Hvala, gospodine predsedniče.
Jako brzo ću da govorim, jer imam mnogo materijala i mnogo pitanja na koja bih htela da dobijem odgovore u ime građana Srbije.
Dakle, građani Srbije s pravom strahuju šta im se nalazi u tanjiru, jer što se bezbednosti hrane tiče, afera stiže aferu. Potpuno pogrešne reakcije i rešenja Vlade Srbije u slučaju kontaminiranog kukuruza, rekli ste. Otkrio nam je aferu Brisel, pa Italija, pa zatim mleka, koje je posle vrlo ozbiljne priče prebačeno na politički teren i gde su se dve političke stranke utrkivale koja će koju da nadgovori, ne brinući o tome koliko su građani uplašeni šta im se dešava. Na kraju, sada ova priča o jabukama koje su sa pesticidima, gde smo dobili informaciju od Rusije. Sve je to dovelo do toga da su građani zaista puni nepoverenja i prema proizvođačima, s jedne strane, a bogami i prema državi, koja očigledno mora da obezbedi sistem bezbednosti hrane, ali se tu ne snalazi.
Neću da govorim o tome kolika je i kakva šteta naneta našoj poljoprivredi. Mislim da je trajna šteta. Mislim da je šteta pre svega u tome što smo izgubili silni ugled u svetu, ali bogami i materijalno nismo malo izgubili. Sada se već govori o šteti od nekoliko stotina miliona evra. Iako nadležni uporno tvrde da je hrana bezbedna i da oni vrše kontrole, moram da postavim pitanje - gde oni to kontrolišu hranu, ako mi nemamo nacionalnu referentnu laboratoriju? Ako mi budu odgovorili da imamo za to 47 raznih akreditovanih laboratorija, koje su uglavnom u privatnom vlasništvu, onda moraju da mi odgovore još na jedno pitanje, a to je – kako je onda moguće da isti uzorak koji se da, u ovom slučaju mleko, dobije potpuno dijametralno suprotne rezultate i sto posto različiti? Onda, kada već govorite o tome, odmah mi odgovorite i činjenicu vezanu za stare pravilnike po kojima se ispituje sve i svašta na određene proizvode, ali se ne ispituje kada je u pitanju meso, recimo hormoni, antibiotici, teški metali vrlo retko, skoro zanemarljivo.
Zakon o bezbednosti hrane, osim nacionalne laboratorije, kaže da je za potpunu primenu zakona potrebno formirati i nacionalni savet za bezbednost hrane. Upozoravam vas da je zakon donet pre tri godine. Prošla Vlada, naravno, ništa nije uradila, a sedam meseci ni ova Vlada. Molim vas, u ime građana Srbije, vodite računa o rokovima i poštujte ih.
Sada pitanje gospodinu Kneževiću – zašto je pri kontroli bezbednosti hrane iz uvoza, radi se o biljnoj i životinjskoj hrani mešovitog porekla, promenjena direktiva? Vi ste je promenili u oktobru mesecu 2012. godine. Sada se maksimalno može uzeti samo 150 uzoraka. Moram da kažem, prosto da možemo da pratimo, da je u prošloj direktivi mesečno jedna laboratorija obrađivala 750 uzoraka. Ko je i na osnovu kojih kriterijuma doneo ovakvu odluku?
Sada nešto o mesu, pošto tom temom hoću da se bavim. Prema izjavi bivše ministarke Dulić Marković, od jula 2009. do avgusta 2011. godine uvezeno je preko 40 miliona kilograma mesa koje je od životinja hranjenih GMO hranom. Imam odgovor koji mi je dostavila nadležna služba, a kaže da nije nadležna da kontroliše, već je nadležna zemlja porekla, a dve zemlje porekla imaju dozvoljenu GMO hranu i nemaju potrebu deklaracije. Odgovorite mi na ova pitanja. Hvala.
