Dame i gospodo narodni poslanici, neću istrošiti svoje vreme, biću vrlo kratka. Imam potrebu samo da objasnim javnosti Srbije, upravo zato što je ovde mnogo polemisano oko amandmana koji se odnosi na termin pismeno ili pisano, pa je sada to u ovoj plenarnoj raspravi dobilo na posebnoj težini
Da podsetim, u prethodnom sazivu pri donošenju zakona, takođe sam bila poslanik u istoj poslaničkoj grupi NS i upravo sam ja taj poslanik koji je podnosio stalno amandmane u svim zakonskim predlozima na termin pisano i pismeno, govoreći da nije isti sadržaj pojma pisano i pismeno. Svi listom su te amandmane odbijali, do gospodina Dejana Šoškića, ako se sećate te rasprave kada su bili zakoni o Narodnoj banci Srbije i on je imao hrabrosti, tek posle konsultacija svojih lektora, da kaže da je to ispravno i da prihvati te amandmane.
Dakle, nije to neka novina. Bitno je da zakoni budu pismeni. Oni se pred nas donose i nama predstavljaju u pisanom obliku. To jeste sadržaj pojma i to je ono što je bitno da se kaže.
Zašto na tome insistiramo, na tačnosti, ispravnosti, jezičkog ispravnosti zakona? Na tome uvek insistiram lično, kao poslanik, kao građanin, kao profesor jezika i književnosti, i sa te stručne strane, zato što očekujem da naši zakoni, kao nekada, budu uzor nekom svetskom zakonodavstvu. Kada se prevode, veoma je bitno da taj integralni tekst bude u potpunosti jezički tačan i ispravan.
Znajući izuzetnu retoričku veštinu gospodina ministra, znam da će on to razumeti i ispoštovati. Dopada mi se to što je, jednostavno, bez sujete, imao hrabrosti da svaki zakonski predlog koji nam predstavi i donese i brani ovde, kaže da li ga je, kažem bez sujete, prihvatio od prethodne vlade. Hvala lepo.

Hvala.
Narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju ovog današnjeg dana možemo da sublimiramo sve današnje diskusije, sve razloge za i protiv ovog zakona, sve kritike i možemo da donesemo neki konačan sud kada je reč o ovom zakonu.
Samo bih da se vratim na nekoliko stvari koje sam govorio u prepodnevnom delu. Prvo, žao mi je što ministar pravde obrazlaže ovaj zakon a ne ministar spoljnih poslova. Mislim da bi ministar spoljnih poslova bio korisniji danas ovde nego tamo gde je bio juče.
Dalje. Kada govorimo o ovim zakonima i obrazloženjima koja smo čuli, čuli smo da se neko poziva i na neke ugovore o izgradnji puteva. Čudi me da to među sobom ne raspravite na sednici Vlade, sa gospodinom Mrkonjićem, valjda govorite sa njim? Siguran sam da bi vas on primio u svoj novi stan od 500.000 evra, da bi vam sve objasnio kako te stvari stoje.
Kada se već pitate kolika će šteta da nastane, kolika će šteta da nastane od najavljenog autoputa, izgradnja je 1. maja, da će krenuti put kojim ćemo i ja i neke moje kolege putovati kada se bude izgradio, a put kreće od Pojata do Preljine? Šta je s tim putem? Da li je moguće da je tu završena eksproprijacija, a svi znamo da nije i već se potpisuje kreditni aranžman. Ne samo da se potpisuje, već i makazice zvekeću kojim će traka da se preseče u izbornoj kampanji. Znate, nije dobro da imate jedan aršin prema opoziciji a drugi prema svojim koalicionim partnerima.
Kada govorimo o nekim drugim obrazloženjima koje smo čuli, ponovo istine radi, ovaj zakon nije pisala DS. Da ga je pisala, bio bi mnogo kvalitetnije napisan, pripremljen i urađen.
Za kraj, pošto je u okviru ovog zakona i rasprave o ovom zakonu bio pomenut i vo na Palama, opet ću da vam citiram jednu lepu narodnu poslovicu – "Ko na zvezde pljuje, na obraz mu pada". Hvala.

Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima  zakona iz tačaka 8, 9, 10. i 12. dnevnog reda.
Zahvaljujem se ministru Selakoviću.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima kandidata za izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije – tačka 13. dnevnog reda i predlozima odluka iz tačaka 14, 15. i 16. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlozima kandidata za izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koje su podneli ovlašćeni predlagači: Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, zajedno Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Advokatska komora Srbije, Predlogu odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Predlogu odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o načinu trošenja sredstava budžeta Republike Srbije na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u periodu od 2000. do 2012. godine, koji je podneo narodni poslanik Milovan Drecun i Predlogu odluke o prestanku funkcije javnom tužiocu u
Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Da li predlagači, odnosno predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Do sada nemam prijavljenih za raspravu. Niko mi se ne prijavljuje. Tek se sada prijavio gospodin Jakšić. On je prvi ovlašćeni koji je pritisnuo dugme i prijavio se. Znate i sami da ne mogu u sistemu dati nekome reč ako se taj neko i ne prijavi.
Reč ima gospodin Jakšić. Izvolite.

Dame i gospodo,  mislio sam da ćemo prvo čuti uvodnu reč gospodina Drecuna, predsednika Odbora za Kosovo. S obzirom da je predsednik Odbora za Kosovo, na neki način je čovek koji je zadužen da o ovom pitanju da uvodnu reč.
Ono što je važno i bitno da se kaže u odnosu na ovu temu jeste da smo mi iz DSS u principu, na Odboru za Kosovo, glasali protiv toga da se on po ovoj temi formira, imajući u vidu važnosti trenutka jedne žestoke borbe, pre svega za Kosovo i Metohiju.
Nažalost, meni se čini da je gospodin predsednik potpao pod utisak, pre svega, određenih medija, složio se, dao predlog. Mi ne bežimo od svega toga. Čak sam i ja na Odboru za Kosovo, koji je održan prošli put, dao i insistirao na jednoj ovako važnoj i bitnoj temi.
Ono što moram da konstatujem jeste da je možda bolje da je Odbor za Kosovo u više navrata govorio, pričao oko ovih samih pregovora, ali gde smo – tu smo, mi ne bežimo od same teme i upravo se radujemo da će anketni odbor, imajući u vidu svu harangu koja se desila, kroz, recimo, patriotsku pljačku na ljude, pre svega na severu Kosova, imati prilike da se utvrdi jedna jasna i čista istina.
Nažalost, zašto se sve ovo radi? Radi se, pre svega, imajući u vidu, da je trebalo da se u Briselu na neki način ostvari normalizacija odnosa između Kosova i Srbije i onda je trebalo, na sve moguće načine, što više izbrukati, popljuvati Srbe, koji se žestoko, više od 13 godina bore, pre svega za državu Srbiju, a onda i za goli opstanak.
Šta je u svemu tome čudno? Šta se sve to dešavalo i kako je to sve kretalo? Sem određenih proevropskih medija, neko će da kaže, u neku ruku, i proalbanskih, to je krenulo, pre svega, od međunarodne krizne grupe, koja je još negde od 2000. godine sa ružnim rečima, pisanijom i svim ostalim stvarima počela da pljuje po Srbima, pre svega, na severu Kosova. Sad moram da vas podsetim da je predsednik te međunarodne krizne grupe bio niko drugi nego Marti Ahtisari, čovek po čijem planu se na neki način i kroji nezavisno Kosovo.
Ne samo to, imali smo prilike i u kasnijim navratima da čujemo da se na isti način, pre svega, ljudi koji su se borili za goli opstanak, nazivali su se na svoj način kriminalcima, i otprilike je postajao sledeći sistem - što ste veći rodoljub, što ste veći patriot, na neki način su vas više pljuvali i govorili o vama sve i svašta. Otprilike, po rečima Matije Bećkovića, postajalo se od one – što sam ja veći pesnik, otac mi je veći četnik.
Šta iza svega toga imamo kasnije? Kasnije smo čak imali primere i priču, čak je i jedan od poslanika, čini mi se da ovde nije prisutan, nekadašnji ministar odbrane, znao da kaže – kad god neko iz DSS spomene Kosovo, ja se mislim šta će da ukrade. Očekujem da nekadašnji ministar odbrane, imajući u vidu sve ono što smo čitali proteklih meseci, da će da se izvine DSS.
Šta je u okviru svega ovoga važno i bitno i zašto je DSS na meti? Upravo iz sledećih razloga, jer je ona organizovala otpor Srba na severu Kosova, kada je dobar deo institucije srpske države napuštao te prostore. Setimo se samo da je pokrajinsko izvršno veće se preselilo na Kopaonik, vojska i policija otišle, a univerzitet se preselio, čini mi se, u Kruševac. Upravo su ljudi iz DSS stali…
(Predsednik: Gospodine Jakšiću, samo da vas zamolim da se vratimo na dnevni red, pošto je dnevni red obrazovanje odbora koji treba da kontroliše kako se troši budžetski novac Republike Srbije.)
I upravo su ljudi iz DSS se našli na meti zbog onoga što su se borili za sprečavanje stvaranja nezavisnog Kosova.
Šta je još važno i bitno da se kaže? Važno je da nema potrebe za formiranje anketnog odbora, imajući u vidu da organi vlasti, da milicija mora i treba da radi svoj posao, da sudski organi treba da se bave time. Ono što smo imali prilike da čujemo i da čitamo, jeste da je pre dve godine, samo da vas podsetim, uhapšen Bojan Radovanović zvani Masers, koji je posle toga, na svoj način, pušten kao svedok saradnik. Gledajte bizarnosti, posle toga jednostavno niko od onih, za koje je on u istrazi rekao da su faktički bili uključeni u raznorazne radnje, ne nalazi se pred sudom zakona, imajući u vidu da čovek ima moćne zaštitnike, da ti ljudi imaju moćne zaštitnike. Zašto ako, pre svega, bilo ko u ovoj državi sumnja da se dole nešto radilo, zašto sud, s obzirom da dole postoje svi organi države Srbije, ne krenu da preuzmu svoje poslove? Neko će da kaže – dole nema naših organa. Da vas podsetim da je pre samo četiri meseca naša policija u fantomkama uhapsila Slavoljuba Jovića. Prema tome, svi ljudi koji su na bilo koji način se ogrešili o zakon, mogu na svoj način biti dostupni svemu tome.
Možda u okviru svega ovoga treba da razmislimo malo i o sledećoj stvari, da, recimo, ova skupština formira anketni odbor kako se finansiraju određeni mediji, odakle novac stiže za te medije i za određene emisije koje se emituju, pre svega one koji forsiraju i finansiraju stvaranje nezavisnog Kosova. Hajde, recimo, da ova skupština formira i rad određenih nevladinih organizacija za koje znamo da je njihov učinak pre svega protiv interesa i Ustava ove države.
(Predsednik: Gospodine Jakšiću, samo još jedna molba. Nemam ništa protiv da formiramo sve te anketne odbore, ali to trenutno nije tema dnevnog reda. Molim vas da se vratimo na dnevni red. Dnevni red je formiranje …)
Gospodine predsedniče, pustite me da pričam.
(Predsednik: Ne mogu da vas pustim da pričate pošto je moj zadatak, po Poslovniku, da se staram o redu na sednici.)
Ja sam upravo to počeo da pričam.
Šta je još važno da se kaže? Imali smo prilike da na svoj način gledamo, slušamo da se dobar deo ljudi, koji žive, pre svega, na Kosmetu, faktički optužuje da, samo zato što ne plaća porez Vladi Hašima Tačija, nazivaju se kriminalci, šverceri ili ne znam kojim sve imenima.
Šta je bitno da se kaže? Bitno je da se kaže da se ti ljudi nisu ogrešili o zakon države Srbije. Ovih desetak godina nema jednog jedinog čoveka koga su istražni organi države Srbije kaznili, uhapsili ili priveli zato što nije na uredan način plaćao porez državi Srbiji. To je važno i bitno da se kaže, gospodine predsedniče.
Nažalost, sad imamo tzv. zajedničku granicu. Vidimo da se budžet Vlade Hašima Tačija u potpunosti puni i pretpostavljam da će plate, penzije i sve drugo u okviru samoproglašene države Kosovo biti puno jače i veće. Mislim da je to sve jedno tema koja je bitna ovde.
Ono o čemu treba da govorimo i da kažemo jeste da se kroz emisije, pre svega jednog takvog sadržaja i kroz razne medije, govori da se plate ili novac poreskih obveznika države Srbije navodno troše nenamenski, da nije u duhu onoga što treba i što valja. Imajući to u vidu, čujemo da se sama cifra o kojoj se govori na svoj način uvećava, umnožava, skriva od očiju javnosti, dodaje, što jednostavno nije korektno, nije u redu. Otprilike smo došli do cifre da je, pre svega, po pitanju Kosova i Metohije potrošeno, navodno, negde od 1999. godine, više od dve milijarde dolara. Ono što je važno da se kaže, imali smo prilike da usvojimo budžet, on za ovu godinu iznosi negde četiri milijarde. To samo po sebi govori.
Koji je krajnji cilj, pre svega, ovakvih priča? Jeste da se građanima države Srbije ogadi, pre svega, prostor KiM, da se jednostavno kaže da dole žive kriminalci, da se ne treba boriti za taj prostor i da treba taj prostor pustiti albanskoj strani.
To je ono što u ovih desetak godina imamo prilike da čujemo od raznih proevropskih medija i od raznih poslanika, pre svega političkih stranaka. Ovde, sa ovog mesta, gospodine predsedniče, treba da znate da niko ne postavlja pitanje koliko košta, tj. koliko vredi Kosovo i Metohija. Prema slobodnim, takozvanim zapadnim izborima, samo rudno bogatstvo Kosova i Metohije ceni se na vrednost od tri i po hiljade milijardi dolara. Ponavljam, gospodine predsedniče, tri i po hiljade milijardi dolara. Ponavljam, gospodine predsedniče, tri i po milijardi dolara. Imajući u vidu da ćete retko gde u medijima, štampi ili na bilo kom drugom mestu sresti stvarnu vrednost Kosova i Metohije, oko duhovne i ove druge vrednosti ne želim ni da pričam…

Gospodine Jakšiću, molim vas da se vratimo na temu dnevnog reda. Tema dnevnog reda nije skoro ništa od onoga o čemu ste vi danas govorili. Razumem vas, ali ako vi nastavite na takav način, onda ću morati svim narodnim poslanicima da dozvolim da po ovoj temi govore o čemu god hoće vezano za Kosovo i Metohiju.
Ovo nije slobodna tema o Kosovu i Metohiji, ovo je formiranje anketnog odbora, koji treba da utvrdi činjenice i istinu o trošenju budžetskog novca, čime mislim da podržavamo i državnost ove zemlje i to da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, jer mi kontrolišemo trošenje budžetskog novca svih građana Srbije koji je upotrebljen na Kosovu i Metohiji u periodu od 2000. do 2012. godine. Nemam ništa protiv i da sledeće godine utvrđujemo kako se trošilo u 2013. godini i svake naredne godine, ali vas molim da ovde govorimo o obrazovanju ovog odbora i zašto je to dobro za Republiku Srbiju.
Razumem vas i pustio sam da kažete sve što ste rekli, ali vas molim da se vratimo na dnevni red i da govorimo o tome. Vratiću vam ovaj minut koji sam vam oduzeo.

Gospodine predsedniče, mislim da ste mi uzeli samo minut i po vremena.
Upravo i pričam u okviru same teme. Zašto ovo govorim i pričam? Vi niste bili prisutni na Odboru za Kosovo i ne znate koji su bili pravi motivi formiranja ovog odbora, ne znate razloge zbog čega smo ih formirali. Rekli smo da se utvrdi način trošenja sredstava od 2000. do 2012. godine. Mislim da je to jedna široka tema i meni je kao poslaniku jako drago da to može da se utvrdi, da se vidi, da se ispita i da na licu mesta demaskiramo sve one priče i one govore oko same zloupotrebe.
Želeo sam i hoću da kažem da je možda bolje da se policija i sudstvo bavilo tim pitanjem, imajući u vidu veliki broj afera i svega onoga što se dešava u državi Srbiji. Mislim da je to jedan bolji put, sa više uspeha i mislim da bismo onda na pravi način mogli da utvrdimo sve ono što se dole i ako se dešavalo, a mislim da načini i sredstva koja su trošena dole ne prelaze 1% BDP Srbije. Imajući u vidu samo Razvojnu banku ili, recimo, "Srbijagas", vidimo da je to minorni deo sredstava.
Apsolutno se slažem, iako nismo glasali za ovu odluku, imajući u vidu da Srbiju čekaju mnogo važnije teme, verujem da će me stranka sutra pre svega delegirati u jedan ovakav odbor, na licu mesta da utvrdimo sve ono što se dešava. Zato sam, gospodine predsedniče, i govorio o Bojanu Radovanoviću, koji je uhapšen negde 2012. godine. On je posle toga na svoj način uzet kao svedok-saradnik. Nažalost, odatle se nije mrdnulo. Ljude na koje je on trebao da ukaže, da se dešavao problem sa novcem, jednostavno imaju moćne zaštitnike i te teme nema na dnevnom redu.
Ono što takođe možemo da naglasimo, jeste da je stvorena jedna velika medijska haranga oko načina trošenja novca. Drago mi je što će ovaj anketni odbor doći na lica mesta, pogledati sve objekte, kako se radilo, šta se radilo, ko je radio, šta je uzimao, ako je uzimao, i jednostavno doći do prave istine.
Ovo što sam govorio bio, mislim da je prava pozadina, gospodine predsedniče, jer upravo pričom o anketnom odboru treba jednostavno da se narodu, građanima Srbije ogadi Kosovo i Metohija, da jednostavno kažu – mi nećemo da se borimo za te ljude koji se bave kriminalom dole. Mislim da je to cilj svih ovih medijskih harangi koje, nažalost, više od 12 godina potresaju našu medijsku i političku scenu.
Lično se nadam, imajući u vidu sredstva koja su trošena, da ću imati prilika tačno i da znam kako i za koju godinu je uzimano, kolika su sredstva trošena i verujem da ću kao član anketnog odbora na neki način biti taj koji će da uputi ceo anketni odbor, koji bi trebao, pre svega, na lice mesta da dođe dole, da se vidi gde su sredstva išla i koja je to masa sredstava.
Imajući to u vidu, danas moram jednu stvar da kažem. Jedna mala digresija, ako je moguće. Primera radi, danas se manje sredstava troši po pitanju zdravstva kada su u pitanju sve zdravstvene ustanove na prostoru Kosova i Metohije za mesec dana, nego što je trošio Kliničko-bolnički centar u Prištinu negde 1999. godine. Sve ovo govori da sredstva, novac i pare koje država Srbija izdvaja na svoj način nisu veliki u odnosu na samu vrednost koju daje, ali imajući u vidu ono što biva, što se dešava, apsolutno ćemo učestvovati u radu anketnog odbora i na svoj način demaskirati jednu harangu koja je prisutna ovde zadnjih par godina.
Na kraju, gospodine predsedniče, moram još jednom da ponovim, kao kada je Sipion nekada pričao u rimskom senatu – ali, Kartagina mora pasti! Moram da vam kažem da je vrednost rudnog bogatstva Kosova i Metohije tri i po hiljade milijardi. Ponavljam, vrednost rudnog bogatstva Kosova i Metohije je tri i po hiljade milijardi. Ovo pre svega govorim imajući u vidu da je stvorena takva medijska slika da se o ovome malo zna ili malo želi da se priča u državi Srbiji.
Hvala, gospodine predsedniče, i ostali ste mi minut vremena dužni.

Imate još dva minuta i 15 sekundi.
Po Poslovniku se javio gospodin Aligrudić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, javljam se po članu 27.
Uz dužno poštovanje i svo uvažavanje vas kao predsedavajućeg, moram da vam skrenem pažnju da prilikom izlaganja narodnih poslanika uvek može doći do određenih digresija, pogotovo kada su ovakve teme. Potrebno je zaista da se pusti ceo govor onog ko je ovlašćen po jednoj određenoj tački, da bi mogao da zaokruži celinu i kaže poentu. Ovde je poenta bila vrlo jasna. Dakle, zbog čega postoji određeni motiv kod podnosioca predloga za anketni odbor i taj motiv se mora tumačiti. On mora biti predmet ove rasprave i kada se tumači motiv kod ovakve stvari, on dozvoljava izvestan stepen digresije. Moje mišljenje je da to niste uradili namerno, želim da znam da to niste uradili namerno, ali prosto možda zbog toga što niste pažljivo slušali i vezu digresije sa osnovnom temom. Hvala vam.
(Borislav Stefanović, s mesta: Poslovnik!)

Naravno, samo da dam odgovor narodnom poslaniku Milošu Aligrudiću.
Dakle, trudio sam se da pažljivo slušam izlaganje prethodnog govornika, ne želeći na bilo koji način da uskratim pravo, što se videlo na kraju, jer on je zaista iskoristio gotovo 18 minuta vremena na koje ima pravo kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Ja uvek dozvolim šest-sedam minuta, a čini mi se i osam, u kojima nisam nijednu reč, niti primedbu uputio, puštajući da narodni poslanik iskaže i zaokruži svoju misao, upravo poštujući to što vi kažete, to pravo na digresiju.
Međutim, u nekoliko navrata smo prilično odlutali od teme kojom se bavimo, jer ovo je vrlo precizna tema – trošenje budžetskog novca u određenom vremenskom periodu, a u ovom slučaju čak formiranje anketnog odbora koji se time bavi. Ne bih ulazio u sijaset drugih tema koje su otvorene. Samo sam zamolio narodnog poslanika i on je to na kraju uradio, on je svoju raspravu sveo na ono što je predmet ovog dnevnog reda i nastavljamo sa radom dalje.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.