Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije sednici, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Saša Dujović i Milorad Mijatović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova Ivana Mrkića, ministra inostranih poslova i Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave da prisustvuju i Zoran Marković, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova, Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Nataša Kalezić, načelnik Odeljenja za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova, Mira Jegdić prvi savetnik u Odeljenju za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova i Nina Veličković, prvi savetnik u odeljenju za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički, načelni jedinstveni pretres o Predlozima zakona po tačkama 8, 9, 10. i 12. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkom 8, 9, 10. i 12. a pre otvaranja pretresa podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Shodno članu 157. stav 2. i članom 170. Poslanika Narodne skupštine otvaram zajednički, načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o zaključivanju izvršavanju međunarodnih ugovora, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava, Predlogu zakona o ptvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Države Izrael o zapošljavanju članova porodice diplomatskog ili konzularnog osoblja i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o policijskoj saradnji.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Ministar Selaković. Izvolite.

Uvaženi gospodine predsedniče, prestavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi i Predlog zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora o kome bih na prvom mestu želeo da kažem nekoliko reči. Važeći zakon kojim je regulisana oblast zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora donet je pre više od 30 godina, 1978. godine. Budući da je u međuvremenu došlo do promene državno pravnog subjektiviteta, državnog uređenja i pravnog sistema postoji potreba za donošenjem novog zakona koji će ovu materiju regulisati saglasno novim ustavno pravnim rešenjima, kao i savremenim razvoje međunarodnog ugovornog prava i prakse.
Predmet zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora je regulisan do postupka zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora, kao i drugih pitanja u vezi sa međunarodnim ugovorima. Ta druga pitanja se odnose na stupanje ugovora na snagu, prestanak važenja međunarodnih ugovora, stavljanje i povlačenje rezervi i deklaracija i interpretativnih izjava na višestrane međunarodne ugovore i tome slično. Postupak zaključivanja međunarodnih ugovora ne razlikuje se bitno od postupka koji je predviđen odredbama važećeg zakona.
Naime, postupak vođenja pregovora i zaključivanja međunarodnih ugovora pokreće Vlada na sopstvenu inicijativu ili na predlog nadležnog organa državne uprave u čijem se u delokrugu pitanja koja su regulisana ugovorom. Nadležni organ predlaže Vladi pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnog ugovora ako u vršenju poslova iz delokruga utvrdi da sa drugim državama i međunarodnim organizacijama treba urediti ugovornim putem određena pitanja.
Zakon reguliše i krug subjekata koji mogu podneti inicijativu za pokretanje postupka, za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnog ugovora u koje spadaju i drugi državni organi, privredni subjekti ili udruženja, kao i postupak po podnetoj inicijativi.
Zakonom se preciznije reguliše sadržaj predloga osnove za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora koji predstavlja akt kojim se pokreće postupak zaključivanja ugovora. Zakon predviđa mogućnost da Vlada u izuzetnim slučajevima može da ovlasti delegaciju Republike Srbije da prihvati da se međunarodni ugovor koji podleže potvrđivanju u celini ili pojedine njegove odredbe privremeno primenjuje do njegovog stupanja na snagu.
Razlozi zbog kojih se predlaže privremena primena određenog međunarodno ugovora moraju biti posebno obrazloženi u predlogu osnove. Ukoliko se ugovori privremena promena, postupak potvrđivanja mora se pokrenuti u roku od 30 dana od dana potpisivanja ugovora. Zakon reguliše postupak potvrđivanja međunarodnih ugovora, sadržinu zakona o potvrđivanju i predviđa obavezu prilaganja mišljenja nadležnih organa uz Nacrt zakona o potvrđivanju.
Ovim zakonom se ispunjava obaveza koja proizilazi iz člana 99. stav 1. tačka 4) Ustava, time što se reguliše koje međunarodne ugovore potvrđuje Narodna skupština. Konkretno, ovim članom utvrđeno je da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore, vojne, političke i ekonomske prirode, ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, ugovore koji zahtevaju donošenje novih ili izmenu važećih propisa i ugovore kojima se odstupa od postojećih zakonskih rešenja.
Ugovori koji ne spadaju u navedene kriterijume međunarodnih ugovora, zaključuju se po predviđenom postupku, s tim da ne podležu potvrđivanju.
Na postupak zaključivanja međunarodnih ugovora na diplomatskim konferencijama, mešovitim međuvladinim telima, kao i na pristupanje Republike Srbije zaključenim višestranim međunarodnim ugovorima, predviđena je shodna primena ovog zakona.
Zakonom se uvodi kategorija posebnih međunarodnih ugovora koje, radi ostvarivanja saradnje, zaključuju nadležni organi državne uprave sa nadležnim organima državne uprave drugih država. Reč je o međunarodnim ugovorima koje zaključuju ministarstva, a nekada i drugi organi državne uprave. Posebnim međunarodnim ugovorima uspostavlja se i reguliše se saradnja nadležnih organa državne uprave sa istim takvim organima jedne ili više država. Istim se ne mogu preuzimati nove obaveze koje bi zadirale u zakonsku materiju. Ovakva vrsta ugovora je poslednje dve decenije postala uobičajena u ugovornoj praksi većine država, koje su te ugovore uvele u svoj pravni poredak.
Zakon predviđa da se Zakonom o potvrđivanju višestranog međunarodnog ugovora može ovlastiti Vlada da prihvati izmene i dopune tehničkih propisa, donetih na osnovu međunarodnih ugovora. Ovakva odredba je uneta, s obzirom na prirodu propisa koji se donose na osnovu pojedinih međunarodnih ugovora koji su manjeg značaja i tehničkog karaktera i zbog relativno kratkih rokova u kojima država treba da se izjasni o njihovom prihvatanju.
Zakon predviđa obavezu nadležnih organa državne uprave da prate izvršavanje međunarodnih ugovora, da o tome obaveste Vladu, kao i obaveza Vlade da obaveštava Narodnu skupštinu o izvršavanju međunarodnih ugovora koje je Narodna skupština potvrdila. Izmene međunarodnih ugovora vrše nje u skladu sa odredbama samog ugovora i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. U postupku izmene međunarodnog ugovora shodno se primenjuju i odredbe ovog zakona, koje se odnose na njegovo zaključivanje.
Povlačenje rezervi ili izmena deklaracija i interpretativnih izjava vrši se u skladu sa odredbama samog ugovora i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Zakonom se propisuje da se na povlačenje rezervi ili izmenu deklaracija ili interpretativnih izjava shodno primenjuje postupak propisan za zaključivanje međunarodnih ugovora.
Međutim, Narodna skupština može Zakonom o potvrđivanju međunarodnog ugovora ovlastiti Vladu da povuče ili izmeni deklaracije ili interpretativne izjave. Ovim zakonom regulisan je i prestanak važenja međunarodnih ugovora, tako što je propisano da međunarodni ugovori prestaju da važe u skladu sa odredbama samog ugovora i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Na postupak prestanka važenja međunarodnog ugovora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na njegovo zaključivanje. S obzirom da postoji potreba da se nadležni organi i zainteresovana lica upoznaju sa činjenicama vezanim za važenje i primenu međunarodnih ugovora, zakon sadrži veći broj odredbi koje se odnose na objavljivanje međunarodnih, odnosno međudržavnih ugovora i podataka vezanih za njihovo važenje. Tako se objavljuju Zakon o potvrđivanju međunarodnog ugovora, datum njegovog stupanja na snagu, izmene i dopuna tehničkih propisa donetih na osnovu međunarodnih ugovora i datum prestanka važenja međunarodnog ugovora. Mogu se objaviti međunarodni ugovori za koje ne postoji obaveza potvrđivanja od strane Narodne skupštine i posebni međunarodni ugovori koje zaključuju nadležni organi državne uprave sa odgovarajućim organima državnih uprava drugih država.
Pred vama su, takođe, i predlozi sporazuma zaključeni sa Republikom Slovenijom i sa državom Izrael, koji se odnose na zapošljavanje članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i države Izrael o zapošljavanju članova porodice diplomatskog ili konzularnog osoblja, predlaže se potvrđivanje sporazuma koji je potpisan u Jerusalimu 13. novembra 2012. godine. Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o bavljenju plaćenim poslovima članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava, predlaže se potvrđivanje Sporazuma postignutog u Ljubljani 26. oktobra 2012. godine.
Svrha ovih sporazuma je da se na recipročnoj osnovi omogući zapošljavanje, uz naknadu, članova porodica diplomatskog i drugog osoblja države imenovanja u državi prijema, u skladu sa unutrašnjim propisima države prijema. U tom cilju sporazumima se određuje krug lica koja predstavljaju članove porodice osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava. U konkretnim sporazumima, članove porodice čine bračni ili vanbračni supružnik i deca koja ispunjavaju kriterijume u pogledu godina starosti i redovnog školovanja.
Zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora, u poslednjoj deceniji, postala je uobičajena međunarodna praksa. Njima se omogućava očuvanje normalnog porodičnog života, odnosno očuvanje celovitosti porodica diplomatsko-konzularnih predstavnika. Konstatovano je da su efekti rada diplomatsko-konzularnih predstavnika, u slučaju razdvajanja porodice, manji od efekata rada onih predstavnika koji obavljaju dužnost u sređenim porodičnim prilikama, kada je porodica na okupu u mestu službovanja.
Ovom vrstom sporazuma, pomenutom krugu lica ograničavaju se imuniteti u građanskom i upravnom postupku, u vezi sa delima koja proizlaze iz obavljanja plaćenih delatnosti, koja bi im inače pripadala prema odredbama bečkih konvencija o diplomatskim i konzularnim odnosima. Predmetnim sporazumima države ugovornice se uzajamno obavezuju da će, kada je u pitanju imunitet od krivičnog postupka, ozbiljno razmotriti svaki pismeni zahtev za odricanje od krivičnog imuniteta.
Postupak zapošljavanja članova porodice osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništva u odnosu na postupak zapošljavanja drugih stranaca, na osnovu ovih sporazuma razlikuje se u tom smislu što protokol ministarstva spoljnih poslova države prijema, na zahtev diplomatsko-konzularnog predstavništva zemlje imenovanja, nakon sprovedene procedure, izdaje prethodno odobrenje za zapošljavanje člana porodice. Sporazumima je predviđeno da članovi porodice osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava države imenovanja, zaposleni u državi prijema potpadaju pod režim socijalnog osiguranja i oporezivanja države prijema u vezi sa svim pitanjima koja se tiču njihovog zaposlenja u toj državi.
Do sada su ovakvi ugovori zaključeni sa Kanadom 2004. godine, SAD 2006. godine, Holandijom 2010. godine, Španijom i Belgijom takođe 2010. godine, Argentinom, Slovenijom, Izraelom 2012. godine, 2013. godine sa Turskom i Makedonijom, od kojih su na snazi sporazumi sa Kanadom, SAD, Holandijom, Španijom i Argentinom. Sa Albanijom, Portugalijom, Nemačkom, Švajcarskom, Rumunijom, Brazilom i Australijom pregovori, u cilju zaključenja ovakvih ugovora, su u toku.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o policijskoj saradnji.
Početkom 2011. godine slovenačko ministarstvo unutrašnjih poslova je pokrenulo inicijativu za zaključenje Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Slovenije i Vlade Republike Srbije. Iako naziv nije ukazivao na predmet sporazuma, već iz preambule tadašnjeg predloga dalo se zaključiti da se radi o tipskom sporazumu o policijskoj saradnji. Nakon prijema predloga Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije započinje unutrašnju proceduru predviđenu za pripremu međunarodnih sporazuma.
Nakon sprovedene procedure sačinjen je srpski alternat ponuđenog teksta i dostavljen slovenačkoj strani u maju mesecu iste godine, ali ovoga puta pod nazivom – Sporazum o policijskoj saradnji, diskretno upodobljen sa standardima kojih se Ministarstvo pridržava u sačinjavanju odredaba budućih međunarodnih ugovora, kao i sa nacionalnim zakonodavstvom, sa ciljem da se tekst unapred usaglasi putem zvanične korespodencije u najvećoj meri, kako bi se pregovori završili na jednoj rundi.
Posle godinu dana ponovo se aktuelizuje pitanje nastavka pregovora i slovenačka strana dostavlja nacrt koji je u našem MUP ocenjen kao solidan osnov za započinjanje neposrednih pregovora. Na poziv Ministarstva unutrašnjih poslova slovenačka delegacija boravila je u Beogradu 24. i 25. oktobra 2012. godine. Tom prilikom je održana prva i jedina runda pregovora, na kojoj je tekst u potpunosti usaglašen. Delegacije obe strane su usaglasile ovaj tekst i u jednoj, može se reći, prijateljskoj atmosferi su protekli pregovori.
U preambuli Sporazuma između Republike Srbije i Republike Slovenije o policijskoj saradnji navedena je jedna konvencija, kao i preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope, od kojih se oba akta odnose na zaštitu podataka o ličnosti, čime su se strane potpisnice obavezale na implementaciju najviših standarda u ovoj oblasti, a to su: Konvencija Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka o ličnosti, iz 1981. godine, kao i preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope o regulisanju korišćenja podataka o ličnosti od strane policije, iz 1987. godine.
Prvim članom Sporazuma definisan je obim saradnje koji je postavljen široko i kojim se mogu prepoznati sve nadležne linije rada MUP-a Republike Srbije – oblast javnog reda, bezbednost saobraćaja, rasvetljavanje krivičnih dela, organizovani kriminal, trgovina ljudima, ilegalne migracije, visoko-tehnološki kriminal, borba protiv trgovine drogama, čime su ugovorene strane postigle konsenzus oko razvoja policijske saradnje u njenom punom obimu i punom kapacitetu.
Ovako postavljen obim saradnje omogućava svim upravama u direkciji policije da prepoznaju osnov za razvoj saradnje iz delokruga svoje nadležnosti, što mogu da čine kroz unapred utvrđene oblike saradnje koji su uređeni članom 2. Sporazuma. Prvenstveno, kao početni oblik saradnje, u članu 2. navedena je razmena informacija kao osnov za svaku dalju aktivnost. Policijska saradnja obuhvata i policijski nadzor, kontrolisane isporuke, prikrivene operacije, zaštitu svedoka, zajedničke istražne timove, upućivanje oficira za vezu i drugo.
Važno je istaći da su obe ugovorne strane predvidele primenu nacionalnog zakonodavstva kao osnovnog polaznog pravnog okvira, koji ostaje prepoznat i obavezujući i u bilateralnom ugovoru.
U preostalom delu Sporazuma veliki broj odredaba odnosi se na upućivanje na nacionalna zakonodavstva strana potpisnica, predviđena za oblast zaštite podataka o ličnosti. Strane potpisnice su se složile da se ova izuzetno osetljiva oblast tretira shodno nacionalnim propisima, odnosno da međunarodni ugovor sadrži odredbe izvedene iz nacionalnog zakonodavstva, jer postoji posebna pažnja posvećena ovoj oblasti prava, kako bi u najvišoj meri zaštitili građane od eventualne zloupotrebe njihovih podataka prilikom sprovođenja policijske istrage.
Nadležni organi ugovornih strana su Ministarstvo unutrašnjih poslova i direkcija policije sa obe strane, a to je utvrđeno članom 4. ovog sporazuma. Članom 8. Sporazuma je utvrđeno da će svaka strana potpisnica snositi svoje troškove prilikom sprovođenja saradnje, što je standardna formulacija za ovakav tip međunarodnog sporazuma. Devetim članom ostavljena je mogućnost zaključivanja dodatnih protokola kao administrativnih sporazuma, u cilju bližeg uređivanja pitanja vezanih za primenu određenog oblika saradnje. Na primer – kontrolisanih isporuka ili upućivanja oficira za vezu.
Stupanjem na snagu ovog sporazuma prestaje da važi Sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Slovenije o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine nezakonitim drogama i psihotropnim supstancama, terorizma i drugih teških krivičnih dela, koji je potpisan 6. maja 2001. godine u Ljubljani.
U ostalim odredbama ovog sporazuma ne postoje posebnosti koje je potrebno naročito isticati.
Nadam se da ćete svojim glasovima, uveren sam, podržati usvajanje ova tri sporazuma i predloga zakona. Hvala vam.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama objedinjena rasprava četiri predloga zakona: Predlog zakona o zaključivanju i izvršenju međunarodnih ugovora, na koji ću se najviše osvrnuti, zatim, dva predloga zakona, maltene identična, o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije i Izraela o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnog predstavništva i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o policijskoj saradnji.  
Odmah ću reći da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ove predloge zakona.
Inače, moje izlaganje danas će biti fokusirano na Predlog zakona o zaključivanju i izvršenju međunarodnih ugovora. Naravno, nešto kasnije osvrnuću se i na ostale predloge zakona.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržava ovaj predlog zakona kojim se uređuje postupak zaključivanja, izvršenje međunarodnih ugovora, kao i druga pitanja u vezi sa međunarodnim ugovorima.
Govoreći o međunarodnim ugovorima, moram napomenuti da je to svaki sporazum sklopljen između dva ili više subjekata međunarodnog prava, koji je uređen međunarodnim pravom, bilo da je sadržan u jedinstvenoj ispravi ili u više međusobno povezanih isprava, bez obzira na njegov poseban naziv.
Treba svakako naglasiti da svaki međunarodni ugovor potvrđen od strane zakonodavnih tela država ugovornica i po svojoj pravnoj snazi jeste iznad zakona i
podzakonskih akata, mada je to u praksi ponekad i sporno usled toga što nisu sve
zemlje spremne na takvo odricanje.
Međunarodni ugovori, ovo je opšte poznato, ali reći ću, mogu nositi razne nazive, kao što su – ugovor, konvencija, akt, pakt, memorandum, povelja, statut. Najznačajniju podelu, i ovo je verovatno poznato, međunarodnih ugovora izvršio je teoretičar Han Stripel, a odnosi se na ugovore, zakone i ugovore pogodbe svakako.
Međunarodni ugovori se mogu sklapati između dva, inače, to su bilateralni, što je opšte poznato, ili multilateralni subjekat međunarodnog prava, tj. država, međunarodnih organizacija i drugo. Međutim, kod međunarodnih ugovora razlikuju se trenutak potpisivanja do trenutka stupanja na snagu tog ugovora. To zavisi od ratifikacije, odnosno od razmene isprava i usvajanja od strane parlamenata država potpisnica. Tek njihovom potvrdom međunarodni ugovor je preuzet u unutrašnji pravni sistem svake od država ugovornica i kao takav stupa na snagu i počinje njegova primena.
Vraćajući se na sam predlog zakona i razloge za njegovo donošenje, reći ću da je važeći zakon, koji definiše oblast donošenja, zaključivanja i izvršenja međunarodnih ugovora, donet još davne 1978. godine i, naravno, postoji potreba za donošenje novog zakona koji će ovu materiju regulisati saglasno ustavno-pravnim rešenjima. Ovu materiju, koja je na međunarodnom planu regulisana Bečkom konvencijom i Konvencijom o pravu ugovora između države i međunarodnih organizacija, potrebno je uskladiti i sa međunarodnim razvojem međunarodnog ugovornog prava i prakse, budući da je u tako dugom vremenskom periodu došlo do određenih promena.
Malo pre sam pomenuo Bečku konvenciju i govoreći o Bečkoj konvenciji reći ću da pravo međunarodnih ugovora je grana unutar opšteg međunarodnog prava koja obuhvata propise, pravna običajna načela koja se odnose na međunarodne ugovore. Pravila međunarodnog prava danas su u najvećom meri kodificirana. Opšta kodifikacija propisa u međunarodnim ugovorima izvršena je u okviru UN, usvajanjem tri konvencije, ja ću pomenuti samo dve.
Znači, prva Bečka konvencija o pravima međunarodnih ugovora usvojena je u Beču 22. maja 1969. godine, a stupila na snagu 27. januara 1970. godine, a Bečka konvencija ima 180 država stranaka, stanje je iz januara 2007. godine.
Drugo, Bečka konvencija o pravu međunarodnih ugovora između država i međunarodnih organizacija, usvojena je 21. marta 1986. godine. Ovom konvencijom prihvaćena su rešenja koja "Mutatis mutandis" ili sa latinskog prevedeno "uz neophodne izmene", su jednaka rešenjima Bečke konvencije iz 1969. godine.
Vraćajući se na sam Predlog zakona i govoreći o pojedinačnim rešenjima, naravno, ne mogu svaku tačku pojedinačno komentarisati, ali reći ću ono što je po meni najznačajnije iz ovog predloga zakona, reći ću da ovaj zakon uređuje postupak zaključivanja izvršenja međunarodnih ugovora, kao i druga pitanja u vezi sa međunarodnim ugovorima, kao što je stupanje na snagu i prestanak važnosti međunarodnih ugovora, stavljanje i povlačenje rezerves deklaracija, interpretativnih izjava na međunarodne ugovore i naravno sl.
Isto tako, ovim zakonom određuje se i pojam međunarodnog ugovora koji se, usklađen sa Bečkom konvencijom o kojoj sam malo pre rekao, tako da međunarodne ugovore sud definiše kao ugovor koji Republika Srbija u pismenom obliku zaključuje sa jednom ili više država, odnosno međunarodnih organizacija, koji je regulisan međunarodnim pravom nezavisno od njegovog naziva i činjenice da li je on sadržan u jednoj ili više međusobno povezanih instrumenata.
Protokol, zapisnici i drugi međunarodni akti koji radi izvršavanja međunarodnih, zaključuju, odnosno usvajaju organi ovlašćeni ili osnovani tim ugovorima, kojima se ne preuzimaju nove obaveze, ne smatraju se u smislu ovog zakona međunarodnim ugovorom. Za pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora nadležna je Vlada Republike Srbije koja može da pokrene postupak na sopstvenu inicijativu ili na predlog nadležnog organa iz državne uprave. Osnovu za vođenje pregovora i zaključivanja međunarodnih ugovora utvrđuje Vlada koja je istovremeno određuje i stav, sastav delegacije za vođenje, naravno, pregovora.
Članom od 11. do 16. regulisan je potvrđivanje međunarodnih ugovora. Isto tako, vodi se kategorija posebnih međunarodnih ugovora. Reč je o ugovorima koji uglavnom zaključuju ministarstva, a nekada i drugi organi državne uprave.
Originalni primerci potpisanih međunarodnih ugovora i drugih međunarodnih akata evidentiraju se i čuvaju u ministarstvu nadležnom za spoljne poslove. Vlada se stara isto tako o izvršavanju međunarodnih ugovora preko nadležnog organa državne uprave. Komentarišući ovo, reći ću još član 28. reguliše se prestanak važenja međunarodnog ugovora.
Ono što je za nas važno, za JS pričajući o samim ugovorima, jeste činjenica da potpisivanjem svakog ugovora koji doprinosi poboljšanju saradnje sa drugim zemljama i time ostvaruju širok spektar mogućnosti saradnje i u drugim oblastima koje svakako mogu da doprinesu sveobuhvatnom prosperitetu zemlje. Naravno, što se tiče ovog predloga zakona reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće ovaj Predlog zakona.
U daljem izlaganju ću se osvrnuti na tri sporazume iz ove ujedinjene rasprave. Govoreći o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o bavljenju plaćenim poslovima članova porodice, osoblja, diplomatskog konzularnog predstavništva i Predlogu, opet sam rekao ovo sa maltene identični predlozi zakona i Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i države Izrael o zapošljavanju članova porodice diplomatskog konzularnog osoblja.
Još jednom reći ću ovo je maltene ista tema, isti predlozi zakona i njima se između pomenutih država na recipročnoj osnovi omogućava zapošljavanje uz naknadu članova porodice diplomatskog konzularnog predstavništva i to u skladu sa unutrašnjim propisima zemlje u kojoj se traži posao.
Kako je prema odredbama Bečka konvencija o diplomatskim odnosima, diplomatsko konzularnom osoblju i članovima njihovih porodica zabranjeno bavljenje ukrativnim delatnostima u države prijema, poslednjih godina je postala praksa uobičajno međunarodno pravno praksa zaključivanje bileteralnih sporazuma kojima se na recipročnoj osnovi dozvoljava zapošljavanje.
Razlog za potpisivanje ovakvih sporazuma leži u činjenici da u mnogim zemljama supružnici odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvu diplomatsko konzularnog predstavnika. Osnovi cilj je očuvanje porodičnog života, jer efekti rada su znatno veći kada je porodica na okupu, nego kada to nije slučaj.
Na kraju govoreći o Predlogu zakona ukratko o potvrđivanju sporazuma o političkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije, reći ću da ovaj sporazum predstavlja potrebu za daljim jačanjem, unapređenjem policijske saradnje između dve države. Iako, treba naglasiti da je saradnja i do sada bila na visokom nivou, naročito u oblasti organizovanog kriminala. Ovaj sporazum će svakako doprineti da saradnja bude još konkretnija, obimnija i kvalitetnija.
Malo pre sam rekao da svaki ugovor doprinosi poboljšanju saradnje sa drugim zemljama i svakako produbljuje saradnju u drugim oblastima, pa sada govoreći o Izraelu i o Sloveniji neophodno je da istaknem još neke stvari. Navešću da ukupna spoljna-trgovinska razmena između Srbije i Izraela iznosi oko 35 miliona dolara, od toga oko 15 miliona dolara u izvozu, odnosno 20 miliona dolara u uvozu. Izraelska ulaganja u Srbiji zvanično iznose oko 50 miliona dolara iako je u praksi to mnogo više. Ono što je značajno Izrael godišnje uvozi oko 40 milijardi dolara robe i to najčešće hranu, poljoprivredne proizvode, što za Srbiju može da predstavlja dobar resurs. Isto važi i za Sloveniju. Reći ću da spoljno-trgovinska razmena Srbije i Slovenije u prošloj godini je preko 800 milina evra, ali mogućnosti nisu sve iskorišćene.
Na samom kraju reći ću da u Danu za glasanje poslanička grupa JS podržaće sve ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neven Cvetićanin.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici i narodne poslanice, govoriću samo o jednom Predlogu zakona za koji mislim da je najbitniji u ovim današnjim tačkama dnevnog reda.
Naime, danas je pred nama Zakon o zaključivanju izvršavanju međunarodnih ugovora. Ovo je jedan od zakona iz oblasti spoljne politike koji je za našu zemlju neobično važna obzirom na njenu veličinu i položaj, jer smo često u situaciji da ono što ne možemo da rešavamo snagom, moramo da rešimo diplomatijom.
Za zemlju od oko 7 miliona stanovnika diplomatija je resurs koji je neophodan da bi našla svoje mesto pod suncem i s toga ne treba da propustimo nijednu šansu da ovu oblast normativno i zakonski regulišemo, što upravo čini ovaj zakon. Tim više što često imamo pojavu da smo promenili nekoliko država od stare socijalističke Jugoslavije SFRJ, preko savezne Republike Jugoslavije SRJ, preko zajednice Srbije i Crne Gore. Da trenutno obitavamo u samostalnoj Srbiji, a da su veoma često ostala zakonska rešenja od pre nekoliko decenija i da veoma često zakoni koji su bili na snazi u ovoj oblasti spoljne politike, veoma stari, regulišu oblast koju bi trebalo da regulišemo danas.
Prethodno je ova oblast, kao što je rekao ministar u svom predstavljanju zakona, bila regulisana zakonom iz 1978. godine, što znači, dozvolite mi da se tako izrazim, da više od 30 godina nismo "provetrili" ovu oblast međunarodnog ugovornog prava. Budući da su se u međuvremenu promenili međunarodne ugovorne prakse, bilo je nužno da i mi promenimo normativu po ovom pitanju i treba odati priznanje Vladi što je našla vremena uprkos svim teškim situacijama u kojima se nalazi naša spoljna politika da učini ovaj rutinski, ali neophodan korak.
Ovaj zakon je rutinski i tehnički, više nego li suštinski i to treba pošteno i iskreno reći. Ovaj zakon neće kardinalno uticati na našu spoljnu politiku, ali ako želimo da imamo preciznu diplomatiju moramo da joj obezbedimo precizne instrumente za delovanje, a jedan od takvih preciznih instrumenata je upravo i ovaj zakon.
Konkretno, ovaj zakon reguliše oblast zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora, veoma važnu i bitnu. Da ponudim jednu metaforu – budući da nijedna država nije ostrvo i da je upućena na druge države i na međunarodne organizacije, međunarodni ugovori su njen prozor u svet i njen most prema svetu. Zato je potrebno ovu oblast valjano urediti, što ovaj zakon i čini.
Ovaj zakon osavremenjuje normativna rešenja iz ove oblasti i ovaj zakon donosi neke nove formulacije koje se nisu mogle naći u onom zakonskom rešenju od pre 30 godina. Pažljivo sam čitao onaj zakon od pre 30 godina koji je bio na snazi i znate šta u njemu piše? U tom zakonu iz 1978. godine piše da organizacije udruženog rada i samoupravne interesne zajednice mogu da predlažu inicijative za međunarodne ugovore. Sasvim je jasno da ne možemo u 2013. godini govoriti o organizacijama udruženog rada i samoupravnim interesnim zajednicama. Znači, mi treba da pročistimo zakone koje imamo. Mnogi zakoni su nam ostali, neki iz SFRJ, neki iz SRJ, neki iz zajednice Srbije i Crne Gore i mora to da prilagodimo vremenu u kojem živimo.
U ovom zakonskom predlogu, u članu 4. umesto tih samoupravnih itd, da ne ponavljam, jasno se kaže da privredni subjekti i udruženja mogu inicirati preko nadležnih organa državne uprave određene inicijative za međunarodne ugovore. Ovo je posebno bitno jer se omogućava privredi, društvu, da učestvuje u iniciranju međunarodno-pravnih aktivnosti. Budući da je nekada država sve kontrolisala, a da danas država, bogu hvala, ne kontroliše sve, ovaj zakon i ovo zakonsko rešenje omogućuje društvu, privredi, privrednim subjektima da predlože neku međunarodno-pravnu aktivnost, da predlože neki međunarodni ugovor za koji misle da je potreban i konačno da država od toga ima određeni interes.
Jednostavno govoreći, dok je država odnosno Vlada ranije bila isključivi inicijator za sve međunarodno-pravne aktivnosti, sada je prostor ostavljen da i društvo i ostali subjekti mogu da uzmu učešća kao inicijatori, što pre svega može biti dobro za našu privredu.
Ovim zakonom se omogućuje da Vlada prima inicijative od svih društvenih subjekata za svoju međunarodno-pravnu aktivnost i da onda proceni šta je u najvećem interesu države. Na društvu je da da one predloge za koje misli da su korisni, a na Vladi i državi je da proceni koji su od tih predloga korisni za državni interes i da pokuša da ih realizuje sa međunarodnim partnerima.
Ono što je takođe veoma bitno a što reguliše ovaj zakon i bilo je o tome reči u inicijalnom predstavljanju ovog predloga zakona jeste da ovaj predlog zakona reguliše tačnu proceduru shodno kojoj neko može podneti inicijativu za međunarodno-pravnu aktivnost. To je nešto što se zove predlog osnove. Dakle, neki privrednik, kompanija, ukoliko smatra da će nešto da bude u državnom interesu, da potpuno direktno rastumačim građanima i da izađemo iz ovih pravnih apstrakcija i diplomatskog rečnika, znači, ukoliko bilo koji privredni subjekat ili bilo koje drugo udruženje misli da bi neki međunarodni ugovor bio koristan za državu Srbiju i za njen interes, može da konstituiše predlog osnove, da ga pošalje Vladi, Vlada onda razmatra taj predlog osnove, odnosno razmatra da li ima osnova za pokretanje postupka pregovora i eventualnog zaključivanja međunarodnog ugovora, što je definisano tačkom 5. ovog predloga zakona. Ukoliko utvrdi da je ova inicijativa valjana, Vlada utvrđuje osnovu za vođenje pregovora, formira delegaciju i eventualno ovlašćuje šefa delegacije da potpiše određeni međunarodni ugovor.
Sve su ovo tipski članovi. Ovo su članovi koji su već viđani u ovakvom tipu ugovora. Na prvi pogled, ništa posebno. Ali, imamo jedan član koji je veoma bitan a to je član broj 7, koji kaže da delegacija određena za vođenje pregovora ne može u toku pregovora odstupati od načelnih stavova utvrđenih u osnovi, odnosno platformi za pregovore, čime se iz naše spoljne politike i međunarodno-pravne delatnosti uklanja bilo kakva mogućnost improvizacije i da neko deluje na svoju ruku.
Znači, stvar je krajnje jednostavna. Država nekome za međunarodne pregovore i potpisivanje međunarodnih ugovora daje mandat i očekuje se da taj neko postupa u skladu sa tim mandatom. U tom smislu ovaj zakon uozbiljuje neka rešenja iz naše spoljne politike, ne samo što više nemamo samoupravne zajednice itd, već imamo jedan potpuno moderni i savremeni tekst zakona.
Ono što je bitno u članu 7. jeste da se omogućuje da država ima svoju jasno definisanu politiku u međunarodno-pravnim stvarima i da se ta politika mora sprovesti objektivno, bez bilo kakvih iskakanja, soliranja i improvizacija.
Ovaj zakon je instrument koji mora da ima svaka ozbiljna država kako bi prema spolja, prema međunarodnim partnerima delovala ozbiljno i odgovorno, bez bilo kakvih improvizacija i kako bi se u svakom momentu znalo ko ima mandat i kakav mandat ima od države. Jedna ozbiljna država sebi ne može da dopusti da u spoljnoj politici i mnogim drugim oblastima postupa improvizovano. Ovaj zakon je nešto što daje jedan dobar okvir za delovanje u tom pravcu potpisivanja i uopšte rada na međunarodnim ugovorima.
S druge strane, ovaj predlog zakona ostavlja državi fleksibilan prostor prilikom vođenja pregovora u međunarodno-pravnim stvarima jer Vlada, shodno članu 8. ovog predloga zakona, gospodin ministar je govorio o tome, može ovlastiti delegaciju koja pregovara da se neki segmenti ugovora mogu privremeno primenjivati do njegovog stupanja na snagu. Znači, krajnje narodski rečeno, da bi rastumačili građanima koji ovo gledaju o čemu se tu zapravo radi, Vlada ima mogućnost da preko svojih delegacija koji pregovaraju o različitim međunarodno-pravnim stvarima deluje fleksibilno, a opet odgovorno. Delegacija je dužna da Vladi po završetku pregovora podnese izveštaj, te Vlada daje punomoćje za potpisivanje međunarodnog ugovora određenom licu.
Dalje imamo u ovom predlogu zakona čitav niz tehničkih članova i ja vam ne bih mnogo vremena time oduzimao, pošto se radi o tipskim članovima, samo bih rekao da ono što je posebno bitno a što je definisano članom 19. ovog predloga zakona jeste da se odredbe ovog zakona "primenjuju na postupak zaključenja međunarodnih ugovora na diplomatskim konferencijama i mešovitim međuvladinim telima, kao i prilikom pristupanja Republike Srbije zaključenim višestranim međunarodnim ugovorima". To znači da će Republika Srbija, shodno ovom zakonskom predlogu, imati uređenu oblast. Gde god da ode neka naša delegacija i o čemu god da pregovara, neće biti mogućnosti da se improvizuje, već će se morati držati normativnog okvira iz ovog predloga zakona.
Ovim predlogom zakona se još definiše izvršavanje i prestanak važenja međunarodnih ugovora, što je opet korektno tehnički definisano i to spada u ove tehničke članove u koje ne treba suviše podrobno ulaziti i ja ne bih oduzimao vreme oko ovoga.
U završnoj reči povodom ovog predloga zakona rekao bih da ovaj predlog zakona predstavlja jedan precizan instrument za vođenje spoljne politike. Na kraju, upotrebiću jednu konačnu metaforu – spoljna politika je često poput hirurške intervencije, komplikovana i osetljiva, te u njoj treba biti suptilan i imati prave instrumente. Jedan od takvih instrumenata je i ovaj predlog zakona, za koji se nadam da će poslužiti svojoj svrsi, vođenju jedne ozbiljne spoljne politike i zaključivanju što boljih međunarodnih ugovora po državu Srbiju, po našu zemlju i stoga će SDPS u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala vam na pažnji.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, već duže vreme imamo promenjene društveno-političke okolnosti, te s tog aspekta smatram neophodnim donošenjem ovog zakona.
Što se tiče poslaničke grupe Nove Srbije, mogu da kažem da je sam zakon vrlo jasan, precizan i konzistentan. Njegovim odredbama je precizno definisani i sam postupak zaključivanjem međunarodnih ugovora, postupak potvrđivanja međunarodnih ugovora, samo izvršavanje, ali i izmene i prestanak važenja međunarodnih ugovora.
Članom 3. i 4. propisana je nadležnost Vlade Republike Srbije za pokretanje postupka za vođenje pregovora kao i zaključivanje ugovora, ali, ono što je novina, predstavlja i činjenicu da sami drugi subjekti, privredni subjekti, ali i razna udruženja mogu predložiti neki međunarodni ugovor i taj međunarodni ugovor će se na osnovu njihovog predlog naći u razmatranju Vlade Republike Srbije.
Član 5. predviđa interakciju više ministarstava. Smatram da istovremenim uključivanjem više ministarstava dolazimo do boljih rešenja.
Član 7. stav 1. precizno i jasno definiše politiku države i ponašanje naše državne delegacije u toku činjenice da u samim pregovorima može doći do nekih nepredviđenih okolnosti.
Poslanička grupa Nove Srbije je intervenisala amandmanom u članu 8. Predloga zakona, a samo s jednim ciljem, da poveća kontrolnu funkciju Narodne skupštine Republike Srbije. U pomenutom članu smo tražili da se precizira da Vlada Republike Srbije tek po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora može ovlastiti državnu delegaciju da privremeno primenjuje sporazum do njegovog stupanja na snagu.
Članom 9, 10. i 21. utvrđena je nadležnost Vlade Republike Srbije da odredi lice koje će potpisati ugovor i Ministarstvo spoljnih poslova da preuzme ugovor sa svom pratećom dokumentacijom.
Članom 14. precizno je definisano koji međunarodni ugovori podležu obavezi ratifikacije od strane parlamenta, a koji ne. Ovde smo iz razloga podizanja ukupnih kapaciteta Narodne skupštine Republike Srbije predložili da Narodna skupština Republike Srbije mora biti obaveštena i o onim ugovorima koji ne podležu obavezi ratifikacije.
Što se tiče izvršavanja međunarodnih ugovora, članom 25. propisuje se da nadležni organi prate realizaciju tih ugovora, da nadležni organi obaveštavaju Vladu, a Vlada Republike Srbije Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Članom 28. regulisan je način na koji prestaje da važi konkretan međunarodni ugovor. I ovde smo intervenisali amandmanom, jer smatramo da je u cilju boljeg informisanja javnosti. Taj naš amandman predviđa obavezu Ministarstva spoljnih poslova da na adekvatan način objavi činjenicu prestanka važenja svakog pojedinačnog ugovora.
Sve u svemu, smatramo da je ovaj predlog zakona više nego konkretan i jasan. Poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer smatramo da se njime vrlo jasno precizira vođenje spoljne politike države Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u razlozima za donošenje ovog zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, s obzirom da ću prevashodno o ovom predlogu zakona da govorim, pozvali ste se na promenjene okolnosti od 1978. godine, kada je prethodni zakon donet, pozvali ste se i na Bečku konvenciju o ugovornom pravu iz 1969. godine, kao i na Konvenciju o pravu ugovora između država i međunarodnih organizacija, koja faktički još nije ni stupila na snagu.
Sve u svemu, mi ne bismo imali neke velike primedbe na sve to što ste naveli u ovim razlozima za donošenje zakona, svesni smo toga da je prošlo više od 30 godina od 1978. godine, svesni smo toga koliko se ovde država promenilo na ovim prostorima, i to nije problem, problem sa ovim zakonom je u stvari nedostatak odgovornosti i nedostatak kontrolnog mehanizma koji bi promovisao tu odgovornost.
Ukoliko pažljivo pročitate zakon, pogotovo te odredbe koje se odnose na izvršavanje međunarodnih ugovora, vi ćete shvatiti da je ono što govorim da je tako i to je tačno, a kada nemate odgovornost i nemate kontrolu izvršavanja međunarodnih ugovora, u tom slučaju imate jedan problem.
Da li se ovde radi o jednom zakonu koji zaista ima za cilj da se izvršava i da li zaista ovaj zakon ima pravu suštinu koju opisujete u obrazloženju­? Postavlja se i pitanje da li vi u stvari kreirate neke paralelne svetove? Jedan svet koji se prikazuje je jedan sasvim drugi, koji predstavlja pravu suštinu onog života koji mi danas u Srbiji živimo. Ovo pitanje postavljam upravo iz tog razloga, jer smo svakodnevno svedoci tome da, s jedne strane, imamo sliku koju nam dajete, a s druge strane imamo jednu pozadinu te slike koja nam je zamračena ili koja se na neki pogrešni način tumači.
Imate neke akcije i neke radnje koje opisujete na jedan način, a u stvari se radi o tome da sve te radnje predstavljaju samo neki alibi za neku drugu suštinu koja se krije u pozadini. Zato je moguće da mi u stvari imamo jedno pravosuđe, a da tom pravosuđu se pretpostavlja rad nekih anketnih odbora, nekih radnih grupa i zato nama može da se desi da, umesto tužilaštva i sudova, na utvrđivanju krivične odgovornosti i pronalaženju onih koji su učinili ta teška krivična dela, ubistva novinara to radi neki anketni odbor. I to je veliki problem. Vi pravite paralelnu instituciju na ovaj način. Da li je to, gospodine ministre, zaista dopustivo i moguće u jednoj državi koja ima ambiciju da bude pravna država?
S jedne strane imate zdravstvo, Ministarstvo zdravlja. Imate mogućnosti na tome da lečite građane Srbije i onda odjednom vidimo da to zdravstvo ne funkcioniše, zdravstveno osiguranje ne funkcioniše, nego su potrebne donacije da bi lečili našu decu, decu građana Srbije. To je problem. Dakle, izmeštamo lečenje iz okvira zdravstva, iz okvira Fonda za zdravstveno osiguranje u neki domen donacija, sponzorstva, solidarnosti, dobre volje, velikodušnosti i humanizma, što nismo protiv toga, ali prosto ne može da dominira takva vrsta finansiranja lečenja, pogotovo dece ove Srbije.
S jedne strane imate Ministarstvo spoljnih poslova. Dakle, imate mesto gde se kreira i sprovodi ta spoljna politika. Imate parlament, imate Vladu. Dakle, imate uokvirenu instituciju koja se bavi spoljnim poslovima, a s druge strane, predsednik države deli naveliko. Preko 250 odlikovanja je podelio i nekim osvedočenim diktatorima.