Molim gospodine predsedniče da, pošto ovo zaista mislim da nikog ne zanima, podučite poslanika kako se to radi jer to nije naš posao.
Drugo, ako vi to nećete, a znam da možete, evo ja dajem sve i ordenje, u tome ste dobri, u davanju ordenja vama lično, vi ste zaslužni za ovaj anketni odbor, vi ste ga doneli i to je potpuno irelevantno. Dajte da vidimo hoće li on nešto da radi. Evo, ja vam kažem, nemojte nam više molim vas objašnjavati sve. Prihvatamo, vi ste zaslužni, mi nismo uradili posao, vi ste to uradili, to je prva stvar.
Druga stvar, niko ne može da kaže DS šta sme, a šta ne sme da kaže, to je valjda normalna stvar, kao što mi ne možemo vama da kažemo šta smete, šta ne smete da kažete. Niti ako je neko ukazao na nekonzistentnost, nespremnost, nekompetentnost vlasti u pregovaračkom procesu, vi podrivate nacionalni interes. To je neozbiljno. Mi hoćemo da pomognemo nacionalni interes, ne da ga podrijemo, ali čim nešto kažemo, odmah se skače bez ikakvog razloga. Zbog čega? O kojim kuhinjama pričate?
Mislite li na onu kuhinju u kojoj tri kuvara odu da spremaju večeru, pa se vratimo tako što čujemo da je glavni kuvar nudio ostavku? Da li je to kuhinja onog Mikića što prodaje belu tehniku i ne plaća porez? Da li je to ta kuhinja?
Jel imate nekog da je kompetentan a da nije završio dopisnu školu u ovoj zemlji? Onda ustanete i govorite takve kvalifikacije, nepotrebno. Znači, ne sme ništa da se kaže. Tu smo raspravu ovde imali sto puta.
Kada ćete nam dati pečat da smemo da govorimo slobodno u slobodnoj zemlji? Kada ćemo dobiti taj befel od vas gde je šalter kancelarije za brze odgovore da dobijem taj odgovor? Recite mi. Hoću odgovor kad mi kao slobodni građani možemo da kažemo ako primetimo da nešto ne radite kako valja?
(Predsednik: Vreme.)
To je opasno. To je ulazak u autoritarni režim, to je ono što građane Srbije više plaši od toga da ste birani da imate odgovore, a ne da na prvoj krivini kažete da ne znate šta da radite. Hvala.