Nastavljamo sa radom.
Počinjemo pretres u pojedinostima o 3. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA ZA UPIS PRAVA SVOJINE NA OBJEKTIMA IZGRAĐENIM BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima 3. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Velimira Ilića, ministra građevinarstvo i urbanizma, pozvala da sednici prisustvuju i: Milan Miljević, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma i Milija Đalović, načelnik u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miodrag Nikolić, Srđan Milivojević, Vladimir Gordić, Nenad Konstantinović, Boris Ranković, Aleksandar Senić, Jovana Joksimović, Ljuban Panić, Marijan Rističević, Milisav Petronijević, Zoran Babić, Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić, Ljubica Milošević, Biljana Hasanović Korać, Teodora Vlahović, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Olgica Batić, Jovan Palalić, Judita Popović, Radmila Gerov, Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević, Radojko Obradović, Suzana Spasojević, Dejan Rajčić, Aleksandar Antić, Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Podsećam vas da su narodni poslanici Jovana Joksimović i Ljuban Panić pisanim putem povukli amandmane koje su zajedno podneli 7. marta 2013. godine u 10,30 časova na članove 1, 2, 4, 9, 10. i 11. i amandman kojim se posle člana 13. dodaje član 13a, kao i da su narodni poslanici Nenad Konstatinović, Boris Ranković i Aleksandar Senić pisanim putem povukli amandmane koje su zajedno podneli 7. marta 2013. godine u 10,30 časova na članove 1, 2, 4, 7, 9. i 10. i amandman kojim se posle člana 13. dodaje član 13a.
Takođe vas podsećam da je narodni poslanik Milisav Petronijević pisanim putem povukao amandman na član 1. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Spasojević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa SPS učestvovala je u načelnoj raspravi o ovom predlogu zakona, a podneli smo i više amandmana.
Zahvaljujem Vladi što je jedan broj naših amandmana prihvatila, ali bih se, koristeći vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, osvrnula pre svega na amandmane koje Vlada nije prihvatila.
Amandman na član 1. stav 1, kojim smo tražili da se produži rok za mogućnost upisa vlasništva na objektima koji su izgrađeni i nakon 11. septembra 2009. godine, nije prihvaćen. Obrazloženje koje smo dobili zašto ovaj amandman nije prihvaćen je da je odredbama zakona bespravna gradnja sankcionisana kao krivično delo nakon 11. septembra, odnosno nakon dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji.
Zbog velikog broja građana koji su nam se ovih dana obratili, upravo zbog toga što su zainteresovani da se ovaj rok odnosi i na objekte koji su izgrađeni nakon 11. septembra 2009. godine, govoriću malo više upravo o ovom amandmanu.
Pojava bespravne gradnje je evidentirana 60-tih godina dvadesetog veka uglavnom po većim gradovima. Lokalne i republičke vlasti u to vreme finansirale su sociološka istraživanja, da bi videle u čemu je problem sa ovim fenomenom bespravne gradnje i kako bi našle najbolje rešenje da se spreči širenje bespravne gradnje. Osnovni i ključni problemi do kojih je ova analiza došla za bespravnu gradnju jesu nerešeno stambeno pitanje velikog broja porodica u gradskim naseljima, koje nisu mogle od svojih radnih organizacija da dobiju stanove na korišćenje za stanovanje, zatim, nepostojanje tržišta stanova i oskudna ponuda komunalne opremljenih građevinskih placeva.
Vlasti u nastojanju da suzbiju bespravnu gradnju primenjivale su uglavnom restriktivne mere zabrane, pretnje zatvorskim i novčanim kaznama ili rušenjem. Ove mere nisu mogle dati rezultate, jer je bespravna stambena izgradnja bila motivisana rešavanjem egzistencijalnog problema domaćinstava koja nisu imala krov nad glavom.
Prvi pokušaj normativnog rešavanja problema neformalne izgradnje sadržani su u Odluci o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata, koju je doneo Grad Beograd 1993. godine. Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske dozvole, odnosno upotrebne dozvole, bio je prvi propis na nacionalnom nivou u ovoj oblasti.
Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2001. godine načinjen je novi pokušaj zaustavljanja i sankcionisanja bespravne gradnje uvođenjem kaznenih odredbi, odnosno bespravna gradnja inkriminisana je kao krivično delo.
Zakon o planiranju i izgradnji koji je donet 2003. godine, takođe je članom 149. bespravna gradnja predviđena kao krivično delo. Što znači da po svim prethodnim odlukama i zakonima, kao i Zakonom o planiranju i izgradnji koji je donet septembra 2009. godine, je bespravna gradnja inkrimisana kao krivično delo, ali je to ostalo mrtvo slovo na papiru, kako zbog neažurnosti inspekcijskih službi koje retko podnose prijavu protiv nesavesnih graditelja, tako i zbog sudova koji prijave procesuiraju ili odlažu.
Od 11. septembra 2009. godine do dana, postoje podaci da je izgrađeno u Srbiji oko 300 hiljada objekata. Vi ste, gospodine ministre, u vašem uvodnom izlaganju rekli da ti objekti neće biti rušeni. Amandman koji smo podneli predviđao je da se rok, odnosno da se mogućnost za upis objekata proširi i na objekte koji su izgrađeni nakon 2009. godine. Ako te objekte nećemo rušiti, ne možemo primeniti zakon na te objekte i pitanje je šta ćemo raditi sa tim objektima? Takođe, u obraćanju ste rekli da je ovo zakon koji u suštini predstavlja svojinsku evidenciju. Kako ćemo tu svojinsku evidenciju proširiti na 300 hiljada objekata koji realno postoje u Srbiji?
Gospodine ministre, molim vas da još jednom pogledate sadržaj mog amandmana. Ubeđena sam da će doprineti kvalitetu zakona i sprečiti da i na ovaj način napravimo još jedan neravnopravan položaj među građanima, odnosno među vlasnicima objekata koji su objekte zidali pre i posle 2009. godine.
Što se tiče amandmana na član 9. tražili smo da se rok od 90 dana, predviđen ovim zakonom kao rok u kome se donose rešenja o upisu prava vlasništva sa svim eventualnim zabeležbama, poveća na 180 dana. Ako uzmemo u obzir da nadležne službe, koje su primale zahteve za legalizaciju po ranije važećim propisima, imaju obavezu da mesno nadležnim katastrima dostave te zahteve i ako postoji obaveza da, svi oni koji nisu podneli zahteve za legalizaciju, podnesu prijavu za upis vlasništva, a istovremeno uzmemo u obzir sve redovne i svakodnevne obaveze koje katastar ima, smatram da će doći do zagušenja ove službe, što će sigurno izazvati nezadovoljstvo među građanima i među onim građanima koji podnose prijave za upis vlasništva, kao i među onim građanima koji budu redovno obavljali neke svakodnevne svoje zahteve.
Osim toga, katastri u Srbiji nisu dovoljno ni tehnički ni kadrovski opremljeni za ažurno sprovođenje postupaka upisa u kratkim rokovima i sa velikim brojem predmeta. Iz tih razloga, zato što pretpostavljamo da će doći do tih problema, tražili smo da se ovaj rok od 90 dana, produži na rok od 180 dana.
Na član 13. stav 2. smo podneli amandman koji je trebalo da reši problem do kojeg će doći kada zakon počne da se primenjuje. Naime, članom 10. ovog zakona, vlasnik bespravno izgrađenog objekta nakon upisa vlasništva na objektu u katastru nepokretnosti može nastaviti postupak legalizacije, odnosno postupak pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole.
Postavlja se pitanje - kako će nakon upisa objekta, na osnovu prijave za upis po ovom zakonu, vlasnik nelegalnog objekta nastaviti postupak legalizacije, s obzirom da nema uredno podnet zahtev za legalizaciju, a smatram da je svima nama u interesu da svi upisani objekti budu i legalizovani?. Samo iz tih razloga, podneli smo amandman da se prijava za upis prava vlasništva na objektima može smatrati i zahtevom za legalizaciju, samo da bi se vlasnicima takvih objekata pružila mogućnost da svoje objekte legalizuju, jer je pitanje iz kojih razloga oni nisu podneli zahtev za legalizaciju. Možda iz istih onih razloga koji su ovim zakonom koji ćemo verovatno u danu za glasanje izglasati, budu pružili mogućnost da mogu da upišu vlasništvo. Pojaviće se i problem o kojem sam već pričala, a to je problem priključenja na elektro i komunalne mreže.
Još jednom se zahvaljujem na tome što ste prihvatili amandmane poslaničke grupe SPS, kojima se utiče da institut upisa prava svojine se prvenstveno usmeri ka socijalno ugroženom sloju stanovništva, koji su svoje objekte zidali radi rešavanja stambenih problema, kao i amandmane kojima se štite prava trećih lica. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi koja će biti u pojedinostima trudićemo se da praktično neke stvari koje smo imali u raspravi i u načelu i koje su bile nejasne potpuno precizirano. Naravno, to je juče bilo na Odboru za prostorno planiranje, saobraćajnu infrastrukturu i telekomunikacije. Iskoristiću priliku kao ovlašćeni izvestilac tog odbora i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija, da pre nego što se upustimo u svaki član u pojedinostima, da o nekoliko stvari obavestim i parlament i građani Srbije.
Naime, Vlada je na ovaj zakonski predlog usvojila ukupno 17 amandmana od podnetih 97. Međutim, stvarni broj amandmana koji su u stvari prihvaćeni je suštinski daleko veći, s obzirom da je Vlada usvojila amandmane koji su pravno-tehnički najprecizniji i jezički usklađeni sa terminologijom korišćenom u predlogu zakona, a sa ciljem da zakon bude jasan, konzistentan i usklađen u svakom smislu.
U kratkim crtama ću navesti šta su bile najveće zamerke. Najveće zamerke ovom zakonu su upućene, pre svega, zbog nepreciznog određivanja vrsti i namene objekata na koje se primenjuju, imajući u vidu da je cilj ovog zakona upis prava svojine u korist vlasnika bespravno sagrađenih objekata koji su za sopstvene potrebe gradili, odnosno kupovali nepokretnosti. Preciziranjem objekata po vrsti, nameni i površini, kako je i prihvaćen amandman u članu 1, otklonjena je mogućnost da predmet ovog zakona budu objekti građeni za tržište, odnosno objekti koji su svojim vlasnicima doneli ili će doneti profit.
Sledeća velika zamerka zakonskom predlogu se odnosila na automatsko sticanje prava svojine kako na objektu, tako i na zemljištu na kome vlasnik tog objekta inače nije vlasnik, zakupac ili nosilac prava korišćenja. Amandmanskom intervencijom je sticanje prava svojine na zemljištu odloženo do konačne isplate tržišne cene vlasniku zemljišta, a najkasnije za dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, imajući pri tome u vidu da se može steći samo svojina na zemljištu ispod objekta i zemljištu neophodnom za redovno korišćenje, minimalna površina za urbanističku zonu u kojoj je objekat sagrađen, korišćenje zemljišta, a što se utvrđuje kroz izradu projekata parcelacije u skladu sa zakonom i o trošku vlasnika objekta.
Predlagači amandmana su izmenom spornog člana predložili rešenje koje je veoma slično institutu građenja na tuđem zemljištu, gde takođe postoji obaveznost vlasnika zemljišta da po tržišnoj ceni vlasniku objekta proda zemljište na kome je taj objekat sagrađen, ukoliko se utvrdi da je vrednost objekta veća od vrednosti zemljišta.
Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije je ocenjeno da je odredba Zakona o planiranju i izgradnji, koja se odnosi na neobaveznost pribavljanja saglasnosti suvlasnika, odnosno sukorisnika na zemlji, ako se u vreme izgradnje objekta nije protivio toj gradnji, nije u saglasnosti sa Ustavom i drugim zakonima. Imajući u vidu pravno dejstvo odluka Ustavnog suda, odnosno obaveznosti svih državnih i drugih organa da poštuju sve odluke, od strane Vlade je prihvaćen amandman koji uvažava pravno shvatanje sadržanoj u odluci Ustavnog suda, tako da se ne derogiraju odredbe Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i Zakona o prometu nepokretnosti.
Sledeće važno poboljšanje teksta predloga zakona jeste uvažavanje prava jedinica lokalne samouprave da reguliše odnose vezane za određivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, ali samo kada vlasnik nepokretnosti na koje je upisano pravo svojine, u skladu sa ovim zakonom, odluči da tu nepokretnost otuđi.
Amandman kojim se uspostavlja obaveza dostavljanja potvrda jedinice lokalne samouprave prilikom sudske overe ugovora o prometu nepokretnost je rešenje koje je pravno prihvatljivo i poznato u dosadašnjoj praksi, te smatramo da neće izazvati nikakve probleme u primeni, a u skladu je sa ciljem zakona da se socijalno ugroženoj kategoriji omogući da bez velikih troškova upišu prava svojine na objektima koje su gradili za svoje potrebe.
Na kraju, ali ne manje značajno, predviđeno je ovlašćenje da donošenje podzakonskog akta kojim će se precizno urediti postupanje svih organa u ovom postupku, kao i sadržina pojedinih dokumenata koja se pribavljaju u korist kao dokazi u ispitnom upravnom postupku. Ovih će se obezbediti jednobrazna primena zakona i ujednačiti praksa u radu svih organa koji ovaj zakon primenjuju.
U raspravi koja će danas biti u pojedinostima trudićemo se da kada budemo išli od člana do člana još jedanput precizno ukažemo na to šta je promenjeno. Gospodine ministre, zaista vam se zahvaljujemo na razumevanju i na prihvaćenim amandmanima i mislimo da će ovaj zakon, kao što se i očekuje, u bitnome kao životni zakon poboljšati pravnu sigurnost u našoj zemlji i sigurno biti od velike koristi građanima Srbije. Zahvaljujem.

Radojko Obradović, povreda Poslovnika.

Član 27. Gospođo predsedavajuća, dobili smo mišljenje Vlade i u tom mišljenju Vlade devet amandmana je Vlada prihvatila od 89 amandmana. Vrlo cenim gospodina Spasojevića kao kolegu i poslanika. On je pomenuo nekih 17 amandmana koji su usvojeni. Da li postoje amandmani koje je Vlada usvojila a koji nisu ovde dati? To bi bilo važno zbog ove rasprave koja upravo počinje. Hvala.

Smatram da nisam povredila član 27. Gospodin Spasojević je izvestilac odbora i on dobro zna. Ako želi da odgovori, daću mu reč.
Izvolite gospodine Obradoviću.

Mogli bi da date pauzu da dobijemo i tih ostali 7 ili 8 amandmana koje nismo dobili, a koji su usvojeni jer je to vrlo važno za raspravu koja je pred nama, jer ako gospodin predstavnik odbora ima informacije koje ja kao podnosilac velikog broja amandmana nemam, molim da odredite pauzu da se upoznamo i pripremimo za diskusiju.

Ministar Ilić će objasniti.

Poštovani poslanici, tačno je da je prihvaćeno 16 amandmana, ali je 9 uvedeno po onom rednom broju jer su istovetni, razlikuju se za neku sitnicu itd. Šesnaest amandmana je ukupno prihvaćeno. Potpuno su identični. Razne poslaničke grupe su ih dale. Na odboru su prošli oni za koje smo smatrali da je tekst najprihvatljiviji, inače možda je neka sitnica. Zbog zareza su prihvaćeni neki drugi, a potpuno su identični. Svi ste dali amandmane identične na neke članove i svi su prihvaćeni u identičnom tekstu, ali je objavljeno devet zvanično, a 16 je prihvaćeno.