Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, hajde da probamo racionalno, ili što efikasnije da koristimo energiju koja, valjda, i među nama treba da postoji.
Moram da kažem na samom početku da sam fasciniran, na neki način, ovim entuzijazmom koji je postojao, pogotovo kod poslanika vladajuće većine, da sa toliko žara podržavaju tu borbu za modernu Srbiju, za usvajanje evropskih standarda, za uvođenje reda, za zakon koji treba da nam omogući da se na efikasniji način ponašamo, da u svakom trenutku imamo jasne podatke o tome kako i koliko energije trošimo, a da to sve rade kao predstavnici vladajuće koalicije u Srbiji, u kojoj građani 17 dana ne mogu da saznaju ni koliki je procenat aflatoksina u mleku. I nakon 17 dana, još uvek nemamo tu vrstu odgovora.
Zbog čega to posebno ističem na samom početku ove rasprave? Zbog toga što je ovaj zakon o energetskoj efikasnosti, protiv koga LDP nema ništa, spremna je i da ga podrži, zapravo, primer iste one prakse koja se dešavala u prethodnim godinama i u prethodnim vladama, a koja nas je, između ostalog, i dovela dotle da imamo pravilnik za mleko, za koji gotovo niko ne zna, ili može posle slobodno da kaže da nije za njega znao, a da ministar poljoprivrede kaže da je to što imamo …
(Predsedavajuća: Gospodine Đuriću, molim vas da se vratite na temu.)
Vratiću se ponovo na ovo, nemojte se ništa brinuti, gospođo Kovač.
To što imamo nejasnoća je, zapravo, posledica evroentuzijazma. Ovaj zakon će se takođe u to pretvoriti, ukoliko ne bude drugačije političke volje da se on sprovodi.
Gospođo Mihajlović, molim vas da budete mnogo precizniji kada govorite o zakonu. Kada već u ovako siromašnoj zemlji, za koju se nekako u izjavama političara, pa ponekada i vas, učini da građani iz obesti preterano troše električnu energiju na grejanje i otvaraju prozore ili ne otvaraju prozore, vi ste u jednom trenutku rekli – neka sami odlučuju da li će otvarati prozore.
Ta pravila koja ste pomenuli o tome kako će biti uvedena na neki način obezbeđena sredstva, aparati koji treba da obezbede merenje, nisu baš tako jasno i nedvosmisleno postavljeni u zakonu koji ste predložili. Ukazujem vam na čl. 50. i 51. U članu 51. će javna komunalna preduzeća i druga privredna društva koja vrše distribuciju toplotne energije biti dužna da obezbede između ostalog i ovakvo merenje, odnosno ovakvu upotrebu.
Međutim, kod električne energije, a to je materija koja je regulisana prethodim članom 50. Predloga zakona pravilo koje ste predložili ne glasi tako. Nema imperativa, nego se kaže – javna preduzeća i druga privredna društva koja vrše distribuciju električne energije dužna su da u meri u kojoj je to tehnički moguće, finansijski opravdano i proporcionalno u odnosu na potencijalne uštede energije postojećim krajnjim kupcima obezbede ugradnju uređaja za merenje predate količine električne energije itd. To nije obaveza. Procenjivaće javno preduzeće u kojoj meri je to moguće i opravdano. Procenjivaće i da li ima sredstva za to.
Kako će se ponašati između ostalog i to preduzeće zavisi pre svega od toga kako Vlada bude upravljala njime. Uveren sam da dok primena ovih članova bude počela to neće biti ova vlada. Kakav ste primer EPS-u ili bilo kom drugom tako velikom sistemu dali? Da li ste doneli sve podzakonske akte na Vladi i u nadležnim ministarstvima koja su neophodna za sprovođenje Zakona o javnim preduzećima, koji je ovaj parlament usvojio pre nekoliko meseci? Da li su usklađeni svi akti javnih i državnih preduzeća onako kako se to zahteva od Vlade u predviđenom roku, koji je u međuvremenu istekao, zakon koji su usvojili poslanici vaše parlamentarne većine? Tek pre nekoliko dana ste doneli kriterijume za određivanje preduzeću, u zavisnosti od toga da li će imati jednodobno ili dvodobno upravljanje.
Ova druga oblast – usaglašavanje unutrašnjih akata, ništa od toga nije urađeno ili gotovo ništa nije urađeno. Onda vam u vašoj Vladi preduzeće "Putevi Srbije" kada izbije problem sa direktorom Drobnjakom kaže da je u toku izbor novog upravnog odbora, nadzornog odbora, a onda i direktora po Zakonu o javnim preduzećima, po Zakonu koji uopšte više ne poznaje instituciju upravnog odbora. To je ta vrsta neozbiljnosti i zbog toga se stalno opredeljujete za ove teme koje su atraktivnije, a tek posle godinu ili dve na neki način pokažu da je sve bilo posledica prepisivanja nekog međunarodnog standarda i činjenice da Srbija to u međuvremenu ne može da sprovede.
Zbog čega sam takođe na neki način fasciniran brigom koju poslanici vladajuće koalicije izražavaju za efikasno korišćenje električne energije? Reći ću vam. Tražio sam i stigao mi je dnevni red, da li su zaista spojene ove prve tačke, pošto mi se učinilo da iz rasprava poslanika vladajuće većine i iz vašeg uvodnog izlaganja zapravo ovde postoji samo jedna tačka – energetska efikasnost, a da ovaj drugi propis koji treba da usvojimo, koji se zove – Potvrđivanje Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije o uvozu gasa, praktično nije na dnevnom redu. Nema energije za raspravu o tome.
Znate šta, u LDP ima mnogo energije za raspravu o tom zakonu i mi ćemo to danas pokazati. Zašto? Ne zbog toga što smo opsednuti tom temom. Ne radi se o toliko vrednom i važnom poslu, već bih bio po malo umoran od te vrste, da malo slobodnije kažem, igrokaza koju ovde svaki put imamo. Liberalno demokratska partija ovde priča o Južnom toku i gasu. Vi pričate svoju priču. Drugi deo Vlade priča svoju priču. Na kraju sve prođe i niko nema nikakve koristi. Ovo je posao. Vi ćete danas, odnosno u Danu za glasanje potvrditi sporazum koji potencijalno vredi 25 milijardi dolara. Da ponovim još jednom 25 milijardi dolara. To je jednako javnom dugu ove zemlje u ovom trenutku. To su gotovo dva budžeta Srbije. Vi ste nam predložili sporazum, a utvrdićemo u raspravi da li ste to baš vi ili je neko drugi, gospođo Mihajlović, koji predviđa sporazum sa ruskom stranom o uvozu maksimalno pet milijardi kubika gasa godišnje po aktuelnim cenama. Prošli put smo valjda nekako jedva utvrdili kolika je ta cena. Razlikujete se vi i ministar Bačević, ali hajde da kažemo da je okvirno oko 500 dolara za hiljadu kubika. Pet milijardi puta deset godina je 25 milijardi, a ako je malo jeftiniji, evo ja smanjujem, 20 milijardi. Sasvim sigurno, to je najvredniji zakon, akt koji podrazumeva najveći iznos novca koji ova skupština treba da usvoji ili koji je usvojila od početka ovog mandata. Potpuno sam siguran u to. Da za takvu raspravu nema entuzijazma, meni je dosta čudno. Vidim da sve političke partije u svojim starim ili aktuelnim programima za kretanje Srbije unapred ili spas Srbije predlažu energetiku, proizvodnju energije, koje vide kao jedan od primarnih ciljeva, a onda nema rasprave o ovome.
Ovo je ugovor koji će važiti narednih deset godina i pošto nismo od juče, pamtimo septembar i oktobar 2012. godine, gospođo Mihajlović. Da li je ovaj sporazum koji je danas pred nama sporazum koji vi podržavate? Mislim da je red da nam to kažete, a ja ću ići član po član pa da vidimo šta je vama prihvatljivo, šta je Vladi prihvatljivo. Nema gospodina Bajatovića pa da vidimo šta je njemu prihvatljivo, predsednika Nikolića. Mnogo je stej holdera u ovom procesu i bojim se da će zbog toga dete biti kilavo, a trošak građana Srbije veliki.
Dakle, da li vi smatrate da je optimalno zaključen sporazum gde je predviđena količina uvezenog gasa od pet milijardi kubika? To je skoro dva i po puta više nego što uvozimo u ovom trenutku ili dva puta više nego što je ukupna potrošnja u ovom trenutku. To je manje bitno pitanje. Drugo važno pitanje, šta je "Jugorosgas", gospođo Mihajlović, u ovom sporazumu? Član 3, oko koga je u Beogradu, na putu do Moskve, u Moskvi bilo mnogo dilema i nesporazuma, je ostao na kraju u ovom predlogu. Da li će "Jugorosgas" biti posrednik u poslu uvoza gasa ili će biti ograničen samo na te poslove koje ima na jugu Srbije i koje, uzgred budi rečeno, na prilično katastrofalan način sprovodi, ali to sada nije primarna tema?
Da bismo bili još konkretniji, koliki je trošak godišnji koji uzima "Jugorosgas" na osnovu provizije za poslove uvoza gasa? Koje je vlasništvo, odnosno odnos vlasništva u kompaniji "Jugorosgas"? Vi ste ministarka energetike, i imamo Vladu, ne možemo da se oslanjamo na informacije koje povremeno u javnost emituje direktor "Srbijagasa". Pošto ste valjda jedinstvena Vlada, na neki način ili na pravi način bi trebalo da upravljate javnim preduzećem koje je u vašem resoru, odnosno vašem domenu. Koja to banka hoće da dokupljuje? Da li smo vratili naših 25% učešća? Zašto ste ostvarili politički neuspeh? Obećavali ste građanima Srbije da više neće biti posrednika i da neće biti "Jugorosgasa" u ovom poslu. Ima ga i dalje. Neko će reći da je možda cena koju možemo da dobijemo bez posrednika viša nego ona koju imamo sa posrednikom. Da li je to tačno? Ako nije tačno, da onda vidimo ko takve informacije emituje u javnosti i da ili eventualno u tome ima nekakav lični, politički, ekonomski ili bilo kakav drugi interes?
Ovo je treće ili četvrto pitanje, gospođo Mihajlović. Kakva su prava Srbije iz ovog sporazuma? Na koji način je Republika Srbija, svi potrošači sadašnji i potencijalni gasa u RS zaštićeni u slučaju bilo kakve predviđene ili nepredviđene okolnosti ekonomsko, političkog kakvog god hoćete rizika koji može da ugrozi regularnu i redovnu, kontinuiranu isporuku gasa? Ne bi to bilo prvi put. Neke druge zemlje su u nedavnoj prošlosti, pa delimično i u ovom trenutku bile suočene sa takvim problemima u odnosima sa Ruskom Federacijom. Da li je nadležan neki sud, neka arbitraža, bilo ko za sprovođenje ili poštovanje ovog sporazuma?
Da bi građani shvatili, LDP smatra da danas ne postoje uslovi za razmatranje ovog dokumenta. Kada se kaže sporazum ili ugovor o isporuci gasa, onda pretpostavljam da svi naši građani, ne samo oni koji su pravnici, podrazumevaju da su predviđena vrlo detaljno i do kraja prava i obaveze ugovornih strana, u najmanju ruku bitni elementi ugovora.
Međutim, danas treba da potvrdimo ugovor koji ne reguliše ni cenu, ni konkretne uslove, ni međusobni odnos prava i obaveza, ni odgovornosti. Da je to tako potvrđuje član 2. sporazuma koji ste nam ponudili vi, vaša Vlada i vaš predsednik Republike, gospođo Mihajlović.
Kaže – saradnja na osnovu ovog sporazuma ostvarivaće se kroz zaključenje ugovora između "Gasproma" i "Srbijagasa", a navedenim sporazumima, odnosno ugovorima određuje se godišnji obim, uslovi, i rokovi isporuka prirodnog gasa, prava i obaveze njihovih potpisnika, finansijski i drugi uslovi saradnje u skladu sa zakonodavstvom država članova. Šta mi danas potvrđujemo? Za šta narodni poslanici treba da dignu ruku? Za koju cenu gasa, za koji godišnji obim, za koja pravila koja će utvrditi odgovornost naše i Ruske strane? Mada su obaveze naše strane dosta detaljno regulisane u ovom krovnom sporazumu.
Kaže se da Srbija neće uvoditi nikakva ograničenja ili zabrane u odnosu na ulaganje ruskih privrednih subjekata, u vezi sa ovim sporazumom. Član 4. – Srpska strana garantuje da će blagovremeno i u potpunosti vršiti obračun za prirodni gas koji se isporučuje na osnovu sporazuma. U slučaju neblagovremenog plaćanja isporuka prirodnog gasa, koji se obavlja na osnovu ovog sporazuma, takve isporuke isporučilac može jednostrano obustaviti. Prirodni gas koji se isporučuje u Republiku Srbiju na osnovu ovog sporazuma namenjen je korišćenju na tržištu Republike Srbije. Dobro, to su obaveze za našu stranu. Smatram da su one normalne, da kada uzmete, kupite gas, potrošite ga, morate da ga platite. Šta su obaveze za drugu stranu ukoliko ne ispunjava, odnosno šta su sankcije za drugu stranu ukoliko ne ispunjava svoje obaveze?
Šta je za nas Rusija? Toliko velika, bratska, sestrinska zemlja, pa u nju imamo toliko poverenje. Dobro, ne sumnjam, ali zašto onda Rusija nema poverenje u odnosu na nas? Zašto je konačno, gospođo Mihajlović, uslov, da bi ste ovo potpisali, bio da napravite sporazum o plaćanju onog starog duga od 30 miliona iz jeseni, zime 2000. na 2001. godinu, kada je toliko dobre volje u tim međusobnim odnosima?
Dakle, da se vratimo na neki način na politiku. Ovde je svaka rasprava o politici. Šta ćete vi ili šta ste napisali, ukoliko ste već podneli svoj izveštaj o radu, za koji čujem da treba da budu razmatrani u okvirima vaše partije posle 15. marta? Šta ste napisali kada je u pitanju rad u oblasti gasa, odnosno uvoza gasa i saradnje sa ruskom stranom? Da li ste ovaj sporazum istakli kao svoj uspeh, neuspeh ili kao nešto što ste potpisali protivno svojoj volji i zbog toga što je to neko od vas tražio, zbog toga što predsednik Republike ima takvo mišljenje, zbog toga što neko u vašoj vladajućoj koaliciji ima takvo mišljenje?
Da je neka sitnica, ne bih na tome insistirao, ali ovo je posao od 25 milijardi dolara. Verujte, ne bih insistirao. Neću insistirati danas na tome da li je…
Nisam vam čestitao na početku, čestitam vam na izboru za članicu Saveta Beogradskog univerziteta. Ako sam dobro shvatio, u međuvremenu ste izabrani i na tu funkciju, iako ste, čini mi se, profesorka jednog drugog fakulteta, ali ne verujem da će vam biti lako u tom savetu. Tamo je i gospodini Bačević, koliko vidim, pa ćete na Savetu Beogradskog univerziteta moći da nastavite vašu dosadašnju uspešnu saradnju.
Zašto to pitam? Zato što me zanima kako će se meriti kriterijumi uspešnosti rada vašeg ministarstva, drugih ministarstava i Vlade. Zaključićemo mi taj sporazum na 10 godina. Rusija će imati prava iz njega. Videćemo da li će biti energetske efikasnosti i stabilnosti.
Kako ćete sprovoditi ovaj drugi zakon, koji danas predlažete, ukoliko u ovoj godini imamo rekonstrukciju Vlade, izbore ili i jedno i drugo, pošto vidim da vi ne isključujete mogućnost da se istovremeno desi i jedna i druga stvar? Da li će ovaj zakon ostati akt oko koga takođe neće biti doneti podzakonski akti, kao što su to bili mnogi zakoni pre ovog? Ovaj drugi zakon o pravima Ruske Federacije će se primenjivati. Tu nema nikakve dileme. Sila Boga ne moli. Zbog toga sam insistirao na preciznim odgovorima, a koje od vas očekujem kada je u pitanju zakon o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Rusije o uvozu gasa. Molim vas da mi odgovorite na pitanja koja sam postavio u vezi sa usklađivanjem akata i organizacija javnih preduzeća pod ingerencijom Vlade. Generalno, kako mislite da očuvate nacionalne resurse?
Juče je predsednik Republike dodelio posthumno orden, državni, nacionalni orden, Ugu Čavezu. Vidim da je u okvirima vaše vladajuće koalicije velika žalost, ne samo za političkim prijateljem ili čovekom koji deli vaše ili je blizak vašim ideološkim i političkim stavovima, nego pre svega kao nekoj vrsti revolucionara koji se užasno mnogo angažovao u očuvanju nacionalnih resursa. Zbog toga vas pitam – da li tu vrstu oduševljenosti delite i u odnosu na nacionalne resurse Republike Srbije? Kod ovog zakona o uvozu gasa ili kod pitanja rudne rente, rudne rente koja, siguran sam, u Venecueli ni u jednom trenutku posle dolaska Čaveza na vlast nije bila 3% kao što je u Srbiji.
Gospodine Babiću, ne morate na taj način da reagujete. Sami ste izabrali način na koji ćemo funkcionisati. Sami ste ga izabrali, recimo, prošle nedelje kada ste u oči slagali LDP da će sednica o mleku biti održana do kraja prošle nedelje, a posle tri dana se pravili da se to nikada nije dogodilo. Nadam se da ćete kodeksom, koji pravite za ovu Skupštinu, makar sebe naterati da se ponašate drugačije. Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Vezano, pre svega, za uvodno izlaganje o ove dve tačke, koje jesu spojene da se o njima raspravlja. Imajući u vidu da je predlagač, odnosno neko ko će o tome govoriti, upravo ministar energetike, razvoj i zaštitu životne sredine. Da budem iskrena, trudila sam se da budem kraća, kako bi poslanici govorili svoje mišljenje o zakonu i o predlogu drugog zakona, a vezano za sporazum. Generalno, bila sam još kraća o potvrđivanju sporazuma o isporuci gasa u narednih 10 godina između Ruske Federacije i Srbije, baš zato što sam znala da ćete se vi baviti time i da kada pričamo o odnosima sa Ruskom Federacijom znam da tu gledam u vas i da sa vama raspravljam prilično, u odnosu na ostatak parlamenta.
Nekoliko stvari na koje bih želela da vam odgovorim. Samo jedna mala rečenica vezano za to mleko. Zar ne mislite da građani Srbije ne mogu da znaju procenat tog aflatoksina u mleku zato što nema laboratorije? Nisam vas čula prethodnih godina ili u prethodnom periodu, možda grešim, odmah se ispravljam, da ste pitali šta je sa laboratorijom, šta je sa milionima evra koje je EU donirala. Razgovori su počeli onog trenutka kada je Ivana Dulić bila ministar poljoprivrede, pa kasnije potpredsednik Vlade itd. Imali smo tu i prethodne ministre poljoprivrede. Dakle, šta se desilo sa tom laboratorijom i zašto nije napravljena? Gde su te pare koje je EU dala i kakvu smo mi to poruku, kao država, poslali svih prethodnih godina kada smo se tako bahato poneli, odnosno oni koji su vodili ovu državu, a vezano upravo za tu laboratoriju? To je pitanje koje ja postavljam svih ovih dana, ne bežeći od drugih stvari, od drugih problema koji postoje u ovoj oblasti.
Sada bih da se vratim na ove dve stvari koje ste pominjali. Kako ćemo uopšte oko zakona za energetsku efikasnost, pitali ste između ostalog, ako se promeni Vlada, kako ćemo da podzakonska akta doneti? Mislim da je primer ove Vlade, konkretno ovog ministarstva, u prethodnih šest meseci pokazao da sve ono što prethodna Vlada nije donela, a trebala je da donese iz oblasti, recimo, energetike, vezano za podzakonska akta smo to uradili za šest meseci. Dakle, pokazali smo da se stekla svest u odnosu na one prethodne da kada imate obavezu da donesete zakon, on ne može da se sprovodi ukoliko nema podzakonska akta. Tu se sa vama slažem.
Verujem da bilo koja Vlada da dođe, ovakav sistemski zakon neće ispustiti u smislu da će se napraviti luda, da neće podneti podzakonska akta. Džaba zakon ako nema podzakonskih akata, bez obzira kada je ta Vlada bila.
Vezano za javna preduzeća, prošle nedelje je donet pravilnik na predlog ministarstva finansija i u narednih desetak dana nadzorni odbori moraju da se formiraju u tim preduzećima. Duboko verujem da će se to desiti zato što će to olakšati rad ovom ministarstvu. Vezano za sva javna preduzeća, govorim od transnafte do elektromreže, naravno EPS i "Srbijagasa".
Kada govorite o ruskom gasu, iz onoga što ste rekli, da li to znači da vi predlažete da se ne uvozi ruski gas, pošto kažete – kakav je to sporazum i šta da radimo? Srbija koristi ruski gas. Ako vi imate neki drugi predlog kako da dođemo do gasa, ako imate drugi predlog čiji gas da koristimo, volela bih da čujem. Ja sam prva koja sam za diversifikaciju i ruta i dobavljača, jer je to najbolja stvar za jednu državu. Nažalost, mi decenijama koristimo ruski gas i za sada i drugi pravac koji budemo imali, "Južni tok" je takođe ruski gas.
Ono što jeste takođe izvesno jeste izgradnja Niš-Dimitrovgrad, gde možda možemo da koristimo i neki drugi gas. Ali, činjenica je da smo oslonjeni na ruski gas. Činjenica je, pričali smo ne skoro oko Zakona o "Južnom toku", da jednostavno imamo jedan pravac dotoka tog gasa i u samim pregovorima smo uvek prilično ona strana koja ne može baš mnogo da utiče na sve tačke razgovora, ugovora ili sporazuma.
Kada kažete sporazum, ova Vlada je bukvalno nasledila sve tačke sporazuma. Dakle, neko pre nas ko je vodio i energetiku i Vladu, pre svega Vladu, čak bih rekla da se tu i te kako pitao i predsednik države, je ispregovarao sporazum. Postoje tačno i datumi kada su obavljeni razgovori.
Kada se sporazum ispregovara sa jednom državom koja je Ruska Federacija, znate, ovde su mogle da budu, recimo, SAD, potpuno svejedno, govorim po jačini, teško da neke stvari mogu da se promene. Ono što smatram da nije loše, baš zato što je onda u toj situaciji ovakav sporazum, jeste što nisu tačno, decidno određene ni količine, a ni cene. Baš zbog toga, jer je to krovni sporazum, daje mogućnost da se na godišnjem nivou pregovara o tome kolika će biti cena i kolika će biti količina u zavisnosti od potreba. Da budemo iskreni, nekada će nam trebati možda više gasa. Danas je to daleko manje nego ranije, privreda nam ne radi, a cena je bila visoka. Nije cena 500 dolara, koliko ste rekli. Po novom godišnjem ugovoru koje sklapa javno preduzeće, Vlada nije ta koja skalpa godišnji ugovor, Vlada samo donosi okvirni krovni sporazum, koji jeste ovaj koji danas imamo u parlamentu, ali javno preduzeće "Srbijagas" je to koje sklapa godišnji ugovor.
Pre dve nedelje smo na Vladi doneli odluku i obavezali javno preduzeće "Srbijagas" zaključkom da u roku od 15 dana moraju da sklope godišnji ugovor za 2013. godinu, koji nisu bili sklopili. To nije bilo dobro što nisu sklopili, zato što smo bili jedina zemlja u Evropi koja nema sklopljeni godišnji ugovor. Dakle, dobili su nalog od Vlade i ugovor su sklopili prošle nedelje. Osnovna cena u ugovoru koja stoji je 399 dolara na hiljadu metara kubnih. Imajući u vidu da se ona vezuje za cene derivata prethodnih devet meseci, a one su padale 10 do 12%, cena će biti oko 370, sa nekom našom projekcijom u ministarstvu da sledeće godine ona može da bude viša od 370. Dakle, taj godišnji ugovor sklapa javno preduzeće.
Kada ste me pitali vezano za upravljanje "Srbijagasom", u jednom trenutku mi se činilo da mislite da ministarstvo upravlja "Srbijagasom". Država jeste vlasnik javnog preduzeća i donosi određenu energetsku politiku kako uopšte treba da se posluje, kao i vezano za EPS kada smo dali polazne osnove za restrukturiranje, ali država ne upravlja i ne rukovodi javnim preduzećem, već to rade ljudi koji su direktori ili sada čine upravni odbor, odnosno sutra, nadam se, nadzorni odbor. Oni su odgovorni za poslovanje tog javnog preduzeća. Na šest meseci i na godinu dana moraju da daju svoje izveštaje o radu.
Ako sam nešto propustila, izvinjavam se, ali bilo je mnogo pitanja, pa će te sigurno sada ponoviti ako je nešto bilo.

Hvala.
Rez ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, zahvaljujem se.
Svako od nas u ovoj sali ima pravo da interpretira svoje političke stavove na način na koji misli da je primeren i koji će se ljudima koji su simpatizeri ili glasači, građanima Republike Srbije na neki način dopasti.
Ono što vama, gospođo predsedavajuća, zameram je to što ako se u dvadesetak minuta govora deset minuta govori o svemu drugome, a ne o temi koja je na dnevnom redu, mislim da trebate Poslovnik da koristite u punom kapacitetu i za takve stvari da opominjete.
Ono na šta sam reagovao, reagovao sam na verujem nespretnu interpretaciju kolege kada je rekao da mi ovde, odnosno predstavnici Vlade trebaju sa oduševljenjem da gledaju na činjenicu da je neko preminuo, da je predsednik Venecuele preminuo, gospodin Hugo Čavez je preminuo. Ne želim da takvu vest komentarišem. Svačija smrt je jedan strašan događaj. O političkom delovanju Čaveza treba da govori istorija, kao i o delovanju svih nas.
Što se tiče ovog drugog dela gde sam bio direktno prozvan, za SNS ne postoje teme koje su neprijatne, ne postoje teme od kojih bežimo. Srpska napredna stranaka se zalaže i polako uvodi odgovornost kao sistem vrednosti i to će biti jedan dug i mukotrpan posao u Srbiji. U Srbiji će odgovarati svi oni koji čine nešto što je protivno zakonima, ali će i odgovarati oni koji su zaduženi da čine, a nisu učinili da do nekih stvari dođe.
Mislim da je ono što je najavio predsednik SNS i prvi potpredsednik Vlade Srbije nešto što je najbolnije i reforme koje sprovodimo su nešto bolno za naše političke oponente, zato što su to neke vrednosti protiv kojih se ne može ništa protivno reći, ali, nažalost, nekim ljudima smetaju.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo ću jednu rečenicu, ako mi dozvolite. Kodeks ponašanja je vrednost, evropska vrednost, evropska tekovina koju želimo da unesemo u Narodnu skupštinu Republike Srbije i zbog toga me čudi zbog čega najveće kritike za uvođenje evropskih tekovina dolaze od ljudi koji nepromenjeno imaju taj evropski put Srbije kao vrednost, a onda kada nešto želimo da uvedemo, što će nas približiti EU, tako nešto smeta. Meni zaista tako nešto nije jasno.

Hvala.       
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, replika. Izvolite.

Pretpostavljam da sada imam pravo na dve replike, gospođo Kovač, jednu ministarki, a jednu gospodinu Babiću. Ali, ajmo prvo ove ozbiljnije, državne poslove, a lako ćemo sa gospodinom Babićem, on je izdeklamovao svoju današnju zakletvu prvom potpredsedniku Vlade.
Dakle, šta kaže, gospođo Mihajlović, predsednik Vlade Ivica Dačić, kada ga pitate šta su to radili u prethodnih nekoliko godina i šta je bilo sa laboratorijom za mlekom? Šta vam kažu druge kolege u Vladi iz političkih partija koje su činile prethodnu Vladu, a koje su danas vaši koalicioni partneri? Vi ste doneli političku odluku da sa njima pravite Vladu, nemojte to mene pitati. Ja sam bio opozicioni poslanik u ovom parlamentu, LDP u dva prethodna saziva i kritikovali smo tu vladu za svaki takav propust, za površnost u evropskim integracijama, kako što ćemo kritikovati i vas.
Kada govorite o ceni gasa, možemo da se šalimo pa da govorimo na tako formalnom nivou kako Vlada ne upravlja javnim preduzećem "Srbijagas", nego to radi direktor i upravni odbor. Da, gospođo Mihajlović, samo i vi i ja znamo da se direktor "Srbijagasa" zove Dušan Bajatović i da, osim toga što je stručnjak, istovremeno je i potpredsednik jedne od vladajućih partija koja se nalazi u Vladi i poslanik u ovom parlamentu, pa je malo više političar, a ne samo privrednik. Prisustvuje sastancima državnog vrha, i nemam ništa protiv toga, ali onda nemojte da pričate kako "Srbijagas" nema nešto direktnije veze sa Vladom nego neke druge kompanije.
Postavio sam vam vrlo jasno pitanje – da li su usaglašeni svi akti onako kako zahteva Zakon o javnim preduzećima? Izveštaji direktora po novom Zakonu o javnim preduzećima, odnosno uprava, ministarstvima i Vladi su na tri meseca, a ne na šest meseci. Nadam se da će to poštovati preduzeća i da će Vlada insistirati na tome.
Naše primedbe za mleko, vi ste pomenuli tu temu, nisu bile. Ne umem da utvrdim koliko ima aflatoksina, a verujem ni vi. Moja reakcija na to je bila – zašto 17 dana nemamo pravi odgovor i zašto je sve provučeno kroz blato, a vi ste promenili pravilnik koji ćete sada vraćati nazad? To nije stručno pitanje, to je političko pitanje.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Škundrić. Izvolite.

Hvala lepo, poštovana predsedavajuća.
Poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu ne bi trebalo da bude predmet bilo kakvih političkih podela ili politizacije njegovog sadržaja, jer je on podjednako važan za državu i građane, da li će biti jedna politička opcija, druga politička opcija, bez obzira na političku opciju koja će biti na vlasti.
Nismo ga doneli ranije, verovatno, između ostalog, što nemamo dovoljno odgovoran odnos prema ovoj problematici i verovatno nemamo dovoljno znanja. Taj zakon je bio pre urađen od Zakona o energetici, a jedini razlog što nije bio donet, nismo mogli tada da se usaglasimo oko fonda za energetsku efikasnost, uopšte oko postojanja fonda u okviru tog zakona.
Ako želimo da delujemo na građane, ako želimo da delujemo na institucije i kroz našu raspravu, onda zaista treba da govorimo o suštini ovog zakonskog projekta ili o onim vrednostima koje su se iskazale u društvenom razvoju ili preporodu ljudske civilizacije, recimo od 1900. do 2000. godine, pod snažnim uticajem energetike. Ni jedna industrijska oblast nije toliko snažno uticala na tehničko-tehnološki razvoj i sveukupni preporod i kvalitet života. Ni jedan čovek, kao pojedinac, nije toliko uticao kao naš srodnik Nikola Tesla na razvoj energetike, pa ako hoćete, i na energetsku efikasnost jer je on osmislio najefikasniji način proizvodnje električne energije, najefikasniji prenos električne energije, najjednostavniju distribuciju i primenu.
Nismo mi uvek kaskali za svetom, u onoj meri koliko sada. Prva hidrocentrala po Teslinim principima napravljena je 1896. godine, kada je Tesla na najbolji mogući način definisao značaj energije, koji je jednako aktuelan i danas, da razvoj, kako je on rekao, gradova i nacija zavisi od raspoložive količine energije i ljudske sposobnosti da otkriva nove izvore energije. Recimo da su to sada obnovljivi izvori energije.
Mi smo već 1900. godine drugi u svetu bili koji smo imali izgrađenu hidroelektranu po Teslinim principima pod gradom u Užicu. Uzmimo period iz bivše zemlje u kojoj smo živeli, od 1953. do 1965. godine, Jugoslavija je imala drugu stopu industrijskog rasta u svetu, posle Japana, između ostalog, zahvaljujući tome što je znala koliko je važan energetski sektor i koliko je važno ulagati u energetski sektor.
Sada kada govorimo o energetskoj efikasnosti, moram da podsetim da se značajni napori čine u sektoru proizvodnje energije, na povećanju energetske efikasnosti. Sve kapitalne revitalizacije koje su izvršene podrazumevale su podizanje kapaciteta postojećih proizvodnih kapaciteta, bilo da je reč o termo, bilo da je reč o hidroenergetskim kapacitetima, na nivo iznad 10%, sa istom potrošnjom energenata ili istom potrošnjom vode.
Mi ćemo kapitalnim remontom "Đerdapa" dobiti praktično novu hidrocentralu, od preko 120 megavata snage i produžiti vek te hidroelektrane onoliko koliko joj je vek bio i do sada, za bar preko 30 godina. Revitalizovani blokovi u Obrenovcu ili Kostolcu se otplaćuju iz povećane energetske efikasnosti u njihovoj proizvodnji sa istom količinom uglja kao energenta, kada su proizvodili 10 ili 12, 13% manje energije. Znači, u tom sektoru mislim da činimo dobre zahvate, da imamo dobre rezultate i da on može da prati ciljeve koji su definisani ovim predlogom zakona koji mi danas treba da usvojimo.
Mi imamo veliki problem i velike gubitke u energiji, kada je u pitanju distribucija i kada je u pitanju neovlašćeno preuzimanje ili, kako to narod kaže, krađa energije, posebno električne energije. Ukoliko bi u tom delu uradili ono što ovaj zakon predviđa, mi bismo bar za 10% samo u gubicima u delu distribucije povećali našu energetsku efikasnost za više od 10%. Šta to znači? To znači da bismo imali jedan oslobođen kapacitet od oko 700 ili 800 megavata snage koji bi mogao da plasira svoju proizvodnju i izvan našeg tržišta, pod uslovom da imamo istu potrošnju. Očekujemo da će potrošnja u industrijskom sektoru rasti i da će restrukturiranje potrošnje energije ići u korist industrijskog sektora, a ne ove lične i potrošnje u domaćinstvima.
Reč je o tome da ćemo svi uštedeti, od građana do privrednih društava koja se bave proizvodnjom, prenosom i distribucijom električne energije. Zato postoje tehničke mogućnosti. Razumem i formulacije koje su date u delu zakona, zašto su tako date. Jer, ako mi idemo na sistem daljinskog očitavanja i kompjuterskog vođenja cele distribucije i potrošnje električne energije, onda se mora voditi u onim elementima koje ste vi uneli u ovaj član koji se odnosi na distribuciju, odnosno na korišćenje električne energije i tehničku i ekonomsku opravdanost u takvim situacijama. Jedno je Beograd, drugo je Radan planina itd, što ne znači da u nekom doglednom vremenu taj sistem ne treba da bude celovit, konzistentan.
Zakon ne isključuje nikoga, nego govori gde određeni zahvati moraju da se urade. Ako gledamo koliko ovaj Nacrt zakona ili zakon obuhvata energetiku u celini, možemo doći do zaključka da on, u odnosu na proizvodnju i potrošnju primarne energije, obuhvata preko 70%. Šta to znači? To je negde u nivou između 10 i 11 miliona tona ekvivalentne nafte. Ako bi izvršili uštedu na nivou od 10%, što je realno, što je moguće, kroz pet godina primenjivanja ovog zakona, mi bi uštedeli bar pola milijarde evra i pružili mogućnost da se ta sredstva iskoriste u neke bolje svrhe nego u bacanje energije, kao što se to danas čini.
Jeste Danska zemlja možda sa najvećom energetskom efikasnošću, ali moram da vam kažem da je Danska pored zakonske regulative koju ima i naša se neće mnogo razlikovati od te Danske sada kada je usvojimo, ima cenu električne energije šest puta veću od cene u Srbiji, to je 600%. Ta cena tera i one koji nisu dovoljno prosvećeni da vode računa koliko će energije da potroše. Nisam za danske cene da se razumemo, nego govorim o instrumentima koji mogu da utiču na racionalno ponašanje u smislu zadovoljavanja, na primer, ciljeva određene energetske politike.
Mnogi će građani danas reći da je visoka cena električne energije ili toplotne energije. Ali, uzmite sami pogotovo oni koji puše, neka izračunaju pa će videti da ako u jednom četvoročlanom domaćinstvu postoji jedan koji puši, da će više para potrošiti na cigarete, nego na sredstva koja mora da izdvoji za potrošenu električnu energiju. To imam pravo da kažem svim pušačima, pošto i ja pušim, nažalost od poslednje dve godine, da radimo nešto što je štetno po nas, po okolinu, a kada uštedimo električnu ili toplotnu energiju mi koristimo opšte dobro i za sebe, koristimo opšte dobro i za sve.
S obzirom da, između ostalog ciljeve energetske politike podrazumevaju i zaštitu životne sredine u onoj meri koliko budemo realizovali odredbe ovog zakona u toj meri ćemo štititi i životnu sredinu. Jer, ušteda ova koju postižemo sada revitalizacijom određenih kapaciteta za toliko procenata smanjujemo emisiju štetnih gasova u termoelektranama ili za koliko smanjimo potrošnju toplotne energije, a možemo da je smanjimo do 30% pa i više procenata, ukoliko se budemo ponašali striktno po odredbama ovog zakona.
Mislim da jedan takođe od naših ciljeva jeste i proces stabilizacije i pridruživanja, odnosno regionalne integracije i da je potrebno da o tome vodimo računa. Mi smo članica energetske zajednice, mi smo deo preko energetske zajednice evropskog energetskog tržišta. Frekvenca električne energije danas je u Beogradu i u Briselu ista. Po istim standardima, da kažem, treba da vodimo naš, na primer, elektroenergetski sistem kao što ga vodi i cela Evropa i mislim da je to jako dobro. Ali, ne radimo mi ovo zbog toga da bi se samo harmonizovali sa evropskim zakonodavstvom i postali deo globalnog energetskog tržišta Evrope. I to u prvom redu treba da radimo, zbog sebe, zbog opšte koristi, zbog ušteda i zbog mogućeg daljeg razvoja.
Zakon je struktuiran veoma dobro, ima sve ono što bi jedan ovakav zakon trebalo da ima, što slični zakoni u evropskim zemljama imaju. Mislim da nema nijedan razlog da ga svi ne podržimo, jer ćemo time poslati poruku građanima, time ćemo poslati poruku nadležnim sektorima koji se bave ovom problematikom da nam je to zaista životno važno i da je bolje da tu električnu energiju koju uštedimo izvezemo u region. Jer, i danas postoji manjak električne energije na nivou od 20 teravat sati u okruženju. Očekuje se da će 2020. godine možda biti i 24 teravat sati ili da prevedem to u milijarde kilovat sati, to je 24 milijarde kilovat sati električne energije. Znači, postoji realna mogućnost da sve viškove koje bi po toj osnovi ostvarili, a ne bi mogli da plasiramo kod nas, da plasiramo u regionu u kome živimo.
Inače, sigurno da bi doprineli i smanjenju uvozne zavisnosti iako istine radi mi nismo uvozno najzavisnija zemlja u regionu. Najmanju energetsku zavisnost ima Rumunija sa nekih 29% uvozne zavisnosti, onda sledimo mi u regionu sa 34%, a posle nas sve druge zemlje su još više energetski zavisne, kao što je u ostalom i najveći deo Evrope zavisan i od prirodnog gasa iz Ruske Federacije i od uglja iz Ruske Federacije, ne samo iz Ruske Federacije.
Pošto ovde danas razgovaramo i o ovom drugom zakonu, želim da kažem da postoji podjednaka ili slična uvozna energetska zavisnost naše zemlje sa zemljama u regionu, u Evropi i da nismo jedini mi koji pravimo ovakve aranžmane sa Ruskom Federacijom vezano za ovaj sporazum o dugoročnoj isporuci gasa, nego to rade i druge zemlje. Bili smo privilegovani, a verujem da ćemo biti i dalje, bili smo jedina zemlja koja je mogla da ugovori i tri i pet milijarde dinara normalnih metara kubnih gasa, da povučemo dve i da ne platimo penale za ugovorene količine. Za ostale države to nije važilo. Bilo je još i nekih drugih pogodnosti i mislim da nema nijedan razlog, naprotiv, da treba podržati i danas ratifikovati ovaj sporazum o dugoročnom snabdevanju gasa, jer on nama samo garantuje da ćemo moći imati sigurno snabdevanje, a da ćemo godišnjim ugovorima dogovarati isporuku, količine, cene i sve ostalo kao što je i do sada to bila praksa.
Slažem se da ima ovde na tržištu i drugog gasa i ukoliko bi on bio jeftiniji i za nas povoljniji, ne bi bio nijedan razlog da mi to tako ne uradimo. Ali, ne vidim nijedan razlog da ne podržimo, naprotiv, mislim da je jako dobro da podržimo, da ratifikujemo ovaj sporazum da bi obezbedili sigurno snabdevanje Srbije prirodnim gasom. Hvala.