Zahvaljujem.
Vreme na raspolaganju predsednika, odnosno predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.
Molim vas, prijavite se. Izvolite.

Na početku odmah da kažem da će SPS podržati sve ove sporazume i dogovore koji su predviđeni u ovom dnevnom redu kada je reč o Sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu i Ruskoj Federaciji. Moram odmah da kažem da kada je reč o ovom prvom sporazumu da je ministar rekao da su to lični odnosi. Mislim da su važni lični odnosi i često imamo negativan odnos prema ličnim odnosima naročito kada su u državnom interesu. Šta je drugo nego lični odnosi koji daju nekada veliki impuls da se ovaj projekat ubrza. Zašto ovo kažem? Zato što imamo i ruski kredit koji se tri godine gomba po Vladi, između Ruske Federacije i Srbije i konačno je danas pred parlamentom.
Ukoliko se ne varam, kada je reč o razgovorima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima onda je to nešto manje od tri meseca. Od dolaska princa je manje od tri meseca. Želim odmah da pohvalim tu ekspeditivnost od početka razgovora do sprovođenja svih onih procedura koje su bile neophodne u Vladi i parlamentu da se što pre krene u realizaciju ovih sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ovde je bilo dosta reči o poljoprivredi, šta to donosi, šta odnosi, ko će kome da donese, pa čak i ta primedba da je bolje da je to išlo na tender. Oni bi podržali. Nažalost, većinu privatizacija smo uradili preko tendera i većina je neuspešna. Mnogo je važnije kada znate sa kim razgovarate i kada postignete državni interes za taj projekat, nego kada ne znate ko će se pojaviti na nekom poslu i početnom cenom postigne neki efekat, a na kraju ništa.
Kada je reč o realizaciji, u nekim od ovih kombinata sam bio i znam u kakvom su stanju, znam u kakvom su stanju danas finansijskom, čak uz tu famoznu rečenicu da su u restrukturiranju pa ne duguju nikome ništa, tačnije rečeno ne izvršavaju prethodne obaveze. Znamo koliko je bilo radnika pre nego što su ušli u restrukturiranje, a koliko je danas, i kolika je bila proizvodnja pre, a koliko danas. Sva ova preduzeća su objektivno u teškoj poziciji. Kada bi se ukinuo status restrukturiranja oni bi trebali da vraćaju neke prethodne dugove i svi bi bez dileme otišli u stečaj. Ali, ja ovde vidim jednu drugu šansu ne samo time što će se ovih 14.000 hektara staviti u funkciju. Ovih 14.000 hektara, duboko sam uveren i delim optimizam ministra Dinkića, uostalom onaj ko nije optimista ne treba ovaj posao ni da radi, jer ne bi trebao ni da ga predloži ako ne veruje da će biti izuzetno uspešan, duboko verujem će biti ne samo kada je reč o ceni zakupa, nego i o ulaganju u samu poljoprivrednu proizvodnju, da to treba da budu ogledna polja, da pokažu u stvari šta zemljište u Srbiji, šta poljoprivreda u Srbiji kada je reč o određenim usevima, koji se budu ovde proizvodili, može da donese. Mislim da oni treba da budu podsticaj drugim kombinatima i domaćinstvima da postignu taj efekat koji će se na ovim poljima postići.
Duboko verujem sa ovim ciframa koje su predviđene za ulaganje u ovim parcelama da će se to postići za jedno dve ili tri godine i da ćemo na taj način razgovarati ovde. Uostalom, da budemo iskreni, svi mi pričamo o tome da li se dovoljno daje u poljoprivredu ili ne, ali da bi se jedan hektar priveo nameni, navodnjavanje i odvodnjavanje, stvaranje dobrog zasada na tom prostoru, najmanje 50.000 hektara treba da se privede nameni, pa kada izračunamo ovu količinu onda ćemo shvatiti koliko je potrebno da se uloži.
Zamrle zemljoradničke zadruge su nekada bili centri za otkup poljoprivrednih proizvoda. U Srbiji faktički dobijamo jedno mesto ili ozbiljnu kompaniju koja će otkupljivati i druge poljoprivredne proizvode u Srbiji i time vršiti izvoz iz naše zemlje u Emirate. Rekao bih da je isto tako ili možda još važnije kada je reč o odbrani ovaj sporazum ili kada je reč o ulaganju u razvoj naoružanja u Srbiji. Srbija i danas izvozi dosta naoružanja. Bili smo jedna od zemalja koja je izvozila visoko tehnološke delove za naoružanje na tom prostoru u tom delu sveta, ako to tako mogu da kažem, da ne nabrajam sve zemlje. Mislim da to u stvari treba da podstakne naučni potencijal iz ove oblasti i da sačuvamo bar onaj broj inženjera koji su radili na ovim projektima, a da otvorimo i prostor za obučavanje novih inženjera. Zato SPS duboko veruje da ovih nekoliko sporazuma sa Emiratima može da otvori jednu ozbiljnu šansu za razvoj Srbije.
Kada je reč o ruskom kreditu i kuvajtskom, kuvajtski kredit od 25 miliona evra odnosno 10 miliona dinara, zavisi od kursa koliki će biti, rešava nekoliko stvari. Samo da podsetim da je Prokop počeo da se gradi 1977. godine. Više od 35 godina smo faktički u fazi gradnje Prokopa. On se delimično koristi. Kada kažem da se delimično koristi, njegova funkcija je najviše vezana za "BG Voz" i "Beovoz" i to nije mala funkcija. Trenutno dnevno kroz Prokop prođe, odnosno u prošloj godini su levom i desnom stranom od Pančevačkog mosta do Batajnice i nazad na tom delu pruge prošlo oko 15 miliona putnika. To je ono što je potencijal svih tih tunela koji su u Beogradu napravljeni. To je više od 10 kilometara podzemne železnice u Beogradu ili 20 kilometara pruge. Kada bi se sutra otvorio metro sa 20 kilometara pruge svi bismo se duboko radovali. Ovo je neka vrsta metroa.
Sa ovih 25 miliona pored ovih četiri koloseka koji trenutno postoje završiće se još četiri od predviđenih 10. Prvi i drugi se ne završavaju ovim kreditom. Od ovog kredita se obezbeđuju svi materijali koji su potrebni za funkcionisanje, šine i pragovi, sve što je potrebno za prvi i drugi kolosek. U razgovorima sa Razvojnim fondom Kuvajta jasno je da su spremni za drugu fazu koja je otprilike negde u ovom iznosu. Neophodno je završiti celu ploču do kvote 105 koja otvara prostor za izgradnju prvog i drugog koloseka. Ovim bi se faktički kompletirao Prokop ispod kvote 105. Odmah da kažem kada je reč o toj famoznoj kvoti 105 u materijalima piše 37.000 železničke stanice ili bolje reći prostora. To je projekat iz 1977. godine. To niko više ne pominje. U krajnjem slučaju, taj projekat je stavljen ad akta. Koliko će biti kvadrata na toj ploči zavisi od investitora, ovakvog nekog investitora kao što smo pričali malo pre kada je reč o Emiratima, kada je reč o Generalštabu i slično. Da li će biti 120 ili 150 ili 180 hiljada kvadratnih metara, koliko je moguće na ploči od pet hektara iznad kvote 105 iznad Železničke stanice Prokop, to je stvar investitora, stvar grada. Od toga bi Grad Beograd trebao da ima najviše koristi, a samim tim i Republika Srbija. Da li će biti šoping centra, tunela ili šta već, to je već stvar Republike i grada da dođu do jednog ozbiljnog investitora. Time bi se taj deo železničke stanice u potpunosti kompletirao uz pristupne puteve koji su za to neophodni.
Samo da kažem da je za završetak Prokopa potrebna dodatna investicija, ne mnogo velika, a to je tzv. tehničko-putnička stanica Zemun i time tj. završetkom tehničko-putničke stanice Zemun, od 29 miliona evra, otvara se prostor za evropolist, silaženje Beograda na Savu, zovite kako god hoćete, neki ga zovu savski amfiteatar, najmanje je bitno. Otvara se prostor od 87 hektara pored same Save u centru Beograda za izgradnju ozbiljnog dela grada.
Zašto je to neophodno? Da bi se tehnička priprema voza izvršila, da bi se sredili vozovi za polazak. Oni koji polaze sa "Prokopa" u sutrašnjem nekom polasku, kada se ovaj deo posla završi, oni bi dolazili iz tehničko-putničke stanice "Zemun". Sada postoji deo koji je za BG voz u Zemunu deo koji se odnosi na tehničku pripremu vozova i jasno govori da kroz "Prokop", ukoliko bi se ovi projekti završili, duboko sam uveren, a to je vezano i za ruski kredit, kada je reč o Pančevu, izgradnji drugog koloseka pančevački most – Pančevo iz ruskog kredita, da bi mi za par godina mogli u "Prokopu" da kažemo da je prošlo preko 30 – 40 miliona putnika, što bi u značajnoj meri rešilo ekologiju Beograda, rešilo zagađenost Beograda, rasteretilo Beograd velikog broja autobusa.
Ako smo mi, samo da napravim poređenje, pre nego što je potpisan ugovor sa Beogradom oko uvođenja BG voza, 105 polazaka dnevno, ako smo imali 2009. godine u Beogradu sa Beovozom ukupno tri miliona preveženih putnika, sad skoro 15 miliona. To govori da je stalnost i učestalost, dobra pruga, dobar voz će ljude vratiti i dovesti kao najbolje, kao najudobnije i najjeftinije prevozno sredstvo. Naravno, da bi taj BG voz išao do Pančeva, neophodno je da Pančevo prihvati ono što i Beograd, a što će proisteći iz novog zakona o železnici, obavezan javni prevoz kada je reč o … (ne razume se). Zato je potpuno jasno, i ne samo kada je reč o aranžmanu, potrebe železnice za završetak ovog projekta, nego je reč o ceni kredita, uslovima kredita, i onaj kuvajtski, i ovaj kredit iz Emirata su izuzetno važni.
Kada je reč o ruskom kreditu, već tri godine razgovaramo, građani Srbije pitaju – eto, potpisan je sporazum, dogovoreno je oko realizacije ruskog kredita ovih 800 miliona dolara, ne evra. Sto miliona od tih 800 miliona je predviđeno za nabavku dizel motornih vozova. Imajući u vidu da je po prethodnom nekom tenderu obezbeđeno 12 dizel motornih vozova od ruske kompanije po euro filminom kreditu, jasno je da sada dobro dođe, jer će sada isti vozovi biti namenjeni za one relacije na prugama Srbije koje nisu elektrificirane, na žalost značajniji broj pruga u Srbiji nije elektrificiran. Ostalih 700 miliona je namenjeno, odnosno 52 miliona dolara je namenjeno za drugi kolosek i rekonstrukciju potojećeg koloseka Pančevački most – Pančevo. Za ovih šest deonica, 111 km Beograd – Niš.
Odmah da kažem jedan podatak koji sam čuo ovde po jednom drugom pitanju, a to je da je prošle godine uvedeno na 400 km laganih vožnji. To je u tehničkom smislu tačno, ali istovremeno u drugoj rečenici kaže da je ukinuto 395 km laganih vožnji. Kada uvedete 10 km laganu vožnju, to je preventivna stvar, jer u svakom trenutku tehnička služba utvrđuje da to ne može da ide brže, ali isto tako na drugom delu deonice pruga se mora sanirati. To nije kao kada bismo svake godine sabirali koliko kilometara se uvede, a ne sabiramo ono koliko je ukinuto. Onda ispada da ni na jednoj pruzi vozovi ne mogu, jeste ne postoji više pruge.
Naravno, Beograd-Bar, projektovana pruga Beograd-Bar po projektovanoj brzini voz bi trebalo da ide od Beograda do Bara šest sati i 42 minuta. On trenutno po postojećoj brzini pruge, a ne brzini voza, putuje preko 13,5 sati. Znači, 13,5 sati mu je sadašnji red vožnje zbog suštine pruge. Zato je i jedna i druga pruga, Koridor 10, Koridor 11, Beograd-Bar izuzetno važni kako bi se ovim kreditom uradila rekonstrukcija. I jedna i druga pruga su elektrificirane, imajući u vidu da je prošle nedelje potpisan ugovor po EBRD kreditu o nabavci 21 elektromotornog voza, što bi faktički na ovim prugama trebalo da se kreće. Time se obezbeđuju uslovi da železnica u narednih tri, četiri, pet godina može ozbiljnije da napravi jedan iskorak.
Kada je reč o ovoj dilemi, koja se ovde često pojavljuje, Valjevo-Loznica ili Pazova-Novi Sad. I jedna i druga pruga su potrebne. Valjevo-Loznica se gradi ispred svakog rata. Ona je naravno potrebna. Srbiji je neophodno da se Koridor 10 što pre završi, ali da budem potpuno iskren i danas kada bismo imali na raspolaganju sredstva Srbija ne bi mogla ili železnica ne bi mogla da radi prugu Pazova-Novi Sad, jer nije završen generalni projekat. Nije završen čak i u nekim tehničkim elementima, kada je reč o tome da li jedna opština može u krajnjem slučaju da zaustavi takve kapitalne objekte, da li će ići nadvožnjak iznad Sremskih Karlovaca ili će ići tunel i slično. Mislim da to treba da bude državni projekat, a ne stvar jedne lokalne samouprave koja odlaže završetak tog projekta izgradnje pruge Pazova-Novi Sad.
Dobićemo najnoviji most koji se radi uz pomoć EU, a nećemo doći u poziciju da smo završili projekat Pazova-Novi Sad zbog tih detalja. Ta nova pruga se dobrim delom izmešta iz postojećeg koloseka i ide preko Fruške Gore pravo u Novi Sad. Sa tom prugom Beograd i Novi Sad biće udaljeni 35 minuta ili tačnije rečeno onoliko koliko se sada putuje od Batajnice do Pančevačkog mosta, a to je 35 minuta na toj deonici.
Potpuno sam siguran, čak iako ovaj kredit ide ili ako ovaj kredit bude ostao, što bi rekli u Vladi, opredelilo na Valjevo-Loznica, da je Evropska banka za obnovu i razvoj zainteresovana za ovu prugu Pazova-Novi Sad. Bitno je da Srbija obezbedi sredstva i da reši pitanja kada je reč o projektu Pazova-Novi Sad i duboko verujem da će se to brzo naći u parlamentu kako bi se taj deo posla završio. Srbiji je mnogo važno da završi projekat i da završi prugu, rekonstrukciju i izgradnju nove pruge Subotica-Beograd-Niš zato što se paralelno radi Koridor 4 preko Rumunije i Bugarske, kako Srbiju ne bi i teretni saobraćaj, i putnički saobraćaj zaobišao kada je reč o onoj najvažnijoj trasi, a to je Turska, Evropa. Najveća količina robe iz Evrope ide prema Turskoj, prema lukama u Turskoj i iz Turske prema Evropi. Zato je Koridor 10 važan i stalno se pominje kao da železnice ne voze robu.
U odnosu na prošlu godinu 20% u januaru je veći prenos kargo transporta nego prošle godine, a to je ono na šta gospodin ministar optimistički, to podržavam, jer tako jedino ministar može i da funkcioniše i da govori da će biti porast bruto nacionalnog dohotka. To se odmah odražava na transport na železnici. Ako stane Sartid, to je 18% manje prevoza na železnici. Ako radi Sartid ili Železara u Smederevu, to je 18% veći prihod. Kada je krenula "Zastava", to je preko 20% veći prihod na železnici. Prema tome, železnica uvek vozi 50% od onoga što se proizvede u Srbiji. Ona će to uvek raditi. Smanjenje prevoza znači da je bilo smanjenja proizvodnje.
Zato SPS stoji iza ovih zakona i sporazuma u ovom paketu, jer duboko verujemo da je ovo jedna ozbiljna razvojna šansa Srbije, a naročito taj stav da nismo ideološki zaslepljeni da tražimo sredstva samo na jednom mestu, pa i ako ih tamo nema, nego tamo gde ih ima: Turska, Rusija, Kina. Znam, slušao sam u ovom parlamentu šta se pričalo o našoj saradnji, pre 2000. godine, sa Kinom, ali posle … to je u stvari laž, a ne ono što smo malo pre čuli, a onda vidimo da onaj ko ima sredstva plasira i traži svoj interes. Nadam se da će oni, koji plasiraju sredstva ovde, imati svoj interes, ali pre svega Srbija će imati interes. Zato podržavamo ove sporazume i zakone. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Poštovani narodni poslanici, ministre Dinkiću, mi imamo pred nama nekoliko sporazuma koji u svojoj suštini i detaljima, ako hoćete, mnogi od njih imaju podršku DS. Mislim da u tom smislu, zaista, u ovoj skupštini ne treba da postoje stranačke razlike, ako se kroz sporazume, koje ste doneli u Skupštini, koje branite, donosi realna dobrobit za naše građane i našu privredu, koja je u jako teškom stanju.
Međutim, ono što je činjenica, da postoji izvesna senka koja postoji na nekim od ovih sporazuma, na koje smo mi, kao DS i kao građani u ovoj zemlji, dužni da ukažemo, uz naravno ogradu, da mi, dakle, DS nije protiv stranih ulaganja i nije protiv investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, konkretno iz kompanije "Al Dahra".
Međutim, činjenice su sledeće. Ova Vlada je, kao što vi vrlo dobro znate, kroz jedan duži period najavljivala veliki broj investicija, kao što isto tako dobro znate, taj broj investicija ostao je vrlo nizak. Naime, građani treba da znaju da su strane investicije u državu Srbiju skoro ravne nuli i da iz tog razloga mi imamo ovu situaciju, da se jedan strani ulagač, bez obzira na ugled koji ste vi ovde elaborirali, bez obzira na raspoloživi kapital, maksimalnom medijskom kampanjom predstavlja kao, maltene, apsolutni rešitelj svih naših problema. I vi i mi vrlo dobro znamo da to nije tačno. Zbog toga je činjenica, poštovani građani i poštovani narodni poslanici, da investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, na žalost građana Srbije, u ovom trenutku predstavlja jedinu značajnu stranu investiciju u najavi.
Ono što je problematično u samom sporazumu, mogu samo da kažem da je veoma čudno da se pravi sporazum i da stavimo na stranu situaciju u kojoj se izbegava tender zato što je nekada potrebno uraditi stvari na državnom nivou, vi znate da su to radile i prethodne vlade. Nekada je važno ući u takav vid dogovaranja koji ima najviši državni okvir, ali to se uglavnom radi kada su u pitanju zaista strateški projekti, kada su iznosi zaista od velikog značaja za našu privredu i građane.
Mi imamo ovde, u okviru ovog sporazuma koji se zove Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između naše Vlade i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Suština je u članu 3, da se saradnja u oblasti poljoprivrede, tu se taksativno nabrajaju polja delovanja, polja saradnje, koja su, naravno, vrlo opšte postavljena. U podtački 2. člana 3. kaže se – da će se u cilju investiranja u razvoj poljoprivredne proizvodnje i modernizacije postojeće poljoprivredne infrastrukture, za koju se svi slažemo da je u jako lošem stanju, Republika Srbija je spremna da vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koju predloži Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata, ponudi imovinu u poljoprivrednim kompanijama.
Znam, gospodine Dinkiću, da vi imate iskustava, ako hoćete, i u sagledavanju i seciranju različitih sporazuma koje je ova država u prošlosti zaključivala, ali siguran sam da ćete se složiti da je ovo prilično redak, da kažem, neuobičajen slučaj. Naime, ne postoji kantar, niti instrument pomoću kojeg možete izmeriti koja je to vodeća kompanija, a da ne spomenete o kome se konkretno radi.
Ono što su svakako naše druge dve zamerke na sam tekst, to je da su u ovom tekstu stvari, kao što ste sada čuli, postavljene izuzetno široko. Dakle, nema nikakvih ograničenja, ni vremenskih, nema nikakvih ograničenja ni u polju obima vrednosti posla i onoga šta se konkretno dogovara sa Emiratima.
Dakle, građani treba da znaju da se kroz ovaj sporazum apriori pro futuro, dakle, za budućnost daje mogućnost da se sve završi na polju poljoprivrede, šta to bude hteo ulagač iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Složićete se, kao ekonomista i kao čovek koji se ovim dugo bavi, da je to vrlo, vrlo čudna stvar, najblaže rečeno, i da bi bio red da postoji bar neka ograda koja bi mogla da kaže konkretno za koje kombinate, konkretno za koje zemljište itd.
Druga zamerka, da ne bih išao previše u detalje, jeste da ovde ne postoji biznis plan koji je dat na uvid Skupštini Srbije i građanima Srbije, dakle javnosti. Mi zbog toga ne znamo, gospodine Dinkiću, šta će biti sa zaposlenima na mestima na koje Al Dahra treba da dođe i uloži svoja sredstva, osim intervjua koji će obaviti. Ne znamo koliko hektara, ovde čujemo 14.000, ali ako sam dobro razumeo kolege, niste to potvrdili. Ne znamo kolike će im biti plate, koliko će radnici biti zaštićeni. Slažem se da ni sada situacija nije sjajna u tim kombinatima, ali mislim da bi red bio da građani Srbije znaju šta će ulagač da uradi na polju socijalne zaštite i zaštite zaposlenih.
Naravno da je problematično što je prvo bio predugovor pa posle sporazum koji to potvrđuje. Naravno da su ove odredbe sporne koje sam citirao. Naravno, mi očekujemo da čujemo vaš odgovor na pitanje koje ste dali, ne vi lično, ali koje je dala SNS, da ćemo mi, kao država Srbija, imati daleko veći obim direktnih stranih investicija u Srbiju. Podsetiću vas da su građani Srbije čuli da će biti uloženo 100 milijardi evra, deset milijardi godišnje. Današnji obimi stranih ulaganja, koliko znam, je upravo najava Al Dahrinih 300 ili 400 miliona evra. Zbog čega ta buka? Zbog čega te medijske najave? Zbog čega, kada je sigurno, sudeći po obećanjima vladajuće koalicije, a najviše SNS, ne gine nam deset milijardi godišnje?
Moje pitanje je – gde je kancelarija za brze odgovore, na koju mogu da postavim pitanje, ako vi ne možete da odgovorite, ministre Dinkiću, za deset milijardi ove godine? Gde je investicija "Er basa", koja je najavljivana u prethodnoj kampanji? Mislim da je nelogično, ministre, da vi budete ovde čovek koji sada brani ove sporazume, koji u svojoj suštini ne mogu biti štetni po građane Srbije, a naročito ako se vodi računa o nekim stvarima na koje smo mi ukazali.
Ima tu niz stvari koje su u pokrajini Vojvodini lepo primetili, a koje se tiču ugrožavanja ustavnih prava građana. Tu se ugrožava i pravo građana na imovinu i pravo na rad i pravo na pokrajinsku autonomiju i povređen poseban režim dobara i poseban status dobara od javnog interesa itd, ali neću da ulazim u detalje. To je stvar Ustavnog suda.
Mene samo zanima da li je postojala mogućnost, s obzirom da ste upoznati sa pregovorima sa Al Dahrom, da se ove odredbe malo preciziraju, a ne da se u samom sporazumu kaže – nema ograničenja, na polju poljoprivrede sve, i levo i desno i pravo i nazad, kako god hoćete? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje je – gde je taj biznis plan? Kako građani Srbije i poslanici Skupštine da znaju sa čime Al Dahra dolazi, šta će biti sa zaposlenima konkretno, kakva će im biti primanja, kakva socijalna zaštita, zdravstvene i sve ostalo? Jedino što znamo je, to ne može niko da nam zameri što pitamo, da će biti organizovan intervju sa sadašnjim zaposlenima, nakon čega će se odlučiti ko će od zaposlenih ostati na radnom mestu. Ispravite me ako grešim.
Složićete se da građani Srbije, naročito zaposleni, treba da znaju kakva ih sudbina očekuje. Naravno, ako ovo nije prodaja zemlje, ako nije davanje u zakup, onda nam objasnite šta je ovo. Dakle, koja je to kategorija koja označava ovaj pravni posao koji se sporazumom potvrđuje? Mislim da smo, ministre Dinkiću, jako puno slušali o čarobnom štapiću koji dolazi u Srbiju da reši sve naše ekonomske probleme.
Mislim da su građani previše slušali o nečemu kroz šta se predstavljalo isključivo kroz interpretaciju stranaka na vlasti. Mi sada postavljamo konkretna pitanja, na koja sam siguran da ćete vi dati odgovor. Ono što sam takođe siguran je da je velika sramota vladajuće koalicije što ima slovima jednu značajnu stranu investiciju, u ovom trenutku Republiku Srbiju. Ta loša vlada u kojoj ste svi bili član, gospodine Dinkiću, imala je prošle godine preko dve milijarde direktnih stranih investicija. Vi znate da je to tačno. Mi se sada radujemo, uz sve poštovanje prema Al Dahri i uz sve poštovanje prema ovim sporazumima, koji u svojoj suštini jesu prihvatljivi za DS.
Pitam vas, kako je moguće da vi građanima Srbije uporno prodajete rok za sveću i pričate od 200 do 400 miliona kao poslu veka? A brojevi su mali, rešavanje problema nije dovoljno. Ne znamo taj biznis plan, ne znamo šta će se proizvoditi, gde će se plasirati, slušamo razne čaršijske priče, gospodine Dinkiću, vi znate o lucerki, o izvozu u Bugarsku i Rumuniju, nemam pojma ni ja gde, o baliranju. Dakle, mislim da je red da građani Srbije znaju malo više detalja oko svega ovoga.
Što se tiče, odbrambenog sporazuma imamo samo jedno pitanje, iako smatram da je to naravno dobar sporazum za našu zemlju, moje pitanje je - ako ćemo praviti tu "raketu alas" da li naši stručnjaci postoje uopšte u Srbiji koji to mogu da sprovedu? Da li je naša odbrambena industrija u stanju da ovako važan posao sprovede, što bismo mi voleli? Dakle, shvatite ovo zaista dobronamerno, jer bismo mi voleli da je to slučaj. Hvala.

Jedanaest minuta i 15 iskorišćeno od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Kažete, nema investicija u Srbiji. Ako pogledate nova Vlada radi od avgusta prošle godine, dakle, pet meseci u prošloj godini i te podatke koje koristite odnose se pre svega, na mandat vlade koju ste vi vodili. Da budemo tu realni.
Vi znate i sami da je vaša vlada odlučila da otkupi deo OTE u "Telekomu" i da smo mi po osnovu odliva kapitala imali neutralisanje onoga što je ušlo u zemlju. Dakle, telekomunikacione kompanije su generalno 500-600 miliona evra prošle godine iznele iz zemlje. Jedan je bio po osnovu kupovine udela OTE, tako da i ono što je ušlo se u statistici manje-više potire. Ali, pravi efekat rada ove Vlade može da se meri tek od ove godine. S obzirom da smo krenuli da radimo od avgusta. Ako sumnjate u ono što govorim, pogledajte fabriku "Fijata" u Kragujevcu, o njoj sam govorio pre četiri godine, oko milijardu i dvesta miliona evra je bila ta ukupna investicija. Ono što će da obraduje ljudi koji žive u Kragujevcu, možda neke kojima je politikanstvo glavno, a ne suština neće, ali, to nije moj problem.
"Fijat" je zaposlio 2006 radnika do sada, a ove godine će uposliti najmanje još 600 do 1.400 radnika. Otvaraju treću smenu, jer ide dobro prodaja ovog novog automobila u inostranstvu, i u tom smislu, te investicije se realizuju.
Nove investicije koje su ugovorene za mandate ove Vlade su "Geoksova" investicija u Vranju, ona će 1.250 ljudi zaposliti. Dakle, "Geoks" ili "Džeoks" kako ga ko izgovara je jedno od najpoznatijih svetskih kompanija za proizvodnju obuće. Zatim, "Boš" dolazi u Beograd sa predlogom za izgradnju nove fabrike u Pećincima. Prvu fabriku završavaju sada u junu, ideja je da i pored nje da druga divizija podigne još jednu fabriku. "Simens" proširuje svoju fabriku retrogeneratora u Subotici, to je od ovih poznatih. Sutra otvaramo novu fabriku koja će zaposliti 500 ljudi u Jagodini, fabrika je gotova, krenula je sa probnom proizvodnjom zove se – "Konfencionija Adrea", a još jedna italijanska kompanija "Vibak" 60 miliona evra kreće da ulaže, počevši od sredine aprila potpisujemo ugovor takođe u Jagodini.
Po prvi put će se realizovati jedna strana investicija u Čačaku. Ugovor treba da se potpiše takođe u aprilu i 25. marta u Nišu razgovaramo sa jednom velikom kompanijom koja je slična "Boš", isto iz autoindustrije koja treba da zaposli 2000 inženjera. Dakle, ogromna investicija vezano za Niš.
Dakle, investicije, naravno ne mogu preko noći da dođu, ne mogu da se ostvare u kratkom vremenu, a u pravu da ste da ovo jeste najveće. Ovo što smo sa Emiraćanima ugovorili, jer do sada ovo što smo ispregovarali se bliži iznosu od milijardu dolara.
Sada da vam ukažem na neke nekonzistentosti u vašoj kritici. Pitate – zašto u međudržavnom sporazumu nema biznis plana, pa vi ste lično pregovarali međudržavni sporazum sa Rusima oko NIS. Da li u međudržavnom sporazumu sa Ruskom Federacijom stoji biznis plan, da li bilo kakva kupoprodajna cena stoji? Ne stoji ništa. Jer, to nije tema međudržavnih sporazuma. Međudržavni sporazum je krov na osnovu koga Vlada zaključuju konkretne ugovore i vi to dobro znate. Ali, hoćete naravno da napravite konfuziju.
Dakle, nije mesto biznis planu u ovom dokumentu niti je bila u bilo kom državnom sporazumu. Predugovor koji je potpisan, kao što znate, svaki predlog o memorandumu o razumevanju su neobavezujuće pravne forme. Obaveza postaje tek kad se zaključi ugovor. Služi za to da bi se dobio orijentir za saradnju. Sve ove stvari koje ste pitali biće precizirane ugovorom. Ugovor očekujemo da bude zaključen do kraja marta ove godine, ako naravno Skupština da prvo pravni osnov, a to je međudržavni sporazum koji je sada pred vama.
Ali, naravno da će ovi ključni elementi iz predugovora biti inkorporirani u završni ugovor i dodatno pojačani. Nikada u međudržavnim sporazumima ne stoje takvi detalji kao što su socijalni program, pitanje biznis plana i sve ovo što ste govorili.
Ono što je sigurno mi smo u predugovoru već predvideli ono što je uobičajeno za takve transakcije da oni koji žele da nastave da rade u ovim kombinatima biće intervjuisani i svi oni koji su sposobni biće sigurno zadržani, jer tamo treba da rade neki ljudi. Ali, imamo činjenicu, slučaj je, nekoliko slučajeva sa strane, sa stranim investitorima, "Jura" u Rači, "Beneton" u Nišu ili "Mura" u Pirotu, da su ljudi sami tražili da idu i da ne rade. Tražili su upravo socijalni program. Umesto njih su došli mladi, jer nažalost zbog ovih 20 godina od 1990. do 2010. godine mnogi radnici koji su radili u tim firmama u restrukturiranju izgubili su radne navike i sada su već pred penzijom i ne žele da idu da rade sa tim savremenim tehnologijama. Kada uđete u "Fijatovu" fabriku to su sve neki mladi momci, inženjeri koji su neka nova generacija. Meni je isto žao zašto ova generacija, ta srednja, trenutno ne može da uhvati taj korak sa industrijskom novom politikom, ali to su činjenice. Ima i među njima ljudi koji su stariji, i to su sve stvari od slučaja do slučaja. Nema generalizacije.
Da vam objasnim šta znači ovo – vodeća kompanija. Mi tu ništa ne krijemo, mi smo rekli da se radi o Al Dahru. Zašto je ona vodeća? Zato što je njen promet 800 miliona dolara i najveći su Emiratima. Dakle, bukvalno su najveća kompanija, objavili smo ime i možete videti na svim sajtovima da proverite njen promet, posluju na svim kontinentima. Dakle, ne samo na bliskom istoku, već u kompletnoj Aziji, latinskoj Americi, u Španiji, dakle, u zemljama EU. Ovo će biti druga zemlja EU, odnosno Evrope gde će oni investirati.
Čini mi se da je ovde sve jasno, možda ste propustili da pročitate, ovaj međudržavni sporazum važi 10 godina sa mogućnošću, ako postoji obostrani interes i volja da se produži za još deset godina. Predmet preuzimanja mogu biti samo državna poljoprivredna gazdinstva. Njih nema neograničeno, dakle, ograničenje je u broju. Ukupno osim ovih osam koji su predmet saradnje sa Al Dahrom ima još šest, ali smo se mi već dogovorili sa udruženjima poljoprivrednika da njima pre svega ponudimo da oni preuzmu, ako ima interesa, neka od ovih preostalih kombinata ne očekujući da plate ni približno jednaku cenu kao što su Emirati mogli da plate, jer je jasno da se radi o nesrazmeri u kupovnoj moći. Oni će platiti mnogo niže, nego što su Emiraćani platili, ali nama jeste interes da što pre stavimo u funkciju te kombinate. Govorim za one koji nisu u stečajnom postupku i gde sudovi vode tu politiku.
Tako da nema ovde mogućnosti za ne znam neko ne ograničeno delovanje. Država ima još samo tih šest kombinata, a kada se govori o zemljištu isti je tretman kao i drugim privatizacijama. Dakle, imovina kombinata, odnosno vlasništvo kombinata je predmet transakcije. Ono što je državna zemlja, to nije predmet transakcije, ono što je državna zemlja će biti dato u zakup našim vojvođanskim poljoprivrednicima, jer svi osim ovoga u Obrenovcu kombinata, Dragana Markovića, i delimično "7. Jula" koji je Surčin, se nalaze u Vojvodini.
Što se tiče zakupa, tu sam bio jasan, možda to niste čuli, 2.982 hektara koje poseduje 7. juli iz Surčina kao deo PKB biće predmet zakupa i samo to, ništa više. Inače, ta zemlja je državna, dakle, nije vlasništvo PKB i nijedan dinar nije plaćen u ime zakona niti Gradu Beogradu niti Republici Srbiji. Dakle, ovi kombinati su koristili tu zemlju, a da zakup nisu plaćali.
Ono što je bilo pitanje da li Srbija ima dovoljno stručnjaka. Mislim da je situacija mnogo lošija, nego u bivšoj Jugoslaviji, jer nažalost u poslednjih 20 godina naš obrazovni sistem nije pratio potrebe privrede, ali još imamo dobrih inžinjera i tehničara. Upravo ove investicije iz Emirata treba da povuku i promene sistema obrazovanja.
To znači da, ako, Emiraćani znajući da je bivša Titova Jugoslavija bila jedan od 10 najvećih proizvođača naoružanja i vojne opreme u svetu tada, toliko smo proizvodili i prodavali, znaju da imamo još stručnjaka koji mogu da naprave složene sisteme. Njih zanima, pre svega, naša pamet da nam daju novac da naša pamet iskoristi taj novac i da napravi nešto što je savremeno i moderno.
Jasno je da mi moramo da povećamo broj stručnjaka. Investicija, potencijalna, Atika iz Mubadale, vezan za fabriku poluprovodnika, treba pronaći hiljadu visoko sofisticiranih inžinjera koji su sposobni da naprave čip koji je složen proizvod.
Da li mi imamo dovoljno ljudi ovde? Ne znam, vreme će pokazati, jer oni su nam postavili gomilu pitanja, a mi smo im vratili jednu studiju od 200 strana vezano za stanje na našem univerzitetu.
Ono što je dobro, ideja prethodne Vlade za pravljenje tehnoloških parkova u Srbiji, stimulisanja nano tehnologije je bila vizionarska i dobra i mi hoćemo da nastavimo ono što je bilo dobro.
Ako je neko predložio da se naprave tehnološki parkovi u Beogradu, napravljena je Zvezdara, ali nema sadržaja, moramo da damo sadržaj i planiramo da to uradimo od juna. Tu je Novi Sad i to su dva najveća centra. Niš i Kragujevac, kao veliki gradovi, sutra i neki drugi gradovi, to treba svakako podržati i to nas kvalifikuje da dobijemo ovu fabriku čipova.
Dakle, za fabriku čipova neće biti bitno zemljište. Daćemo im džabe zemljište, jer fabriku koji oni imaju u Nemačkoj, proizvodi čipove vredne četiri milijarde dolara godišnje nijedna naša fabrika pre "Fijata" nije proizvodila ni približno.
Fijat će sada proizvoditi, odnosno izvoziti milijardu i po do dve milijarde evra u postojećem stanju, u zavisnosti od kretanja tržišta.
Izvoz od četiri milijarde dolara iz jedne fabrike nas diže jednokratno, ne samo zbog vrednosti izvoza, nego što se na taj način mora promeniti sistem obrazovanja i onda će ministar obrazovanja morati da kaže roditeljima, upišite ljude koji imaju talenta na tehničke fakultete, u tehničke škole, jer će imati šansu da dobiju posao, a profesori će morati da prilagode nastavne programe potrebi prakse da ne predaju nešto što su oni naučili i sada ih mrzi da predaju nešto novo, nego da se prilagode onome što su potrebe privrede.
Ovakve investicije to omogućavaju. Dakle, "Fijatova" investicija je bila prva velika investicija početkom prošle decenije, a tek se sad efektirala. Trebalo je četiri godine čekati da bi dobili ovo što smo dobili.
Ovo što sada radimo neće takođe moći da se vidi sve preko noći, jer ove investicije, posebno ako bude u fabriku poluprovodnika čipova, to su dugoročne investicije, ali je važno da počnemo.
Zahvaliću svima onima koji daju podršku za tako nešto. Besmisleno je pitati zašto nema biznis plana u međudržavnom sporazumu, jer vi znate da to nije sastavni deo nijednog državnog sporazuma.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, dva minuta replike.

Gospodine Dinkiću, ministre Dinkiću, ja sam vas pitao zašto nema biznis plana, a vi ste nekoliko stvari rekli gde ste onako dosta promašili, ne samo što sam ja rekao, već i suštinu ovog problema.
Molim vas da ne govorite, vaše Vlade, jer to je gospodine Dinkiću i vaša Vlada, pošto ste i vi bili u njoj i u svakoj Vladi, koliko ja znam od 2000. godine. Ono što ste takođe rekli i ne znam iz kojih razloga ste otišli u temu "Fijata", otišli ste u temu "Geoksa", "Simensa", "Boša", hvale je vredna vaša namera da nabrojite sve investicije i investitore koji su pozvani i čija realizacija je počela za vreme prethodne Vlade.
Hvala vam na tome što ste ponovo podsetili građane Srbije da su to investicije koje je prethodna vlada u velikoj većini, osim onih na kraju koje ste nabrojali, dogovorila. Dakle, to je istina. Da li u sporazumu o NIS-u ima biznis plana? Ne, ali ima u sporazumu koji smo radili u samoj kupoprodaji svih elemenata sa aneksima koji se tiču i socijalnog programa i svih drugih stvari koji se tiču dinamike i obima investicija.
Ja ne kažem da u međudržavnom sporazumu treba da postoji biznis plan, ali ja sam vas pitao gde je biznis plan? Dakle, ako vi znate ministre, svaki detalj, to je moguće, ali ne zna ni javnost, ni poslanici, a pogotovo mi se čini i to pitam u njihovo ime, ljudi koji tamo rade.
Ne možete dati odgovor tako što kažete, izvršiće se intervju, pa će oni da procene ko tu vredi, a ko ne vredi. To je malo socijalno neodgovorno.
Ako smo svi zajedno činili greške na socijalnom polju, vezano za privatizaciju u prošlosti, sada bi bio red da pokušamo te greške da izbegnemo, ne želeći da izbegnemo investiciju, da ugrozimo, ali dobro.
Mi mislimo da je normalno da nam objasnite, pre svega, građanima Srbije, ako znate neki detalj koji građani ne znaju, što nisu do sada mogli da čuju u medijima od vas ili gospodina Vučića. Ima tu još puno stvari, ali reći ću vam…

Narodni poslaniče, vreme je isteklo za repliku.

Na kraju, samo da vam kažem da je i u predugovoru pisalo na 30 godina, a vi sada govorite, drugo ograničenje.
Dakle, pitam vas šta je tačno u svemu tome.