Odmah da budemo jasni. Ovaj amandman je odbijen, pošto ste rekli u jednom trenutku, da sada ja vas citiram, da treba da odbijemo ili prihvatimo. Amandman je odbijen, koliko ja znam.
Drugo, naravno da ovde raspravljamo zbog toga što ja želim da građani Srbije, kada slušaju vas, ne pomisle da Vlada Srbije, naročito ne ovo Ministarstvo energetike, razvoja, zaštite životne sredine ima bilo kakvo, prvo lošu nameru ili da, pošto iz vaše diskusije se to može zaključiti, da prosto imamo bilo kakav problem sa onim što se tiče Vojvodine, njenih nadležnosti itd.
Ali, činjenica je isto tako da je Zakon o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine, bio na oceni ustavnosti i da su prestale da važe izvorne nadležnosti autonomne pokrajine, koje se na kraju krajeva predviđaju ovim amandmanom i da ništa što je suprotno Ustavu ne može da bude deo pravnog sistema Srbije.
Takođe, godišnji program, koji se pravi da bi se realizovao jedan ovakav zakon, ili uopšte da bi se realizovali projekti iz oblasti energetske efikasnosti, podrazumeva da će ga koristiti apsolutno svi delovi Srbije i Vojvodina i Beograd i Kragujevac i Trstenik itd.
Takođe podrazumeva da, ukoliko eventualno Vojvodina, iz nekih već možda postojećih fondova, kako sam već čitala član 63. smatra da može dodatno nešto da učini za određene projekte energetske efikasnosti, mi smo to ostavili kao mogućnost, ne Vojvodini, nego bilo kom drugom gradu i lokalnoj samoupravi u Srbiji.
Da bude jasno, Ustav mora da se poštuje, sa druge strane, naša želja i ne samo želja, nego i naš zadatak jeste da energetsku efikasnost podignemo u narednom periodu. I kada sam govorila o tome, govorila sam samo sa stanovišta energetske situacije i podizanja energetske efikasnosti. Apsolutno nisam ulazila u bilo koje druge fore, koje ste vi kroz vašu diskusiju pokušali na ovaj ili na onaj način da nagovestite, ne bi li smo sada ušli u dodatnu raspravu. Ja mislim da za tim nema potrebe.
Nikakvo emocionalno stanje o kojem vi govorite, ne postoji. Dakle, vrlo je jasno da energetska efikasnost u Srbiji mora da se podigne. Kako ćemo to da uradimo kroz projekte, kroz godišnji program i to centralizovan godišnji akcioni plan, ne zato što mi, pošto postoji razlika između Vojvodine i centralne Srbije, nego zato što je to praksa u apsolutno svakoj državi, koja ima ovakav zakon. I ta praksa se pokazala kao dobra. Dakle, godišnji program postoji, ali sa druge strane i mogućnost da dodatno, ukoliko neki grad i lokalna samouprava misli da može više, ona će ulagati dodatno na osnovu toga. Ali iz godišnjeg programa, dakle republičkog, celog, normalno da će se finansirati i projekti na teritoriji Vojvodine, kao i na bilo kojoj drugoj teritoriji.