Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da je ovo izuzetno važna tema, a ne mogu da kažem da je važan zakon, ali tema je izuzetno važna.
Naravno, da se u potpunosti slažem sa gospodinom ministrom da je najlakše reći da ništa ne valja i konstatovati da ništa ne valja i tu konstataciju prihvatiti kao rešenje. Ovo je samo jedan problem kome smo pristupali godinama na isti način i taj problem je iz godine u godinu rastao.
Neću reći da ništa ne valja, ali ću predložiti određena konkretna rešenja. Poslednjih 15 ili 16 godina teško je i pobrojati koliko je puta rešavan problem bespravne gradnje, od ministra Ivkovića i 1997. godine kada je prvi put donet poseban zakon, pa zatim 2003. godine, pa 2005, pa 2009, pa 2011. godine. Ono što je zajedničko za sve ove zakone, a to je da su predlagani, da su u skupštinskim raspravama gde je govoreno kako će se poboljšati procedure, kako će se pojednostaviti procedure, kako će se konačno sa dnevnog reda skinuti problem bespravne gradnje, a svaki taj zakon je u stvari pomerao granicu do kada su izgrađeni objekti koji mogu da se legalizuju.
Nakon svakog od tih zakona je broj bespravnih izgrađenih objekata bio samo još veći. Ovaj poslednji zakon, pa i ovaj o kome danas raspravljamo uvodi 11. septembar 2009. godine. Opšte poznata je stvar da se od 11. septembra 2009. godine
grade bespravni objekti, gradi ih i država, grade ih pojedinci. Šta će se desiti sa tim objektima koji su nekakvoj pravnoj praznini? Da li to znači da oni neće moći da se legalizuju ili nas čeka nekakav nov zakon koji će predvideti i period od 2009. do 2013. godine.
Procena je da u Srbiji ima 1.300.000 bespravno izgrađenih objekata, ne znam da li se misli na 2009. godinu ili 2013. godinu. Pokušao sam u Zavodu za statistiku da saznam koliko ukupno objekata postoji u Srbiji. Znam koliko Srbija ima stanovnika i prilično mi je logično da nema baš svaki stanovnik nekakav objekat, da li javno ili privatno, ali ispada da bar trećina ili četvrtina objekata u Srbiji je izgrađena bez građevinske dozvole.
Ako hoćemo da budemo pošteni, ako hoćemo da rešimo problem onda moramo da vidimo šta je uzrok i kako je taj problem uopšte nastao. Procedure su veoma komplikovane i skupe. Pored obećanja da će procedure biti pojednostavljene svaki novi zakon je uvodio nove procedure. Ovaj novi zakon o kome je juče raspravljano će uvesti neke nove procedure. Ne mislim da nije potrebno da u Srbiju uvedemo i energetsku efikasnost, ali moramo da budemo svesni da svaki novi zakon uvodi nekakvu novu obavezu, nekakav novi papir i nekakav novi deo elaborata i to nepojednostavljuje stvari.
Druga stvar, nespremnost državnih organa da rešava problem. Nespremnost inspekcija da reaguje u trenutku kada objekat nastaje. Ako izađemo iz Skupštine ona je u centru Beograda, u krugu od nekoliko stotina metara naći ćemo objekte koji se i dan danas zidaju. Veliko je pitanje da li se zidaju sa ili bez građevinske dozvole. Ono što je činjenica nekada su građevinski inspektori provodili sate i dane na terenu, danas provode u kancelarijama. Iz kancelarije utvrditi šta se gradi sa dozvolom, a šta ne, prosto nije moguće.
Nepoštovanje zakona. Moram da vas podsetim da od 2003. godine je krivično delo i priključenje svakog objekta bez građevinske dozvole na infrastrukturne instalacije, znači, grejanje, struja, telefon i šta već imamo. To ne može da radi niko pojedinačno. To rade neki delovi države. Kako je moguće da niko iz države nije odgovoran što su svi ti objekti, a ko zna koliko stotina hiljada ih ima od 2003. godine, da su priključeni na instalaciju. Znači, da je EPS, "Telekom" i sva ta druga državna tela, toplane i svi ostali su potpuno ignorisali krivičnu odredbu u zakonu koja je postojala.
Još jedna stvar, pored skupih i zamornih procedura, opšte siromaštvo koje u Srbiji postoji je jedan od uzroka za ovaj problem. Ako je građevinska dozvola skupa neko ko skupi nešto malo para pokušaće da zida, neće ići na dobijanje procedure. To naravno nije opravdanje i uvek je najlakše reći – nema opravdanja za to. To je potpuno tačno, ali ako je skroz 100% tačno, onda danas ne bi o tome ni raspravljali, nego bi raspravljali neki drugi put.
Šta je rešenje? Kolega koji je govorio pre mene nije tu. Prvo ne mislim da je ovo krovni zakon, to ni na koji način nije krovni zakon. Krovni zakon može samo da bude Zakon o planiranju i izgradnji koji definiše proceduru kako se dobija građevinska dozvola. Mislim da i kada bolesnik ode kod doktora on prvo pokuša da zaustavi dalje širenje bolesti, pa tek onda leči ono zbog čega je i bolesnik došao.
Naš zadatak je bio, a to sam vam rekao i pre nekoliko meseci kada smo imali sličan zakon u proceduri, naš zadata je da hitno 1.300.00 bespravno podignutih objekata, objekata bez građevinske dozvole i taj problem ne možemo da rešimo za jedan dan pošto on nije ni nastao za jedan dan. Nastao je pre jedno 50 godina u Srbiji. Ali, naš zadatak je da sprečimo priliv novih objekata bez građevinske dozvole.
Meni je neshvatljivo da u zakonu postoji posebno poglavlje ili nekoliko članova koji se ne odnose na objekte koje se zidaju javnim sredstvima, sredstvima Republike Srbije, autonomne pokrajine, lokalne samouprave gde zakon eksplicitno kaže da u stvari u Srbiji ni država ne poštuje sopstvene zakone, a očekuje da to rade građani, kao da je država povlašćena u odnosu građane. Prvi korak je bio da donesemo novi zakon koji će urediti ovu materiju na drugačiji način. Da onemogućimo ili da zaustavimo nove objekte bez građevinske dozvole, a da onda pokušamo da problem objekata bez dozvole rešimo.
Kao što sam već rekao treba razdvojiti nekoliko kategorija objekata. Jedno su javni objekti izrađeni od javnih sredstava. Drugo su objekti koji su napravljeni za tržište, neko ih je pravio da bi zaradio određene pare, i to je u redu da zarađuje pare, ali prvo treba da dobije dozvolu i treće su objekti za stanovanje. Oni su u pravnom smislu potpuno identični, ali ima nekih finesa, ima nekih razlika ako ozbiljno posmatramo stvari. Moramo da konstatujemo da je Zakon o planiranju i izgradnji loš i do kad ne donesemo novi zakon problem nećemo rešiti, nego ćemo samo pomerati ovu granicu sa 2009. na 2013. godinu, sa 2013. godinu na neku novu godinu, a broj objekata će se samo povećavati.
Ako sad posmatramo proceduru za dobijanje dozvole, ona ima nekoliko faza. Prvo, to mora da bude ako posmatramo legalnu proceduru, morate da bude vlasnik zemlje na kojoj gradite, morate da dobijete građevinsku dozvolu koja je dobijena na bazi projekta urađenog sa svim potrebnim instalacijama. Kada imate građevinsku dozvolu kada izgradite objekat, obraćate se opet državi da vam da upotrebnu dozvolu i sa svim tim parametrima sa upotrebnom dozvolom postajete vlasnik i objekta. To je nekakva legalna procedura i regularan raspored poteza.
Zašto je to važno? Pa, ako pokušavamo da preskočimo bilo koji od ovih koraka, onda možemo da napravimo ozbiljan propust. Bilo je ideja da se objekti legalizuju bez projekta. Prvo, procedura dobijanja upotrebne dozvole i građevinske dozvole podrazumeva da država garantuje da su ti objekti u svakom smislu bezbedni za stanovanje i po pitanju konstrukcije i po pitanju instalacija električnih i bilo kojih drugih.
Ne postoji inženjer, koliko znam samo supermen ima rendgenski vid, ali ne postoji građevinski inženjer koji može da izvrši rekonstrukciju armature koje u određenom objektu postoje, tako što ćete doći u objekat i pogledati, možete da vidite, sigurno možete da uočite da nešto nije u redu, ali nikada ne možete da garantujete da je sve u redu. Kao što ne postoji nijedan elektroinženjer koji na bazi pogleda može da utvrdi koji su tačno kablovi nalaze u zidu. Ako vi objektu izdate upotrebnu dozvolu, onda osiguravajuće društvo može taj objekat da osigura za sve slučajeve koji mogu da nastupe, a može da nastupi puno različitih stvari.
Prema tome, upotrebna dozvola i garantovanje bezbednosti i sigurnosti objekta nije tako jednostavna stvar, kao što se na pravi pogled čini. Jednom fotografijom se to ne može utvrditi. Tako da je za veliki broj objekata vrlo teško garantovati da su urađeni po standardima, jer to fizički nije moguće ako hoćemo da poštujemo milion propisa.
Rekonstruisati vlasništvo nad objektom je relativno lako. Ali, kako vlasništvo na objektu može da implicira vlasništvo i nad zemljom. Pa, suštinski nikako. Ako pričamo o stranim investitorima i pravnoj sigurnosti, strani investitori će doći uvek u zemlju koja garantuje sigurnost, pre svega vlasništvo. A vlasništvo se garantuje kod nas i Ustavom. Jedino u javnom interesu možete da otuđite neku imovinu, tako što će se nesporno u skladu sa zakonom utvrditi javni interes. Slažem se da je ozbiljan državni problem ako imate milion i 300 hiljada objekata i ako njihov pravni status nije rešen. Ali, teško da javni interes može da bude to što je neko na vašoj zemlji izgradio svoj objekat i to je postaje javni interes i on ima pravo da postane vlasnik te zemlje.
Problem imovinskog odnosa je 50% slučajeva, i u 50% slučajeva je vrlo teško sprovesti ovaj postupak jer nisu rešeni imovinski odnosi.
Jedna takođe vrlo važna stvar. Da smo o ovom zakonu pričali pre nekoliko meseci, pre možda pet, šest meseci, ja sam imao različite ideje pošto sam imao prilike da u ministarstvu radim na rešavanju problema, imao sam različite ideje kako bi ovaj problem mogao da se reši. Da je zakon bio u proceduri u novembru mesecu, ja sam imao brojne ideje kako bismo ovaj problem mogli da rešimo. Međutim, danas je situacija bitno promenjena.
Kako je bitno promenjena? Pa, tako što je grad Čačak odnosno Uprava za urbanizam pokrenula postupak pred Ustavnim sudom, pa je Zaštitnik građana pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom, pa je Ustavni sud odlučio da su sve odredbe Zakona o planiranju i izgradnji kojima se reguliše ovo pitanje neustavno. Ustavni sud je odložio primenu tog zakona, odnosno objavljivanje odluke za šest meseci, ali ta odluka postoji. Na 19 gusto kucanih strana je najviše sudska instanca, najviša instanca u Srbiji rekla šta o tom problemu misli i da li su moje ideje dobre ili loše, to uopšte više nije važno.
Mi imamo nešto što će u sledećih nekoliko meseci kada bude bilo objavljeno postati deo našeg pravnog sistema i ova odluka Ustavnog suda u sve pozitivne i negativne strane koje ona sa sobom nosi na bitno drugačiji način rešava ili upućuje na rešavanje problema bespravno izgrađenih objekata. Ustavni sud nedvosmisleno kaže da građani ne mogu da budu dovedeni u neravnopravni položaj, ceneći sve što ovo o čemu sam ja govorio od početka rasprave, ali kaže da ako postoje određeni naknade nije moguće da pojedini građani, zato što nisu poštovali zakon, uz opravdanje zašto su to možda radili, ali oni moraju da plate sve ono što su platili svi drugi koji su regularno dobili građevinsku dozvolu.
Ja se sa vama potpuno slažem da, naknada za građevinsko zemljište, ili kako se već zove, komunalno opremanje ili bilo šta drugo, na način na koji funkcioniše u Srbiji, se ne odnosi ni na jednu predmetnu lokaciju, ona uslovno može da se nazove – taksa za novu gradnju.
Vi imate zone grada koje su podeljene, u određenoj zoni važi ista cena, vi te pare uplatite, to ide u nekakav fond, onda na bazi odluke Skupštine Grada Upravnog odbora, ta Direkcija za izgradnju, ili kako se već zove zida sve potrebne objekte. Vi ne plaćate naknadu za vašu konkretnu lokaciju, nego vi ulažete u jedan fond iz koga se zida sve ono što jednom gradu treba. I to je neka vrsta poreza. Možda je to visoka naknada, ali je ustavni sud potpuno nedvosmislen i ukazuje da svako ko hoće da dobije regularnu dozvolu, ko hoće da se izjednači sa drugim građanima mora da prođe istu proceduru.
Druga stvar koja je još uvek važnija, Ustavni sud je poništio sve odluke koje se tiču suvlasništva na parcelama i mogućnosti da ako je objekat zidan, a postojala su dva vlasnika, pa jedan vlasnik možda mogao da zna da ovaj drugi zida a nije reagovao, smatra se da je to saglasnost za organizaciju. Ustavni sud je rekao da to tako nešto ne dolazi u obzir, čak i u pitanju suvlasništva, a ne u pitanju tuđeg vlasništva nad zemljom. Ja se sa vama slažem da je to osnovni problem u postupku legalizacije.
Većina vlasnika ima problem sa onim prvim papirom sa dokazima vlasništva. Postoje brojne privatne isprave, pošto nije bio dozvoljen promet prava korišćenja i građani imaju privatne isprave kojima dokazuju da su vlasnici. U međuvremenu se promenilo nekoliko vlasnika i vrlo je teško taj papir, ako ne donesemo odgovarajući zakon da uvedemo u pravni sistem. Ali, vlasništvo nad objektom može da stvori brojne probleme ako iz njega izvlačimo zaključak iz vlasništva jedne parcele.
Primera radi, vlasništvo zemlje ispod objekta, i objekat ima površinu 100 kvadrata, to je neki broj koji se često pominje. A šta ako je parcela pet puta ili deset puta veća? Vi ste onda vlasnik te jedne desetine, a onih devet desetina vlasnik je neko drugi a vi je koristite. I ko zna šta sve može u praksi da proistekne, teško mi je i da pretpostavim. Šta mislim da je rešenje? Kao što je konstatovao Ustavni sud potpuno je neracionalno i nije realno utvrditi mogućnost da će se milion i 300 objekata srušiti i vrlo je skupo. Praktično je nemoguće sprovesti. To tvrdi Ustavni sud i to piše u odluci Ustavnog suda.
Mislim da je prvi korak, ne da se donosi poseban zakon koji de fakto ne reguliše pitanje o legalizaciji, ovo je potpuno pogrešno reći da je ovo zakon o legalizaciji, to nije zakon o legalizaciji. Ovo je zakon o upisu prava svojine. Većina katastara u Srbiji je upisivala pravo svojine i na objektima bez građevinske dozvole i to uopšte nije bio uslov da se objekat upiše.
Prvi korak je, gospodine ministre, i tu vam nudimo potpunu pomoć da se donese dobar zakon o planiranju i izgradnji, zakon koji će stvoriti uslove da nemamo više novih objekata bez građevinske dozvole. To je prvi korak koji treba da zaustavi taj problem. Tim zakonom moramo tačno da definišemo ulogu RGZ. Katastar je državna stvar i nije stvar pojedinca i svaka ozbiljna država se trudi da ima dobar katastar.
RGZ je budžetska ustanova i mnoge stvari mora da radi na osnovu sredstava koje dobija iz budžeta. Ne mogu pojedinci da inciraju formiranje državnog katastra.
Ako imate na internetu i na "Guglu" mape koje prilično dobro prikazuju svaki objekat u Srbiji i koje su potpuno besplatne, a mogu samo da zamislim kako izgledaju slike vojnih satelita i koliko brzo može da se izvrši digitalizacije jedne takve mape i da se pretvori u vrlo jednostavnu stvar.
U gradovima kao što je Beograd, mislim da za sedam dana dobar stručnjak za kompjutere može da upari katastar nepokretnosti sa uplatnicama Infostana i jednim unificiranim rešenjem možemo ovu stvar, ako imamo dobru volju, da završimo za mesec dana, da napravimo tačnu evidenciju, da vidimo u kakvom je šta statusu i da uparimo te dokumente.
Država nek uradi svoj posao, a onda ćemo da rešavamo problem sa pojedincima, da vidimo da li i dalje može da ostane ovakav status naknade ili ćemo taj problem da rešavamo drugačije i da niko ne bude oštećen. To je po meni jedini put.
Ad hok rešenjima se bojim da ćemo napraviti mnogo novih problema. Naravno da će u prvi red stati svi oni koji imaju stambene objekte i koji su zidali za tržište da će vrlo lako angažovati advokata i na osnovu ovog i sličnih zakona će prvi rešiti svoj problem. Ovakav zakon kao što ni jedan prethodni nije rešio problem Kaluđerice, neće rešiti ni ovaj, jer taj koji je zidao za stanovanje neće mu pasti napamet da uzima hipoteku ili ako plaća infostan i sve ostalo, da li je uknjižen ili nije, neće on u ovom trenutku videti neki svoj interes.
Da završim, mislim da je prvi korak donošenje sistemskog zakona. Mislim da ne postoji niko u ovoj sali ko nema nameru da vam pomogne da taj problem rešite kvalitetno i za sva vremena, a da ćemo tek nakon toga problem koji je nastao 50 godina, neka ga rešimo sledećih pet godina, pa će biti dobra stvar i dobra podloga za sve nas, a očekivati da je problem nastao ili pokušaj da se problem koji je nastao 50 ili 60 godina reši za jedan dan, završiće verovatno kao i svi prethodni pokušaji. Siguran sam da će ovaj put biti drugačije, ali samo ako promenimo redosled poteza. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim studente Pravnog fakulteta i Evropsku asocijaciju studenata prava, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije velike sale.
Prisutni su Marina Čapkunović, Mona Bogdanović, Maja Zdravković, Jelena Manojlović, Milica Mudrić, Jelena Korać, Ana Đekić, Marija Boškan, Ivana Ivanić, Igor Živković, Katarina Bojović, Dragana Mitrović, Jovana Mitrović, Dušan Bajić, Ivana Drobnjak, Aleksandra Lazić, Aleksandar Đurišić, Lidija Kraljević, Katarina Tucaković, Nikola Savić, Ognjen Mirković, Dušan Ružičić, Filip Ćendić, Danka Dulović, Marina Čolić, Jezdović Stefan, Sanela Gudžević, Milena Tomić, Vladimir Boljanović, Milica Dimitrijević, Sofija Prodanović, Nina Marinac, Olivera Vuković, Milica Petrović, Nina Popović, Nataša Stoiljković, Filip Horvat, Silvija Stanković, Dušan Teodosijević i Nevena Maksimović.
Još jedanput ih pozdravljamo i želimo da se osećaju prijatno.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imam čast da iznesem naše mišljenje naše poslaničke grupe SVM o ovom zakonu što je pred nama ili u Predlogu zakona što je pred nama.
Neki moji prijatelji koji su pravnici, rekli su da je ovaj zakon leks specijalis. Verujem im pošti nisam pravnik, nego sam ekonomista i kad sam dobio u ruke ovaj predlog obišao sam teren u svojoj opštini, otišao u katastar, otišao u odeljenje za urbanizam da vidim kako stojimo sa onim zakonom koji je još u proceduri.
Ovde je reč o Zakonu o planiranju i izgradnji. Ovaj zakon smo negde 2009. godine prihvatili i u tom zakonu u članu 186. bilo je dato vreme na šest meseci da se objekti koji su hteli da se legalizuju, da im se predaje ovaj dokument i na osnovu kojeg je trebala da se izvrši legalizacija. Znači, ovaj rok je istekao 11. marta 2010. godine.
Kao što je gospodin ministar rekao da imamo milion i 300 nelegalizovanih objekata u našoj zemlji, što je stvarno veliki problem i veliki broj. Znamo da je u roku od tih šest meseci samo 700 hiljada zahteva predato, a 500 hiljada uopšte nisu ni bili predati. Znači, možda ljudi nemaju para ili nisu hteli nikako da ovaj zakon ispoštuju. O tome ne bih ja vodio raspravu i ne bih ulazio u to. Ali, hoću da kažem da od ovih predatih 700 hiljada zahteva, samo malo njih je odrađeno, oko 20% je nažalost odrađeno.
Pošto sam bio u Odeljenju za urbanizam u opštini odakle dolazim, u opštini Senta, meni su rekli da ovi predati zahtevi nažalost nisu kompletni. Znači, takse su uplaćene, neka dokumenta su odrađena, ali ti svi dokumenti koji se traže sa tim zakonom, ako bi se odradili, to bi otišlo za građane oko 500 evra, bar u našoj opštini, tako su mi rekli. Građani nažalost nemaju dovoljno para da bi napravili legalizaciju svojih objekata.
Obišao sam i katastar. Znači, u katastru nažalost u našoj opštini što ima 23 hiljade stanovnika, četvoro ljudi radi. Pre desetak godina, ovde je radilo oko 10 zaposlenih, a u sadašnje vreme se to samo svelo na četiri čoveka. Hoću da kažem da ako će se ovi zahtevi u roku predavati, nećemo, ili oni ljudi neće fizički moći da odrade ovaj posao. Da li će to građanima biti 100 evra ili malo više, o tome ćemo posle da pričamo, ali neće biti dovoljno vremena da se ovo odradi.
Kao što sam rekao da u Zakonu o planiranju i izgradnji moraju da predaju zahtev za legalizaciju, razna dokumenta kao što je dokaz o svojini, o pravu svojine ili pravu zakupa, dokaz ili fotografija objekata, ovde se misli na geodetski snimak, i ostala dokumenta, kojih je teško ili nije teško, nego treba platiti, da bi to mogli da odrade, da bi predali.
Po ovom zakonu, organ uprave je nadležan da preda zahteve u roku od 90 dana, a sam zakon traje do 31. decembra 2004. godine. Mislim, kao što sam i pre rekao da je ovo prekratko vreme da bi se to odradilo i mislim da će se ovaj rok, ne jedanput nego više puta produžiti.
Pitanje je da li je u nekim ili drugim sličnim opštinama, kao što je Senta, znači ako ima oko 20 do 30 hiljada stanovnika, kako stoji ljudstvo ili oni ljudi koji rade u katastrima ili onim organima opštinske uprave, koji primaju ove zahteve? Znači, da li se to stvarno fizički može odraditi, ako gledamo sam zakon što je pred nama ili Predlog zakona? Ovde je meni jako bitna reč, da nije reč samo o onim građevinskim objektima koji su nelegalno izgrađeni, nego i o onim objektima koji nemaju upotrebnu dozvolu.
Pitam moje prijatelje ili susede, pošto imamo u svakoj opštini jako puno takvih objekata koji su izgrađeni, a nisu još dobili upotrebne dozvole, a tu su sa razlogom a to je, što do sad nisu dobili?
Ovde mislim na posebne objekte, na ekonomske objekte, gde bi trebalo zanatlije da odrade svoj posao ili, ako gledamo što Vojvodina ima puno poljoprivrednih gazdinstava, ovi ekonomski objekti su, tako mogu da kažem, štale.
Imamo nekoliko primera u našoj opštini. Nelegalno je izgrađen objekat pored suseda. U objektu se vodi zanatski rad, sa metalom radi i svaki dan seče metal sa određenom strugom ili sa određenom mašinom koja pravi veliku buku. Susedu je do glave došlo. Počeo je zid da mu se ruši. Do sada za taj objekat niko nije imao, odnosno opština nije izdala dozvolu za upotrebu.
Ono što sam rekao za štale, isto nisu dali jer nisu određeni elaborati. Zato nisu dobijene upotrebne dozvole, jer nisu određeni elaborati za zaštitu životne sredine ili za zaštitu protivpožarnu ili eventualno neki elaborat o držanju domaćih životinja u određenom krugu grada.
Sa ovim zakonom i ovi objekti bi se legalizovali. Mislim da bi sa ovom legalizacijom povećali broj tužbi suseda ili građana između sebe. Bar ja tako mislim. Videćemo šta će praksa da pokaže.
Kao što znamo, u Ustavu u članu 58. u stavu 2. piše da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu, utvrđenom na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
U ovom zakonu u članu 4. i članu 5. gde se piše o trećim licima ili o suvlasnicima ili o suvlasnicima samog objekta ili parcele ili građevinskog zemljišta, postavlja se pitanje kako možemo oduzeti građevinsko zemljište nekog građanina ako to ne zastupa javni interes? Jedini javni interes za našu državu je da što više objekata legalizujemo.
Ovde se pojavljuje pojedinačni interes i to će biti jedan od velikih problema koji moramo da rešimo. Nadam se da ćemo amandmanima ovo pitanje nekako rešiti.
U samom članu 4. meni je malo neozbiljno da kada pravimo ovu legalizaciju potrebna su najmanje dva dokaza, što treba da građani donesu. Ovde su neki dokazi nabrajani. Od tih dokaza najlakše je doneti račun za struju ili račun za komunalije, što je ovde naznačeno. Za ostalo ne trebamo ni da obratimo pažnju, jer ovo se da doneti bilo kada.
Ako već gledamo prvu tačku dokaza što se tiče poreza na imovinu na ovu gradnju, treba da znate da u praksi imate različitih primera. Recimo, nasledio sam kuću mojih predaka. Moja baka i deda su gradili kuću. Kuća je imala 50 kvadrata i onda sam se doselio i pregradio celu kuću, ostao je samo zid. Nelegalno sam odradio ceo postupak, a plaćam imovinu za onaj objekat koji je moj deda u to vreme gradio. Znači, ovaj dokaz o imovini nije baš potpun i nije legalan.
Druga moja primedba je u vezi potvrde mesnih zajednica. Ne znam, možda su u drugim opštinama mesne zajednice vodile ove tzv. listove nepokretnosti, ali u mojoj opštini to mesne zajednice nikad nisu radile. Kako može mesna zajednica da da dokaz o vremenu izgradnje tog objekta? Jedino tako mogu da uhvate dva čoveka, dvojicu komšija i onda će da potpišu da je zaista u to vreme moj objekat izgrađen.
Od stručnjaka sam čuo za reč koja meni na prvi pogled nije bila poznata - ortofoto snimak i onda su meni rekli kao laiku da je to avionski snimak. Znači, sa ovim avionskim snimkom ili ortofoto snimkom bi mogli da dokažemo kada je objekat građen.
Predložio bih ako možete da stavite u ovaj zakon ovaj ortofoto snimak, da bi bio zaista na nekoj validnoj osnovi dokaz o izgradnji ovog objekta ili objekta koji je u pitanju.
Ako gledamo član 5, u članu 5. su oni suvlasnici ili su korisnici parcele ili samog objekta koji je izgrađen. U praksi znate da imamo više vrsta gradnje. Najbolje rešenje je kada sam ja kao vlasnik parcele izgradio objekat na toj parceli koja je bila moja. Znači, to je najlakše rešiti. Imamo takve primere da sam imao dve parcele, pa sam napravio objekat. Iste dve parcele su moje i sa jednom parcelacijom možemo rešiti stvar i problem je rešen.
Imamo i takvih problema, odnosno takvih slučajeva da parcele imaju dva vlasnika. Kad je počeo da se gradi objekat suvlasnik se nije pitao ili eventualno nije znao da je prešao onaj ko je gradio objekat. Nisam mislio da je na suvlasničkoj parceli neko gradio objekat, jer mislim da to nije u našoj zemlji slučaj ili se nije moglo odraditi, ali je mogao da gradi kuću da je prešao metar ili metar i nešto u susednu parcelu. Znači, sa ovim zakonom, ako će ovako ostati, ovo zemljište koje je ispod tog objekta pripašće onom vlasniku ili vlasniku objekta koji nije ni vlasnik te parcele na kojoj je građeno. Znači, sa ovim imovinsko pravo će biti oštećeno onom suvlasniku o kome je reč.
Naveo bih još jedan član. U članu 8. imamo dosta dokumenata koji trebaju da se predaju da bi se ova legalizacija odradila. Nažalost, ovde je više puta rečeno da je trošak građana samo 100 evra. Mislim da će trošak ove cele procedure biti veći od 100 evra. Sam upis u katastar će biti 100 evra, ali za ona dokumenta koja treba da se nabave ili da se daju kao dokaz to će koštati više stotina evra. Mislim da ni jedna geodeta neće raditi džabe, bar u našoj okolini se ne radi. Ne znam u drugim opštinama kako je, ali znam da su geodeti oni ljudi koji najviše zarađuju na ovakvim situacijama.
Navešću još jedan član koji mi je upao u oči, član 11. koji glasi: "Upisom prava svojine na bespravno izgrađenom objektu ne dira se u prava trećih lica da u sudskom postupku ostvaruju pravo na svojinsku zaštitu i pravo na naknadu štete."
Znači, ako sused gradi na mojoj zemlji, ne mogu ništa, eventualno jedino da idem na sud i da preko suda ostvarim svoja prava. Mislim da je to van pameti. Nadam se da će sa amandmanima koji su bili ili će biti pisani na ovaj član malo staviti ovaj član u domen da bi se mogao prihvatiti sam zakon.
Na kraju bih rekao, da naša poslanička grupa je za sve one propise koje traži EU. Mi smo za to da bi trebalo da prihvatimo, za dobrobit građana ili za opšti interes. Zakoni koji su doneti za dobrobit građana sigurno ćemo glasati za njih, ali nadam se da ćemo ili da će moje kolege sa amandmanima dovesti ovaj zakon u takav red da bi se moglo reći da možemo glasati za ovaj zakon. Hvala.
PREDSEDNIK (Nebojša Stefanović): Reč ima narodni poslanik Sanje Čeković.

Gospodine predsedniče, ministre Iliću, dame i gospodo poslanici, ministar Ilić je kroz predlog ovog zakona pokazao volju da sarađuje i da prihvati amandmane, što je dobro i što govori da ne postoji zakon koji se donese u ovoj skupštini da se ne može aktivnostima poslanika, na jedan određeni način popraviti.
Diskusije koje su do sada bile od strane predstavnika poslaničkih grupa su mi pomogle, a pogotovo diskusija gospodina Obradovića da potvrdi da u ovom trenutku nemamo zakon. Zakon koji smo imali je osporen na Ustavnom sudu. Pokušaj ministra Ilića se mora meriti kao dobra namera i potreba da se uredi ova oblast. Sama činjenica da u Srbiji imamo milion i 300 nelegalnih objekta govori da smo u neuređenoj državi.
Ukoliko bismo hteli politički da razgovaramo o ovoj temi vratili bismo se 20 godina unazad i pričali ko je kada i šta radio, ko je kada nudio na kakav način, ali bi zaključak uvek bio isti da do dana današnjeg nismo uspeli da izađemo u susret ljudima koji imaju nelegalne objekte. Odnosno, da nismo izašli u susret onim ljudima koji jedini stambeni prostor obezbeđuju upravo u takvim objektima.
Kada spomenemo ljude koji imaju svoje kuće u kojima žive, a nisu legalne onda se obavezno nadoveže politička priča da ima i objekata koji su poslovni prostor, da ima velikih zgrada itd. Ima, ali ako uvek budemo gledali na takav način onda nikada nećemo pomoći porodici da se sredi i nikada nećemo izaći u susret našoj deci da ono što im ostavimo naslede čisto i da im dajemo mogućnost da kada šire svoju porodicu, kada dobijamo unučad da to bude u našoj kući na jednom spratu, na jednom objektu koji je legalan.
Poslanička grupa Zajedno za Srbiju ne vidi nijednu lošu nameru u ovom zakonu. One propuste u zakonu koje smo videli smo pokušali da predočimo u svojim amandmanima. Dobra volja, kao što rekoh, ministra, na samom početku je bila ta da će izaći u susret amandmanima i sve one amandmane koji su dobri prihvatiće.
U budućnosti sigurno da je neophodan zakon koji će realizovati ovu oblast na način kako to rade sve uređene zemlje. Nadam se da više nećemo donositi zakone koji će imati neku primesu "lex specialis" i koji će biti određen datumima od – do. Nadam se da ćemo ući za ovih 20 godina parlamentarizma uspelo je da donesu dobre zakone i da ćemo se odvići od toga da svaki zakon po mogućnosti zaobiđemo neki član, po mogućnosti zloupotrebimo i da o tome pričamo.
Treba da poštujemo zakone, da zakoni budu uređeni na najbolji način, a ceni i poštuje nameru ovog zakona i ministra Ilića da izađemo u susret svima onima koji žive u nelegalnim objektima, koji nisu uspeli iz raznih razloga, a najviše iz finansijskih razloga da urede prostor u kome žive po zakonu.
Odluku na koji način ćemo se opredeliti kada bude dan za glasanje ćemo doneti kada čujemo vaš stav gospodine ministre o našim amandmanima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Jovanović.

Uvaženi predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici ovim zakonom se uređuju posebni uslovi za upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, koji se koriste bez upotrebe dozvole na građevinskim zemljištu na kome je izgrađen.
Reč je o stambenim objektima namenjeni za porodično stanovanje, stambeno poslovnim objektima, vikend kućama, objektima namenjenim za obavljanje zanatske delatnosti, pomoćnim i ekonomskim objektima.
Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na objekte koji su izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata od javnog interesa i na objektima koji su izgrađeni u zoni zaštite kulturnog dobra, od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u listu svetske kulturne baštine.
Upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima se vrši na osnovu javnih i privatnih isprava koje su podobne za upis prava svojine na zemljištu i objektima u skladu sa odredbama ovog zakona, zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, osnove svojinsko pravnih odnosa i državni premer i katastar.
Ako vlasnik bespravno izgrađenog objekta je upisan kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je izgrađen taj bespravni objekat, organ nadležan za upis prava svojine jednim rešenjem upisuje pravo svojine na objektu i građevinskom zemljištu ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.
Ako je bespravno izgrađen objekat sagrađen na građevinskom zemljištu koji je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist nekog trećeg lica, fizičkog ili pravnog, jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine ili Republika Srbija, organ nadležan za upis prava svojine jednim rešenjem upisuje pravo svojine na objektu i građevinskom zemljištu pod objektom ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom.
Ako vlasnik bespravno izgrađenog objekta koji se koristi za porodično stanovanje ne poseduje dokaze, organ nadležan za upis prava svojine upisaće pravo svojine na objektu na osnovu najmanje dva dokaza. Upis prava svojine na bespravno izgrađenom objektu koji je izgrađen na katastarskoj parceli koja je u susvojini, odnosno sukorišćenju više lica, a na koji nije sprovedena parcelacija, izvršiće se uz podnošenje jednog od dokaza bez naknadne saglasnosti.
Upis prava svojine na objektu koji je izgrađen na osnovu građevinske dozvole, a za čije korišćenje nije izdata upotrebna dozvola do 11. septembra 2009. godine, može se izvršiti na osnovu pravosnažne građevinske dozvole, odnosno pravosnažnog rešenja kojim se menja građevinska dozvola usled promene investitora u skladu sa zakonom.
Ustavno-pravni osnov za donošenje ovog zakona nalazi se u odredbama člana 97. tačke 7, 12. i 17. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje određene odnose u organizaciji i korišćenju prostora, svojinske i obligacione odnose i druge odnose koji su od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
Zakonom će se urediti upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Tako se stvaraju uslovi za upis prava vlasništva bespravno izgrađenih objekata i pravna sigurnost u eventualnom prometu i obezbeđenje hipotekarnih kredita i slično.
Ovim bi investitori, odnosno vlasnici bespravno izgrađenih objekata, znatno uvećali tržišnu vrednost tih objekata i bili bi u potpunosti u skladu sa zakonom na pravno valjan način zaštićeni, s tim što bi imali mogućnost da započeti objekat legalizacije i pribavljanja građevinske dozvole, odnosno upotrebne dozvole nastave po važećim propisima. Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
Efekti ovog zakona. Ovim zakonom se, pre svega, obezbeđuje evidentiranje državne i upis prava svojine, promet i pravna sigurnost u poslovanju sa građevinskim zemljištem i objektima, kao i pojednostavljenje postupka i to za sve učesnike u oblasti koja se ovim zakonom uređuje.
Donošenjem ovog zakona treba da se stvori osnov za ostvarenje sledećih ciljeva: pojednostavljenje administrativne procedure smanjenjem broja dokaza koji se pribavljaju pred drugim posebnim organima i organizacijama, što istovremeno znači i skraćenje vremena potrebnog za ostvarenje ovog prava, preciziranje prava i obaveza učesnika u postupcima koji prethode upisu prava svojine na objektima, čime se izbegava procena nadležnih organa, smanjenje obima i vrste dokumentacije, čime se smanjuje vreme potrebno za ostvarivanje upisa prava svojine na bespravno izgrađenim objektima.
Predloženim zakonom se posredno ostvaruju i drugi ciljevi, čime se direktno doprinosi ekonomskom razvoju. Stvaraju se uslovi za pravnu sigurnost u prometu nepokretnosti, obezbeđenje odgovarajućih kredita i drugo.
Primenom ovog zakona neće se stvoriti nikakvi novi troškovi za građane, odnosno privredu. Ovim zakonom se stvara mogućnost za angažovanje novih privrednih subjekata na tržištu, čime se omogućava i tržišna konkurencija. Prema podacima kojima raspolaže Republički geodetski zavod, evidentirano je oko 1.300.000 objekata na teritoriji Republike Srbije, za koje nije izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola. Prema podacima, ukupno je predato oko 700.000 zahteva za legalizaciju.
Važećim zakonom se planira izgradnja i propisan je rok za podnošenje zahteva za legalizaciju, koji je po samom zakonu prekluzivan i koji je istekao 11. marta 2010. godine.
S obzirom na navedene podatke, zaključuje se da oko 500.000 vlasnika nije iskoristilo svoje zakonsko pravo i podnelo zahtev za legalizaciju, što je bio jedan od razloga za donošenje ovog zakona. Značaj upisa prava svojine je nesporan, kako za vlasnike bespravno izgrađenih objekata, tako i za Republiku Srbiju, jer će se promenom ovog zakona upisati u javne knjige najveći broj nepokretnosti izgrađenih bez građevinske dozvole.
Vlasnici bespravno izgrađenih objekata će na osnovu ovog zakona biti upisani kao vlasnici, što će im omogućiti ostvarenje nekih drugih prava vlasnika uknjiženih nepokretnosti, kao što je dobijanje kredita, veća cena nepokretnosti u slučaju prometa nepokretnosti, ali i mogućnost da u skladu sa zakonom dalje investiraju u svoj objekat, adaptacija, rekonstrukcija, sanacija i drugo. Naročito se ističe da nelegalni objekti ne mogu biti predmet energetske sanacije. Sa druge strane, Republika Srbija će imati u jednom kratkom roku skoro u potpunosti završenu svojinsku evidenciju, a preventivno se rešava i pitanje bespravne gradnje.
Što se tiče razloga za donošenje zakona po hitnom postupku, predloženim zakonom ostvaruju se uslovi za upis prava vlasništva bespravno izgrađenih objekata i time pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, odnosno odgovarajućih kredita i drugo. U uslovima ekonomske krize neophodno je njegovo hitno sprovođenje kako bi se stvorili uslovi za pojednostavljenje administrativnih postupaka i transparentnost u ostvarivanju prava u ovoj oblasti i otklonile štetne posledice bespravne gradnje u Republici. Stoga je neophodno da se ovaj zakon donese po hitnom postupku u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica po građane i privredu.
Prilikom usvajanja ovog zakona treba imati u vidu, a dugo sam u ovoj materiji, da predlog zakona koji propisuje upis prava svojine na objektima, odnosno delovima objekta koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, a ne obavezuju vlasnike bespravno izgrađenih objekata na plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, urušava se institut naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, jer jedinice lokalne samouprave više neće imati ili će imati mnogo manje sredstava za objekte komunalne infrastrukture i infrastrukturne projekte u naseljima sa nelegalnim objektima, voda, kanalizacija, saobraćajnice, škole i obdaništa.
Naime, članom 10. predloženog zakona predviđeno je da vlasnik bespravno izgrađenog objekta može u skladu sa zakonom u posebnom postupku pribaviti građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu i posle upisa prava svojine na bespravno izgrađenom objektu, ali ne obavezuje vlasnika da u određenom roku pribavi građevinsku dozvolu za koju je potrebno priložiti dokaz o uređivanju, odnosno u pogledu plaćanja naknade za uređivanje gradskog zemljišta, a koja predstavlja lokalni javni prihod.
Osim toga, primenom ovog zakona dovode se u neravnopravan položaj oni koji su platili naknadu za uređivanje gradskog zemljišta i to kako u redovnom postupku, tako i u postupku legalizacije, što narušava princip pravne sigurnosti građana, jer se time daje prednost bespravnim graditeljima koji su gradili na tuđem zemljištu u odnosu na vlasnike zemljišta, te samim tim bespravni graditelji su u povoljnijem položaju u odnosu na ostale investitore.
U članu 1. stav 2. predloženog zakona predviđeno je da se pravo svojine može upisati samo na objektima koji su namenjeni za stanovanje. Međutim, za stambeno-poslovne objekte trebalo bi precizno definisati da se upis svojine odnosi na stambeni prostor u okviru stambeno-poslovnog objekta, a ne na posebne delove u tim objektima, kako bi se izbegli problemi kod primene ovog zakona.
Poslanička grupa URS glasaće za ovaj zakon.

U ovom trenutku određujem redovnu pauzu u trajanju od sat vremena.
Sa radom nastavljamo u 14,30 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

 Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, svi se slažemo oko toga da je problem bespravne gradnje u Srbiji veliki i višedecenijski problem, koji uprkos brojnim pokušajima nije do danas rešen.
Zakon o planiranju i izgradnji, koji je donet 2003. godine, imao je dobru nameru da uvede red u oblasti izgradnje i uređenja naselja, ali nije dao neke značajnije rezultate. Iako je rok za podnošenje zahteva za legalizaciju po ovom zakonu bio i produžavan, podneto je svega 380.000 zahteva, a legalizovano oko 3% podnetih prijava.
Kršenje urbanističkog reda i Zakona je i dalje nastavljeno, tako da se broj nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji svake godine samo povećavao. Zakonom o planiranju i izgradnji, koji je donet septembra 2009. godine, bio je još jedan pokušaj da se reši problem bespravne gradnje.
Rok za podnošenje prijava za legalizaciju po ovom zakonu istekao je 11. marta 2010. godine. U tom roku zahteve za legalizaciju je podnelo oko 700.000 vlasnika bespravno izgrađenih objekata, od oko 1.400.000 za koliko se pretpostavlja da ih ima u Srbiji.
Mnogi od ovih zahteva nisu ni započeli postupak legalizacije, a samo 10% je došlo do krajnje tačke, odnosno do upisa vlasništva na svojim objektima nakon dobijanja građevinske i upotrebne dozvole. Razloge za malu zainteresovanost građana, treba tražiti, pre svega u činjenici što je legalizacija značajnije finansijsko opterećenje za građane, jer je po još uvek važećem Zakonu o planiranju i izgradnji uz zahtev, trebalo dostaviti i obimnu prateću dokumentaciju - situacioni plan, tehnički izveštaj o stanju objekata sa ucrtanom instalacijom, infrastrukturnom mrežom, projekat izveden od stanja, dokaz o plaćenim administrativnim taksama. Zatim, dokaz o plaćenoj naknadi za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za parcelu na kojoj je objekat sagrađen, što dodatno opterećuje građane, jer jako dobro znamo da u Srbiji postoji veliki broj parcela na kojima imovinsko-pravni odnosi nisu rešeni.
Polazeći od prakse država u regionu koje podstiču spajanje novih zakona o planiranju i izgradnji, sa mnogo jednostavnijom procedurom koja manje košta i kraće traje, čime se pruža još jedna prilika vlasnicima nelegalno izgrađenih objekata, da svoje vlasništvo na nepokretnostima upišu u katastar nepokretnosti.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za građevinarstvo i urbanizam predlažu poseban zakon, "leks specialis" o posebnim uslovima upisa vlasništva na objektima koji su izgrađeni bez građevinske i upotrebne dozvole. Ovaj zakon predstavlja vid svojinske evidencije, a ne legalizaciju objekata. To treba da imamo u vidu.
Cilj ovog zakona je da se bespravna gradnja stavi u zakonske okvire, da se konačno ustanovi tačna svojinska evidencija svih izgrađenih objekata u Srbiji, uspostavi pravni poredak u ovoj oblasti, kako bismo mogli da dostignemo evropske standarde. U protivnom, Srbija će teško funkcionisati sa nerešenom evidencijom u vreme kada Evropa počinje sa korišćenjem katastarskog satelita, na osnovu kojeg će se moći dobiti podaci za svaku parcelu u svakoj zemlji.
Takođe, ovim zakonom treba da se obezbedi i pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, da se vlasnicima nekretnina omogući da upisom vlasništva nad svojim nepokretnostima mogu nesmetano da ih otuđuju, podižu kredite, upisuju hipoteke, čime će se povećati vrednost njihovih nekretnina.
Problem nelegalno izgrađenih objekata je i prepreka bržem ekonomskom razvoju Srbije, jer je Srbija zbog velikog broja nelegalnih objekata okarakterisana kao zemlja u kojoj nije dobro ulagati.
Ovaj predlog zakona je još jedna u nizu mera koju Vlada Republike Srbije pokreće za podsticanje ulaganja i formiranje pozitivnog okruženja za investiranje u Srbiji. Zakon predviđa da se u katastar nepokretnosti mogu upisati objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, i to posebni delovi objekata predviđenih za stanovanje, porodične kuće, vikendice, zanatske radionice, pomoćni i ekonomski objekti.
Kada je u pitanju 11. septembar 2009. godine, kao rok izgradnje objekata na kojima se može upisati vlasništvo na nepokretnostima, predlažem da ovim zakonom budu obuhvaćeni svi objekti izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Na taj način smatram da bi se postigao pun efekat ovog zakona. U suprotnom se postavlja pitanje – šta raditi sa objektima koji su izgrađeni od 2009. godine pa do danas, kojih ima 300.000 u Srbiji? Da li nakon izvesnog vremena ponovo donositi neki zakon koji će rešiti ovaj problem, ili rušiti ove objekte, za šta smatram da niko u ovoj skupštini to ne bi podržao?
Takođe smatram da bi zakonom trebalo predvideti maksimalnu kvadraturu, u zavisnosti od namene objekta, obzirom da bi institut upisa prava svojine prvenstveno trebalo da bude usmereno na socijalno ugroženi sloj građana, koji su objekte zidali radi rešavanja stambenih pitanja i življenja u tim nekretninama, a ne radi sticanja dobiti ili biznisa. U vezi sa ovim, poslanička grupa SPS će podneti amandmane.
Zakon ne dozvoljava da se knjiže objekti koji ne mogu biti legalizovani, objekti koji su izgrađeni na javnim površinama, na raskrsnicama, u zonama privrednog i kulturnog dobra. Odredbe zakona se takođe neće primenjivati ni na ugostiteljske, trgovinske, privredne i ostale javne objekte, koji će morati da prođu redovnu proceduru legalizacije.
Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole je definisao dokaze na osnovu kojih se može upisati pravo svojine na objektu i zemljištu, sa tom razlikom, kada su u pitanju objekti koji su građani na zemljištu na kojima vlasnik bespravno izgrađenog objekta ima korisništvo, koji su zidani na tuđem zemljištu, i razliku između objekata koji je vlasnik zidao za zadovoljavanje porodičnih, odnosno stambenih potreba.
Tu su predviđeni članom 4, a stav 5. propisao je pet dokaza koje treba dostaviti uz zahtev za upis prava svojine, rešenje poreskog organa za plaćanje poreza na imovinu, dokaz o plaćanju električne energije, komunalnih usluga, potvrdu mesne zajednice da je objekat izgrađen i kada je izgrađen i obaveštenje nadležnog organa uprave da je legalizacije predmetnog objekta dozvoljena.
Kada je u pitanju potvrda mesne zajednice imala bih sugestiju – da se obaveza potvrđivanja dokaza o postojanju objekta ne poverava mesnim zajednicama kojima se po zakonu ovo ovlašćenje ne može poveriti. Adekvatnije rešenje bi bilo da je to dokaz nadležnog organa lokalne samouprave, građevinske inspekcije, Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove ili drugi organ sa sličnim ovlašćenjima. Mesne zajednice ne treba dovoditi u situaciju da izdaju dokumenta iz kojih proističe odgovornost, a da oni za to nisu stručno osposobljeni. Osim toga ovakvo rešenje može dovesti do niza zloupotreba.
Inače, ovaj član zakona, koji se odnosi na dokazivanje vlasništva, izazvao je dosta polemike u javnosti, ali je svakako dobar način za one savesne vlasnike bespravno izgrađenih objekata. Kažem, savesne vlasnike bespravno izgrađenih objekata, jer verujte da i takvih ima, a to su oni koji su kupili kuću ili stan, ali nemaju ugovor o kupoprodaji, koji je overen u sudu, ili su kupili zemljište i takođe nemaju ugovor o kupoprodaji ili neki drugi dokaz o vlasništvu, jer prodavac nije dostupan, nije živ ili nema naslednika, a kupac ili kupčev naslednik je, što je čest slučaj, kasnije izgradio nelegalni objekat, jer za legalni zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa nije mogao dobiti dozvolu, a sve vreme dok je u tom objektu porodično stanovao, plaćao je sve dažbine poput struje, poreza i ostalih računa. Ne postoji drugi način osim sudskih procesom, koji se često izbegava i demotiviše da se ovakvi slučajevi reše.
Ovo je bio i najveći problem sa kojim smo se susretali u postupku legalizacije, gde imovina ne može da se reši, jer vlasnik bespravnog objekta ne može da donese dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za parcelu na kojoj je gradio objekat, što je Zakon o planiranju i izgradnji članom 193. predviđao.
Ovim predlogom zakona predviđen je upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima bez dostavljanja dokaza da je investitor vlasnik bespravno izgrađenog objekta regulisao naknadu za uređenje gradskog-građevinskog zemljišta, što je inače uslov i prilikom dobijanja dozvole i prilikom legalizacije. Kako ovim zakonom plaćanje naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta nije uslov za upis prava svojine, a s obzirom na socijalni status lica koja su gradila objekte bez dozvole, smatram da prilikom utuđenja nepokretnosti treba da bude izmirena obaveza prema jedinici lokalne samouprave.
Član 4. ovog zakona je ključan i on je ustvari najbitniji deo zakona. Osnovna bazna volja predlagača zakona je da sama činjenica postojanja bespravno izgrađenog objekta na tuđem zemljištu jeste osnov za upis prava svojine bespravnog graditelja i upis prava svojine na zemljištu ispod objekta uz plaćanje nadoknade po propisima kojima se uređuje eksproprijacija, kao i obaveza vlasnika bespravno izgrađenog objekta da mu se odredi zemljište koje mu je potrebno za redovnu upotrebu, a za koje će platiti nadoknadu po tržišnoj ceni.
Smatram da je potrebno na drugi način, ovim zakonskim predlogom ili pravilnikom ili nekim podzakonskim aktom, urediti sticanje prava svojine na zemljištu ispod objekta i zemljištu koje je potrebno za redovnu upotrebu objekta tako što bi se upis prava svojine odložio do rešavanja imovinsko pravnih odnosa sa vlasnikom zemljišta i predvideti odgovarajući rok za to. Time bi se, istovremeno, štitila prava upisanih vlasnika na zemljištu.
Ono što je dobro jeste da član 9. pravi razliku između upisa vlasništva na objektima, koji su upisani na osnovu ovog zakona, i objekata koji su upisani na osnovu građevinske i upotrebne dozvole, time što se stavlja zabeleška na osnovu čega su objekti upisani.
Zakon je dosta pojednostavio proceduru. Oni koji su po ranije važećim propisima podneli zahteve za legalizaciju neće morati to ponovo da čine, već u nadležnosti službe u roku od 90 dana da te zahteve prosledi katastru nepokretnosti.
Pri tome, skrećem pažnju da je rok od 90 dana kratak, kao i na opterećenje katastra i nedovoljnu opremljenost za ažurno sprovođenje postupaka upisa prava svojine po osnovu ovog zakona. Kako se radi o ogromnom broju predmeta i relativno kratkim rokovima, biće potrebno dodatno kadrovsko i tehničko opremanje katastarskih službi. U protivnom bi moglo da dođe do zagušenja ove službe ogromnim brojem predmeta, što bi izazvalo nezadovoljstvo građana, a umanjilo efekte ovog zakona.
Član 13. bi trebalo da bude precizniji u onom delu koji se odnosi na vlasnike bespravno izgrađenih objekata, a koji nisu podneli zahteve prema ranijim propisima, već imaju ostavljen rok od godinu dana da podnesu nove prijave za upis svojine na svojim objektima. Ovde se nameću dva pitanja.
Prvo, da li stranke koje podnesu zahtev za upis prava svojine, po ovom zakonu, imaju pravo da nakon upisa legalizuju svoje objekte, s obzirom da po ranijem zahtevu nisu podnele zahtev za legalizaciju?
Drugo, ono što je nejasno i što će, verovatno, stvoriti probleme u praksi je to – na koji način će se rešiti problem priključaka nelegalno izgrađenih objekata na elektro, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, s obzirom da Zakon o planiranju i izgradnji, koji još uvek važi, članom 199. predviđa da se na navedene mreže mogu priključiti samo oni objekti koji su podneli zahteve za legalizaciju? Dakle, kako omogućiti priključenje objekata koji budu uknjiženi u katastru nepokretnosti, a ne nastave postupak legalizacije? Da li će se zahtev za upis prava po ovom zakonu smatrati i zahtevom na osnovu kojeg će vlasnici moći da nastave postupak legalizacije?
Pored svih pozitivnih efekata koji će primenom ovog zakona nastati za vlasnike bespravno izgrađenih objekta i svih pozitivnih efekata koji će primena ovog zakona imati na državu, kao i pored svih nedostataka koje ovaj zakon sadrži, u praksi će, sigurna sam, najznačajniji efekat pokazati sprečavanje prevara na tržištu nekretninama, gde je dolazilo do više prodaja istih nekretnina, jer nije postojala evidencija nepokretnosti i nije postojala mogućnost da se sve prethodne prodaje ubeleže.
Poslanička grupa SPS podnela je određeni broj amandmana za koje se nadam da će otkloniti nedostatke i propuste ovog predloga zakona. O tome smo raspravljali i na resornom odboru i došli do konkretnih i konstruktivnih predloga i zaključaka koji će dati odgovore na mnoga pitanja i rešiti zaista velike nedoumice, koje svi mi u pojedinim delovima zakona imamo.
Poslanička grupa SPS će svakako podržati u danu za glasanje ovaj Predlog zakona o posebnim uslovima za upis objekata bez građevinske i upotrebne dozvole, jer država konačno mora da uredi vlasničku evidenciju. Očekujemo da efekti ovog zakona budu višestruko pozitivni, počev od pojednostavljenja procedure, skraćenja vremena, rešavanja problema i smanjenja troškova potrebnih za upis vlasništva na nepokretnostima, kao i povećanu mogućnost za vlasnike nelegalno izgrađenih objekata da legalno učestvuju u prometu nepokretnosti na tržištu nekretninama.
Katastarska legalizacija treba da bude završena do kraja 2014. godine, dokle će ovaj zakon i biti na snazi. Neka ovaj zakon bude prvi korak ka trajnom rešavanju građevinskog haosa u Srbiji. Usvajanjem ovog zakona država bi trebalo da konačno napravi rez, posle kojeg će se sprečiti divlja gradnja, bilo kada i bilo gde. Hvala.