Molim narodne poslanike da ne dobacuju sa mesta.

Znate, kada neko kaže "Nambija", to nije problem. Veći je problem, a isto ima veze sa međunarodnim sporazumima. "Nambija", neko ko se bavi politikom pa napravi lapsus, to je uredu, ali kada predsednik Republike kaže da ide na beatifikaciju živog Pape, a to ima veze sa međunarodnim odnosima…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću molim vas da se vratite na temu.)
To je skandal neviđenih razmera. Valjda je Papi poklonio onu knjigu "Vatikan, glavno satanističko gnezdo", sa sve potpisom, pošto je on indencent te knjige.
Dakle, ja ću sada krenuti na član 4. Inicijativu za pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnog ugovora, mogu dati i drugi državni organi, privredni subjekti ili udruženja preko Državne uprave u čijem delokrugu pretežno spadaju pitanja koja se uređuju međunarodnim ugovorom.
Apsolutno podržavam amandman SPS, da lokalna samouprava u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, može da daje određene predloge. Mislim da je to dobar amandman koji su oni predali na ovaj zakon, mislim da je to smislen amandman, jer u Zakonu o lokalnoj samoupravi se kaže da jedinice lokalne samouprave imaju pravo da uspostavljaju saradnju i zaključuju sporazume o saradnji sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama, jedinicama lokalne samouprave iz stranih država, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije u skladu sa Ustavom i zakonom.
Kada dalje pogledamo Zakon, u istom ovom članu, u članu 4, u stavu 3, kaže – ako organ Državne uprave iz stava 2. ovog člana smatra da ne treba prihvatiti inicijativu, obavestiće o tome Vladu i podnosioca inicijative. Valjalo bi da da i neko obrazloženje, zašto to nije prihvaćeno, zašto to nije dobro, valjda je to neki demokratski način komunikacije? Kažu – izvinite, nešto odbijamo, ali odbijamo iz razloga tog i tog. Odbijamo iz razloga zato što je podnosilac inicijative iz DS. Prihvatamo, možda je to dobro obrazloženje, ali je ipak obrazloženje, ili je možda loše obrazloženje, ali je ipak obrazloženje.
Naravno, meni je nekoliko članova ovog zakona veoma sporno, a najsporniji, gospodine Rističeviću, ako vam je do cigaret pauze, slobodno izađite, ne morate prema meni da gestikulirate, ja zaista nemam nikakvih problema.
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, ja vas molim da se ne obraćate narodnom poslaniku.)
Dakle, meni je najsporniji član 8. ovog zakona, koji kaže da Vlada izuzetno može ovlastiti delegaciju Republike Srbije da prihvati da se međunarodni ugovor koji se potvrđuje u celini ili pojedine njegove odredbe, mogu privremeno primenjivati do njegovog stupanja na snagu.
Postupak potvrđivanja ovog međunarodnog ugovora mora biti pokrenut u roku od 30 dana, od datuma njegovog potpisivanja. Privremena primena ugovora prestaje ako Republika Srbija odluči da ne postane strana tog međunarodnog ugovora i kada o toj svojoj odluci obavesti ostale strane ugovornice, između kojih se ugovor privremeno primenjuje, itd.
Dakle, šta je tu glavni problem? Glavni problem tu je sledeći, za ove nepismene, Vlada preuzima ingerencije Narodne skupštine i drago mi je da se nepismeni prepoznaju i sami javljaju. Dakle, Vlada preuzima ingerencije Narodne skupštine i to se u razvijenim demokratskim državama zove "državni udar". Ne može Vlada da odlučuje i preuzima nadležnosti Narodne skupštine, to je veoma opasan presedan, loš presedan, pogotovo što je gospodin Miloš Aligrudić, koristeći svoje vrsno pravničko znanje, objasnio kako se brzo u Srbiji neki međunarodni sporazum može dovesti pred poslanike Narodne skupštine i kako se brzo neki međunarodni sporazum može ratifikovati u ovoj Narodnoj skupštini.
Mislim da bi valjalo i trebalo da razmislite da li je ovaj član zakona dobar ili loš, da razmislite, šta to znači, kakve pravne konsekvence može da proizvede, kakve političke konsekvence može da proizvede. Mislim da bi valjalo da se čitav ovaj član briše, ako već nemate nameru da povučete Zakon i mislim da bi bilo dobro da ovakvih presedana više ne bude u radu Narodne skupštine.
Znate, tu postoji jedna kontradiktornosti u samom ovom zakonu. Ako pročitate obrazloženje zakona, u njemu se kaže da će Vlada pribaviti saglasnost nadležnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, ali to ovaj član 8, barem za nas pismene, nigde ne kaže. Možda za vas genijalce, koji se razumete u "stelt tehnologiju". Možda ste ga vi napisali nekom "stelt tehnologijom", ali ga mi obični smrtnici ne vidimo. Tako da ja mislim da ste ovde napravili zaista opasan presedan i da ste ovde napravili nešto što demokratska praksa do sad u Srbiji nije imala i nije se susretala do sada.
Znači, vi ovde imate situaciju da legalizujete praksu postojanja sporazuma privremenim članom 8. i istovremeno, imate još niz negativnih efekata o kojima je takođe vrlo dobro govorio moj kolega Aligrudić.
U članu 10. ovog zakona, dat vam je, odnosno vi sami sebi dajete rok od 30 dana, kada se ovaj neki međunarodni ugovor potpiše, da se on za 30 dana dostavi i ljudima iz Ministarstva nadležnog za spoljne poslove. Zašto samo ovom Ministarstvu nadležnom za spoljne poslove? Možda bi trebalo još nekim ministarstvima, ako se taj ugovor odnosi na neke druge oblasti i segmente života. Zašto toliki rok od 30 dana? Da li toliko treba da se nešto prevede? Ili da uzmete orbit žvake i da svi žvaćete, kao sada? Ne, treba tri dana, i za tri dana možete da pošaljete to ministarstvu. Liberalno demokratska partija je predala amandman na tri dana, DSS na 15 dana i mislim da su to takođe vrlo smisleni amandmani, koji koliko-toliko popravljaju ovaj zakon.
Imamo još nekoliko ozbiljnih problema kada je reč o ovom zakonu a oni se nalaze, pre svega, u članu 20. U članu 20. ovog zakona se kaže da "Vlada po potrebi, na predlog nadležnog državnog organa državne uprave, može odlučiti da međunarodni ugovor iz člana 14. stav 2. ovog zakona i posebni međunarodni ugovor iz člana 19. ovog zakona objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", ali o objavljivanju međunarodnih ugovora iz stava 2. stara se ministarstvo nadležno za spoljne poslove". Da li to znači da neki ugovor može da bude neobjavljen? Da li to znači da ne važi član 196. Ustava? Ili član 51. Ustava, koji kaže da građani Srbije imaju pravo da budu obavešteni?
Ja znam da od predstavnika stranaka koje ni Kumanovski sporazum nisu stavile u proceduru ne treba očekivati da se sada bolje ponašaju, ali mislim da je to loše. Mislim da je loše da se neki član zakona krije od građana.
Imam jednu veliku primedbu i kada je reč o članu 25. Šta ste vi, i mi, narodni poslanici? Mi smo ti koji kontrolišemo Vladu. Bez obzira da li neki od vas to smeju ili ne smeju, čik da vas vidim da će ikada iko od vas išta da pita Vladu, a pogotovo ministre iz svoje stranke, ne bi li uspostavio parlamentarnu kontrolu rada Vlade, ali da vidim ko će od vas poslanika vladajuće koalicije da pita ikada ikog ministra – izvinite, kako se sprovode ovi ugovori? I mi kao narodni poslanici valjda imamo pravo da vidimo kakvi su efekti i dometi tog dogovora? Valjda mi kontrolišemo Vladu, ne Vlada nas?
(Narodni poslanik SNS, s mesta: Ti si još u Otporu?)
Ja ću biti u Otporu dok sam živ, zbog takvih kao što ste vi. I biću ponosan zbog toga.
Moram da vam kažem da morate da imate hrabrosti da kontrolišete Vladu. Pošto vidim da vam mnogo toga nije jasno, ipak moram da vas pohvalim, jer je dobro što ste od politike konfrontacije sa svim progresivnim zemljama sveta ipak prešli na politiku saradnje. Jer, ovaj zakon nam kaže da se vi ipak menjate, da hoćete da sarađujete sa svetom, da nećete u Brisel da idete preko Karlobaga, nego preko Horgoša. Dobro je što vi sada uviđate svoje zablude, ali cenu tih vaših zabluda plaćamo mi, građani Srbije.
Može ovaj zakon da posluži i za neka druga, vrlo neprijatna pitanja za vas – kako vodite spoljnu politiku? Da li to što je Ivica Dačić i Aleksandar Vučić u Briselu obećali na engleskom, da li to može Tomislav Nikolić…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, ja vas molim da se vratite na temu.)
A vi na srpski jezik građanima Srbije.
Dakle, da rezimirimo. Loš vam je zakon – nemušt, nepismen, na brzinu donet, iako su razlozi za njegovo donošenje bili jaki. Niste ga doneli uz konsultacije sa opozicionim strankama, niste otvorili javnu raspravu. Ovde ima sijaset odbora koji su i te kako mogli da raspravljaju o kvalitetu ovog zakona. Nije mi poznato da se ovaj predlog zakona našao na nekim vrlo važnim odborima koji bi imali šta da kažu o njemu. Opet kažem, dobro je što se uspostavlja politika međunarodne saradnje. Dobro je što se sukobi više ne rešavaju zarđalom kašikom i paljenjem stranih ambasada, pa se onda na zgarištima tih ambasada traži iskra koja će upaliti fitilj na zgarištu nečije politike bureta baruta.
Ali, dobro je što se donose zakoni koji će urediti međunarodnu saradnju. Dobro je što ste odlučili da umesto sa bina gledate kako gore ambasade, trčite da se rukujete sa tim ambasadorima, bez obzira na kratak vremenski period koji je protekao između ta dva perioda.
Boli vas prošlost? Bolela bi i mene, da sam takav bio, verujte mi. Ma, vidim da vas boli.
Ali, da rezimiramo. Srbiji je potreban ovakav zakon o izvršavanju međunarodnih ugovora. Srbiji su potrebni međunarodni ugovori. Srbiji je potrebna saradnja sa svetom, pogotovo kada se suočava sa tragičnim posledicama politike koju ste vodili, kada se suočava sa tragičnim posledicama politike izolacije, nošenja bedža, kratkih majica kada ovde dođu predstavnici stranih ambasada, državnici, pevanja pesama…

Gospodine Milivojeviću, pošto sam vas dva puta upozorila, izričem vam opomenu.)

Ja vam se zahvaljujem. Veoma sam ponosan na ovu opomenu, ona mi je najdraža. Ja ću se svakako obratiti Ustavnom sudu da proceni opravdanost vašeg mobinga nada mnom i vašeg pokušaja da me opstruirate u radu i nadam se da ovo neće biti predmet i nekih prijava nekim drugim nadležnim institucijama koje se time bave.
Vama poručujem – dobro je što ste bedž protnuli kroz sako, ne valja što ste ga protnuli kroz srce i dobro je što ovakav zakon podnosite, ali on je loš, ne pokazuje da ste se popravili.

Hvala.
Marijan Rističević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, sve ste mogli da čujete.
Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika koji kaže da nije dozvoljeno koristiti uvredljive izraze.
Pokušaću da obrazložim u čemu se sastoji taj uvredljivi izraz i povreda Poslovnika. Ovde je prethodni govornik pokušao da poslanike deli ne na dobre i loše, poštene i nepoštene, već na pismene i nepismene. Dakle, više puta se obratio i poslanicima i Vladi govoreći da su ovaj predlog zakona napisali nepismeni, odnosno da oni koji ga podržavaju i koji će glasati za njega, da su nepismeni. Mislim da nije uvredio nas, kojima se obratio, i to je zabranjeno, već je uvredio sopstvenu stranku. Dužan sam da kažem da je ovaj Predlog zakona napisala DS, dakle, bivši režim, a mi smo ga samo preuzeli, pa ako je zakon nepismen i ako su ga pisali nepismeni ljudi, nije uvredio nas, uvredio je sopstvene članove. Hvala.

Hvala.
Smatram da nisam povredila član.

Ne tražim da se izjašnjavate.

Hvala.
(Srđan Milivojević, s mesta: Replika.)
Ne mogu da vam dam pravo na repliku, pošto je ovo bila povreda Poslovnika.
(Srđan Milivojević, s mesta: Koristim vreme ovlašćenog predlagača.)
Nemate sada pravo. Možete na kraju, kada svi govornici završe ili kada bude vaše vreme za diskusiju.
Reč ima narodna poslanica Irena Vujović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani ministre i predstavnici ministarstva, pred nama je danas Predlog zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
Kao što smo čuli od prethodnih govornika, važeći zakon kojim je regulisana oblast zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora, donet je pre više od 30 godina. Budući da je u međuvremenu došlo do promene državno-pravnog subjektiviteta, državnog uređenja i pravnog sistema, postoji potreba za donošenjem novog zakona koji će ovu materiju regulisati saglasno sa novim ustvano-pravnim rešenjima.
Predmet Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora je i regulisanje postupka zaključivanja i drugih pitanja koja su u vezi sa međunarodnim ugovorima.
Ta druga pitanja se odnose na stupanje ugovora na snagu, prestanak važenja međunarodnih ugovora, stavljanje i povlačenje rezervi i deklaracija. Postupak zaključivanja međunarodnih ugovora ne razlikuje se bitno od postupka koji je predviđen odredbama važećeg zakona.
Naime, postupak vođenja pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora pokreće Vlada na sopstvenu inicijativu ili na predlog nadležnog organa državne uprave, u čijem su delokrugu pitanja koja su ugovorom regulisana.
Zakon reguliše i krug subjekata koji mogu podneti inicijativu, kao i postupak po podnetoj inicijativi.
Zakon preciznije reguliše i sadržaj predloga, osnove za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora, koji predstavlja akt kojim se pokreće postupak zaključivanja ugovora.
Zakon predviđa i mogućnost da Vlada u izuzetnim slučajevima može da ovlasti i delegaciju Republike Srbije da prihvati da se međunarodni ugovor, koji podleže potvrđivanju, privremeno primenjuje do njegovog stupanja na snagu. Ukoliko se ugovori privremena primena, postupak potvrđivanja se mora pokrenuti u roku od 30 dana od potpisivanja ugovora.
Zakon reguliše i postupak potvrđivanja međunarodnih ugovora, sadržinu zakona o potvrđivanju i predviđa obavezu prilaganja mišljenja nadležnih organa uz nacrt zakona o potvrđivanju.
Jako važno je reći da se ovim zakonom ispunjava obaveza koja proizilazi iz člana 99. stav 1. tačka 4) Ustava, time što se reguliše koje međunarodne ugovore potvrđuje Narodna skupština. Konkretno ovim članom utvrđeno je da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore, vojne, političke i ekonomske prirode, ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju. Ugovori koji zahtevaju donošenje novih ili izmene važećih propisa i ugovore kojima se odstupa od postojećih zakonskih rešenja. Ugovori koji ne spadaju u navedene kategorije međunarodnih ugovora zaključuju se po predviđenom postupku i sa tim ne podležu potvrđivanju.
Na postupak zaključivanja međunarodnih ugovora na diplomatskim konferencijama shodna je primena ovih zakona. Zakonom se i uvodi kategorija posebnih međunarodnih ugovora koji uglavnom zaključuju ministarstva.
Zakon takođe, predviđa da se o potvrđivanju višestranog međunarodnog ugovora može ovlastiti Vlada, da prihvati izmene i dopune tehničkih propisa donetih na osnovu međunarodnih ugovora, ugovora koji su manjeg značaja i tehničkog karaktera. Zakon predviđa i obavezu nadležnih organa državne uprave da prate izvršavanje međunarodnih ugovora, da o tome obaveste Vladu kao i obaveze Vlade da obaveštava Narodnu skupštinu.
Ovim zakonom regulisan je prestanak važenja međunarodnih ugovora, tako što je propisano da međunarodni ugovori prestaju da važe u skladu sa odredbama samog ugovora i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava. Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike. Srpska napredna stranka, odnosno poslanički klub će podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje.
Takođe, bih želela i nešto da kažem vezano za potpisivanje sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije, istog takvog sporazuma između Vlade Republike Srbije i države Izraela.
Naime, sporazum je o bavljenju plaćenim poslovima članova porodica, osoblja diplomatskog konzularnih predstavništava. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije potpisan je u Ljubljani oktobra 2012. godine, a između Vlade Republike Srbije i države Izrael, novembra 2012. godine.
Svrha zaključivanja ovakvih ugovora pre svega je da se ovim sporazumima o zapošljavanju članova porodica, osoblja diplomatsko konzularnih predstavništava između dve države na recipročnoj osnovi, omogućava zapošljavanje uz naknadu članovima porodica diplomatskog i drugog osoblja prema propisima države prijema. U tom cilju sporazumom se određuje krug lica koji predstavljaju članovi porodica, osoba diplomatskog konzularnog predstavništava. U konkretnom sporazumu članove porodica čine bračni i vanbračni supružnik i deca koja ispunjavaju kriterijume u pogledu godina starosti i stepena školovanja.
Poslednje decenije zaključivanje ove vrste bilateralnih ugovora su prosto postala uobičajena međunarodna praksa. Naime, mnoge države su uočile da savremeni način života dovodi do sve češće pojave da supružnici, članovi osoba diplomatskog konzularnih predstavništava odbijaju da napuste svoj posao da bi pratili u inostranstvo svog bračnog druga, i samim tim to je sve navelo Ministarstva spoljnih poslova tih država da se pozabave problemima svojih zaposlenih i iniciraju zaključivanje ovakvih ugovora. Osnovi cilj ugovora je očuvanje normalnog porodičnog života diplomatsko konzularnih predstavnika i celovitosti njihove porodice.
Naime, i efekti rada diplomatsko konzularnih predstavnika koji deluju u uslovima razdvojene porodice su mnogo manji od onih koji funkcionišu u okruženju dobrih porodičnih prilika.
Druga svrha ovog sporazuma je da pomenutom krugu lica ograniče privilegije i imunitete u obimu u kojem su vezani za bavljenje plaćenih delatnosti, a koja bi im inače pripadala prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i prema odredbama Bečke konvencije o konzularnim odnosima iz aprila 1963. godine.
Naime, ova lica neće uživati imunitet od građansko-pravnog i upravnog postupka u vezi sa svim pitanjima koja proističu iz tako zasnovanog radnog odnosa koji bi prema ovim konvencijama uživala. Sporazumom se ne uskraćuje imunitet od krivičnog sudstva koje članovi porodica uživaju prema navedenim konvencijama, već se država imenovanja obavezuje da će ozbiljno razmotriti svaki pismeni zahtev koji podnose država prijema za odricanje od ovog imuniteta.
Postupak zapošljavanja članova porodica, osoblja diplomatsko konzularnog predstavništva u odnosu na postupak zapošljavanja drugih stranaca na osnovu ovog sporazuma se razlikuje u tom smislu što protokol Ministarstva spoljnih poslova države prijema na zahtev diplomatsko konzularnog predstavništva države imenovanja, nakon sprovedene procedure izdaje prethodno odobrenje za zapošljavanje članova porodice.
Na osnovu ovog sporazuma članovi porodice, osoblja diplomatsko konzularnog predstavništva države imenovanja, zaposleni u državi prijema potpadaju pod režim socijalnog osiguranja države prijema, a takođe u toj državi su i u obavezi da plaćaju sve poreze na prihod ostvaren po osnovu posla koji obavljaju u skladu sa sporazumom.
Do sada imamo osam zaključenih ugovora od kojih su četiri na snazi. U pripremi je još sedam, odnosno sa sedam država još sedam ovakvih sporazuma. Troškovi su minimalni, odnosno ih nema. Kao što sam već i spomenula, nažalost, nema mnogo ovakvih potpisanih sporazuma. Ovi sporazumi, konkretno, sa Republikom Slovenijom i državom Izraelom se smatraju značajnim napretkom u diplomatskim odnosima dve zemlje.