Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice. Pred nama je predlog zakona i izmene i dopune zakona koje proističu iz promena Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, ali i izmene i dopune zakona koje proističu iz tzv. Lanzarot konvencije, Konvencije SE o zaštiti dece, koje su zemlje koje su usvojile ovu konvenciju, u obavezi da zakonom urede.
Mislim da je Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima apsolutno bio neophodan, sa stanovišta što, na žalost, danas u modernom svetu broj krivičnih dela protiv polne slobode raste, a čije su žrtve deca, odnosno maloletna lica.
Htela bih da, u ovom trenutku, izdvojim pre svega član 185b ovog zakona, na koji moje kolege, u svojim diskusijama, nisu obratile pažnju ili nisu smatrali da ga je posebno potrebno apostrofirati, a ja smatram da je to veoma važno zbog toga što internet komunikacije, koliko god da donose pogodnosti, omogućavaju i velike zloupotrebe i vrlo je važno ovom zakonskom odredbom precizirati i inkriminisati osobe koje ugrožavaju polnu slobodu maloletnih lica, koristeći internet mreže.
Zbog toga smatram da treba posebno razmisliti o setu preventivnih mera, upravo za osobe koje po izlasku iz zatvora pokazuju da imaju, koristeći internet mreže, dobijaju poseban nagon ili želju da ponovo vrše ta krivična dela. Veliki broj građana, uzornih članova društvene zajednice se, u odnosu prema ljudima, ponaša potpuno normalno, ali kada koristi internet mrežu menja ponašanje i po izlasku iz zatvora, mislim da na takve osobe treba preventivno motriti nekim posebnim merama i da mi treba da razmislimo i o setu tih posebnih mera.
Što se tiče predloga ovih posebnih mera za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, mogu da kažem da se u potpunosti poslanička grupa Nove Srbije slaže sa njenim predlozima, jer smatramo da su odlična i dobra zakonska rešenja Marijinog zakona, koja se odnose na to da ne postoji mogućnost niti ublažavanja kazni, niti uslovnog otpusta za počinioce ovih dela. Takođe smatramo da je dobro zakonsko rešenje i zakonski predlog da ni posle 20 godina ove osobe ne mogu da konkurišu i za vaspitače i za učitelje i za bilo koji javni posao. Takođe smatram dobrim predlogom da se redovno javljaju policiji.
Ono što bih htela da dodam jeste da savetovališta koja imaju poseban nadzor nad ovim licima, smatram da treba da posebno vode evidenciju i da tromesečno obaveštavaju nadležne organe o tome.
Takođe, Nova Srbija je intervenisala jednim tehničkim amandmanom na član 13, koji definiše posebnu evidenciju o učiniocima navedenih krivičnih dela. Mi smatramo da treba da postoji ta jedinstvena centralizovana baza, uključujući i DNK profil, ali smo tehničkim amandmanom naglasili i dodatno precizirali ovu činjenicu, kako bi to trebalo da izgleda.
Želim da kažem da i za mene, kao i za moje koleginice, ovaj zakon nije potpun ukoliko se ne ukine zastarevanje seksualnog delikta. To je predlog koji je Incest trauma centar predložio zvanično Narodnoj skupštini Republike Srbije, a Ženska parlamentarna mreža i Odbor za prava deteta su prihvatili. To nema nikakve veze sa vama, ministre, ali smatram da mi treba da se dogovorimo da li ćemo predložiti amandman koleginice Radović ili ćemo o ovome naknadno raspravljati. Smatram da je ovaj predlog veoma važan zbog toga što je vreme značajan faktor za sva maloletna lica koja su žrtva seksualnog nasilja. To su osobe koje su i emotivno i ekonomski zavisne od silovatelja i tek posle osamnaeste godine mogu da se suoče ponovo sa traumama koje su prošli, da smognu snage da tuže silovatelja.
Što se tiče Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, želim da istaknem da je dobro što je ovaj zakon usvojen još 2008. godine. Ni malo ne želim da potcenjujem značajne efekte ovog zakona, koji je bio primenjivan u prethodne četiri godine, jer su iz njegove primene proistekle zaplene desetine miliona evra, i to se po meni nikako ne sme zanemariti, ali je takođe neophodno bilo promeniti ovaj zakon, s obzirom na izmene Krivičnog zakonika u periodu od 2009. do 2012. godine.
Slažem se sa svim što je u ovom predlogu zakona izneto, pre svega sa članom 2, kojim se dopunjuju krivična dela i predviđa se da ona obuhvate i delo otmice, prevare, iznude, prouzrokovanja lažnog stečaja, oštećenja poverilaca, ali i krivična dela zloupotrebe položaja odgovornog lica i zloupotrebe u vezi sa javnim nabavkama, kao i dogovaranje ishoda takmičenja. Mislim da je vrlo važan i član 3. ovog zakona, koji precizira imovinu vlasnika koja je u nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.
Takođe, smatram da je vrlo važno što novi zakonski predlog prepoznaje organizacionu jedinicu MUP i Direkciju za upravljanje oduzetom imovinom. Upravo MUP i Direkciji za oduzetu imovinu daju široka ovlašćenja i omogućavaju joj da traži najrazličitije informacije od državnih organa. Član 16. vodi računa o dostojanstvu i časti vlasnika. Mislim da on sankcioniše bahato ophođenje prema ovim licima koje smo imali prilike da vidimo na malim ekranima.
Odredbama člana 17. do 22. uređena je finansijska istraga. Velika ovlašćenja se u ovoj fazi daju jedinici MUP, koja prikuplja sve moguće dokaze, kao i, naravno, javnom tužiocu. U članu 24. eliminiše se mogućnost da privremeno oduzimanje imovine na osnovu naredbe javnog tužioca potraje. Član 25. predloga ovog zakona precizira da se odlučuje u roku od sedam dana od dana prijema zahteva, bez održavanja ročišta, što povećava efikasnost u postupku privremenog oduzimanja imovine.
Smatram da je vrlo bitna novina u ovom zakonu i činjenica, odnosno otvaranje stečajnog postupka nad pravnim licem koje je obuhvaćeno rešenjem, a stvaralo je velike probleme u samoj Direkciji koja je nadležna za upravljanje privremeno oduzetom imovinom. Mislim da je vrlo važno što ceo ovaj postupak odiše hitnošću, što nema odugovlačenja, što drugostepeni sud mora doneti odluku i ne može je vratiti na odlučivanje prvostepenom sudu.
Član 38. ovog zakona vrlo jasno precizira da se trajno oduzimanje imovine vodi po okončanju postupka i ojačava se pretpostavkom nevinosti samog okrivljenog, ali se ni malo ne utiče na efikasnost postupka za oduzimanje imovine. Sačuvan je i aspekt humanosti i ovom zakonskom odredbom propisuje se ostavljanje dela imovine ako se proceni da je egzistencija lica, koji je dužan da izdržava, ugrožena.
Članom 50. Predloga zakona predviđeno je da Direkcija o oduzetoj imovini, koja joj je poverena na upravljanje, sačini i zapisnik i vodi posebnu evidenciju. Takođe, novost je da Direkcija neposredno sprovodi rešenje suda o privremenom oduzimanju.
Član 53. predstavlja značajnu novinu u odnosu na važeći zakon i novim rešenjem daje se ovlašćenje Direkciji da poslove upravljanja nad privremeno oduzetim pravnim licem može preneti i na drugo fizičko lice. Nova Srbija je upravo u ovom članu 53. Predloga zakona intervenisala amandmanom, jer smatramo da treba jasno precizirati na koja fizička lica se prenosi. Takođe smatramo da nema mesta nikakvoj vrsti diskrecionog odlučivanja.
Član 58. ovog zakona predviđa da se privremeno oduzeta imovina, koja ne bude prodata, poklanja u humanitarne svrhe. Članovima 60. i 61. Predloga zakona uređen je postupak povraćaja imovine, odnosno načina obeštećenja vlasnika privremeno oduzete imovine.
Takođe, smatramo da odredbe članova 65. i 66. vrlo jasno preciziraju šta obuhvata međunarodna saradnja u ovoj važnoj oblasti, jer imamo kriminalne grupe koje su poprimile karakteristike multinacionalnih korporacija u svakom pogledu i koje predstavljaju ozbiljnu opasnost na međunarodnom planu.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebnih teških krivičnih dela, smatramo da nadležno ministarstvo ovim zakonskim rešenjima propisuje da ona budu na vreme usaglašena, tako da njihova primena ne izazove problem u praksi sudova i drugih nadležnih organa. Izmenama i dopunama Krivičnog zakona ukazala se potreba da se takođe izmenama ovog zakona nadležnost postupajućih državnih organa smatra nespornom.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, tu bih apostrofirala dve značajne novine - prva, po kojoj se ukida dosadašnje limitiranje prava na branioca koje se kosilo sa ustavnim pravom okrivljenog da izabere branioca po sopstvenom nahođenju i drugo, eliminiše se uočena pravna praznina u aktuelnom ZKP-u, dodavanjem novog člana 425a, koji uređuje pritvor nakon izricanja prvostepene presude, na način kako je to inače bilo i ranije rešeno u našem krivično-procesnom zakonodavstvu.
Na kraju, želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije sve predloge zakona, izmene i dopune zakona u danu za glasanje podržati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, Srpska napredna stranka će u danu za glasanje, naravno, podržati svih pet pravosudnih zakona koji su danas ušli u raspravu. Sa velikim zadovoljstvom ćemo posebno podržati usvajanje Marijinog zakona, zakona koji će, sigurni smo, doprineti mnogo većoj bezbednosti građana, mnogo većoj bezbednosti dece, mnogo većoj generalnoj bezbednosti u Srbiji.
Marijin zakon, nazvan tako po pokojnoj Mariji Jovanović, čiji je otac Slobodan danas ovde prisutan, je zakon koji je naišao, vidimo danas, na jednu opštu podršku svih poslanika u ovom parlamentu, zakon koji je, istine radi, ušao u proceduru u vreme prethodne Vlade i u neizmenjenom obliku predložen danas od strane Ministarstva pravde i gospodina Selakovića, što smatramo i vrlo korektnim potezom.
Naravno, to je zakon koji može da bude popravljen i 44 amandmana su do sada ušla u proceduru, sigurno će mnogi od tih amandmana biti i usvojeni, svaki će, naravno, biti pažljivo proučen. Lično bih uvek podržao amandman koji predviđa zabranu zastarivanja dela silovanja i drugih dela protivpolnih sloboda, odnosno dela koja vrše seksualni predatori. Ima i drugih amandmana o kojima svakako treba razmisliti.
Ali, ono što je najvažnije je, da još jednom ponovimo i nama i građanima, šta zapravo ovaj zakon podrazumeva i koje će to dobrobiti Srbiji i njenim građanima i bezbednosti njenih građana doneti. Na prvom mestu, seksualni predatori, dakle, ljudi koji su izvršili krivična dela poput silovanja ili obljube nad maloletnim detetom, kada izađu iz zatvora, biće suočeni sa time da će biti pod jednim monitoringom koji može da traje i 20 godina, monitoringom koji podrazumeva da će morati redovno da se javljaju policiji, da se redovno javljaju savetovalištu psihološkom, da obavezno prijave svoju promenu prebivališta, odnosno radnog mesta, da neće moći da idu u inostranstvo dok se ne jave nadležnim organima, i čitav niz drugih mera, a možda i najvažnija među njima, to da seksualni predatori, po izlasku iz zatvora, neće moći da se približavaju školama, vrtićima, igralištima, parkovima gde se igraju deca ili drugim mestima gde dece ima.
Ovo je, dakle, odličan zakon koji će, posebno pohvaljujemo i to treba isto pomenuti, prvi put kod nas kreirati jednu bazu podataka o seksualnim predatorima. Ta baza podataka, pored imena, prezimena, slike i onih klasičnih podataka, sadržaće i DNK profil seksualnih predatora, što će omogućiti i saradnju Srbije sa međunarodnom zajednicom u ovoj oblasti.
Pored ovog zakona, Srpska napredna stranka će sa velikim zadovoljstvom podržati i usvajanje Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. U pitanju je zakon koji opet, istine radi, je donet u vreme pređašnjeg Ministarstva pravde, ali došlo je vreme da se neke stvari evolutivno promene, da se neke stvari pojasne, da se neke stvari poboljšaju.
Iskoristiću priliku da kažem da su se i na međunarodnim skupovima koje je Ministarstvo pravde održalo, a gde se raspravljalo o Nacrtu strategije reforme pravosuđa ili Nacrtu strategije za borbu protiv korupcije, i predstavnici iz inostranstva, ali i predstavnici domaće stručne javnosti vrlo pohvalno izjasnili o dosadašnjem radu Ministarstva, vrlo pohvalno izjasnili i o nacrtima zakona koji ulaze u proceduru, ali vidimo i da je Ministarstvo pravde imalo sluha da prihvati sugestije, kako stručne, tako i međunarodne javnosti, da se neke odredbe Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela pojasne, da se pojasne nadležnosti, da se pojasne procedure.
Da bi građanima objasnili šta taj zakon donosi, treba krenuti od toga da svako ko je pravosnažno osuđen da je vršio krivična dela, poput dela organizovanog kriminala, zloupotrebe službenog položaja, zloupotrebe odgovornog lica, krivičnog dela trgovine narkoticima, krivičnog dela trgovine pornografskim materijalom, a naročito ako taj materijal sadrži maloletnike, malopre pomenute, i još čitav niz drugih dela, da svi oni koji su se obogatili vršeći ovakva krivična dela, država će im oduzeti ono što su stekli na osnovu kriminala i to što je oduzeto biće dato za opštu upotrebu, odnosno novac će ići u budžet Republike Srbije, umetnička dela će biti besplatno data muzejima, a nekretnine će biti podeljene po određenim kriterijumima.
Posebno je važno da predloženi zakon utvrđuje veće nadležnosti Direkcije za upravljanje tom istom oduzetom imovinom. Dobro je da će biti predviđena transparentna procedura upravljanja tom imovinom. Dobro je da će se sada, recimo, imovina koja je oduzeta od kriminalaca obavezno prodavati, putem javnih oglasa će ljudi biti pozivani da takvu imovinu kupe. Dobro je da ćemo imati mogućnost da postavimo i pitanje zašto su neke nekretnine u vreme pređašnjeg Ministarstva pravde davane, recimo, Vladi AP Vojvodine, a ne znamo i za koje namene. Dobro je da će se vršiti redovan monitoring nad oduzetom imovinom, a ne da imamo situaciju da pojedinci uzmu oduzete automobile, voze po Beogradu, pa ih onda slupaju.
Jednom rečju, to je zakon koji će svakako pogoditi na najteži mogući način kriminalce, ali će svakako doprineti daljoj borbi protiv organizovanog kriminala, daljoj borbi protiv korupcije i jednom nivou nulte tolerancije koju je na prvom mestu SNS i njeni koalicioni partneri uvela u Srbiju.
Što se tiče osnovnih zakona, treba reći da izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku će, s jedne strane, omogućiti da pravnici, advokati, na podjednak način učestvuju u odbrani. Do sada su postojale određene diskriminatorske odredbe. Dobro je naglasiti i verujem da će posebno Udruženje mladih pravnika biti veoma zadovoljno u Srbiji činjenicom da će sada svi advokati moći ravnopravno da učestvuju u sudskim postupcima, što je u krajnjoj liniji i ustavna kategorija.
Što se tiče Međunarodnog sporazuma sa Bugarskom, treba naglasiti da, što se tiče razmene podataka, vidimo da Zakon o tajnosti podataka je naišao na jedno opšte odobravanje, na jedno opšte priznanje i od strane naših mnogobrojnih međunarodnih partnera. Dobro je da se pojedinačni sporazumi, kao što je nedavno i sa Slovačkom zaključen, jer će upravo takvi zakoni i takvi sporazumi omogućiti da se brže, bolje razmenjuju i tajni podaci koji su, u krajnjoj liniji, vrlo često od posebnog značaja za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
U tom smislu, i Zakon o oduzimanju imovine proistekao iz krivičnog dela ima posebno poglavlje o međunarodnoj saradnji, jer smo iz prakse svesni da su kriminalci vrlo često, nadajući se da će pobeći od ruke pravde, sakrivali svoju imovinu u inostranstvu, kupovali nekretnine u inostranstvu ili stavljali na račune u inostranim bankama, odnosno stavljali stvari velike vrednosti u sefove u tim istim bankama u inostranstvu. Tome će, zahvaljujući zakonu koje je predložilo Ministarstvo pravde, biti kraj. Biće moguće lepo sarađivati i sa drugim državama, ne bi li se tačno, precizno utvrdilo gde se nalazi imovina kriminalaca i kako ta imovina da bude prebačena u Srbiju, da bude upotrebljena za potrebe budžeta, da bude upotrebljena za narod od koga su ti isti kriminalci, budimo otvoreni, i krali.
Naravno, kada govorimo o Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, treba posebno pohvaliti i napore Ministarstva pravde da se finansijske istrage stave u što jaču i što veću nadležnost samog tužioca koji će sada rukovoditi posebnom jedinicom MUP-a koja se bavi finansijskim istragama. To je velika pomoć našim tužiocima, koji su i do sada vrlo kvalitetno uglavnom radili posao u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Tužioci su, naravno, pravnici i uvek je dobro da imaju pomoć i podršku ljudi koji su stručni, posebno obučeni, najčešće ekonomisti, koji znaju da, recimo, prouče bilanse stanja, koji znaju da prouče kartice poslovanja i sve drugo što je od značaja za vođenje finansijske istrage.
Posebno mi je drago što vidim jednu realnu mogućnost i mislim da će to i građani prepoznati, da će možda čak i svi zakoni koje je predložilo Ministarstvo pravde biti usvojeni jednoglasno ovde u Narodnoj skupštini, što je samo dokaz kvaliteta rada Ministarstva pravde i kvaliteta rada na samoj zakonodavnoj aktivnosti. Verovatno je to pomoglo organizovanje čitavog niza međunarodnih skupova, čitavog niza javnih rasprava. Ministarstvo pravde je konačno vratilo staru dobru praksu da se nacrti redovno objavljuju na sajtu ministarstva, da se redovno apdejtuju. Naravno, siguran sam i da će tom nekom, nadam se, jednoglasnom usvajanju, a naročito jednoglasnom usvajanju Marijinog zakona, pomoći i pažljivo proučavanje svih amandmana koji su predloženi.
Dozvolite mi na kraju, nije vezano za ovu temu, ali osećam potrebu, da iskoristim priliku da u svoje ime i u ime poslaničkog kluba SNS svim Jevrejima u svetu čestitam praznik Pesah, a naročito pripadnicima Jevrejske verske zajednice u Srbiji i da ih pozdravim rečima – "Hag pesah sameah". Hvala vam svima.