za sprovođenje ili poštovanje ovog sporazuma?
Da bi građani shvatili, LDP smatra da danas ne postoje uslovi za razmatranje ovog dokumenta. Kada se kaže sporazum ili ugovor o isporuci gasa, onda pretpostavljam da svi naši građani, ne samo oni koji su pravnici, podrazumevaju da su predviđena vrlo detaljno i do kraja prava i obaveze ugovornih strana, u najmanju ruku bitni elementi ugovora.
Međutim, danas treba da potvrdimo ugovor koji ne reguliše ni cenu, ni konkretne uslove, ni međusobni odnos prava i obaveza, ni odgovornosti. Da je to tako potvrđuje član 2. sporazuma koji ste nam ponudili vi, vaša Vlada i vaš predsednik Republike, gospođo Mihajlović.
Kaže – saradnja na osnovu ovog sporazuma ostvarivaće se kroz zaključenje ugovora između "Gasproma" i "Srbijagasa", a navedenim sporazumima, odnosno ugovorima određuje se godišnji obim, uslovi, i rokovi isporuka prirodnog gasa, prava i obaveze njihovih potpisnika, finansijski i drugi uslovi saradnje u skladu sa zakonodavstvom država članova. Šta mi danas potvrđujemo? Za šta narodni poslanici treba da dignu ruku? Za koju cenu gasa, za koji godišnji obim, za koja pravila koja će utvrditi odgovornost naše i Ruske strane? Mada su obaveze naše strane dosta detaljno regulisane u ovom krovnom sporazumu.
Kaže se da Srbija neće uvoditi nikakva ograničenja ili zabrane u odnosu na ulaganje ruskih privrednih subjekata, u vezi sa ovim sporazumom. Član 4. – Srpska strana garantuje da će blagovremeno i u potpunosti vršiti obračun za prirodni gas koji se isporučuje na osnovu sporazuma. U slučaju neblagovremenog plaćanja isporuka prirodnog gasa, koji se obavlja na osnovu ovog sporazuma, takve isporuke isporučilac može jednostrano obustaviti. Prirodni gas koji se isporučuje u Republiku Srbiju na osnovu ovog sporazuma namenjen je korišćenju na tržištu Republike Srbije. Dobro, to su obaveze za našu stranu. Smatram da su one normalne, da kada uzmete, kupite gas, potrošite ga, morate da ga platite. Šta su obaveze za drugu stranu ukoliko ne ispunjava, odnosno šta su sankcije za drugu stranu ukoliko ne ispunjava svoje obaveze?
Šta je za nas Rusija? Toliko velika, bratska, sestrinska zemlja, pa u nju imamo toliko poverenje. Dobro, ne sumnjam, ali zašto onda Rusija nema poverenje u odnosu na nas? Zašto je konačno, gospođo Mihajlović, uslov, da bi ste ovo potpisali, bio da napravite sporazum o plaćanju onog starog duga od 30 miliona iz jeseni, zime 2000. na 2001. godinu, kada je toliko dobre volje u tim međusobnim odnosima?
Dakle, da se vratimo na neki način na politiku. Ovde je svaka rasprava o politici. Šta ćete vi ili šta ste napisali, ukoliko ste već podneli svoj izveštaj o radu, za koji čujem da treba da budu razmatrani u okvirima vaše partije posle 15. marta? Šta ste napisali kada je u pitanju rad u oblasti gasa, odnosno uvoza gasa i saradnje sa ruskom stranom? Da li ste ovaj sporazum istakli kao svoj uspeh, neuspeh ili kao nešto što ste potpisali protivno svojoj volji i zbog toga što je to neko od vas tražio, zbog toga što predsednik Republike ima takvo mišljenje, zbog toga što neko u vašoj vladajućoj koaliciji ima takvo mišljenje?
Da je neka sitnica, ne bih na tome insistirao, ali ovo je posao od 25 milijardi dolara. Verujte, ne bih insistirao. Neću insistirati danas na tome da li je…
Nisam vam čestitao na početku, čestitam vam na izboru za članicu Saveta Beogradskog univerziteta. Ako sam dobro shvatio, u međuvremenu ste izabrani i na tu funkciju, iako ste, čini mi se, profesorka jednog drugog fakulteta, ali ne verujem da će vam biti lako u tom savetu. Tamo je i gospodini Bačević, koliko vidim, pa ćete na Savetu Beogradskog univerziteta moći da nastavite vašu dosadašnju uspešnu saradnju.
Zašto to pitam? Zato što me zanima kako će se meriti kriterijumi uspešnosti rada vašeg ministarstva, drugih ministarstava i Vlade. Zaključićemo mi taj sporazum na 10 godina. Rusija će imati prava iz njega. Videćemo da li će biti energetske efikasnosti i stabilnosti.
Kako ćete sprovoditi ovaj drugi zakon, koji danas predlažete, ukoliko u ovoj godini imamo rekonstrukciju Vlade, izbore ili i jedno i drugo, pošto vidim da vi ne isključujete mogućnost da se istovremeno desi i jedna i druga stvar? Da li će ovaj zakon ostati akt oko koga takođe neće biti doneti podzakonski akti, kao što su to bili mnogi zakoni pre ovog? Ovaj drugi zakon o pravima Ruske Federacije će se primenjivati. Tu nema nikakve dileme. Sila Boga ne moli. Zbog toga sam insistirao na preciznim odgovorima, a koje od vas očekujem kada je u pitanju zakon o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Rusije o uvozu gasa. Molim vas da mi odgovorite na pitanja koja sam postavio u vezi sa usklađivanjem akata i organizacija javnih preduzeća pod ingerencijom Vlade. Generalno, kako mislite da očuvate nacionalne resurse?
Juče je predsednik Republike dodelio posthumno orden, državni, nacionalni orden, Ugu Čavezu. Vidim da je u okvirima vaše vladajuće koalicije velika žalost, ne samo za političkim prijateljem ili čovekom koji deli vaše ili je blizak vašim ideološkim i političkim stavovima, nego pre svega kao nekoj vrsti revolucionara koji se užasno mnogo angažovao u očuvanju nacionalnih resursa. Zbog toga vas pitam – da li tu vrstu oduševljenosti delite i u odnosu na nacionalne resurse Republike Srbije? Kod ovog zakona o uvozu gasa ili kod pitanja rudne rente, rudne rente koja, siguran sam, u Venecueli ni u jednom trenutku posle dolaska Čaveza na vlast nije bila 3% kao što je u Srbiji.
Gospodine Babiću, ne morate na taj način da reagujete. Sami ste izabrali način na koji ćemo funkcionisati. Sami ste ga izabrali, recimo, prošle nedelje kada ste u oči slagali LDP da će sednica o mleku biti održana do kraja prošle nedelje, a posle tri dana se pravili da se to nikada nije dogodilo. Nadam se da ćete kodeksom, koji pravite za ovu Skupštinu, makar sebe naterati da se ponašate drugačije. Hvala.