Hvala.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o Predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4, 5. i 11. dnevnog reda.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADU
Primili ste Predlog zakona koji je podneo narodni poslanik mr Nebojša Stefanović.
Primili ste izveštaje Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Raspored vremena po poslaničkim grupama dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača narodni poslanik mr Nebojša Stefanović želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik mr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prema podacima poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji, imali smo priliku da vidimo jednu tužnu činjenicu, da je prirodni priraštaj u Srbiji negativan.
Kod nas se deca više ne rađaju. Srbi su stari narod, ali narod koji izumire. To je istina koja se ovde često, ali veoma tiho konstatuje. Tiho se izgovara i čini mi se da se nedovoljno čini unazad uopšte, ne ukazujući da je za to neko konkretno kriv, jer mislim da ovde treba da govorimo o onome šta možemo da učinimo.
Rezultati popisa stanovništva pokazuju da svake godine izgubimo grad veličine Vršca ili Apatina, možda čak i Požarevca i da u velikom broju mesta u Srbiji se deca skoro uopšte više i ne rađaju.
Zastrašujuće je da nas je, u odnosu na 2002. godinu, danas skoro 311 hiljada manje. Na tržištu rada negativni doprinos tome daje se diskriminacijom nad ženama. Taj podatak izuzetno zabrinjava, pogotovu kada žena dođe da se zaposli. Suočava se sa pitanjem da li nameravate da se udate, da li nameravate da rađate decu, da li sada imate decu i na osnovu toga se često odlučuje da li će ona taj posao dobit ili neće. To je nešto što nam se dešava svakoga dana u ovoj zemlji.
Nedozvoljeno pitanje o planiranju porodice drastično utiče i na pad nataliteta. Odricanje od materinstva na takav način pravimo jedan strašan zločin nad našom budućnošću.
Promene radnog mesta, otkazi, prevremeno prekidanje porodiljskog odsustva ili neredovna isplata naknade za porodiljsko odustvo su problemi sa kojima se žene, majke, trudnice i porodilje susreću svakodnevno i o tome se, čini mi se, nedovoljno govori. S druge strane, vrlo često smo suočeni sa prilično često upotrebljavanim parolama i floskulama da nam je potreban veći natalitet, da nam je potrebno veće zalaganje, da nam je potrebno više dece, a da pri tome nismo spremni da dovoljno učinimo. Primera radi, samo jedan broj beba ima tu sreću kod roditelja koji su imućni da ima jedan lep početak života, da mogu redovno da dobijaju poklone, paketiće, da imaju normalan život. S druge strane, često se dešava da jedan deo dece nema mogućnosti da ima normalno detinjstvo u smislu najnormalnijih životnih potreba.
Trudnice i porodilje nisu briga samo njihovih porodica. One moraju biti briga države, ali i briga svih nas, jer to nije stvar o koju možemo tek tako olako da se oglušimo i to nije stvar koju treba olako shvatiti, neko će drugi uraditi umesto nas. Svako od nas mora da učini korak koji je doprinos pomognemo da se ovaj problem rešava. Ne kažem da ćemo ga rešiti preko noći, ali prvi korak mora da bude učinjen, za njim sledeći i da pokažemo jasnu nameru ovog parlamenta, a uveren sam da će sve moje kolege to podržati, da ovaj problem uzimamo veoma ozbiljno.
Predlogom izmena i dopuna Zakona o radu, koji se odnosi na status žena tokom trudničkog i porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, treba da utičemo na poboljšanje postojećeg zakonskog rešenja i unapredimo položaj zaposlenih trudnica, majki i uopšte roditelja. To znači veća briga, veća sigurnost, sprečavanje diskriminacije na radu trudnica i porodilja, uopšte dama. Poslodavci neće tek tako moći da daju otkaz ženama koje su na radu na određeno vreme ili da po isteku ugovora o radu odluče, čak iako je žena u devetom mesecu trudnoće, da taj ugovor ne produže. Iako po dosadašnjem zakonu koji želimo da promenimo, oni imaju pravo na to, smatram da je ovo jednako kao da su im direktno uručili otkaz. Posledice su iste.
Veliki je broj slučajeva koji je došao do ove Narodne skupštine i do Odbora za prava deteta, gde se majke žale na postupanje poslodavaca, gde se žale na nepostupanje određenih državnih institucija, gde se žale na veoma težak položaj u kome se nekad nalaze. Moramo da sagledamo celokupnu sliku i da nađemo rešenje koje će sveobuhvatno pomoći rešavanju.
Nije reč samo o Ustavu i zakonu. Ovde treba da bude reč i o našem unutrašnjem osećanju, o osećanju morala, da ovo ne sme da bude samo slovo na papiru, već nešto što ćemo svi, a naročito kao Narodna skupština oštro gledati i oštro protestvovati kada se taj zakon ne sprovodi.
Usvajanjem predloženih izmena i dopuna zakona koje predlažem naše domaće zakonodavstvo biće usaglašeno i sa Konvencijom o materinstvu broj 183. koju je Srbija ratifikovala 2010. godine, ali i sa očekivanim izmenama direktive Saveta EU 92/85 o uvođenju mera kojima se podstiče unapređenje bezbednosti zdravlja na radu trudnici, porodilji i dojiljama, pre nego što to uradi sama EU. Dakle, i na ovom primeru možemo da pokažemo da smo zemlja koja zaista brine o standardima, standardima svog stanovništva i pokazujemo brigu koju do sada nisu iskazale mnoge zemlje koje su razvijenije od nas.
Članom 1. Predloga zakona dopunjuje se deo u Zakonu o radu koji uređuje zaštitu materinstva u skladu sa odredbama Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 183. o zaštiti materinstva, koja propisuje da ženi treba obezbediti pravo na jednu ili višednevnih pauza ili na skraćenje radnog vremena u trajanju od 90 minuta.
Članom 44. definisano je i pravo svakog zaposlenog da ima pauzu od 30 minuta, što bi za porodilje bilo 120 minuta u ukupnom trajanju, kako bi ona mogla da doji svoje dete i da se za vreme svog radnog vremena bavi svojim detetom, koje bi na takav način mnogo manje osećalo odsustvo majke. Naravno, radi se o onim ženama koje odluče da ne iskoriste svih 12 meseci porodiljskog odsustva, odnosno odsustvo radi nege deteta, već da se vrate na posao, želeći da u kraćem vremenskom roku dođu nazad na posao i da rade na svojoj karijeri.
Dakle, još jednom samo da definišem – navedena dopuna odnosi se, kao dopuna odredbe u članu 44. Zakona o radu, koja predviđa već 30 minuta pauze za svakog zaposlenog građanina Republike Srbije. Ovo je, dakle, dodatnih 90 minuta. Nisam svojim predlogom, i o tome ćemo možda govoriti detaljnije kada dođu na red amandmani, nisam predvideo precizno kada ta pauza može da se iskoristi. Zbog čega? Svaki slučaj je individualan. Konsultovao sam se sa velikim brojem žena koje su već imale takvu vrstu problema, sa ženama koje su se nedavno porodile i imaju veoma male bebe, sa ženama koje imaju više dece i njihova iskustva govore da su i bebe potpuno individualne, da se njihov ritam, čak i u prva tri meseca, da kažem i godinu dana menja i nemožete danas predvideti da li će beba za mesec dana da spava u ovom periodu ili onom, da li će spavati dva ili tri sata, da li je podoj u ovo ili ono vreme. To je nešto što trudnica, porodilja mora da dogovori sa poslodavcem, a naš posao je da nadgledamo da to ne bude slovo na papiru.
U članu 2. u stavu 1. menja se dosadašnji stav 2. člana 187. prema kome zaposlenom za vreme trudnoće, porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, može da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan. Tu smo imali nekoliko teških, tragičnih primera u poslednjih nekoliko meseci, u narednih nekoliko godina ne bih ni pobrajao, da je čak ženama koje imaju jednu malu bebu, od 12 ili 13 meseci, 15, 16, i drugo na putu, u osmom ili devetom mesecu po isteku ugovora o radu prestalo zaposlenje. Ta žena koja treba da se koncentriše na odgajanje svog deteta, treba sada da brine da li će imati makar i u tih godinu dana egzistenciju. Kako to utiče na dete, kako utiče na nju, na njenu psihičku stabilnost? To je stvar o kojoj moramo da brinemo.
Cilj izmena je da se zaposlenima pruži opšta zaštita otkaza ugovora o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, koje je garantovano u članu 187. stav 1. važećeg zakona. Ovom izmenom neće biti oštećeni ni poslodavci, jer se isplata zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa svih pobrojanih nega deteta vrši na teret budžetskih sredstava. Poslodavac je dužan da vrši isplatu samo za prvi mesec, nakon čega se taj iznos refundira. Obaveza poslodavca je takođe vremenski ograničena do isteka korišćenja prava na odsustvo. Šta to znači? To znači da će poslodavac morati u tih 12 meseci da produžava ugovor o radu i da taj ugovor neće moći da istekne pre isteka 12. meseca, da kažem – od trenutka porođaja, tako da će porodilja imati pravnu zaštitu i zaposlenje svih 12 meseci dok traje porodiljsko odsustvo, odnosno odsustvo radi nege deteta.
Mislim da je to suština koju moramo da prihvatimo. Nema uopšte takvo puno žena koje danas ostaju u drugom stanju, pa zar i tom malom broju koji je zaposlen po osnovu ugovora o radu, ne treba da pružimo zaštitu? Apsolutno moramo da im pružimo zaštitu, pogotovo u slučajevima kada poslodavci uopšte ne vode računa o tome. Mi moramo, naravno, da zaštitimo ekonomiju zemlje, ali rađanje dece je nešto što je prioritet. Ako nećemo da zaštitimo našu budućnost onda se postavlja pitanje u kakvoj ćemo to zemlji živeti za 20, 50 ili 100 godina, šta je onda važno za nas?
U stavu 2. u dodatnom stavu 3. se pruža dodatna zaštita zaposlenom za slučaj da poslodavac prenebregne zabranu otkaza ugovora za rad za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva sa rada i radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i kaže se da ako porodilja u roku od 15 dana dostavi dokaze o tome poslodavcu, onda će otkaz ugovora o radu postati ništavan i povlači se iz pravnog dometa. Time dodatno štitimo porodilje.
Predlažem da se ovaj zakon donese po hitnom postupku kako bi se što pre zaustavio talas diskriminacije štetnih posledica koji i dalje postoji u Srbiji. Ne kažem da je to jedina stvar koja će sprečiti ovo i da je ovo krunsko rešenje koje će rešiti sve probleme, ali važan je prvi korak. Korak koji će poslati poruku i trudnicama, porodiljama, majkama sa decom da i ovaj parlament i ova zemlja hoće da vode računa o njima, ali poslaće i snažnu poruku poslodavcima da mi posmatramo način kako će se zakon sprovoditi.
Zato vas pozivam da kao Narodna skupština svi uzmete aktivno učešće u tome da pratimo kako se ovaj ali i svi drugi zakoni sprovode, da ne dopustimo da bilo ko izigrava zakon, da traži rupe u zakonu da bi nekome uskratio pravo, da pokažemo da je briga o deci, o majkama, zaposlenim ženama nešto na čemu ova država insistira.
S druge strane zamolićemo i preduzeća i poslodavce da imaju svest o trenutku u kome se nalazimo, da se pozovemo na njihovu društvenu odgovornost i apelujem na njih da se u donošenju ovih odluka ne vode samo zakonom, da se vode moralom, da shvate da je otkaz trudnici ili porodilji zločin. Jedan ili dvoje više zaposlenih neće uništiti preduzeće, ali će spasiti neku porodicu i to je nešto na šta moramo da apelujemo i molimo poslodavce da razumeju šta je razlog donošenja ovakvog zakona.
Ovo je početak i to je naša dužnost i obaveza, ali očekujem da se svi uključimo u sledećim postupcima u donošenju novih propisa, novih akata koji će obezbediti da garancije za majke, decu i budućnost ove zemlje budu što čvršće i da budu trajne.
Zahvaljujem se svima koji su svojim sugestijama pomogli da poboljšamo ovaj tekst zakona. Zahvaljujem se svima koji su svojim predlozima i ohrabrenjem postali nova nada za sve ljude koji imaju ove probleme danas i zahvaljujem se svim kolegama uz nadu i očekivanje da će ovaj zakon kada dođe na red da se glasa o njemu, imati punu podršku i potpuni konsenzus parlamenta Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospodine predsedniče, predlagaču, dozvolite da u ime poslaničke grupe SVM iznesem naše mišljenje o predloženim izmenama i dopuna Zakona o radu.
Kao što smo to naglasili u našem izbornom programu SVM zaista želi da aktivno doprinese izgradnji jedne normalne države, kako smo to formulisali. Mi iskreno želimo da živimo u jednoj zemlji koja svojim stanovnicima obezbeđuje životni standard koji je dosledan evropskom građaninu.
Zalažemo se za izgradnju zdravstvenog i socijalnog sistema koji su najpre zasnovani na demografskim parametrima. Očekujemo da se u skorijem periodu odradi celokupna i sveobuhvatna reforma u oblasti socijalnog osiguranja. Smatramo da je prilikom izrade zakonskih propisa o socijalnom osiguranju neophodno da svi mi i predlagači zakona u prvi plan stave motivisanje rađanja.
Kao što smo to čuli i u uvodnom izlaganju gospodina predsednika, predlagača ovog zakona, jedan od najvećih problema svih nas je da se broj građana Republike Srbije a između ostalog nažalost i vojvođanskih Mađara konstantno smanjuje. Osnovni razlog za iskazani pad broj stanovnika i za starenje populacije je veoma nizak nivo nataliteta.
Smatramo da je zbog toga neophodna izrada jedne potpune sveobuhvatne strategije za podsticanje rađanja i zaustavljanje depopulacije, ne samo da razgovaramo o raznim dokumentima i strategijama, već da se sedne i izradi jedan primenjivi dokument koji za svoj cilj treba da ima efikasnu pomoć kako porodicama tako i majkama sa decom.
Svi smo svesni da je praksa takozvanog porodičnog dodatka takva da su to uglavnom improvizovana ad hok rešenja, kako kad. Nekad kada se rodi beba, pričam o prvom detetu, Republika dala određeni iznos. Ranije su ovi koji žive na teritoriji AP Vojvodina primali od AP Vojvodine. Od ove godine oni ne primaju. Prošle godine je došlo do problema, bebe koje su rođene do septembra, ti roditelji su primili dodatak i oni koji su rođeni posle septembra nisu, očekuju da će to naknadno dobiti. Znači, smatramo da ova improvizovana ad hok rešenja nisu dobra, već da ako se izgradi zaista jedna dobra strategija, treba da se zameni dugoročnim, predvidivim sistemom podrške porodicama, da jednostavno mladi roditelji znaju šta mogu da očekuju, kakvu vrstu pomoći od države.
Porodica je osnovna ćelija društva i samo uravnotežene porodice su sposobne za izgradnju zdravog društva. Kao što sam to već spomenula, realna, tužna slika je da je, nažalost, dece u Republici Srbiji sve manje, da je broj abortusa ogroman, naročito broj abortusa među mlađim ženama. Mi smo kao žene imale priliku da slušamo predavanje na nekim seminarima i zaista je poražavajuće da smo imali samo zvanične podatke o namernim prekidima trudnoće koji su iz zvaničnih državnih klinika, a verovatno ih ima mnogo više u privatnim klinikama i da je ne tako davno, pre par godina, zvaničan broj namernih prekida trudnoće, abortusa i živo rođenih beba u toj godini bio skoro identičan.
Realna situacija u našoj zemlji je da se žene, naročito one visoko kvalifikovane, obrazovane, sve kasnije odlučuju za rađanje. Mnoge imaju veoma ozbiljne teškoće pri usklađivanju svojih porodičnih obaveza sa poslovnim. Neke od njih su, jednostavno, čak i primorane da biraju između majčinskih obaveza i svoje karijere.
Uzimajući upravo u obzir okolnosti ovih zaposlenih žena i potrebu da se obezbedi zaštita trudnoće kao zajedničku obavezu svih nas, kako državne tako i samog društva, potrebno je adekvatnije regulisanje nekoliko oblasti, kao što su na primer, spomenuto pravo na novčanu naknadu tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta. Ove nakande, najpre bi trebale da se isplaćuju redovno, a iznos bi trebalo da bude takav da zaista obezbeđuje održavanje dobrog zdravlja majke, odnosno žene i deteta, uz odgovarajući životni standard.
Drugi veliki problem o kome cenjeni predlagač nije pričao, pošto se ne tiče konkretno ovih izmena, ali tiče se situacije upravo trudnica je da nisu sve trudnice u tom položaju da imaju zdravu i laku trudnoću i mnoge od njih moraju da budu na takozvanom održavanju trudnoće ili na bolovanju.
Mi smo u ovom cenjenom domu već pričali o ovom problemu koji država još uvek nije uspela da reši. Planira se, ali nema adekvatnih sredstava i one koje su na bolovanju, odnosno održavanju trudnoće, uglavnom primaju 65% plate. Zaista nije u redu da u Srbiji danas još uvek nije svejedno da li je trudnica iz Beograda, Jagodine, ili živi u nekoj drugoj opštini.
Smatramo da je neophodno unaprediti ravnopravnost žena u radnoj snazi, kao i zdravlje i bezbednost majke i deteta i razvoj zaštite materinstva u našem domaćem pravu i praksi i ove predložene izmene i dopune, koje ćemo mi svakako podržati, su upravo jedan korak ka tome.
Pravo majki na porodiljsko odsustvo je nešto osnovno. To osnovno sredstvo da se zaštiti zdravlje majke i njenog deteta, odnosno ono o čemu, možda manje pričamo, pravo na porodiljsko odsustvo može da ima ne samo majka, već roditelj, znači bilo majka ili otac. Pravo roditelja na to porodiljsko odsustvo je sredstvo zaštite porodice.
Mene izuzetno raduje što se konačno u Narodnoj skupštini priča o pravu na dojenje, jer mislim da nismo imali prilike da razgovaramo o tome ovde. Pravo na dojenje generalno je izuzetno značajno, a naročito dojenje nakon povratka na posao, naročito u slučajevima povratka na posao pre isteka od godinu dana na porodiljsko odsustvo, jer dojenje je veoma bitan deo zaštite materinstva. Dojenje je izuzetno značajno za zdravlje, najpre za zdravlje deteta, pa i same majke.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje, ukoliko je to moguće, da se beba doji do šest meseci i sa odgovarajućom komplementarnom hranom čak i do dve godine svog života. Zbog toga je zaista potrebno obezbediti ove pauze. U idealnom slučaju, bilo bi dobro da se radi o, ako se priča o tom vremenskom periodu, radnom vremenu dužem od šest sati, recimo, od osam sati, idealno bi bilo da se obezbede dve pauze, kako bi žena zaista mogla da podoji svoje dete.
Stoga, kao što sam rekla, poslanička grupa SVM svakako podržava ovaj predlog, mada je možda bilo bolje, kao što je sam predlagač rekao, da se možda konkretnije definiše, pošto u predlogu stoji jedna ili više pauza, znači, da li mislimo na jednu ili više pauza? Ukupno trajanje je ovde predloženo od 90 minuta. Mi smo predložili, pošto u razgovoru sa tim majkama, kada se priča o dve pauze, onda bi idealno bilo kada bi za to imali 120 minuta ili dva sata. Predlagač je dao objašnjenje da kada saberemo 90 minuta i 30 koji već postoje, onda dolazimo do te cifre od 120 ili od dva sata, ali smatram da i žene dojilje treba da ručaju, jer tih pola sata imaju da bi se hranile.
Mi smo predložili amandman. O njemu ćemo detaljnije pričati kada budemo pričali o ovom zakonu u pojedinostima. Smatramo da ove pauze treba da se računaju kao redovno radno vreme i da se plaćaju u skladu sa tim. Moram da naglasim da su novinari danas već pitali da li je to primenljivo u Srbiji, da li su poslodavci spremni da primene ove odredbe zakona. Mi smo tu da kažemo da je to pitanje za poslodavce i da se nadamo da će zakon zaista da zaživi u praksi.
Kao što ste vi rekli, gospodine Stefanoviću, iz predloženih izmena i dopuna neke stvari nisu baš potpuno jasne, odnosno nedvosmislene. Odnosno ne vidi se da li se predlaže dnevna pauza ili dnevne pauze, da li dojilja tu pauzu ili te pauze dobija ili ostvaruje na sopstveni zahtev, znači, da li je to obavezno ili ona mora da se izbori za to, da li ona sama na osnovu ovog predloga ima prava, to nije jasno, da traži jednu pauzu ili dve pauze, znači, da ona sama odluči. Da li ona sama odlučuje da li možda umesto ove jedne ili više pauza, kako vi to predlažete, jednostavno želi skraćenje radnog vremena, pošto je i to u samom predlogu? Pretpostavljam da ste vi mislili na ovo da dojilja sama to odlučuje, ali bih volela da to malo razjasnite.
Ono o čemu nismo razgovarali i čega nema u predlogu je, a pretpostavljam da neće biti tako, pošto toga nema, da li će poslodavci biti obavezni da obezbede prostorije za ličnu higijenu, znači, prostorije gde bi se dojile bebe ili se najverovatnije, a pretpostavljam da je drugi slučaj, misli na to da će majke iskoristiti ove pauze, ovo vreme, da odu kući, da tamo podoje dete i da se vrate. Možda smo i zbog toga trebali da razmislimo o dve malo duže pauze. Odavde se ne vidi gde će se to dojenje vršiti i da li će neko doneti bebu na radno mesto, da li će tu biti adekvatnih uslova, prostorija. Ima tu dosta nejasnoća.
Zanimljivo je i mišljenje Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođe Nevene Petrušić, koja je stigla u Narodnu skupštinu čini mi se juče ili prekjuče. Upravo ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona o radu, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti predlaže i neke specifičnosti. Ona kaže da bi trebalo predložiti posebna pravila npr. za zaposlene majke čije je radno vreme kraće od šest sati, jer mi smo se ovde bazirali samo na one koje rade duže od šest sati ili, što je vrlo zanimljivo, zaista nismo razgovarali o tome, nije se razmišljalo o tome, ali nije kasno do usvajanja zakona.
Trebalo je razmišljati o dužim pauzama za majke koje su rodile npr. blizance, ili čak više od dvoje dece, kao i za one koje su prevremeno rodile svoje dete i ono što nedostaje su i usvojitelji koji, takođe, treba da hrane malu decu koju su usvojili.
Značajno je, pored zabrane, otkaz ugovora o radu. Nismo razgovarali, a vrlo je značajno pitanje, da kada roditelj, uglavnom majka, iskoristi porodiljsko odsustvo i kada se vrati sa tog porodiljskog odsustva, izuzetno je značajno da se ona vrati na isto radno mesto, ili bar na radno mesto sa istim uslovima i, naravno, sa istom platom i to odmah po povratku sa odsustva. Trebalo je i to nekako regulisati, da žena ili muškarac, ja volim da kažem i muškarac, mada po statistikama znamo da bez obzira što postoji ova mogućnost, u Republici Srbiji je izuzetno nizak procenat onih muškaraca koji koriste svoje pravo na porodiljsko odsustvo, da se oni vrate na odgovarajuće radno mesto, sa istom platom.
Nažalost, praksa je najčešće takva da se roditelj, uglavnom majka, zaposlena žena koja se vrati sa porodiljskog odsustva, bilo ranije, bilo po isteku 12 meseci, ona uglavnom bude raspoređena na neko drugo radno mesto, na manje plaćeno radno mesto ili na neodgovarajući posao, tako da apelujem da je možda trebalo razmišljati o tome da se zakonom izričito prizna pravo zaposlenog roditelja da, kada se vrati sa porodiljskog odsustva, poslodavac jednostavno mora da obezbedi da ta osoba radi iste poslove koje je radila i pre odlaska na porodiljsko odsustvo. Naravno, postoji mogućnost, i verovatno bi se na ovo pozivali i poslodavci, da npr. u međuvremenu prestane potreba za obavljanjem tih poslova, ali i tada bi trebalo naći rešenje da se ponude poslovi čiji uslovi nikako ne mogu biti nepovoljniji od uslova onih prethodnih poslova koje su radile pre odlaska na porodiljsko odsustvo.
Odsustvo sa posla zbog trudnoći ili roditeljstva, takođe ne bi trebalo nikog da sputava, kao što ste to naglasili, u razvoju karijere, odnosno da bude smetnja, recimo, za izbor u više zvanje, napredovanje uz stručno usavršavanje, kao ni osnov za raspoređivanje na neodgovarajuće poslove i otkaz ugovora o radu.
Ovde bih naglasila i ono o čemu se isto u našoj javnosti malo raspravlja, a što predlažu same majke iz iskustva sa bebama, da bi se posle par meseci one vrlo rado vratile na posao, možda za početak sa nepunim radnim vremenom, tzv. "part tajm džob" i ta mogućnost postoji u našem Zakonu o radu. Nažalost, praksa koja živi je potpuno drugačija, zato što su u tim situacijama poslodavci obavezni da plaćaju pune poreze i doprinose kao da je puno radno vreme. Naravno, ovo se čini potpuno besmislenim za njih i obeshrabrujuće, zbog neisplativosti.
Garancija za trudne žene i žene nakon porođaja da neće izgubiti posao, osnovna je komponenta zaštite materinstva. Za trudnice i majke je izuzetno značajno da znaju da će im biti sačuvan posao. Želela bih da podvučem i zaista da naglasim da materinstvo nikako ne sme biti osnov diskriminacije u zapošljavanju, uključujući i mogućnost zapošljavanja.
Prvobitni cilj ovih predloženih izmena i dopuna je da se upravo tim trudnicama, koje su zasnovale radni odnos na određeno vreme, obezbedi opšta zaštita od otkaza ugovora o radu, i to kako za vreme trudnoće tako i za vreme porodiljskog odsustva. Ova izmena, kao što smo čuli, dobro je što neće nikako oštetiti poslodavce, pošto će isplate zarade ići na teret budžeta.
Kao neko ko aktivno učestvuje u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, želela bih samo da podsetim da je Republika Srbija članica Saveta Evrope i da od 47 zemalja članica, neke jesu neke nisu članice EU, i neke jesu neke nisu uvele zajedničko porodiljsko odsustvo. Možda bi u bliskoj budućnosti trebalo razmišljati i o tome da uvedemo podeljeno porodiljsko odsustvo za roditelje, da uvedemo nekoliko meseci koje bi morali da iskoriste očevi.
Postoji značajna razlika, upravo zbog ovoga, u zemljama članicama Saveta Evrope, između plata muškaraca i žena, pa kasnije i penzija, baš zbog toga što se žene, verujte i u drugim evropskim zemljama, suočavaju sa teškoćama prilikom povratka na tržište rada. Naravno, ovo je uglavnom posle perioda posle porođaja, porodiljskog odsustva. Njima je teže da nađu posao i vraćaju se na manje plaćene poslove. Zbog toga imaju te manje ispade u svojim karijerama, manje plate, a samim tim i niže penzije. Sve ovo naglašavam upravo zbog toga što su žene potpuno diskriminisane na tržištu rada.
Da zaokružim, LSV će podržati ove izmene i dopune. Drago nam je što zajedno sa svima, pretpostavljam, možemo da učestvujemo u izmeni, pa i u poboljšanju zakonskih rešenja i u unapređenju zaštite i položaja zaposlenih trudnica, majki i roditelja. Iskreno se nadam da u praksi neće doći do problema u sprovođenju ovog zakona. Naravno, zajedno ćemo raditi na praćenju sprovođenja, ali smo svesni da neće svi poslodavci oberučke prihvatiti ove predloge i verovatno da ćemo onda čuti i neke kritike.
Nadamo se da će ova rešenja u budućnosti zaista obezbediti bolju zaštitu materinstva, veću sigurnost radnih mesta za trudnice i roditelje, da će smanjiti razlike u radnom angažovanju žena sa i bez dece i da će se jednostavno sprečiti diskriminacija na poslu na osnovu pola. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Nebojša Stefanović. Izvolite.

Hvala vam na konstruktivnim predlozima i hvala vam na podršci.
Voleo bih da kažem da sam srećan što donosimo ovaj zakon. U stvari, nesrećan sam što moramo da ga donosimo. Bio bih mnogo srećniji da se ove negativne pojave u Srbiji ne dešavaju, da su poslodavci svesni da porodiljama, trudnicama, majkama sa decom, roditeljima uopšte, ljudima koji imaju posebne potrebe, da uopšte ne moramo da ukazujemo na važnost da te ljude zadrže na poslu.
Užasnut sam ne samo onim što se dešava na svetskom nivou nego, pre svega, u Srbiji. Žene su mnogo manje plaćene na istim radnim mestima od muškaraca. To je teška činjenica. Užasnut sam da one imaju mnogo lošija radna mesta od muškaraca. To mi teško pada kao čoveku koji hoće da veruje da je ovo zemlja koja je odlučila da dostigne određene standarde i čije je društvo spremno da prihvati ideje moderne Srbije.
Žao mi je što jedan zakon i nekoliko članova tog zakona ne mogu sve to da isprave, ali vas potpuno uveravam, mogu da govorim u ime SNS kojoj pripadam, moja stranka je potpuno spremna da sa svima ostalima radi, da gradimo uspešniju zemlju, ekonomski jaču, koja će jednoga dana omogućiti mnogo više izdvajanja za trudnice i porodilje, mnogo više novca za decu.
Voleo bih da danas možemo da im damo brdo novca. Voleo bih da ne moraju da rade po dve – tri godine, da se posvete svojoj deci. Nažalost, država to danas nije u stanju da uradi, ne krivicom SNS. ali se borimo da popravimo situaciju. Borimo se i trudimo da ova zemlja bude i ekonomski snažnija, da i kada se izdvaja za trudnice i porodilje, a to se svuda kada se izdvaja, izdvaja iz budžeta, iz budžetskih sredstava – nema veze da li to radi Republika ili lokalna samouprava, to se radi budžetskim sredstvima, sredstvima svih nas. Niko se ne hvata za svoj privatni džep da daje nešto trudnicama.
Svi im pomažemo. Ne govorim o pojedincima, pričamo o brizi koju pokazuje sistem. Zato hoću da gradimo jednu snažniju državu koja će ekonomski moći da podmiri sve socijalne potrebe.
Potpuno vas podržavam u nekim od ovih predloga. Što se tiče dojenja, odnosno pauza koje se određuju za dojenje, u predlogu sam rekao – imaju prava na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta, ili na skraćenje vremena dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta.
Pošto je tolika različitost u kompanijama, u uslovima, da li će kompanija imati prostoriju da odvoji za dojenje, kako će da je uredi, da li će da je sredi, da li je nekoj ženi možda zgodnije da napusti posao, da živi blizu, pa joj je mnogo lepše da ode u svoju kuću gde će se osećati komfornije da podoji svoje dete ili će kompanija morati da odvoji određenu prostoriju, što se isto zalažem. Voleo bih kada bi mi ovde u parlamentu imali vrtić, mislim da bi više roditelja moglo da se igra sa svojom decom i ljudi koji rade ovde, ali to su stvari na kojima moramo da radimo.
Voleo bih da imam magično rešenje za sve, nažalost, nemam. Trudim se da popravimo postojeće stanje, ali molim i sve ostale, dajte rešenje, predlažite, učinite korake da situacija bude bolja nego što je danas. Hajdemo sledeći korak! Potpuno vas podržavam. Spreman sam da stanem i da glasam za svaki predlog koji vodi ka tome. Verujte, biću poslanik, kao i sve moje kolege u Skupštini, koji će uvek dići ruku, glasati za predloge koji pomažu, ojačavaju položaj majki, roditelja uopšte i naravno dece.
Što se tiče povratka na radno mesto, to je stvar o kojoj ćemo isto morati da razgovaramo sa poslodavcima. Biće potrebe da se vrše revizije, biće potrebe da se uključe i inspekcijski organi, biće potrebe da se i Skupština zainteresuje jer ne smemo pokazati indiferentnost, naše glasanje u danu za glasanje.
Nije kraj ove priče. Mi smo time samo dali preduslove da se stvari poprave. Naša kontrola, pokazivanje pažnje, brige, interesovanja, pritiska, ako hoćete, biće pravi instrumenti da obezbedimo da ove žene, majke, roditelji, deca, dobiju sva ona prava koja moraju da im pripadaju u ovoj zemlji. Hvala.

Hvala.
Elvira Kovač, replika. Izvolite.

Zahvaljujem. Vrlo kratko.
Gospodine predsedniče, potpuno se slažem sa vama, ali smatram da je jedna od osnovnih stvari da moramo ekonomski da osnažimo žene i ukoliko one budu ekonomski samostalne i jače, onda će se verovatno lakše, brže i na vreme odlučivati i za to da imaju jedno, dvoje, troje, pa možda i više dece.
Drugi problem je, znam da vi to ne možete da rešite, o tome sam govorila kada je tu bila i poštovana ministarka zdravlja, da je danas veliki broj lekova koji je potreban upravo trudnicama koje održavaju trudnoću skinut sa liste lekova. One to moraju da plaćaju. Znači, treba da ih koriste u raznim količinama i to nekima dosta znači. Znači, uzmu kutiju lekova koja traje dva, tri dana, a to treba da koriste ili u prvom trimestru ili do kraja i to uopšte nije mali novac.
Drugi problem o kojem sam pričala je, pošto sam poreklom iz Mihajlova, odnosno živim u Zrenjaninu, da treba da se reši organizacija zdravstvenih ustanova u Zrenjaninu. Jedno jedino savetovalište za žene opslužuje sve žene Srednjebanatskog okruga i trudnice koje imaju mogućnosti idu kod privatnika. Strašno je! Znači, žene godinama plaćaju zdravstveno osiguranje, onda idu kod privatnika zato što doktorke, sestrice koje rade u tom savetovalištu su takve, da one, naročito trudne, ne mogu satima da čekaju i da trpe sve do čega dolaze. Znači, problema ima mnogo, ali hajde da probamo da krenemo zajedno od sitnih koraka, pa da radimo na tome.
Što se tiče vrtića, u potpunosti podržavam i nadam se da ćemo u nekoj formi naći rešenje, jer to bi zaista bio idealan primer. Čak ni žene mislim da ne pričaju o tome, nama nije potreban ovde frizerski salon, zaista nam je potreban vrtić.

Hvala.
Narodni poslanik Bojan Kostreš ima reč. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, kolega Stefanoviću, poslanička grupa LSV će glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu jer mi smatramo da je on u duhu ustavnog načela, prema kome u Republici Srbiji majka treba da uživa posebnu zaštitu, kao i posebnu podršku i pre i posle porođaja.
Mislimo da je ovo jedan dobar korak, ali samo ako bude prvi korak u rešavanju ovog problema jer, kao što ste i vi rekli u vašem uvodnom izlaganju, u Srbiji i kod nas u Vojvodini vlada "bela kuga", 311.129 stanovnika Srbije, između dva popisa, između 2002. i 2012. godine je manje. U Vojvodini je to negde oko 115.000, znači, moj rodni Zrenjanin.
To je problem sa kojim treba da se ovaj visoki dom suoči i da probamo zajedničkim snagama da ga rešimo. Da probamo da ga rešimo na taj način, da prosto damo jednu perspektivu i da samo pitanje trudnoće i svega onoga što ide uz trudnoću, uz porođaj, postporođajni period, nemojte da posmatramo kao što je to do sada u mnogo prilika, nažalost, posmatrano kao bolest, nego kao jedna situacija koja ide u korist ne samo razvoja našeg društva i naše države, nego i porodice i svih onih vrednosti za koje se, nadam se, svi mi zalažemo. Zato mislim da je potrebno da u ovom visokom domu pokušamo da pronađemo saglasje oko toga, iako je vrlo moguće da ćemo imati vrlo različite poglede na određena zakonska rešenja i na određene predloge.
Neophodna je podrška trudnica. Pomenuću jedan slučaj koji je našoj javnosti poznat zbog toga što su se sredstva javnih informisanja bavila time, ali lično sam upoznat još sa nekoliko situacija. Siguran sam da takvih situacija u Srbiji ima puno i da mi moramo to da razrešimo. Protekle godine u Fabrici "Toza Marković" u Kikindi tri žene su dobile otkaz kada su pri kraju pripravničkog radnog staža ostale u drugom stanju. Ono što je čudno jeste da je naše zakonodavstvo reagovalo na način koji je nesvakidašnji. Od tri slučaja koja su ista, dva su bila u korist tih žena, jedan je bio protiv. Znači, Tamara Jurkić i Vesna Sivčev su dobile pozitivnu presudu, a Sunčica Aleksić je dobila presudu koju je izgubila.
Dakle, mislim da ovaj predlog zakona i ovaj član 2. vašeg Predloga zakona će pomoći da se ovaj problem reši i da se ovakve situacije više ne pojavljuju jer mislim da je važno da ne može niko da bude diskriminisan zato što je ostao u drugom stanju. Moramo, kao najviši zakonodavni organ u ovoj državi, prosto to da stavimo do znanja svim poslodavcima. Naravno, moramo voditi računa i o njihovim interesima, ali na način da se interesi trudnica ne ugrožavaju.
Ovde govorimo o tom problemu. Ne mogu da se ne setim da je ovaj visoki dom, Narodna skupština Republike Srbije, u decembru 2005. godine načinio jednu veliku nepravdu prema ovom delu populacije o kojoj danas govorimo, pri čemu, čini mi se, želimo svi da budemo konstruktivni i da pomognemo. Tada je Zakonom o zdravstvenom osiguranju doneta odluka da naknada za porodiljsko odsustvo vezano za održavanje trudnoće sa sto posto plate bude smanjeno na 65%. Mislim da je to bila jako loša i jako negativna odluka.
Znam da će po važećim zakonskim rešenjima ova nepravda biti ispravljena 1. januara 2014. godine, ali šta ćemo sa prethodnih osam godina? Šta ćemo sa svim tim ženama i trudnicama koje su bile u problemu i koje nisu mogle da dobiju ovu naknadu na način kako su trebale, po mišljenju LSV?
Da bih pokazao i ilustrovao koliki je to bio atak na te žene i na te porodice, pročitaću podatke Republičkog zavoda za statistiku iz novembra 2005. godine, gde je prosečna zarada u Srbiji u tom momentu bila 18.697 dinara. Pretpostavimo da, recimo, posmatrana žena koja je otišla na porodiljsko odsustvo da bi održavala trudnoću ima tu prosečnu platu, njena primanja 65% pune plate su 12.153 dinara bila u tom momentu. Minimalna potrošačka korpa u tom momentu je bila 14.784,59 dinara, a prosečna 23.941,37 dinara. To znači da ove žene nisu mogle na adekvatan način da isfinansiraju svoje potrebe jer su svojom platom mogle da zadovolje samo 50,7% prosečne potrošačke korpe ili 82,2% minimalne potrošačke korpe.
To je jedna velika nepravda koja je učinjena svim ženama koje su se našle u toj situaciji. Nadam se da ova Skupština više nikada neće dolaziti u priliku da donosi ovakve negativne odluke.
U momentu kada je donošen taj zakon imao sam tu čast i odgovornost da predsedavam Skupštinom AP Vojvodine i AP Vojvodine i vojvođanska administracija su uložile veliki napore da utiču na republičku administraciju, u tom momentu, da se ova, po nama, pogubna i loša odluka izmene, ali na žalost nismo imali sluha od naših kolega ovde u Beogradu. Nažalost, nismo imali ni mogućnosti da te probleme rešavamo samostalno i došli smo u situaciju da su žene na taj način obespravljene.
Dakle, nadam se da ćemo u periodu koji dolazi imati mogućnost da donosimo odluke, zakonska rešenja koja će bita u korist i ovog dela populacije, ali i drugih grupa u našem društvu.
Liga socijaldemokrata Vojvodine je u pokušaju da prevaziđe ovaj problem kroz niz inicijativa, pored toga što smo kroz Skupštinu Vojvodine pokušali da utičemo, na lokalnom nivou. To ne sme i ne može da bude problem i pitanje kojim treba da se bave lokalne samouprave. Dobro je kada lokalna samouprava, kao što je na naš predlog uradio grad Novi Sad, opština Bela Crkva. U Kikindi, Somboru su bile donošene odluke kojima je na neki način pokušano da budu prevaziđeni problemi, ali o tome će govoriti moja koleginica Olena.
Nije dobro kada moramo da dođemo u situaciju da se zbog loših zakonskih rešenja, koje usvaja ovaj parlament, lokalne samouprave moraju dovijati da isprave te greške. To nije bilo rešenje svojstveno samo u Vojvodini, to je urađeno i u Beogradu, Jagodini i još nekim opštinama i gradovima u centralnom delu Srbije. Ono što želim da pošaljem kao poruku jeste da to ne treba da se događa.
Liga socijaldemokrata Vojvodine je spremna da podrži ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu. Mislimo da je ovo dobar početak. Nadamo se da ćemo, bez obzira na sve političke razlike koje među nama postoje, uspeti da nekoliko pitanja, koja su značajna za naše društvo i državu, postignemo i da ćemo uspeti da postignemo saglasnost i rezultat koji će biti u interesu građanki i građana Republike Srbije.
Gospodine Stefanoviću, ukoliko vi, vaše kolege iz vaše poslaničke grupe ili bilo koja druga poslanička grupa budete predlagali ovakve i slične zakone, možete očekivati od nas punu podršku i konstruktivnu saradnju.
Liga socijaldemokrata Vojvodine će pokušati da utiče i da zakonodavnim aktivnostima da svoj doprinos. Nadamo se da će ovaj parlament imati više sluha za predloge koji budu dolazili iz Pokrajine Vojvodine, ali i od malih poslaničkih grupa. Mislim da samo tako možemo zajedničkim snagama da funkcionišemo u korist svih građanki i građana Republike Srbije.