Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje ostajem pri svojoj tvrdnji da smo ovaj zakon preuzeli od bivše Vlade. Ako nisam u pravu, neka me ministar demantuje. Pre nego što sam saopštio ovaj podatak, ja sam to, što se vizuelno moglo i utvrditi, proverio. Dakle, na moje pitanje, ministar koji zastupa ove zakone je rekao – tačno je, doslovce je prepisan zakon koji je predložila stranka bivšeg režima. To ništa nije sporno i time mi na određeni način pokazujemo svoju veličinu, svoju demokratičnost, da jedan zakon koji je u proceduru stavila i napisala jedna stranka bivšeg režima preuzmemo i u tom istom obliku ga predložimo Skupštini. To nije ništa čudno i to dokazuje da mi od razlika ne pravimo podele.
Ali, veoma je čudno da oni koji su taj zakon napisali sada žestoko oponiraju sami sebi, sopstvenom tekstu. Očigledno je da kad si vlast, odgovara ti, ali kad izgubiš vlast, onda ti sopstveni tekst više ne odgovara ako dođe u proceduru a ti si u međuvremenu izgubio vlast.
Spominjanje ugovora o satelitu je veoma neukusno, s obzirom da vrlo dobro znamo ko je u poslednjih 10 do 12 godina vršio vlast, a posebno je neukusno zato što je do afere satelita i tog ugovora došlo uz odobrenje Vrhovnog saveta odbrane u kome je učestvovao jedan pojedinac koga su hteli i nadalje da nam gurnu da nam bude predsednik Republike. Dakle, kad to čujemo iz redova njihove stranke, takvu vrstu prigovora nekoj novoj vlasti, onda mi je to još čudnije. Bojim se da će gospodin Katančević imati problem da utvrdi neku hijerarhiju u organima stranke u koju neću dalje da se mešam.
Što se tiče ovog zakona o zaključivanju izvršavanja međunarodnih ugovora, ja ću ga podržati, bez obzira ko ga je napisao i ko ga je predložio, iz prostog razloga što je nama do sada važio zakon, ne prošle ni pretprošle države, već mislim da smo, od bivšeg zakona koji je uređivao ovu oblast, da smo promenili tri države i ušli u četvrtu. Mislim da su se međunarodni ugovori sklapali na osnovu zakona koje je donela bivša SFRJ 70-ih i 80-ih godina i bilo je krajnje vreme da se takav zakon koji uređuje sklapanje međunarodnih ugovora promeni. Možda on nije savršen, možda nije dobro napisan, možda je ovo u pismenom obliku pogrešno, ali, kako smo preuzeli, tako smo i predložili poslanicima koji sada vade iz ovog teksta ono što im ne odgovara iako su njihove partijske kolege to svojom rukom pisale.
Što se tiče ovih međunarodnih ugovora, želim da kažem da se ovde tačno zna ko uređuje, ko utvrđuje, ko potvrđuje međunarodne ugovore i vreme je da se to zna. Ukoliko nešto baš i nije dovedeno do savršenstva, ima vremena da se to popravi, ali, s obzirom da SFRJ odavno ne postoji, posle toga je nestala i Savezna Republika Jugoslavija, u kojoj je nastala ova afera "Satelit", nestala je i država SCG, a sada je nadležna država Srbija, mislim da je vreme da se ovaj zakon promeni.
S tim u vezi, nedavno smo usvojili Ugovor iz 2001. godine. Vrlo dobro znamo ko je na republičkom i saveznom nivou vršio vlast. Dakle, to je bila Vlada Zorana Đinđića, koju sam i ja podržavao, a na saveznom nivou bila je koalicija DOS i partije iz 90-ih godina, jedna crnogorska partija koju danas neki koji su tada sa njima činili koaliciju prozivaju vrlo nazadnim snagama. To je bila koalicija koja je 2001. godine zaključila Međunarodni ugovor o genetičkim resursima. To smo tek nedavno potvrdili. Sramota je bilo da 12 godina jedan ugovor koji je potpisan ne bude potvrđen a da u međuvremenu nestanu dve ili tri države. Ja sam vrlo nerado govorio o tom zakonu, s obzirom da smo mi svoje genetičke resurse ustupili odmah, bez odlaganja i time smo doveli u opasnost svoja sortna semena, jer prethodni režim nije uradio u proteklih 12 godina ništa da od momenta potpisivanja ugovora do potvrđivanja obezbedi da zaštiti naše sorte semena sadnica, tako da nam je u problemu Palanka, Čačak, Zemun Polje i Institut za ratarstvo u Novom Sadu.
Dakle, s obzirom da oni nisu u tom periodu znali da je takav ugovor potpisan, da nisu zaštitili naše genetičke resurse i sortna semena, sada smo u problemu da posle potvrđivanja ovog ugovora može da dođe do toga da neko preuzme naše genetske resurse jer smo u skladu sa tim ugovorom dužni da to obezbedimo i da dođemo u poziciju da sopstvena semena kupujemo od onih koji su preuzeli sasvim besplatno naše genetske resurse. Vrlo dobro znamo ko je tada vodio savezno Ministarstvo poljoprivrede, ko je činio koaliciju.
Voleo bih da ovaj zakon vremenski utvrdi da nam ne prolazi 12 godina od momenta potpisivanja ugovora do njegovog potvrđivanja. Znači, samo je utvrđen rok, da se u slučaju privremenog postupanja po sklapanju nekog ugovora, rok koji Vlada ima da predloži potvrđivanje Skupštini, je 30 dana i to je dobro. Ukoliko dođe do primene delova ugovora ili celog ugovora, to je dobro, da Vlada nema duži rok od 30 dana i da Skupština u tom roku mora da potvrdi taj ugovor ili da ono što je potpisano bude stavljeno van snage.
Želim da kažem, još jednom, da bez obzira ko je napisao i ko je predložio ovaj zakon, ja ću za njega glasati, ali imam rezervu kao predsednik Narodne seljačke stranke na onaj ugovor za koji smo čekali 12 godina da ga potvrdimo a da u tom periodu ništa nije učinjeno na zaštiti naših proizvođača sortnih semena i sadnica.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju saradnje sa Slovenijom, to ću podržati i žao mi je što takav zakon nije postojao ranije, kad je bio ovaj "Nuba invest" ili kako se već zvala ta firma. Da smo imali pravo da razmenimo sa njima podatke, da je Slovenija, kao i mi, imala obavezu da to u određenoj proceduri i u određenom vremenskom intervalu proverimo neke podatke, možda bi stali na vreme nekom određenom političkom kriminalu na put. Jer, kad govorimo o policijskoj saradnji, mi govorimo o klasičnom kriminalu, prodavcima droge, klasičnim kriminalcima, koji su na Balkanu napravili svoju mrežu, a zaboravimo da na Balkanu, a posebno u Srbiji, u poslednjih 10 do 12 godina postoji jedan najveći kriminal, koji je najveću štetu naneo ovoj državi i ovom narodu, a to je politički kriminal koji je ove građane koštao, po nekim procenama, gotovo 50 milijardi evra. Dakle, i te kako su građani ove države platili taj političko-funkcionerski kriminal koji nije suzbijan.
Zato pozdravljam saradnju sa Slovenijom. Da je ovakvih sporazuma bilo ranije, da je bilo razmene podataka o žiro računima, o otiscima prstiju određenih funkcionera verujem da bi ova država mogla da izbegne višemilionsku štetu.
Svaki ugovor koji nam omogućava suzbijanje kriminala ja ću podržati, a posebno onaj za koji sam već podvukao da je koštao ovu državu i ovaj narod mnogo, da su nam obećali da ćemo jesti zlatnim kašikama, a da su nas doveli do potpuno praznih tanjira i da zbog toga moraju da odgovaraju. Hvala.

Gospođo Đerić, imam vas prijavljenu u sistemu. Vi imate još pet minuta, ali tek kada iscrpim listu govornika koji nisu do sada govorili prvi put. Tako je po Poslovniku.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.
Da li je to replika? (Da.)

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ima u srpskom narodu jedna divna poslovica, koja kaže: "Ne kune me majka što se kockam, nego što se vadim".
Ako neko ne zna da napiše zakon, onda neka krene da ga prepisuje, ali kada ga prepisuje, neka bar prepisuje da to bude pismeno, da ne bude nepismeno.
Nemamo mi problem ako će neko neke dobre odredbe našeg zakona da prepiše, ali imamo problem kada ne zna gramatički pravilno to da prepiše. To je prvi problem koji imate.
Možda nije pomenuo mene, ali je pomenuo moju diskusiju, a po Poslovniku imam pravo na repliku. To je vrlo lako pročitate u Poslovniku za one koji čitaju Poslovnik. Ćirilicom je pisan, za one kojima je ćirilica strano pismo.
Drugi problem je zašto ovako loše mišljenje imate o svojim sadašnjim koalicionim partnerima. To ne može niko da zakrpi. Stalno kažete prethodna Vlada. Zar toliko ne volite kolege iz PUPS, iz SPS, iz G17 plus? Zar toliko loše mišljenje imate o njima, da morate svaki put javno da ih kritikujete? Mislim da to nije dobro.
Na kraju, kada govorimo o sporazumu sa Slovenijom - da je sreće da ste 1991. godine ovako razmišljali kao danas, pa Slovenija i Srbija bi i dalje bili ista država i svima mi bili tanjiri puni, ali bi groblja bila prazna. Kada govorite o milionima i milijardama pokradenih, setite se, jedanput i kažite nešto o stotinama hiljada pobijenih. Pare će nekada neko vratiti. Mrtvi iz grobova nikada neće ustati. Hvala.

Replika narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo nisam razumeo osnov za repliku, ali nema veze. Nisam od onih koji…
(Predsednik: Isti osnov koji ste vi imali, pogrešno protumačeno.)
Hteo sam da kažem da ste u pravu, Od onih sam koji ne izbegavaju polemiku i vrlo mi je drago kad predsedavajući primenjuje iste standarde. Do sada obično ne bih dobio reč, ali sam zahvaljujući vašem predsedavanju uspeo da obezbedim ista prava kao i prethodni kolega.
Što se tiče te replike o pismenosti i nepismenosti i ovo zaključili u pismenom obliku, moram ponovo kažem da neko prvo treba da konsultuje sve bivše ministre, pa ću reći da to piše, na ovakav isti način u pismenom obliku, da se treba izražavati tako, piše udžbeniku međunarodnog prava. Udžbenik Gaše Kneževića i Tibora Varadi. Dakle, ako oni nisu stručni, ukoliko su oni pogrešili onda je ova greška preneta i u ovaj zakon, onda sam i ja pogrešio zato što sam verovao Gaši Kneževiću i Tiboru Varadi, a to svakako nije politička opcija kojoj pripadam. Stvarno sam glasao za jednu Vladu od 2000. do 2003. godine i već sam sit svega kad neko pokuša na ovu stranu da svima kolektivno prebaci saradnju sa nekim snagama iz devedesetih godina kada se ginulo itd.
Dužan sam da kažem da nisam pravio savez za Šešeljem 1993. godine, ali da to Zoran Đinđić jeste. Dakle, radilo se o savezu kada se birao predsednik Skupštine i svakako ovi stariji poslanici se vrlo dobro sećaju toga i desilo se da četiri poslanika DS taj sporazum koji je opozicija tada napravila zajedno sa Vojislavom Šešeljem, da taj sporazum izdaju i da toga nije bilo.
Takođe, mene Gadafi nije odlikovao, dakle, odlikovao je bivšeg njihovog predsednika, a kad govorimo o tim totalitarnim režimima, o devedesetim godinama onda treba da imao to u vidu, a i da imamo u vidu onog vola na Palama. Hvala.

Narodni poslanik Srđan Miković.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo, poštovane koleginice i kolege, mi danas između ostalog govorimo o Predlogu zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
Verujte mi da sam zadovoljan što je konačno u proceduru ušao Predlog zakona koji treba na neki način da zameni postojeći zakon, Zakon o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora koji se primenjuje danas, a to je zakon koji je 1978. godine usvojen, koji je potpisao predsednik Republike Josip Broz Tito, a tada je predsednik Skupštine SFRJ bio gospodin, odnosno drug Dragoslav Marković. Činjenica je da to treba na neki način promeniti, urediti i u vezi sa ustavnim rešenjem i svim ostalim.
Međutim, činjenica je da sam tajming kada to dolazi u proceduru može na neki način da produbi sumnju da li se tu radi o samo popravljanju, odnosno usvajanju teksta koji treba da bude u primeni za dugi niz godina ili se radi o rešavanju određenih aktuelnih situacija koje mogu da se postave ispred nas.
Upravo zbog toga smatram da našu diskusiju treba da vežemo za ono što se samim Predlogom zakona predlaže. Da li postoji mogućnost da dok se ne budemo izjašnjavali, glasali o samim ponuđenim rešenjima, da vidimo da li amandmanski, bilo usvajajući određene amandmane koji su u proceduri, bilo eventualno usvajanjem amandmana, odnosno predlaganje amandmana od strane nadležnog odbora da stignemo do teksta koji će razvejati svaku moguću sumnju na određene namere u Predlogu teksta zakona?
Najmanji problem je po pitanju ovih tehničkih stvari, da li je u pisanom obliku ili u pismenom obliku. Činjenica je da je iz 1978. godine pisalo u pismenom obliku,jezički, ukoliko je ispravnije u pisanom obliku. Mislim da je to najmanji problem. Šta je suština? Suština je da zakon koji se i danas primenjuje, praktično kod zaključivanja međunarodnih ugovora predviđa i saglasnost u to vreme, pošto je to bio savezni propis, predviđao je saglasnost nadležnih republičkih, odnosno pokrajinskih organa. Znači, međunarodni ugovori koji zahtevaju donošenje novih ili izmenu važećih tada, republičkih odnosno pokrajinskih zakona ili koji proističu posebne obaveze za jedan ili više republika i autonomnih pokrajina, zaključuju se uz saglasnost sa nadležnim republičkim, odnosno pokrajinskim organima. To što je sada važeće to je taj tekst.
Drugo, u članu 27. tog zakona je bilo predviđeno da ukoliko se saglasnost o osnovi ne postigne, Savezno izvršno veće obavestiće nadležni organ republike, odnosno autonomne pokrajine da saglasnost nije postignuta i postoji određeni proces. Tada je bio predviđen proces usaglašavanja, upravo zato da pojedini bilo kakav interes ne može da bude ne spomenut prilikom ugovaranja ili prilikom potipisivanja određenih ugovora koji treba da izazovu pozitivne ili negativne efekte po celu zajednicu.
U tom smislu opet moram da kažem da je dobro što određeni propusti koji su nam se pojavili u samom Predlogu zakona, o tome je govorila gospođa Nada Kolundžija, kada je pominjala i citirala izričito odredbu člana 8. Predloga zakona gde kaže – Vlada izuzetno može ovlastiti delegaciju Republike Srbije da prihvati da se međunarodni ugovor koji se potvrđuje u celini ili pojedine njegove odredbe mogu privremeno primenjivati do njegovog stupanja na snagu. Tu ne stoji – po dobijanju saglasnosti nadležnog odbora Narodne skupštine. Istina, dobro je navedeno. Na desetoj strani materijala, član 8. predviđa da Vlada može u izuzetnim slučajevima po dobijanju saglasnosti nadležnog odbora Narodne skupštine ovlastiti delegaciju i tako dalje.
Dobro je što je nađena forma, što je Gospođa Filipovski i verovatno jedan broj kolega narodnih poslanika predložio amandman koji će to što piše u obrazloženju inkorporirati u sastavni deo teksta zakona, koji će postati deo zakona i koji će biti objavljen u Službenom glasniku.
Obrazloženje se ne objavljuje. Obrazloženje nije obavezno. U tom delu, dobro je da uđe danas-sutra u Službeni glasnik ova verzija gde se traži dobijanje saglasnosti nadležnog odbora Narodne skupštine.
Mislim da je dobar deo diskusije u kojem je gospođa Kolundžija rekla u pogledu člana 14. u vezi potvrđivanja međunarodnih ugovora. Tu je navedeno da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore – vojne, političke i ekonomske prirode, ugovore kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, ugovore koji zahtevaju donošenje novih ili izmenu važećih zakona i ugovore kojima se odstupa od postojećih zakonskih rešenja. Tačka.
Međunarodni ugovori koji ne spadaju u ugovore iz stava 1 ovog člana, ne podležu postupku potvrđivanja. Samo ukazujem na ono što smo imali relativno skoro i što je razmatrano na sednici Skupštine.
Na prethodnoj sednici smo imali razmatranje Predloga zakona o potvrđivanju tri sporazuma i jednog ugovora. Ta tri sporazuma i jedan ugovor su zaključeni između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Po pitanju dva sporazuma i jednog ugovora, nesporno je da postoji nadležnost Narodne skupštine, odnosno postojala bi nadležnost Narodne skupštine da ratifikuje i to, jer je navedeno u saradnji u oblasti odbrane o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja.
Prvi sporazum je sporazum o saradnji. U samom naslovu – sporazum o saradnji, nije navedeno da li se radi o ugovoru vojne, političke ili ekonomske prirode. Upravo to sad navodim kao primer da bi trebalo omogućiti i naći pravu meru da ni Skupština ne bude opterećena s onim što možda ne treba da bude ovde razmatrano u plenumu, ali u svakom slučaju, mislim da mora da postoji obaveza da o svakom potpisanom međunarodnom ugovoru bude obaveštena Narodna skupština i njen nadležni odbor, u smislu zakonske obaveze. To je neki minimum koji bi morao da bude, pa čak i ukoliko bi ostala formulacija iz člana 20. Predloga zakona.
U članu 20. se kaže – Vlada po potrebi može i ne mora na predlog nadležnog organa državne uprave, da li će se setiti taj ili neće, da li će to ministarstvo predložiti ili neće, može odlučiti da međunarodni ugovor iz člana 14. stav 2. ovog zakona i posebni međunarodni ugovori iz člana 19. tog zakona se objave u "Službenom glasniku RS" i međunarodni ugovori.
Ne vidim zbog čega ne bi svaki ugovor bio objavljen u "Službenom glasniku RS", ali ukoliko čak i ne bude ta odredba, zato mislim da bi valjalo da se ova odredba tumači tako da Vlada po pravilu treba da objavi svaki. U svakom slučaju, ne možemo da pobegnemo od obaveze i ne bi smeli da pobegnemo od obaveze Vlade da svaki međunarodni ugovor bude dostavljen na uvid Narodnoj skupštini i nadležnom odboru. To je neki minimum koji bi morao da postoji.
Konačno, po pitanju ugovora, konvencija i svega ostalog, koji se tiču ljudskih prava, manjinskih prava, koji se tiču prava deteta, tim odborom predsedava predsednik Narodne skupštine, upravo zbog potrebe da se na poseban način te stvari razmatraju. Upravo smatram da su sve to oblasti koje bi morale i imperativno da budu razmatrane i ratifikovane od strane Narodne skupštine. Time, naročito kod usvajanja opšteprihvaćenih normi, ono što je prihvatljivo, ono što je dobro, ono što je pozitivno za ceo svet, to je i dobro da se ratifikuje u Narodnoj skupštini, jer onda to ne prihvata samo Vlada kao izvršni organ, nego to prihvata cela država, ceo narod. Upravo zbog toga, kada se usvajaju takve vrednosti, smatram da je korisno da se traži da Narodna skupština izrazi i državno jedinstvo, nacionalno jedinstvo i jedinstvo svih građana za usvajanje osnovnih vrednosti koje su prihvaćene u celom svetu.
U tom smislu, smatram da postoji mogućnost da se ono što može na neki način da budi sumnju da se u narednom radu popravi i da stignemo do dobrog zakona koji će biti na ponos i diku svima nama i koji će obezbediti ono što je najvažnije – zaštitu interesa svih građana Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću veoma kratko o ovom setu zakona i najviše ili jedino o zakonu koji je izazvao najviše pažnje, najviše polemike, a to je Predlog zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora. Ne želim da ulazim u temu da li je ovaj zakon preuzet ili nije preuzet. Takođe, ne želim ni da govorim o tome da li je gramatički ispravan, jer smatram da u tekstu zakona da li piše "pisani" ili "pismeni" zaista suštinski neće doneti boljitak građanima Republike Srbije, a složićete se da smo svi mi ovde predstavnici građana Republike Srbije i u obavezi da radimo u interesu onih koji su nas u ovo najviše zakonodavno telo Republike Srbije i poslali.
Ono o čemu bih želeo da govorim je jedan ugovor koji je potpisan početkom februara meseca 2012. godine. To je primer onoga da više takvih ugovora, neozbiljno prihvaćenih od strane prošle, hvala Bogu prošle, Vlade Republike Srbije. Taj ugovor o zajmu je na iznos od 300 miliona evra. Radi se o izradi ozbiljnog infrastrukturnog objekta Republike Srbije i tim ugovorom se Vlada Republike Srbije obavezala da će za 56 dana uraditi eksproprijaciju 30% zemljišta kuda taj infrastrukturni objekat prolazi, a u narednih šest meseci da će uraditi eksproprijaciju i ostalih 70% zemljišta.
Dva puta je napravljena greška prihvatajući i obavezujući i dajući impute za takav ugovor. Prvo, što se zna da u budžetu za 2012. godinu, a Vlada Republike Srbije je znala da ne postoji novac za eksproprijaciju. Druga greška, drugi faul koji je napravljen je u rokovima, jer i 56 dana, ali i šest meseci je veoma kratak rok da bi se eksproprijacija izvršila i napravila i da bi se izvođač radova uveo u posao.
Vlada Republike Srbije, budžet Republike Srbije, svi građani Republike Srbije su jednim takvim ugovorom stavljeni pred jedan svršeni čin da se plate ozbiljni klejmovi, ozbiljni odštetni zahtevi koji se mere desetinama miliona evra, neodgovornošću onoga ko je sačinio ovakav ugovor, ko je ovakav ugovor u ime Vlade Republike Srbije i potpisao.
Ono što je uradila ova Vlada Republike Srbije, odgovorno prihvatajući i shvatajući svoj posao, je – prvo je obezbedila 784 miliona dinara u budžetu za 2013. godinu da se ta eksproprijacija i izvrši, jer prethodna Vlada koja je i prihvatila i potpisala ovaj ugovor, svesno ga kršeći u startu, jer su znali da taj novac nije postojao u budžetu u tom trenutku.
Druga stvar koju je Vlada Republike Srbije uradila u dogovoru sa izvođačima radova, ja sam im zaista zahvalan, jer su prihvatili da rade taj posao na onim deonicama gde je eksproprijacija i izvršena i završena.
Dame i gospodo narodni poslanici, to je razlog zbog čega je jedan ovakav zakon dobio svoje fizičko finale u parlamentu Republike Srbije. Desetine je ovakvih ugovora, stotine je ovakvih ugovora, međunarodnih ugovora, koji su sklapani da li iz neznanja ili sa namerom o trošku i na štetu građana Republike Srbije.
Zbog toga, nemojte da se bavimo "pisanim" ili "pismenim". Nemojmo da se bavimo trivijalnim stvarima. Hajde da se bavimo suštinom. Ono u čemu se jedino slažem je da svaki ovakav zakon, svaki ovakav sporazum koji će se u budućnosti potpisati i primeniti mora da prođe kroz kontrolnu funkciju parlamenta Republike Srbije. Moramo da imamo prolazna vremena, kao što je SNS uvela prolazna vremena za najodgovornije ljude na najodgovornijim mestima u Republici Srbiji, tako moraju da postoje i prolazna vremena za svaki zakon, za svaki ugovor.
Nikada više ne sme da se dozvoli ta nonšalancija trošenja budžetskih sredstava, namerno prihvaćenih i potpisanih ugovora, iako se znalo da novca za eksproprijaciju nema. Ko je odgovoran za to? I nije dovoljno reći – pa mi smo našu političku cenu platili time što smo izgubili izbore. Ne. Ovo je jedan ugovor koji smo zbog građana Republike Srbije, uz veliko razumevanje druge strane potpisnika ugovora, uspeli da sačuvamo desetine miliona evra koje smo morali za klejmove da platimo. Desetine milona evra smo morali i trebali za odštete i klejmove da platimo.
Desetine i stotine ovakvih ugovora je prošlo u proteklih 12 godina. I nije dovoljna politička cena, potrebno je da se zna ko je odgovoran, ko je potpisao, koja skupštinska većina je tako nešto prihvatala i aminovala. Ovaj zakon mora da stavi tačku na tako nešto. Ovakav jedan zakon i preuzimanje kontrlone funkcije parlamenta Republike Srbije mora da stavi tačku na takvo ponašanje koje je bilo u proteklih 10-12 godina.

Hvala.
S obzirom da na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Polsovnika? (Da)
Narodni poslanik Zlata Đerić.
Vreme koje je ostalo poslaničkoj grupi NS je pet minuta i 40 sekundi.