Hvala vam na odgovoru. Razumeo sam da će podzakonskim aktima biti uređene, ne samo ove stvari koje se tiču carinskih i poreskih olakšica, već i neke druge stvari.
Imam primedbu da je 12 meseci širok i dugačak rok. Govorili smo o tome da je zakon bio neophodan daleko ranije. Tri godine stoji u ministarstvu, nije pred poslanicima, sada će biti usvojen, a tek za godinu dana ili najduže za godinu dana će biti doneti podzakonski akti. Pretpostavljam da će ministarstvo sa svojim kapacitetima učiniti sve da ti rokovi budu kraći, ali mislim, ne samo te materije, u mnogim članovima se predviđa rok od 12 meseci, što mislim da je dugačak rok. Postoje daleko primereniji rokovi od tri do šest meseci koji mogu da budu primenjeni u ovom zakonu.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu Zakon o efikasnom korišćenju energije. Ovaj zakon je, kao što stoji u obrazloženju, pripremila prethodna Vlada i uz neke manje izmene stavila ga je u skupštinsku proceduru nova Vlada. Uz to poznato je da je taj zakon 2011. godine sačinjen na osnovu studije koju je finansirala japanska Vlada, odnosno japanska Agencija za međunarodnu saradnju.
Međutim, kako to biva sa ovom Vladom, isto tako i sa ovim ministarstvom, sve što je moguće unazaditi, čak i ono što je dobro napravljeno, oni to uspevaju. Nekoliko primera koje ću navesti u ovom zakonu to jako dobro svedoče.
Osnovna primedba jeste da on nije u egzistenciji sa Zakonom o energetici i da je osnovna, ključna, rekao bih, primedba što će primena ovog zakona biti negde tamo za godinu i po dana, kao neki dan kada smo raspravljali o javnim beležnicima, pa je rečeno da se odlaže primena za godinu dana, pa su čak i mediji preneli da je primena odložena za godinu dana, a vi ste na jedan vaš prefinjen način, u amandmanu, izglasali da je primena tog zakona odložena za godinu i po dana. Nije isključeno da će primena ključnih odredbi ovog zakona biti odložena na dve godine i posle dve godine ko zna na koje još vreme.
Reći ću vam, ministarko, na koje ključne odredbe mislim. Demokratska stranka se zalaže, to nije sporno, za mere koje bi dovele do povećanja sigurnosti u snabdevanju energijom, naravno i efikasnije korišćenje energije, ali ključna stvar, na čemu je DS insistirala i insistira, jeste da se potrošačima omogući da utrošenu energiju plaćaju u količini koju su potrošili, a ne na bazi paušalnih ocena, a najčešće na bazi kvadratnog metra.
Svakako da se zalažemo za smanjivanje, odnosno svođenja na minimalnu meru rasipanja energije. Nismo mi tako bogata zemlja da otvaramo prozore kada želimo da smanjimo temperaturu u stanovima, da mesec dana ne živimo u stanu, a da se stan greje. Nismo mi toliko bogati da ne možemo, sa druge strane, nismo toliko siromašni da uložimo novac u popravku prozora, u izolaciju kuća kako bi štedeli više energije. To rade sve bogate zemlje i zbog toga su i bogate.
Međutim, ovaj zakon ne ide ka tom cilju. Rekao sam neke ključne odredbe, kojim je ova Vlada uspela da pokvari dobar zakon, jesu u činjenici da rok primene zakona koji se odnosi na obavezno sačinjavanje tarifnih pravilnika, usvajanje od lokalnih samouprava, koji je regulisan u članu 51. ovog zakona.
Tu se kaže da će se primena tarifnog sistema, iz člana 47. stav 1. ovog zakona, u roku koji propiše nadležni organ jedinice lokalne samouprave, koji ne može biti duži od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Sada vas pitam, gospođo ministarko, zbog čega, kada pojedini lokalni operateri, odnosno isporučioci toplotne energije imaju mogućnost u ovom momentu da mere, odnosno učitavaju utrošenu toplotnu energiju, da je naplaćuju prema utrošku, da se omogući ušteda toplotne energije i ono što sam malopre rekao, da se izbegne rasipanje toplotne energije kroz prozor? Zbog čega niste dali takvu zakonsku obavezu da obavežete sve operatere, odnosno isporučioce toplotne energije koji imaju u ovom momentu ugrađene kalorimetre, kako se popularno zovu, u podstanice, odnosno na ulazu u zgradu, zbog čega im niste dali rok da do naredne grejne sezone obezbede merenje, očitavanje toplotne energije na taj način?
U redu je 18 meseci za one koji nemaju mogućnost da sada očitavaju utrošenu toplotnu energiju. Međutim, pošto sam radio u tom sektoru znam da ima najmanje deset gradova u kojima se već sada može očitavati toplotna energija. Istina, možda ne na nivou pojedinog stana, ali sigurno na nivou građevinskog objekta kao celine. To bi već kroz ugradnju regulatora toplote omogućilo da ljudi štede toplotnu energiju i da zato manje plaćaju.
S druge strane, definisali ste utrošak i formiranje cene na jedan veoma, rekao bih, staromodan način, na jedan arhaičan način. U članu 47. kažete – nadležni organi jedinice lokalne samouprave dužni su da u tarifni sistem za usluge daljinskog grejanja uključe kao jedan od elemenata za obračun cena usluge grejane i izmirene, odnosno stvarno predatu količinu toplotne energije. Šta to znači? Da je utrošak toplotne energije samo jedan parametar u ceni toplotne energije. To znači da vi i dalje zadržavate u pravnom sistemu angažovanu snagu, kvadratne metre, sve moguće druge parametre koje lokalna samouprava može kroz tarifne pravilnike da uključi.
Da to nije tako, onda bi u ovom članu pisalo da je osnovna kategorija za naplatu toplotne energije utrošena toplotna energija. Onda ne bi bilo svejedno koliko neko troši toplotne energije, već bi to bio osnovni parametar za utvrđivanje cene, odnosno najmanje, recimo, 70% ukupne cene.
S druge strane, rekao bih da tamo gde ste mogli niste ovaj zakon prilagodili uslovima koji važe u Srbiji, činjenici da materijalni uslovi, pre svega govorim o energetskom potencijalu primaoca energije, nisu na adekvatnom nivou i da ih treba podizati. Takođe, niste dovoljno učinili da ovim zakonom propišete obavezu lokalnih samouprava, ako hoćete i države, pa i distributera, za izgradnju svesti od neophodnosti uštede toplotne energije i svih drugih vidova energije. Dakle, vezao sam se za toplotnu kada sam govorio o primerima svih drugih vidova energije. U tom smislu fale odredbe imperativne prirode koje bi na neki način obavezale od predškolskih ustanova, osnovnih škola na edukaciju za neophodnost uštede toplotne, odnosno energije uopšte.
Kada je u pitanju zaštita životne sredine, svakako da je veoma bitno da kroz štednju energije smanjimo emisiju štetnih gasova u vazduh. Međutim, možda ćete vi to rešiti na taj način što ćete povećati dozvoljeni nivo aero-zagađenja, kao što ste to rešili konkretno u slučaju prisustva aflatoksina u mleku.
Usput imam jedno pitanje, gospođo ministarko, da li ste i vi glasali za tu čuvenu uredbu kada je u pitanju desetorostruko povećanje aflatoksina u mleku? Ne izjašnjavate se? Ali, to nije nebitno, to ima veze sa ovim zakonom.
Dakle, drugi ministri u regionu, recimo, su predložili da se to mleko, koje je otrovno za ljude, troši kao pogonsko gorivo, odnosno da se troši kao energent. Zašto vi to niste učinili? Dobro, s jednim razlogom zato što nemate takva postrojenja u kojima bi to radili, ali ste možda mogli da izvezete to kancerogeno mleko, a ne da uvozite kancerogeno mleko u Srbiju.
Kada je u pitanju konkurentnost i kogeneracija, o kojoj je ovde bilo dosta reči, čude me, pravo da vam kažem, napadi koje ste vi i koleginica iz Nove Srbije uputili na račun bivšeg ministra, gospodina Škundrića, dok on nije bio u sali. Mislim da ste se osvrtali na fond, da je on insistirao da to bude fond sa nekim organima, telima itd. Ali, vi opet niste pobegli od fonda, opet u ovom zakonu planirate formiranje budžetskog fonda. Rekli ste samo sa strukturom zaposlenih, verovatno, bez rukovodstva, jer ćete vi kao ministar rukovoditi tim fondom. Da vas podsetim samo da ste vi obećali da ćete ne znam koliko agencija ukinuti, ukinuli ste svega šest od 130-140, a danas uvodite novi fond kroz ovaj zakon.
Kakva su iskustva iz sveta po ovom pitanju i gde mi treba da težimo? Treba svakako, kako je gospodin Škundrić rekao, da se poredimo sa Danskom, međutim, moramo da podignemo i nivo svesti. Imao sam priliku, recimo, da budem u jednom gradu u Danskoj, u Ohusu. Posetio sam njihovu toplanu i oni, recimo, greju glavnu ulicu. Znači, glavno šetalište u tom gradu se greje. S druge strane, oni ne rasipaju toplotnu energiju, električnu energiju na druge načine. Oni na jednom mestu štede, a na drugi način upotrebljavaju tamo gde je građanima vrlo korisno. Da li oni drže ceo dan upaljena svetla u hodnicima? Ne, samo kada se u hodnicima nalazi neko živo biće, odnosno čovek. Da li oni greju stanove kada u stanu ne borave ljudi? Ne, oni greju stanove koliko im je potrebno i koliko je to za njih pristojno.
Zbog toga insistiram da primenite zakon gde je to moguće već od naredne grejne sezone. Imate sve moguće elemente za to. Imate Zakon o energetici, imate zakon koji sada donosimo, imate čak u nekim gradovima već usvojene tarifne pravilnike, koji su donekle u skladu sa ovim zakonom, istina, mnogo strožiji i rigorozniji zato što kao osnovni parametar uzimaju utrošak toplotne energije, a vi ste to na neki način relativizovali.
Ovaj zakon ne daje baš kvalitetan odgovor na sva pitanja kada su u pitanju sankcije za nepoštovanje odredbi ovog zakona.
Tako je, recimo, odredba koja sankcioniše nepostupanje po onom pomenutom članu da je neophodno primeniti tarifni pravilnik, kako ste vi napisali, kazna je od jedan do tri miliona za pravno lice. Ne zaboravite da pravna lica koja su distributeri toplotne energije imaju najčešće profit u velikim gradovima, Novi Sad, Beograd, koji je veći od milijardu dinara i više. Šta će za njih značiti kazna od jedan do tri miliona, za slučaj da ne primene tarifni pravilnik? Za odgovorno lice je to 100 do 200 hiljada. Smatram da će oni biti slobodni da ne primene taj tarifni pravilnik, pa čak i ako ovaj zakon stupi na snagu, kako ste vi rekli, na 18 meseci, da se razumemo, u tom delu koji je, po meni, ključan. Dakle, u tom delu gde vi prelazite, gde preuzimate prvi korak i merite toplotnu energiju po utrošku.
Smatram da bi država trebalo da podstakne korisnike toplotne energije da ugrađuju kalorimetre i da bi tu morale odredbe biti eksplicitnije, u smislu pomoći države, lokalne samouprave i lokalnog operatera, u tom smislu jer ćete imati problema kada su u pitanju kolektivna stanovanja. To pitanje nije ovim zakonom rešeno, teško i da može da bude rešeno. Šta ćete ukoliko 99% stanara u jednoj zgradi bude želelo da ugradi kalorimetre i regulatore toplote, a 1%, recimo, ne bude želeo da to učini?
S druge strane, niste jednu ključnu stvar obezbedili, a to je da primena tarifnog pravilnika, po kojoj bi utrošak toplotne energije bio jedan od osnova, ne znači za korisnike veću cenu. Dakle, ako sam plaćao 5.000 dinara do sada grejanje koje se obračunavalo po kvadratnom metru i ako sutra, kada uvedete očitavanje po utrošku, budem plaćao 7.000 dinara, dakle, ako ne budem dirao merače toplotne energije, dakle, ako se budem na isti način grejao, kakvu ću imati stimulaciju da uvedem merače toplotne energije? U tom smislu, smatram da je jedna odredba kojom bi se zabranilo operaterima da u momentu uvođenja novog tarifnog sistema podignu cenu toplotne energije bila neophodna, dakle, da se uvođenje merenja po utrošku ne iskoristi za povećanje cena energije.
Na kraju, DS je podnela nekoliko amandmana. Skrenuo sam pažnju na, za nas, najvažnija pitanja, to su rokovi, ali i neka pitanja koja se tiču mogućnosti i prava autonomne pokrajine za uređivanje nekih oblasti energetske efikasnosti. U zavisnosti od toga, DS će se u danu za glasanje odlučiti, ali ovakav zakon, bez korekcija, nećemo moći podržati. Hvala.
(Veroljub Arsić, s mesta: Po Poslovniku.)

Gospodine Arsiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, bili ste dužni da opomenete prethodnog govornika, a to po članu 106. stav 1. i članu 107. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zato što iznosi ovde činjenice koje mogu da uznemire domaću javnost, pogotovo kada spominje "otrov od mleka" jer on je, izgleda mi, na tom otrovu, ne – izgleda mi, nego sam potpuno siguran, odrastao, pošto je taj pravilnik važio do pre dve godine. Isto tako, kada daje te izjave, trebalo bi da vodi računa o tome da može da se zameri nekim jako ozbiljnim zemljama, gde su odredbe koje mi sada imamo, po važećem pravilniku, identične njihovim.
Mogu da razumem da vi ne smatrate Rusku Federaciju ozbiljnom zemljom, ali ne mogu da razumem da smatrate neozbiljnom zemlju, recimo, Kanadu, koja, izgleda, ne brine o građanima svojim, nego im daje da piju otrov. O tome da li je pravilnik poštovan ili nije, o tome sam uvek spreman, da bilo ko da je ministar u Vladi Republike Srbije treba da odgovara zašto nije bio u mogućnosti da ispoštuje pravilnik. Isto tako, EU je, po tom pravilniku koji je donela 1998. godine, dala i određeni prelazni period da se nacionalne laboratorije spreme za tako nešto, a vaša Vlada je donela pravilnik kojim, sa onim sredstvima koje je imala u trenutku donošenja, država nije mogla da vrši jednu takvu kontrolu. Svakako, to ne opravdava sadašnju Vladu za propuste po pitanju kontrole pravilnika.
Taj čuveni alfatoksin, kako se već zove, koliko je sada nama poznato, samo jedna jedina laboratorija može da kontroliše u EU. Isto tako sam spreman da povedemo i diskusiju šta je sve radila veterinarska inspekcija kada se uvozilo meso, da li je bila vršena kontrola, pogotovo dok je bio ministar iz stada vaše stranke.

 Mislim da nije povređen Poslovnik. Shvatio sam prethodnog izlagača, da je on upotrebio, jeste govorio o mleku, ali povodom njegovog iskorišćavanja u energetske svrhe, kada je o tome reč.
Moram priznati da ste i vi iskoristili priliku da date repliku kroz povredu Poslovnika.
Pitam, da li smatrate da treba da se izjasnimo? (Ne.) Hvala.
Gospodine Veselinoviću, pošto je bila povreda Poslovnika, nemate pravo na repliku. Neću vam dozvolite.
Ima reč ministarka Zorana Mihajlović.

Hvala lepo.
Na samom početku, samo da vam kažem, poštovani poslaniče, nismo na pijaci, pošto kada me pitate da li sam glasala za pravilnik, odnosno uredbu, kako ste to nazvali, glavom mi govorite, to mislim da nije korektno. Ja uvek sačekam da svi kažu sve što imaju, pa odgovorim. Za vašu informaciju, nije u pitanju uredba, u pitanju je pravilnik. Njega donosi resorno ministarstvo, a Vlada tu ne donosi odluke.
Dalje, kada ste govorili za ovaj zakon da nisu manje izmene u ovom zakonu, moram odmah da vam kažem da to apsolutno nije tačno. Ogromne su izmene u ovom zakonu, u odnosu na razne predloge koji su postojali u prethodnom periodu. Neću vas da pitam, pošto ste bili deo Vlade, odnosno činili ste Vladu, zašto ovaj zakon niste doneli ranije jer je Srbija mogla prethodnih godina, da je imala ovakav zakon, potpuno da bude energetski bezbedna. Niste ga doneli, a izmene su ogromne. Tiču se i energetskih menadžera i budžetskog fonda drugačijeg i tih kaznenih odredbi kojih ću se svakako dotaći, jer ste i o njima govorili.
Kada govorite, vezano za merenje po utrošku energije, moram da vam kažem prvo da od 57 toplana, danas u Srbiji sedam to svakako koristi. Mi smo upravo pre nekoliko meseci, u dogovoru sa Udruženjem Toplana, dogovorili, dakle, pored one uredbe koju smo dali, dali smo im i tarifni sistem, dakle, pravilnik da usvoje u svojim toplanama. Nije sve to tako jednostavno, imajući u vidu u kakvom stanju se nalaze javno komunalna preduzeća, pre svega toplane, po Srbiji. Negde je to lakše, negde je teže, ali će svakako biti obavezujuće.
Po ovom zakonu, 2015. godine, svi moraju biti na merenju po utrošku. To je otprilike i svima jasno, ali to ne mogu sami. Iako su sada toplane u ingerenciji lokalnih samouprava, što se pokazalo da za energetsku bezbednost nije dobro, mi smo tu ipak da u tom smislu pomognemo. Dakle, toplane svakako u tom delu neće biti same. Država je ta, već sam najavila, koja će pomoći da se ugrade centralni kalorimetri u sve zgrade, upravo zbog toga da bi toplane mogle što pre da se prilagode i da krenu na merenje po utrošku, što mislim da jeste svakako značajno.
Kada govorite, znate da se DS zalaže da potrošači imaju mogućnost, odnosno da plaćaju utrošenu energiju, sada vas pitam – šta ste radili svih prethodnih godina? Zašto se time niste pozabavili? Kažete da ste za to da se ne rasipa energija. Šta ste radili prethodnih godina? Dakle, toliko toga je prethodna Vlada mogla da uradi, upravo u oblasti energetske politike, naročito u oblasti energetske efikasnosti. Nije uradila, niste uradili.
Prema tome, kritike te vrste, drago mi je da se za to zalažete i sjajna je stvar da se zalažete za povećanje energetske efikasnosti, za merenje po utrošku, za racionalno korišćenje energije, ali mora nešto i da se uradi. Mi smo seli i uradili i vezano za toplane koje nisu u našoj ingerenciji, vezano za ovaj zakon.
Potpuni novitet jeste budžetski fond. Razumem i kada vi kažete da smo mi tu objašnjavali da je reč o nekim organima. Ne, nije o nekim organima, nego, znate, predlog prethodnika je bio fond u kojem je trebalo da postoji, kao što sam rekla, da ponovim još jedanput, upravni odbor, direktori, čitava administracija.
U našem predlogu to je budžetski fond, koji je samo jedna stavka u budžetu a ja verujem da se vama sviđa prvi predlog mnogo više. To je isti onakav predlog kako je funkcionisao Fond za zaštitu životne sredine u kojoj je upravo vaš član, gospodin Dulić, bio predsednik upravnog odbora i u kojem su postojali neverovatni pravilnici.
Dakle, da ponovim još jedanput, da će fond kofinansirati određene projekte, pa u tom smislu nema javnog poziva, pa nema javnog poziva onda kada fond, recimo sufinansira 1% projekta, takvi su fondovi nekad bili, sada to nije takav slučaj, da ne govorim o tome da je pomenuti predsednik upravnog odbora, po odluci državnog revizora izgubio pravo potpisa, upravo kao predsednik upravnog odbora tog fonda.
Dakle, takav fond nije, ovo je sasvim drugačija vrsta fonda, ovo je fond koji samo ima svoj račun, gde će se svakako finansirati projekti iz oblasti energetske efikasnosti.
Ono što mislim da jeste još značajno, jer ste to pokazali i rekli da smatrate da ima problema u samom zakonu, jeste pitanje izgradnje svesti i rekli ste da treba da bude zakonom propisano da se rade razne kampanje itd. Ne slažem se da treba da bude propisano zakonom, verujem da se tu opet vezujete za - očistimo Srbiju i razne kampanje koje su postojale, pa su one izgledale kako su izgledale i da ponovim još jedanput, mnogo novca je otišlo kroz te kampanje. U ovom smislu to neće biti tako.
Dakle, mi smo se povezali i sa Konferencijom stalnih gradova i opština i sa svim lokalnim samoupravama i gradovima, svima je u interesu da ovaj zakon zaživi i svima je u interesu da se učini apsolutno sve, dakle, kroz određene informacije, da građani i privreda znaju šta im ovaj zakon može doneti. Tu bih se zadržala, ukoliko sam nešto preskočila, vi me podsetite, odgovoriću vam.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, replika.

Ministarko, nismo na pijaci. Molim vas da ne vređate Narodnu skupštinu, mi smo u Narodnoj skupštini, lepo sam vas pitao. Ja sam preko javnih sredstava informisanja, kao i svi poslanici koji ovde sede, čuli ministra Kneževića da je rekao da je Vlada donela odluku, možda je to jedna još od laži, koju je u poslednje vreme izneo.
S druge strane, kada je u pitanju fond, nisam mislio na Fond za zaštitu životne sredine, a tačno je da od kada ste vi na mestu ministra, se Srbija ne čisti, da merni uređaji, recimo u Pančevu za merenje zagađenja vazduha ne rade. S druge strane, toksin, za one koji ne znaju znači otrov i kada sam govorio o otrovu.

Molim vas Veselinoviću, ostavite sada mleko, vratite se na temu, a ako vi želite sada da raspravljamo o alfatoksinu i o mleku, onda nas neće voditi nigde.
Molim vas, da se vratite na temu i dozvoliću vam stvarno, da ako je u pitanju koja je na dnevnom redu pričate koliko god hoćete, u granicama vašeg vremena, ali vas molim da mleko ostavite po strani, bar za sada.