Nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 4, 5, 6, 7, 8. i 9. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane, Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine, magistra Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, pozvao da sednici prisustvuju Ivica Kojić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Miroslav Jovanović, pomoćnik ministra odbrane, Bojana Todorović, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, brigadni general Ljubomir Nikolić, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, Jasmina Roskić, načelnik u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Dejan Dabetić, viši savetnik u Ministarstvu finansija i privrede.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima po tačkama od 4. do 9. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste u materijalu dobili detalje. Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije odobrenju državnog izvoznog kredita Vlade Republike Srbije; Predlogu zakona o Potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj; Predlogu zakona o Potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata; Predlogu zakona o Potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata u saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o Potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i Predlogu zakona o Potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja.
Da li predstavnik predlagača magistar Mlađan Dinkić želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Dinkić, izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo ovde pred vama set zakona o potvrđivanju međudržavnih sporazuma kao i predloge za ratifikaciju pojedinih ugovora o kreditima za razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji.
Krenuo bih od međudržavnog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, s obzirom da su čak četiri sporazuma pred vama ovde na dnevnom redu, a koji se odnose na našu saradnju sa ovom zemljom. Moram da kažem da su Ujedinjeni Arapski Emirati jedna od najbogatijih zemalja na svetu, da ima jedan poseban investicioni fond od 1,3 triliona američkih dolara koji služi za investiranje u projekte širom sveta i da smo uspeli da napravimo sa njima, sa jedne strane prijateljske odnose, a sa druge strane smo pokrenuli razgovore o brojnim ekonomskim projektima.
Ovaj međudržavni sporazum reflektuje sve ono što smo od početka formiranja ove Vlade do sada sa njima dogovorili ka oblasti saradnje. Radi se o čak 13 različitih oblasti saradnje. Vidite da je to od ekonomije do sporta. Upoznaću vas sa najvažnijim detaljima ovog međudržavnog sporazuma i nagovestiti šta će slediti nakon, nadam se jednoglasne ratifikacije u ovom parlamentu, jer smatramo da je ovo koristan sporazum za čitavu Srbiju.
Najpre smo, kao što znate, krenuli da sa njima razgovaramo u saradnji u oblasti poljoprivrede. Nakon, što se nadam da ova Skupština ratifikuje međudržavni sporazum, steći će se uslovi za potpisivanje konkretnog ugovora sa njihovom vodećom poljoprivrednom kompanijom "Al dahrom", koja se već predugovorom koji smo potpisali, obavezala da investira 400 miliona dolara u srpsku poljoprivredu.
Najpre, oni bi preuzeli, zajedno sa Vladom Republike Srbije, imali bi zajednička ulaganja gde bi oni vodili menadžment u osam poljoprivrednih kombinata, kod kojih je raskinuta privatizacija u prethodnom periodu i koji se nalaze u dugovima od nekih 30 miliona evra u ovom trenutku. Imali bi poslovno-tehničku kooperaciju sa vojnom ustanovom "Karađorđevom". Dakle, u tom slučaju ne bi bilo niti zajedničkog ulaganja niti rente zemlje, već bi to bio ugovor o poslovno-tehničkoj kooperaciji.
Osim, da kažem, od nekih detalja, ovih osam kombinata plus vojna ustanova "Karađorđevo" su do sada obrađivale negde 30 hiljada hektara zemlje. Međutim, 16 hiljada hektara je bila državna zemlja, za koju oni mahom nisu plaćali nikakv zakup državi. Tih 16 hiljada hektara nije ušlo niti u predugovor, niti će ući u finalni ugovor sa Emiraćanima, jer je Vlada Republike Srbije odlučila da ovu državnu zemlju da u zakup vojvođanskim paorima, kompletnu, svih 16 hiljada hektara, sve što je bilo pod zakupom do sada, biće dato na licitaciji paorima u Vojvodini.
Što se tiče imovine koja je predmet budućeg ugovora, na osnovu međudržavnog sporazuma, jedan deo ovog zemljišta je u vlasništvu tih kombinata, to je negde oko sedam hiljada hektara. Jedina zemlja koja će se davati u zakup ovog sporazuma je zemlja dela "PKB", 7. Jula, iz Surčina. Negde oko tri hiljade hektara će biti predmet zakupa i oko tri hiljade hektara zemljišta u "Karađorđevu" će biti predmet poslovno-tehničke kooperacije.
Otprilike, transakcija koja će ići ka državnom budžetu je u vrednosti od oko 100 miliona evra, jer će to biti njihov ulog u ove firme, a još dodatnih 200 miliona evra, govorim sad u evrima, će biti investirano u osposobljavanje sistema za navodnjavanje na tim parcelama, za kupovinu nove opreme i za obrtna sredstva. Dodatnih 100 miliona će biti investirano u izgradnju pet fabrika za proizvodnju stočne hrane koja će biti locirano na tim lokacijama.
Osim toga, mi smo od Fonda za razvoj Abu Dabija, Abu Dabi razvojnog Fonda, zatražili dodatna finansijska sredstva pod povoljnim uslovima na dugi rok za investicije u infrastrukturu kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje u čitavoj Srbiji. Tih 100 miliona dolara bi bilo korišćeno u ovoj godini, a oni su nagovestili da bi mogli svake godine po 100 miliona dolara da nam daju za te namene. Ideja je da pokrenemo masovne javne radove, da najpre očistimo postojeću mrežu kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje, koja je mahom sada izgrađena u Vojvodini, da takođe projektujemo kanale i u centralnoj Srbiji, jer za sada naša vodoprivredna preduzeća nemaju projekata za centralnu Srbiju, trebalo bi uraditi te projekte u slivovima pre svega Morave i Dunava. Trenutno postoje projekti samo za Mačvu i Mačva je već sada uključena u ovaj sadašnji predlog.
Ideja je da u naredne tri godine pokušamo da što veću površinu zemlje stavimo pod sisteme za navodnjavanje, kako ne bi zavisili više od klimatskih promene, kako nam se ne bi desilo ovo što se desilo prošle godine, gde je suša uništila rod brojnih žitarica, kukuruza, pre svega, jer na parcelama koje su se navodnjavale prinos je bio 12 tona po hektaru, a tamo gde nije bilo navodnjavanja ili nije bilo nikakvog prinosa ili je bilo maksimalno dve tone po hektaru. Dakle, šest puta su veći prinosi kada se navodnjava.
Ova sredstva od Razvojnog fonda Abu Dabija biće korišćenja i za tzv. "elektrifikaciju njiva", odnosno dovođenje nisko-naponske mreže do parcela, kako bi mogao da se koristi jeftiniji i čistiji izvor goriva, znači, struja za pokretanje ovih sistema za navodnjavanje. Ali, naša ideja je bila i to smo sa Emiraćanima pričali, da osim ovih javnih radova, omogućimo i individualnim poljoprivrednim proizvođačima, farmerima, seljacima, da mogu da dobiju dugoročna sredstva da sami kupe opremu za navodnjavanje, ali ma koju drugu opremu u poljoprivredi. Tako da, od ovog ukupnog fonda, jedan deo će biti namenjen isključivo za dugoročne kredite na deset godina za individualne poljoprivrednike, za kupovinu opreme. Ideja je da ove godine vidimo kako ćemo ta sredstva realizovati, da onda ukoliko, ja se nadam, to bude uspešno produžimo tu saradnju i za naredni period.
Što se tiče drugih projekata koje imamo sa Emiratima, pred vama je i Predlog zakona o Potvrđivanju sporazuma u oblasti odbrane. Kao što znate, prvi potpredsednik Vlade je već zaključio određene predugovore iz oblasti odbrambene industrije. Radi se o ugovorima vrednim 220 miliona dolara. Uglavnom, ono što Emiraćani žele od nas, nije da kupuju oružje koje mi trenutno proizvodimo, žele da ulože u istraživanje i razvoj, kako bi proizveli sofisticiranije sisteme odbrambene, kao što su raketni sistemi "Alla signora". Dakle, navođenje raketa koja imaju domet do 50 kilometara.
Na ovaj način će se zaposliti i VTI i naša nauka kako bi mogli da sredstvima, koja Emiraćani ulože, proizvedemo i nešto što je vrednije od npr. municije koju sada konvencionalno izvozimo. Naravno, treba i dalje izvoziti municiju, ali mislim da je jako važno da se ulaže u nauku i u razvoj. Upravo je to interes Emiraćana.
Kada su neki pitali šta će Emiratima toliko naoružanje, mogu samo da vam dam jedan podatak koji smo gospodin Vučić i ja saznali u razgovoru sa princom šeikom Muhamedom. Suštinski, oni kupuju, recimo, za 20 milijardi dolara godišnje avione F16 od Amerikanaca. Kad smo ih pitali šta će im toliki avioni, oni to poklanjaju po čitavom arapskom svetu, od Bliskog Istoka do severa Afrike. Dakle, oni su veliki donatori, tako da će najveći deo ovog naoružanja završiti u nekim drugim zemljama. To je suština, ali za nas je najvažnije da mi to prodamo.
Dakle, samo saradnja u poljoprivredi je pola milijarde dolara. Saradnja u vojnoj industriji je za sada 220 miliona.
Ono što mi imamo nameru da uradimo je, ako ova Skupština potvrdi međudržavni sporazum, da već do kraja ovog meseca potpišemo obavezujući ugovor sa "Al Dahrom". Nadam se da će ubrzo biti i ova linija Razvojnog fonda Abu Dabija.
Krajem marta ću predvoditi delegaciju Srbije u Emiratima, gde smo zakazali pregovore o strateškom partnerstvu našeg nacionalnog avio prevoznika JAT i njihove avio kompanije "Etihad" iz Abu Dabija.
"Etihad" je kompanija koja nema tako dugu tradiciju kao JAT, ali spada u red retkih profitabilnih avio kompanija u svetu. Naša ideja je da oni postanu partneri manjinski u JAT zbog našeg Sporazuma otvorenog neba nad Evropom. Oni nemaju pravo da budu većinski, ali mi bismo im ponudili menadžment. Oni bi nam pomogli da lakše obnovimo flotu, jer znate i sami da JAT bez aviona nema neku veliku svrhu.
Naši Slotovi su jedina velika vrednost. S obzirom da su oni već vlasnici "Air Berlina" i "Air Sejšela", onda bi i JAT inkorporirali u tu kompletnu flotu.
Moram da kažem iskreno da je jedan od velik problema JAT u ovom trenutku što imamo ogroman broj pilota u odnosu na broj letelica. Samim tim veliki broj pilota nije dovoljno uposlen. Naša je ideja da razmislimo da naše pilote, do momenta dok JAT ne bude jači, preusmerimo da lete za sve ove kompanije, od "Air Berlina" i "Air Sejšela" i "Etihada", da bi imali više posla. U svakom slučaju, mislim da bi bilo jako dobro da napravimo do kraja taj aranžman.
Takođe, oni su zainteresovani da investiraju da napravimo jedno zajedničko ulaganje da se napravi kargo terminal na beogradskom aerodromu. Ovaj međudržavni sporazum bi to omogućilo, jer smatraju ono što i mi znamo, ali do sada to nismo iskoristili, da bi mogli mnogo više svežeg voća i povrća da izvezemo iz Srbije ako bi ga avionima transportovali ka raznim destinacijama.
Osim toga, imaju interes da preuzmu JAT Tehniku, s obzirom da ono što i kod nas najviše interesuje jeste znanje naših ljudi, ovog puta inženjera i u tom smislu se pregovara sa Kompanijom "Mubadala", koja je velika njihova kompanija. Ima razne segmente u svom portfoliu, a jedan od tih je i opravka aviona. Na taj način bi ukompletirali saradnju u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Što se tiče logistike, oni su zainteresovani da razviju Luku Pančevo. Tu imaju dve opcije. Jedna je da grade potpuno novu luku na zemljištu koje pripada Gradu Pančevu, o tome će se sigurno razgovarati, ili da eventualno preuzmu ovo što je postojeća luka ili da kombinuju jedno i drugo. U svakom slučaju, Grad Pančevo, sa njima smo razgovarali, i Vlada Republike Srbije su spremni da pomognu da se ova ledina koja tamo postoji stavi u funkciju i da imamo jednu jaku rečnu luku s obzirom da sve veći teret ne samo poljoprivrednih proizvoda, nego i nekih drugih, će u narednomm periodu ići rečnim putem. To je nešto što smo već pričali i što smo maltene skoro ugovorili. Razgovaramo i o tome da ulože u nekretnine. Mi imamo jedan veliki broj vojnih objekata koji su potpuno van funkcije. To treba, po nama, staviti u funkciju tako što neko može da investira od toga napravi ili hotele ili neke druge adekvatne objekte.
Jedan od važnijih razgovora će biti sa Kompanijom "Mubadala", koja ima podgrupu koja se zove "Atik". Oni su vlasnici tri fabrike čipova, odnosno poluprovodnika u Singapuru, u SAD i u Nemačkoj. Naša je ideja da se na zemljištu nekadašnjeg kombinata PIK "Zemun", koje se odavno ne bavi poljoprivredom, a koje je blizu beogradskog aerodroma, napravi jedna od najvasvremenijih fabrika poluprovodnika, što bi u tom slučaju značilo generacijski pomak Srbije, jer bi to imalo ogroman indirektni efekat na razvoj obrazovnog sistema Srbije i nauke, imajući u vidu da takvu vrstu stručnjaka mi nemamo trenutno u dovoljnom broju, a i ono što imamo, radi po velikim kompanijama u svetu i trebalo bi ih pozvati da se vrate u Srbiju.
Emiraćani su prijateljski raspoloženi prema nama. Dopada im se naš narod, naša gostoljubivost. Čini mi se da bi želeli da od Srbije naprave neku vrstu svoje luke za ulaganja u Evropi. Mislim da takvu priliku treba da iskoristimo.
Činjnica da će sa nama imati saradnju, koja nije uobičajena, je i otvaranje njihove banke. Oni nigde nemaju sopstvenu banku u Evropi, iako su indirektni vlasnici novih banaka u svetu, od "Barklis banke" do "Siti banke". Znači, ulažu u kupovinu akcija, ali nigde nisu oni sami vlasnici. Njihova banka koja se zove "First Gulf Bank", "Prva zalivska banka" je u razgovorima sa Narodnom bankom Srbije da dobije licencu. Preko Beograda bi pokrivali čitav region. To samo znači da bi onda imali pojačane investicije i u narednom periodu.
Smatramo da smo uspeli u kratkom roku da napravimo sa njima jako dobru saradnju, koju nema, čini mi se, nijedna država u regionu i da je ovaj međudržavni sporazum korak do realizacije konkretnih ugovor. Prvi konkretni ugovori biće zaključeni ovog proleća. Mi sada već pričamo o stvarima koje su jako blizu.
Nadam se da će ova skupština ovaj sporazum sa Emiraćanima ratifikovati, uključujući i ovaj sporazum o saradnji u oblasti odbrane i kompletni međudržavni sporazum.
Mi sa njima potpisujemo i dva standardna ugovora. Jedan je o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i o podsticanju i zaštiti ulaganja. Ukoliko bude bilo pitanja u okviru rasprave, ja ću na njih odgovarati. Tu smo dali uslove koje inače dajemo zemljama iz kojih dolaze velike investicije u Srbiju. U tom smislu se nadam da ćete i to potvrditi.
Preostala dva dokumenta koja su ovde pred vama jeste Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o odobravanju državnog izvoznog kredita Vladi Republike Srbije. Radi se o kreditnoj liniji koju je, biću potpuno otvoren, ispregovarala prethodna Vlada. Mi smo samo potvrdili taj ugovor. Radi se o kreditu od 800 miliona dolara namenjenom "Železnici Srbije", pre svega za izgradnju i modernizaciju pruga, ali i za kupovinu vozova u odrešenom iznosu. Ideja je da se radovi na izgradnji ovih saobraćajnica rade zajednički srpski građevinari i građanske kompanije iz Rusije. Nakon ratifikacije ovog kredita nadam se da će Železnica sa svojim partnerima iz Ruske Federacije završiti sve što je neophodno da krene izgradnja prve deonice. To je drugi kolosek železničke pruge Beograd-Pančevo u dužini od 16 kilometara, a ove ostale deonice su uglavnom deonice na Koridoru 10 i 11.
Kao što znate, ostalo je sporno, prethodna Vlada je ugovorila da se gradi pruga Valjevo-Loznica. Velika je debata o tome da li je to prvi red prioriteta ili bi možda trebalo zameniti nekim drugim projektom. Mi ostavljamo ljudima koji se bave infrastrukturom da o tome odluče. Rusi su spremni da zamene taj projekat za neki koji bi bio na Koridoru 10 ili 11.
U svakom slučaju, treba graditi u nekom budućem periodu i prugu Valjevo-Loznica. Jedino je pitanje prioriteta, šta najpre, šta kasnije. Logično je da ide prvo infrastruktura na međunarodnim koridorima, a da se onda ide i na važne regionalne saobraćajnice, ali mi iz Ministarstva finansija nećemo da se mešamo u konačnu odluku. O tome treba da odluče ljudi koji se bave strategijom saobraćaja.
Dakle, što se tiče ročnosti ovog kredita, on će se otplaćivati zaključno sa 2031. godinom, dakle dugoročni je kredit u pitanju i postoje četiri godine počeka za otplatu ovog kredita.
Konačno, pred vama je zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Radi se o 25 miliona evra dugoročnog kredita takođe za železnice Srbije, za izgradnju železničke stanice Beograd centar u Prokopu, površine oko 37 hiljada kvadrata i ovaj projekat takođe obuhvata i inženjerske usluge za projektovanje, upravljanje projektom i nadzor nad gradnjom. Ovde će se izvođači radova birati na međunarodnom tenderu.
Uslovi otplate kredita su jako povoljni. Fiksna kamata je 3% godišnje. Dakle, to je niže od mnogih zemalja i period otplate je 18 godina, uključujući period počeka od četiri godine.
Moram da kažem da je Kuvajtski razvojni fond kao i Razvojni fond Abu Dabija su veoma zainteresovani da podrže i druge infrastrukturne radove u Srbiji zajedno sa Razvojnim fondom Katara. Dakle, ideja je da u narednom periodu nakon što krenemo ovu saradnju sa emiratima pokušamo da i sa drugim zemljama Persijskog zaliva ostvari što bolju saradnju, jer mislimo da u situaciji kada novca nema dovoljno u Evropi da budemo potpuno jasni, treba novac tražiti tamo gde ga ima, a to je uglavnom istok. Trenutno zemlje koje imaju viška kapitala su Rusija, zemlje Persijskog zaliva, Kina i Turska. Nema ih mnogo. Ovo su otprilike zemlje koje sam nabrojao i naša politika je da budemo pragmatični i da prosto sarađujemo sa svima, sa idejom da od svakog uzmemo ono što najviše ima i što je nama najviše potrebno. Hvala na pažnji.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Bojan Kostreš. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, gospodine predsedniče, gospodine ministre, predstavnici Vlade, danas imamo na dnevnom redu razgovor o potvrđivanju nekoliko sporazuma i ovaj zakon o potvrđivanju sporazuma u saradnji između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata je nas naveo na razmišljanje, da li je on baš toliko dobar kao što je ministar o njemu govorio i ministar je najavio da očekuje da svi poslanici glasaju za isti sporazum.
Gospodine ministre moram da vam kažem da poslanici LSV neće podržati ovaj sporazum, tako da nećete dobiti podršku celog parlamenta. Mi se uvek uplašimo kada se na velika zvona najavljuju tako sudbonosni projekti koji će odjednom svima nama pomoći da dobro živimo, kako će doneti puno novca, kako će sve odjednom biti kvalitetno, kako su sada pronašli baš nas da sarađuju preko nas sa čitavom Evropom i kako ćemo svi dobro i kvalitetno od toga živeti.
Uvek kada se najavljuju takvi projekti nekako mi iz Vojvodine strepimo jer uvek shvatimo posle nekog vremena da smo izvukli deblji kraj. Podsetiću vas da je ovaj visoki dom usvojio Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Onda smo došli u situaciju da kao jedna od najvažnijih posledica tog sporazuma jeste činjenica da je "NIS" ili kako mi u Vojvodini volimo da nazivamo tu firmu – vojvođanski naftagas, poklonjen za 400 miliona evra. Na taj način Vojvodina je izgubila veliku količinu novca jer u tom momentu je "NIS" bio procenjen na vrednost od 2,2 milijarde. Nije sve jedno da li 55% sredstava koja treba da uđu u vojvođanski budžet i budžet lokalnih samouprava se računaju na 2,2 milijarde dinara ili se računaju na 400 miliona.
Na taj način mi smo izgubili nekih 900 miliona evra, pa se bojimo da od ovih velikih međudržavnih sporazuma i ovih velikih investicija ponovo Vojvodina i građani Vojvodine ne prođu na isti ili veoma sličan način kao što smo uspeli da prođemo sa "NIS", koji je uzgred samo u 2012. godini ostvario profit koji je bio dovoljan da se isplati cena kojom je bila plaćena ceo "NIS".
Da se vratim na sporazum koji je danas na dnevnom redu. On ima 13 oblasti koje su veoma zanimljive, široko obuhvata. Ima dosta zanimljivih stvari. Vidim da je ovaj sporazum veoma ambiciozan od saradnje u oblasti sporta, pravosuđa, preko vojne saradnje, bezbednosti, ekonomske saradnje. Ima jedno veoma široko zahvatanje i to sa jedne strane može da bude dobro jer će nam pomoći da sa njima razgovaramo i da omogućimo saradnju na višem nivou. To može da znači i da ne znamo šta hoćemo sa njima da postignemo pa smo napravili jednu široku paletu stvari, pa ako neki posao završimo to je dobro, ako ne završimo, bar od 13 oblasti, valjda ćemo napraviti neki rezultat.
Mene najviše interesuje ekonomska saradnja. Pričali ste o bankarstvu, privredi, industriji, ali i o poljoprivredi. Poljoprivreda je ono što je meni najzanimljivije i što mnoge ljude u Vojvodini onespokojava.
Na samom početku bih hteo da vas podsetim da vojvođanska administracija ni na koji način nije uključena u razgovore i u pregovore sa "Al Dahrom", niti u postizanju ovog međudržavnog sporazuma. Ne razumem kako je moguće da na teritoriji AP Vojvodine, čini mi se da ste rekli da je u pitanju nekih sedam hiljada hektara, nešto se daje u zakup, nešto se prodaje, a da vojvođanska administracija ne bude pitana, ne bude angažovana, ne bude uključena. Ne razumem da imamo Vladu Republike Srbije koju čine jedne političke stranke, da imamo Vladu Vojvodine koju čine druge političke stranke, ali ovaj veoma važan projekat ne bi smeo da prođe bez angažovanja vojvođanske administracije.
Nije dobro da se zaobilazi administracija jedne pokrajine jer se bojim da možemo da dođemo u situaciju da zaobilaženjem i nerazgovaranjem sa tom administracijom počne sa njom da se nažalost i pregovara.
Liga socijaldemokrata Vojvodine je za vreme vlade koju smo mi podržavali imala u momentu pisanja Zakona o javnoj svojini jedan vrlo jasan predlog, a to je da se napravi fond za poljoprivredno zemljište AP Vojvodine u koji bi ušla sva državna zemlja, propali kombinati, iz koga bi bila izuzeta samo ona zemlja koja je bila ili će biti predmet restitucije. Na taj način bismo mogli da dovedemo u situaciju vojvođansku administraciju da se po ovim pitanjima pita i da se sa njom može razgovarati. Nažalost, to se nije desilo. Nismo imali sagovornike u prethodnoj vladi i sada imamo činjenicu da se pokrajinska vlada zaobilazi, što mi se čini da nije dobar put. Ako mogu da apelujem na vas da se to više ne dešava i kada se budu potpisivali ovi drugi ugovori ili akti da svakako pokrajinska administracija bude uključena u celu priču.
Liga socijaldemokrata Vojvodine nije protiv stranih investitora. Smatramo da su strani investitori više nego dobrodošli u ovoj situaciji u kojoj se naše društvo i naša država danas nalazi. Mislimo da je važno da se što više novca donosi u Srbiju, naravno, ako taj novac ima neko svoje poreklo, da nije od prodaje banana, kokaina ili nešto slično. Prosto da imamo novac koji može da bude upotrebljiv i da ima smisla.
Zbog toga ne možemo da pristanemo da se u Vojvodini zemljoradnici postavljaju kao građani drugog reda. Zašto oni nisu mogli da u skladu sa postojećim zakonima učestvuju u ravnopravnoj utakmici za prodaju ili zakup ovog zemljišta? Mogu da postavim kontra pitanje sada kada "Al Dahra" postane vlasnik te nove kompanije, ona će imati sedište u Srbiji i time će biti domaća kompanija. Da li će ta kompanija moći da učestvuje u licitacijama za zemljište u drugom krugu?
Koliko je meni poznato, pravna lica sa sedištem na teritorije lokalne samouprave koja ima najmanje 10 hektara u vlasništvu na teritoriji te katastarske opštine, može da se nadmeće i licitira. Šta onda? Dolazimo u situaciju, naši poljoprivrednici nisu mogli da licitiraju da li će ova nova kompanija moći da licitira. Da li ćemo mi doći u situaciju da smo onda zemljoradnike u Vojvodini doveli u nezgodan, nezavidan položaj, da su oni u podređenom položaju? To nigde ne piše. Ako ne može, zašto to nigde ne piše? Ako može, zašto dovodimo ljude u situaciju da su u podređenom položaju?
Liga socijaldemokrata Vojvodine takođe insistira da Vojvodina i lokalne samouprave na kojima se nalaze ova poljoprivredna gazdinstva koja se prodaju moraju da budu obeštećena. Po Zakonu o privatizaciju, da su ona prodata, 50% novca bi pripalo AP Vojvodini i 5% lokalnim samoupravama.
Ako sam dobro izračunao, u pitanju je 3.871 hektara koji će biti prodat. Negde u medijima sam video da je cena oko 10 hiljada evra po hektaru, moja računica glasi da je ukupno 38.710.000 evra, što znači da bi Vojvodini po ovom osnovu pripadalo 19.355.000 evra. Pošto nije, pošto je ovim krovnim sporazumom Zakon o privatizaciji praktično stavljen van snage, Vojvodina će ostati bez ovog novca.
Opština Bač će ostati uskraćena za 395.500 evra i ako bismo računali da je za jedno novo radno mesto potrebno 5.000, probaću da računam, da bi slikovitije pokazao šta to znači za te ljude, došli bismo do cifre da je to 79 radnih mesta u opštini Bač. Opština Sečanj, mesto Neuzina 279.500 evra i 60 radnih mesta, grad Pančevo, mesta Omoljica i Starčevo 830.000 evra ili 166 radnih mesta, opština Bačka Palanka, mesto Nova Gajdobra 259.000 evra ili 52 radna mesta i opština Apatin, mesto Sonta 153.000 evra ili 31 radno mesto. Grubo sam računao. To bi bilo oko dva miliona i ovih 19 miliona. Po ovom osnovu Vojvodina ostaje bez 21 miliona evra ili nekih 388 ili 380 radnih mesta.
Analizom ovog predugovora, koji smo našli na sajtu Ministarstva finansija, došli smo i do podataka. U članu 16. predugovora piše da će nova kompanija obaviti razgovore sa licima koja su trenutno zaposlena u društvima, te će na osnovu dobijenih rezultat preuzeti samo ona koja zadovoljavaju zadate kriterijume. Nova kompanija će uložiti maksimalan napor i volju kako bi preuzela što veći broj kvalifikovanih radnika, koji su prilikom zaključenja konačnih ugovora predviđenih ovim predugovorom zaposleni u društvima navedenim u stavu 1. i način i uslovi za preuzimanje zaposlenih će biti detaljnije utvrđeni u konačnim ugovorima prodaje imovine i društva.
To nama nije dovoljno za zaštitu prava ovih radnika, jer može da se tumači na ovaj ili onaj način. Čini mi se da sam pronašao podatak da je u pitanju nekih 500 radnika i mi možemo po tom osnovu da sačuvamo sve te radnike, a možemo da ne zadržimo nijednog, jer možemo tumačiti, bar ja koliko vidim, mogu se ta pravila tumačiti i na ovaj i na onaj način. To nije dovoljno dobro i nije dovoljno prihvatljivo za nas.
Takođe, video sam u materijalu da u formiranju te nove firme Ujedinjeni Arapski Emirati imaju 80% vlasništva, a Republika Srbija i Grad Beograd 20. Ne znam zašto Vojvodina nije tu uključena i ne znam zašto se stalno Vojvodina preskače i zaobilazi? Možda bi na ovaj način Vojvodina mogla da bude obeštećena ako je već došla u situaciju da se krovnim sporazumom zaobilazi mogućnost da Vojvodina dobije novac od privatizacije. Možda bi učešćem u vlasništvu AP Vojvodina mogla biti obeštećena. To je isto pitanje koje postavljamo i za NIS, i za EPS i za druga javna preduzeća, koja su, kao što znamo, bila u vlasništvu AP Vojvodine do puča 1988. godine, a onda su volšebno isparila i do dana današnjeg ne možemo da povratimo.
Na osnovu najave naših zvaničnika, i vi ste to pomenuli, očekujemo otvaranje banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i to je dobra i korisna stvar, ali bih jako voleo da se vi kao ministar finansija založite da sedište te banke bude u Neuzini, u Novoj Gajdobri, u Sonti ili negde u Vojvodini. Ne mora baš sve da bude, gospodine ministre, u Beogradu. Možda bi mogla na taj način da se kompenzuje i ova priča koja se dogodila.
(Dragan Šormaz, s mesta: U Zemunu.)
Neko je dobacio: "U Zemunu". Voleo bih da je Zemun u Vojvodini, gospodine, ali nije. Zemun je geografski u Beogradu. Ali, nemojte raditi na tome, može svašta da se dogodi.
Govorili smo i o proizvodnji sofisticiranih raketa. Prvi potpredsednik Vlade je govorio o tome. Razvoj vojne industrije jeste uvek profitabilna priča. Vi ste sada rekli da oni kupuju velike količine oružja i da ga posle poklanjaju. Nadam se da imamo ideju gde poklanjaju to oružje da ne bismo posle došli u problem sa polovinom sveta, da ne završi to oružje u rukama onih protiv kojih bismo kao deo civilizovane svetske zajednice trebali da se borimo. Iskreno se nadam da o tome vodite računa.
U javnosti se pojavljivala informacija, a vi o tome, doduše, niste govorili, da se planira fabrika mikročipova u vrednosti od četiri milijarde, da će biti rekonstruisana zgrada Generalštaba, koja je srušena za vreme NATO intervencije 1999. godine itd.
Sve u svemu, dobro je znati da ova Vlada radi na dovođenju novih investitora. Naravno, ne želimo da budemo ni protiv jednog investitora u Srbiji, jer nama su zaista investitori potrebni. Ali, nisam uspeo, niti mi u LSV nismo uspeli da steknemo utisak da se vodilo previše računa o interesima AP Vojvodine. Takođe, nismo došli ni do toga da nas bar Vlada Vojvodine ili vojvođanska administracija razuveri, da kažu – ne, gospodo iz LSV, grešite, zato što su to dobri ugovori i valjalo je i "Vojvođansku razvojnu banku" rasturiti, pa da se i te zemlje malo oslobodi.
Pošto nas nije niko uveravao da je to dobro za Vojvodinu, mi sumnjamo u vaše izjave. Zbog svega toga mi nećemo glasati za ove vaše predloge. Jedino što nam je prihvatljivo je Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izbegavanju dvostrukog oporezovanja u odnosu na poreze na dohodak, zato što mislimo da je to suvislo, jer je nesporno da će ovi zakoni biti usvojeni i da će vrlo brzo stupiti na snagu. Hvala.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine, jer je prethodni govornik omalovažio narodne poslanike iz Vojvodine, jer u ime svih tih narodnih poslanika iz Vojvodine govori da će Vojvodina biti ovim ugovorom i sporazumom oštećena za ne znam kakve novce.
Dakle, molio bih predsednika Skupštine da, kada se tako nešto dešava, opomene, jer sa 10% u Vojvodini, ne može u ime svih građana Vojvodine da govori jedan poslanik. Mi imamo dve trećine ostalih građana koji ne misle tako kako je prethodnik govorio. Hvala.

Gospođo Popović, da li ste vi po Poslovniku ili kao ovlašćeni predlagač? Kao ovlašćeni predlagač. U redu, ali pre toga će govoriti gospodin Dinkić.
Pre toga samo da kažem, imate pravo, pretpostavio sam da se radi o semantici. Svakako da jedan poslanik ne može govoriti u ime svih poslanika, osim onih poslanika koji ga ovlaste da ih zastupa, tako da se tu sigurno slažemo. Gospodin Kostreš sigurno nije smatrao da govori u ime svih poslanika. Ako je tako smatrao, mislim da mu se, naravno, ne daje za pravo. Narodni poslanik može govoriti u svoje ime i u ime poslaničke grupe koju predstavlja, ili grupe poslanika koju predstavlja.
Gospodine Dinkiću, izvolite.

Da pokušam da odgovorim na neke od ovih primedbi koje smo malopre čuli.
Najpre, nema nikakve bojazni i bilo kako poređenje sa cenom za NIS i ovim ugovorom, iz prostog razloga što je ugovorena cena u predugovoru za jedan hektar imovine ovih kombinata 10.000 evra po hektaru, osim za "7. jul", gde je 12.000 evra po hektaru. Dakle, od 10.000 do 12.000 evra. Na tržištu, prosek je 5.000 do 6.000. Dakle, duplo je veća cena ugovorena, nego što je tržišna cena.
Druga stvar, nije tačno da nisam imao razgovore sa pokrajinskom administracijom o ovim projektima. Razgovarao sam lično sa Bojanom Pajtićem o ovome pre par nedelja. Razgovarao sa Goranom Ješićem, koji je pokrajinski sekretar za poljoprivredu i vodoprivredu. Samim tim, jasno, kada pregovarate, ne možete imati pet ljudi u pregovorima, ali suštinski, najveći deo ovih investicija ići će i završiti u Vojvodini. Prirodno, zato što je Vojvodina najpogodnija za poljoprivredu u Srbiji i zato što ima i neke projekte koji su spremni.
Naša ideja je, međutim, da pokušamo da ovo raširimo na čitavu Srbiju i da spremimo projekte i za centralnu Srbiju, jer malo je projekata trenutno. Za sliv Morave i Dunava niko nije radio te projekte iz ovih naših instituta. Uglavnom su radili za ono što je nekada bio ovaj kanal Dunav – Tisa – Dunav i kako nadgraditi te kanale. Generalno, najplodnija zemlja se nalazi u Vojvodini, te je prirodno da će najviše koristi od ovog aranžmana u poljoprivredi zapravo imati Vojvodina u prvom koraku, a kasnije je naša ideja da to proširimo na sve regione u Srbiji, dakle, i na centralnu Srbiju.
Upravo zahvaljujući konsultacijama, između ostalog, i sa pokrajinskom administracijom, ali i sa udruženjima poljoprivrednika, smo neku našu početnu ideju promenili i odlučili da 16.000 hektara državnog zemljišta koje su ovi kombinati koristili, a nisu ništa plaćali, umesto da ponudimo Emiraćanima, ponudimo vojvođanskim poljoprivrednicima. Dakle, vojvođanski poljoprivrednici sada imaju veću površinu zemlje koju mogu dobiti u zakup na licitacijama.
Ima jedna stvar u kojoj se sa vama apsolutno ne slažem. Kažete – Bač, Starčevo, Sonta, itd, će izgubiti toliko i toliko. Kako mogu izgubiti kada sada ništa ne dobijaju od tih kombinata? Moramo da uporedimo situaciju u tim kombinatima kakva je danas i kakva će biti sutra. Recimo, ako ostavimo i zanemarimo Emiraćane, šta će biti sa tim kombinatima? Oni duguju 30 miliona evra. Znači, oni su radili neprofitabilno. Njihovi vlasnici koji su to kupili, to su bile loše privatizacije i zato su i raskinute. Sada je država stavila to u neki agropul sa idejom da se pronađe neko adekvatno rešenje. Naša ideja je da tamo, bez novih investicija, bez dobrog upravljanja, nema šanse da se to podigne. Zašto su ovi vlasnici to tako radili, to je pitanje za njih i za one koji su sprovodili taj proces privatizacije.
Činjenica je da ova mesta trenutno nemaju nikakve koristi od ovih kombinata, jer oni ništa ne plaćaju. Nisu plaćali ni dinara niti Republici za zakup zemljišta, niti lokalnoj samoupravi. Najgora situacija je da se ništa ne promeni i da sve ostane isto kao pre.
Ono čega su se neki uplašili, ali mislim da se na takve ne treba obazirati, jeste da će Emiraćani, kada uđu sa novim agrotehničkim merama, kada naprave sisteme za navodnjavanje, pokazati da prinos može da bude šest puta veći nego što se sada radi. Jer, ima nekih poljoprivrednika koji su bazirali, neću reći, nema ih mnogo, ali ih ima takvih, oni računaju na subvenciju države – dajte mi subvencije, a ja da li ću uložiti nešto u investicije ili ću samo to da koristim za sopstvenu potrošnju, baš me briga.
Ovde je ideja da sa Emiraćanima pokažemo, naravno, uz sve ove dobre i pozitivne primere vojvođanskih poljoprivrednika koji su investirali u opremu i koji su i sada već napredni, da naša poljoprivreda mora da bude intenzivnija. Ako hoćemo da Vojvodina bude žitnica Evrope, o čemu se priča decenijama, mora novac da se uloži u novu opremu, u sisteme za navodnjavanje, jer trenutno izvozimo tri puta manje po jednom hektaru nego Hrvatska, osam puta manje po hektaru nego zemlje centralne Evrope, a čak 30 manje po hektaru nego Holandija. Holandija nema bolji kvalitet zemlje od Vojvodine, problem je u tome što se u Vojvodini nije ulagalo u agrotehničke mere, a bez ulaganja nema većih prinosa.
Očito da same subvencije nisu dovoljne, jer kod mnogih razvijaju tzv. rentijerski odnos da dobiju hektare i da na osnovu toga dobijaju neke subvencije, a nisu motivisani da ulažu u novu opremu.
Naravno da postoji otpor kod onih koji su svesni da će se pokazati da oni nisu pravi poljoprivrednici, nego su rentijeri. Kod pravih poljoprivrednika su Emiraćani dobrodošli, jer oni koji su se već pokazali u sopstvenim ulaganjima da su sposobni, neće imati nikakav problem sa njima. Naprotiv, kroz ove investicije će cena kompletne zemlje u Vojvodini samo da raste. Kada se uvedu sistemi za navodnjavanje, jasno je da će to podići cenu kompletnog zemljišta, a ne samo ovog koji su preuzeli Emiraćani.
Ono što je takođe važno, ova kompanija "Al Dahra" ima promet od 800 miliona dolara godišnje i oni su veliki kupci viška poljoprivrednih proizvoda. Na 14.000 hektara je pitanje koje su mogućnosti i koliko može da se proizvede. Oni će, definitivno, osim toga što će proizvoditi na imanju koje će voditi, oni će kupovati višak poljoprivrednih proizvoda od svih poljoprivrednika u Srbiji i imaćemo još jednu važnu kompaniju koja će moći da ponudi sigurnost u otkupu. Džaba poljoprivrednicima da proizvedu ako ne mogu da prodaju. Ovi su platežno sposobni i plaćaju na vreme, jer tu robu ne izvoze samo u Emirate ili u zemlje Persijskog zaliva, oni su i trgovci hranom i prodaju to po čitavom svetu.
Njih ne bi zanimala Luka Pančevo samo da koriste ovih 14.000 hektara u svom vlasništvu, oni hoće da pomognu i vojvođanskim poljoprivrednicima da imaju veće prinose, kako bi oni mogli to da otkupe od njih, da bi prodavali u čitavom svetu. To se odnosi ne samo na vojvođanske nego i na poljoprivrednike u centralnoj Srbiji, zato ih i zanima kargo terminal. Zato će Razvojni fond Abu Dabi da nam odobri sredstva i za navodnjavanje da bi digli prinose i kredite za poljoprivrednike, da bi i individualni poljoprivredni proizvođači mogli da kupe novu opremu, da proizvedu više i više zarade, ali da taj višak, jasno je da možemo da proizvedemo mnogo više nego što su potrebe Srbije, može da se izveze u svet.
Ovde ne vidim nikakvu bojazan. Ne da neće biti na gubitku sve ove opštine, biće na dobitku, jer će imati - sve opštine gde su došli ozbiljni investitori su dobile, jer su se zaposlili ljudi. Oko 500 radnika koji trenutno rade u kombinatima, ništa drugačije nije to ponuđeno nego što je uobičajeno u procesima privatizacije do sada. Svi oni će dobiti ponudu na razgovoru. Sa svima će se razgovarati. Svi oni koji žele da rade i koji su sposobni da rade, objektivno, jer možda su neki stari i pred penzijom, dobiće posao u ovoj novoj zajedničkoj kompaniji. Oni koji se odluče da kažu da ne žele da rade, ili nisu u mogućnosti, dobiće adekvatan socijalni program. Niko neće ostati bez neke vrste podrške – ili će dobiti posao, ili socijalni program.
Ono što je sigurno, ovu zemlju neko mora da obrađuje - čak i oni radnici koji ne mogu da rade i dobiju socijalni program, zaposliće se neki novi ljudi koji će tu da rade, isto kao i u ma kom drugom procesu. Po tome se ovo ne razlikuje od bilo čega.
Postavili ste još jedno pitanje, da će Vojvodina izgubiti neke prihode. Moram da vam kažem da je Vojvodina imala odgovarajući prihod od privatizacije tih kompanija, u skladu sa zakonom, a isto tako i sa lokalnom samoupravom na čijoj teritoriji su kombinati, ali su te privatizacije propale. Nije fer da tražite prihode a da se ne otimate o dugove ovih kombinata, jer ovi kombinati imaju dugove. Emiraćani neće kupiti kapital kombinata, nego imovinu. Dakle, samo imovinu sa radnicima, a dugovi moraju da se isplate iz ove cene koju će oni platiti. Tih 30 miliona evra poveriocima mora da se namiri. Srećom, ukupna cena će biti veća, pa će imati od čega da se namire poverioci. Ali, ovde se ne može tražiti pravo u prihodima a bežati od preuzimanja dugova.
Što se tiče odnosa u ovoj zajedničkoj kompaniji neće biti Beograd prisutan unutra. Mi smo to dogovorili sa Gradom Beogradom. Biće 80% Al Dahra Emirati, 20% Republika.
Još nešto želim da vam kažem, daću vam listu javnih radova koji će se obaviti prema onome što je dogovoreno za izgradnju i čišćenje kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje. Moram da kažem da smo kompletnu listu projekata dobili od pokrajinske administracije. Nismo mi rekli šta su prioriteti, nego smo tražili od Pokrajinske vlade da nam da listu prioriteta i to što su poslali mi smo prosledili kao zahtev Razvojnom fondu Abu Dabija. To je podsistem "Tisa-Palić", gde bi 1.800 hektara trebalo da se stavi pod navodnjavanje, "Kikinda, Kula, Mali Iđoš, Nova Crnja, Žitište, Jankov Most, Jergička, Međa, Pešir, Ćuruško žabanjski rit, Itebej i Rečaj." To su projekti i tu će biti uloženo, u sisteme za navodnjavanje, ove godine 57 miliona dolara. Osim toga će se raditi i 3.000 hektara - severni deo pančevačkog rita, 10 miliona dolara investicija u Mačvi će 8.000 hektara, biće stavljeno pod navodnjavanje u centralnoj Srbiji. Vrednost ovih radova u Mačvi je oko 29 miliona dolara. Nastojaćemo da tokom ove godine sa Institutom Černi i drugim organizacijama, koje se bavi projektovanjem, napravimo projekte i za nastavak radova u Vojvodini, ali i za centralnu Srbiju, o čemu sam govorio. Trenutno, nismo mogli da konkurišemo, jer nemamo projekta.
Vojvodina od ovoga makar u prvom koraku ima sigurno najveću koristi kada govorimo o poljoprivredi i naša ideja je da upravo sada sa Emiraćanima vidimo kako da izbalansiramo koristi i za drugi deo centralne Srbije, gde bismo više ulagali u voćarstvo i povrtarstvo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Kostreš. Pravo na repliku. Dva minuta. Izvolite.

Hvala.
Puno stvari ste rekli gospodine ministre i ja u ova moja dva minuta ne mogu da razgovaram na sve teme, ali pošto ja vas uvažavam kao jednog iskrenog regionalistu i čoveka koji se bavi decentralizacijom Srbije, onda bi vi kao takav morali da znate da regionalizacija i decentralizacija podrazumevaju prenošenje odgovornosti, prava i odlučivanja na druge instance.
To što ste vi razgovarali sa predsednikom Vlade Vojvodine i ministrom poljoprivrede to i dalje ne znači da je pokrajinska administracija institucionalno uključena u donošenje odluka, a to što su vam ljudi iz vojvođanske Vlade slali spiskove, koje ste vi velikodušno prihvatili, i dalje ne znači da vojvođanska administracija je prihvaćena kao sagovornik. To vi i ja kao iskreni regionalista, jedan i drugi dobro znamo, onda neću više vremena trošiti na to.
Jedan od vaših bliskih saradnika rekao je da pod ovim uslovima, ili bivših saradnika, ali nije to to toliko ni važno, je rekao da pod ovim uslovima pod kojima dolazi ad akta i moglo je da dođe i "Nestle" i "Pepsi" i neke druge velike firme, da bi bez problema i one radile to isto što radi Al Dahra i da bi dobile sve to što se njima daje.
Ne znam da li je vaš saradnik ili bivši saradnik bio u pravu, ali prosto, to je informacija koju sam dobio. Fond za poljoprivredno zemljište, o tome sam govorio, je prevazišao problem, jer nije tačno da Vojvodina beži od obaveza i nije tačno da vojvođanska administracija nije spremna da se u koštac uhvati sa problemima, nego je problem u tome što njih niko ni ne pita. Onda se dođe u situaciju da se nama određuje da li nam je bolje da dobijemo od privatizacije sredstva ili nam ta sredstva ne trebaju, ili nam je bolje da preuzmemo odgovornost ili nam ta odgovornost
ne treba.
Gospodine ministre, kao regionalista regionalisti vam kažem da ovo odnošenje prema Vladi Vojvodine nije dobro i uništava političku ideju za koju se i vi i ja zalažemo. Zahvaljujem.