Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma, pozvao da sednici prisustvuju i Milan Miljević, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma i Milija Đalović, načelnik u Ministarstvu građevinarstva i urbanizma.
Nastavljamo pretres u pojedinostima 3. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA ZA UPIS PRAVA SVOJINE NA OBJEKTIMA IZGRAĐENIM BEZ GRAĐEVINSKE DOZVOLE
Bio je u toku amandman na član 4. koji je podneo Radojko Obradović, Jovan Palalić sa ispravkom i zajedno Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Da li još neko po tom amandmanu želi reč?
Reč ima Judita Popović.

Hvala gospodine predsedavajući. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici ja sam gospodine ministre zaista očekivala da ćete vi da poslušate moj savet. Po onom principu da je jutro pametnije od večeri nakon što ste prespavali da ste zaista shvatili da ovaj zakon treba da povučete iz procedure ali na žalost niste to učinili pa evo nas nastavljamo danas da raspravljamo o ovom članu 4. Predloga zakona.
Ako je sam zakon pravni nonsens ovaj član 4. je vrhunac tog pravnog nonsensa. Srpski rečeno to je glupost. Zašto se ovde radi o pravnom nonsensu? Ovaj član 4. ima neke stvari potpuno iracionalne kada se pogleda onaj plan i program koji ste vi izneli zašto ovaj zakon donosite.
Postavila bih pitanje da li se ovde zaista radi o javnom interesu ili se negde u pozadini javlja određeni pojedinačni ili grupni interesi? To je jedno pitanje jer iz ovog člana 4. proizilazi da nešto tu ne valja i to ozbiljno ne valja.
Vi u ovom članu 4. baratate sa bespravnom gradnjom, sa gradnjom na tuđem zemljištu, sa prenosom prava vlasništva na zemljištu bez konverzije iako je predmet ovog zakona samo legalizacija objekata, odnosno upis prava vlasništva nad objektima a ne i na zemljištu. Vi u ovom članu imate i eksproprijaciju u privatnom interesu. Imate problematične dokaze koje ni jedan sud ne može da prihvati u dokazivanju prava vlasništva.
Gospodine ministre ovaj član 4. direktno vređa dostojanstvo parlamenta jer predlažući ovaj član 4. vi u stvari zaista kršite ne samo ljudsko dostojanstvo nego sva utvrđena prava koja građani Srbije imaju u vezi privatnog vlasništvo, u vezi prava na život, na građenje, na imovinu.
Postavila bih vam pitanje da li zaista mislite da je dovoljno da se ima tašna i mašna i da se izađe sa ovakvim Predlogom zakona? Očigledno da ništa drugo i nema u pozadini ovog zakona što se tiče stručnosti. Možda ima nečeg drugog ali stručnosti definitivno nema. Jedan ovakav zakon će imati takve ozbiljne posledice po građane Srbije da se zaista dovodi u pitanje interes onoga koji predlaže zakon i pri tom se dovodi u pitanje da li je onaj koji je predložio zakon svestan šta je time učinio.
Gospodine ministre vi ovim članom, dakle samo ovim članom, da su svi ostali članovi ovog zakona najpametniji, najkonzistentniji, najkorisniji vi bukvalno rušite ceo jedan pravni sistem, jednu kompleksnu građevinu pravnih institucija. Dovodite u pitanje čak i postojanje Zakona o eksproprijaciji jer ako ovim zakonom promovišete eksproprijaciju u privatnom interesu šta drugo radite nego da dovodite u pitanje postojanje tog zakona koji eksproprijaciju dozvoljava samo u javnom interesu.
Ako dozvoljavate da se promovišu dokazi kao što su vam uplatnice za neke komunalne usluge, za plaćenu električnu energiju i slično, kako mislite da u stvari reformišete pravosuđe i sve pravosudne zakone a onolika je povika na reformu koja je započeta od strane prethodne vlasti?
Samo ovim članom 4. direktno pokazujete u kojoj meri imate nameru da modernizujete Srbiju, u kojoj meri mislite da napravite distancu prema određenim pojedinačnim interesima koji nisu jednom bili dominantni prilikom donošenja određenih zakona. Pretpostavljam da će ovaj zakon pre ili kasnije stići u ovaj parlament gde ćemo ponovo raspravljati o njegovim merama.
Uopšte nemam dilema oko toga da će skupštinska većina ovaj zakon usvojiti, ali tada kada ovaj zakon bude došao na izmene, ponovo ću vas pitati da li znate šta radite? Da li znate u čijem interesu to radite jer očigledno da ne radite u interesu građana Srbije?

Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, DSS podnela je amandman na član 4. da se član 4. briše, a u cilju da bi se on preispitao, razmotrio i da bi se uzela u obzir sva pitanja i sve moguće pretpostavke koje mogu eventualno da odu do nekih zloupotreba. Tako da, ovde bih prosto htela da kažem da je cilj DSS svakako da uslovi gradnje za sve graditelje budu jednaki, kako je to zagarantovano Ustavom i zakonima, ali svakako u zavisnosti od objekta, odnosno kategorije objekta koji se gradi i da li se gradi u turističko-poslovnoj zoni, stambenoj. Svakako, to mora da ima izvesne razlike.
Znamo da je član 4. izmenjen amandmanima, sa nekoliko amandmana u istovetnom sastavu. Svakako, naš cilj je bio, ponavljam, da se preispita prosto član 4, u nekom delu je izmenjen ovim amandmanom. Postavila bih nekoliko praktičnih pitanja, na koje bi svakako trebalo odgovoriti da bi se moglo sveobuhvatno sagledati do kojih sve problema može da dođe i da bi pre nego što zakon stupi snagu, zakonopisac mogao da ima u vidu kakve to sve mogućnosti postoje i mogu se dogoditi, a kažem, da ne dođe do nekakvih zloupotreba.
Dakle, u tom smislu, treba svakako na ono pitanje koje sam već ranije postavila odgovoriti – šta se dešava ukoliko se objekat nalazi na poljoprivrednom zemljištu? Dakle, mora se definisati da li će to biti predmet ponovnog zahteva za prevođenje u građevinsko ili neće, da li će se plaćati ta naknada ili ne.
Takođe, trebalo bi definisati da li gradnja na dve parcele podrazumeva zatim parcelisanje i pravljenje jedne nove i na koji način bi se to moglo definisati. Ili, na primer, možda treba imati u vidu ukoliko je neki objekat privremenog karaktera izgrađen, evo na primer, u centru neke turističke zone, recimo, u centru Vrnjačke Banje postavljen, on ima, na primer, podnet zahtev za legalizaciju, na primer i plaća struju, jer ima neko privremeno brojilo. On ima već dva dokaza koje bi mogao da podnese za upis prava svojine. Da li će i to biti tretirano? Odnosno, ja smatram da ne bi trebalo, pa i na to treba svakako obratiti pažnju.
Treba razmotriti situaciju - ako je zemljište već pred sporom, šta se dešava? Da li može i ima pravo da upiše pravo svojine nad objektom, a kasnije i nad zemljištem? Šta ćemo ako je vrednost zemljišta veća od vrednosti objekta, šta onda radimo? Hoćemo li svakako dopustiti da se to uradi, da se upiše pravo svojine nad tim zemljištem?
Cilj DSS jeste da svi građani budu sigurni, kako je juče govorio moj kolega. Smatram da svi ovde i sve poslaničke grupe govorimo u istom cilju, ali svako iz svoje perspektive, neko iz perspektive lokalne samouprave, neko iz perspektive privatnika, neko iz perspektive graditelja, zakonopisca itd. Smatram da nam je cilj svima isti, ali ono što bih htela da istaknem na osnovu ovog člana i uopšte o ovom zakonu, vezano za ovaj amandman, jeste da smo eventualno izmenama nekih drugih zakona o planiranju i izgradnji, državnom premeru i katastru i saradnjom sa Republičkim geodetskim zavodom možda mogli izbeći ovaj zakon, gde ćemo svakako dodatno imati jednu birokratiju, a o tome ću nešto kasnije po nekim sledećim amandmanima.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Antić.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, koleginice i kolege, na samom početku, čini mi se da u raspravi prenebregavamo  jednu činjenicu, često polemišemo sa članom 4. iz izvornog teksta zakona, zaboravljajući da je član 4. amandmanom potpuno izmenjen, odnosno amandman koji je podnela grupa poslanika, a među njima sam i ja, je u potpunosti izmenio član 4. Vlada je prihvatila taj amandman, tako da je taj tekst postao sastavni deo zakona.
Ovaj tekst sa kojim je uvažena koleginica iz LDP polemisala, taj tekst više ne postoji. Za polemiku vezanu za član 4, molim vas, uzmite tekst amandmana. Taj amandman je u značajnoj meri izmenio osnovni tekst. Ponavljam, velika zahvalnost ministarstvu, ministru i njegovim saradnicima koji su na odboru imali veliku spremnost da čuju argumente svih poslaničkih grupa koji su bili zainteresovani za tu raspravu i da zajednički tražimo poboljšanje teksta. Mislim da je ovaj tekst iz amandmana donekle poboljšao sam izvorni tekst.
Ne mislim da je idealan i ne tvrdim da je idealan. Ne tvrdim da je idealan i zakon. Hoću sve da vas vratim u neku prošlost čiji smo sastavni deo svi mi. Taj problem sa legalizacijom imamo više decenija. Nema Vlade koja nije pokušala da reši problem legalizacije i nijedna nije uspela. Svi zakoni kojima smo do sada pokušali da rešimo problem legalizacije su doživeli fijasko, ponavljam, delom zato što je to teško rešiti, a delom zato što smo i mi sami političari obesmišljavali i svako rešenje time što čim krene primena zakona, mi krenemo da najavljujemo nova zakonska rešenja kojima ćemo taj zakon popraviti i uvek sve stane.
Ponavljam, zakon nije idealan. Zakon će biti sigurno predmet ispitivanja ustavnosti, kao i prethodni Zakon o planiranju i izgradnji, koji je definisao odredbama tog zakona proces legalizacije.
Ponavljam, mi nikada nećemo naći idealno rešenje, jer da smo mogli da ih nađemo, mi bih ih našli sto puta do sada kada smo ih tražili. Svako zakonsko rešenje kojim ćemo pokušati da rešimo pitanje legalizacije bespravno izgrađenih objekata, kojih ima više od milion, u Srbiji će biti na ivici ustavnosti i na ivici primene člana 58. Ustava Republike Srbije.
Mi sad imamo dve opcije pred sobom. Jedna je da porušimo milion objekata u Srbiji. Da li je neko spreman u ovoj sali da kaže – dajte da porušimo milion objekata u Srbiji ili 500 hiljada? Nije niko. Ili, možemo da pokušavamo da pravimo sitne korake i da taj problem rešavamo malo po malo.
Cenim da ovaj zakon jeste jedno malo rešenje nekog problema koji će se odraziti, pre svega, za one ljude koji su nam valjda svima najvažniji, a to su oni ljudi koji su zidali da bi rešili svoje osnovno životno pitanje. Zato smo članom 1. ograničili primenu ovog zakona na one koji rešavaju svoje životno pitanje.
Ovo nije zakon za one koji imaju velike kuće na atraktivnim lokacijama, niti je zakon za tajkune i one koji imaju velike poslovne objekte. Ovo je zakon za ljude koji rešavaju svoje životne probleme i za ljude koji ostvaruju neku zanatsku delatnost u objektima do 100 kvadrata. Nemojte od njega da pravimo veliku filozofiju. Svi se ubismo, svima nam plave grudi od toga što pokušavamo da dokažemo da su nam ljudi najvažniji i to kako oni žive. Ako je to tako, onda dajte da im makar malo pomognemo.
Nijednog trenutka nisam čuo ministra da je rekao da je ovaj zakon idealan, niti ja, koji sam podnosio neke amandmane kojima sam menjao, tvrdim da su amandmani idealni. Sve je to tu i tamo, ali je jedan pokušaj da se napravi neki iskorak i da uvedemo ljude u situaciju da mogu konačno da kažu – ovo je moje, imam neku perspektivu kako ću to dalje da rešavam i nemam više mač za vratom da će neko sutra doći da mi to sruši.
Amandmanom na član 4. uveli smo situaciju da štitimo i vlasnika zemljišta. Nema više apriori situacije, neko ode u katastar, upiše se da je vlasnik objekta ili zemljišta nad objektom, a posle neka ga vlasnik zemljišta juri, pa nek parnicom rešava sa njim tu situaciju. Ne, kažemo, upisuje se vlasništvo nad objektom, a vlasništvo nad zemljištem kada vlasnik objekta dokaže da je nekom svojom radnjom stekao pravo nad zemljištem. Ako to ne uradi u naredne dve godine, onda će to morati da uradi za kompletno zemljište, za redovno održavanje objekta po tržišnoj ceni. Znači, ukupno zemljište za redovno održavanje objekta po tržišnoj ceni je veliki novac.
Mi time stimulišemo i kupce i prodavce da se u tom vremenu dogovore. U krajnjem slučaju, ovaj amandman uvodi i nešto što je po meni falilo celom zakonu, a to su podzakonska akta koja tu materiju mogu i dodatno da uređuju i da u odnosu na život pronalaze neka rešenja koja će možda biti prihvatljivija.
Dakle, na samom kraju, molim vas da u raspravi tretirate kao tekst zakona tekst koji je bio u amandmanu, jer je sada to postao sastavni deo teksta. I nemojte da više pričate o eksproprijaciji i proglašavanju javnog interesa, jer to više ne postoji. Nemojte da pričate o tome da se nekome nešto otima. Ne, ne može više da se otme, mora da se sa vlasnikom zemljišta napravi kupoprodajni ugovor i da se to pitanje reši. Hvala.

Molim sve narodne poslanike da se u raspravi usredsredimo na amandmane. Uglavnom se vodi načelna rasprava. Do sada sam to tolerisao, ali od sada neću dozvoliti načelnu raspravu.
Judita Popović, po kom osnovu? (Replika.)
(Judita Popović, s mesta: Pomenuta sam.)
Nemate pravo na repliku. Nije vas prozvao. Gospodin Antić je izneo svoje mišljenje o tom amandmanu. Prema tome, to je njegov lični stav.
(Judita Popović, s mesta: Kako nemam prava? Direktno mi se obraćao. Pogrešno je protumačeno obrazloženje amandmana.)

Ako sam vas time što sam vas nazvao - uvažena koleginice, uvredio, onda se izvinjavam.

 Molim vas, nije vas spomenuo.
Da vas čujem, Judita, recite.
Obrazložite mi, molim vas. Po kom osnovu?

Pogrešno me je protumačio prethodni govornik, tako što se izjašnjavao o mom obrazloženju zašto mislim da je taj amandman problematičan.  Takođe, imenom me je pomenuo.