Replika, narodni poslanik Borisav Stefanović.

Molim gospodine predsedniče da, pošto ovo zaista mislim da nikog ne zanima, podučite poslanika kako se to radi jer to nije naš posao.
Drugo, ako vi to nećete, a znam da možete, evo ja dajem sve i ordenje, u tome ste dobri, u davanju ordenja vama lično, vi ste zaslužni za ovaj anketni odbor, vi ste ga doneli i to je potpuno irelevantno. Dajte da vidimo hoće li on nešto da radi. Evo, ja vam kažem, nemojte nam više molim vas objašnjavati sve. Prihvatamo, vi ste zaslužni, mi nismo uradili posao, vi ste to uradili, to je prva stvar.
Druga stvar, niko ne može da kaže DS šta sme, a šta ne sme da kaže, to je valjda normalna stvar, kao što mi ne možemo vama da kažemo šta smete, šta ne smete da kažete. Niti ako je neko ukazao na nekonzistentnost, nespremnost, nekompetentnost vlasti u pregovaračkom procesu, vi podrivate nacionalni interes. To je neozbiljno. Mi hoćemo da pomognemo nacionalni interes, ne da ga podrijemo, ali čim nešto kažemo, odmah se skače bez ikakvog razloga. Zbog čega? O kojim kuhinjama pričate?
Mislite li na onu kuhinju u kojoj tri kuvara odu da spremaju večeru, pa se vratimo tako što čujemo da je glavni kuvar nudio ostavku? Da li je to kuhinja onog Mikića što prodaje belu tehniku i ne plaća porez? Da li je to ta kuhinja?
Jel imate nekog da je kompetentan a da nije završio dopisnu školu u ovoj zemlji? Onda ustanete i govorite takve kvalifikacije, nepotrebno. Znači, ne sme ništa da se kaže. Tu smo raspravu ovde imali sto puta.
Kada ćete nam dati pečat da smemo da govorimo slobodno u slobodnoj zemlji? Kada ćemo dobiti taj befel od vas gde je šalter kancelarije za brze odgovore da dobijem taj odgovor? Recite mi. Hoću odgovor kad mi kao slobodni građani možemo da kažemo ako primetimo da nešto ne radite kako valja?
(Predsednik: Vreme.)
To je opasno. To je ulazak u autoritarni režim, to je ono što građane Srbije više plaši od toga da ste birani da imate odgovore, a ne da na prvoj krivini kažete da ne znate šta da radite. Hvala.

Replika. Gospodin Babić.

Nekako u poslednje vreme kad god se neka afera otvori, kad god se neko procesuira, kažu – to je politička ostrašćenost. Kad god se uputi neki kritički ton ka DS, s pravom, obrazložen, sa razlogom, opravdan, odmah se kaže –autoritarni režim. Vi pravite takav, vi ste izašli iz takvog režima izbornom voljom građana Srbije.
Kada smo kod tih kompetencija ili nekompetencija, znate, ja sam 1996. godine diplomirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Upisao sam 1990. godine. Na istom tom fakultetu sam zatekao i ostavio gospodina Šutanovca koji je bio najviši funkcioner DS, ne samo po visini već i po onome što je radio u bivšoj i u pređašnjim vladama, ostavio ga da diplomira godinu odnosno mesec dana posle petooktobarskih promena, nekako, na volšeban način sa 10, 12, 15 ispita za mesec dana. Jel su to kompetencije, gospodine Stefanoviću? Jel to nešto kako treba i šta treba?
Što se tiče naše politike, mislim da je licemerno kada odgovoran čovek izađe u medije, kao što je neko to uradio pre dva dana, i rekao: "Evo, mi smo sačuvali KiM zato što smo se bavili nekim tercijalnim stvarima, a ne suštinski, ne ono što je sada stavljeno pred ovu vladu Republike Srbije i pred nas kao društvo i kao državu".

Replika. Narodni poslanik Milovan Drecun.

Ne govorim ja o zaslugama za formiranje anketnog odbora, ali samo hoću da razjasnim neke stvari koje su ovde iznete a nisu istinite. Tim više što sam doživeo da politički savetnik ambasadora jedne veoma moćne zapadne države postavi mi direktno pitanje – zašto je taj i taj poslanik, da ne govorim o kome se radi, tužio tom ambasadoru predsednika Narodne skupštine i SNS da ne žele da se formira anketni odbor? E, to je laž na koju treba da se reaguje.
Da je neko hteo iskreno da formira anketni odbor, podneo bi formalan predlog, a ne bi išao da tužaka predsednika Narodne skupštine i SNS da mi ne želimo formiranje anketnog odbora, a niko od naših članova nije bio na mestu na kome je mogao da zloupotrebi trošenje državnih para u periodu koji tretira anketni odbor. To su činjenice. Hvala.

Replika. Narodni poslanik Borislav Stefanović.

Ovo je postalo potpuno besmisleno i neću se više javljati, niti će iko iz DS. Uopšte neću da komentarišem ovaj prethodni nastup kolege jer je ispod svakog nivoa, kao što je ispod svakog nivoa merenje toga da li je neko bio na četvrtoj, prvoj, petoj godini. Znate šta bih ja sad mogao da kažem za predsednika Republike, pretpostavljate, pa neću reći. Mislim da je čak bolje da ne kažem, ali kao da sam rekao.
Ono što je sigurno je da takve kvalifikacije neće pomoći Srbiji u ovoj situaciji, kao što neće pomoći ni kvalifikacije da je ovo najveća katastrofa u istoriji, da gospodin Marko Đurić izlazi i plačnim glasom saopštava da je narod pomislio da nas, maltene, bombarduju, kao što neće pomoći ni situacija u kojoj niko ni sa kim ne razgovara, a napada se parlament zato što želi da čuje šta je ta ponuda. Čak mislim da je to potpuno legitimno, zato što niko ne želi da odmogne već hoće da pomogne, a naročito hoće da pomogne da se postigne dogovor, a ne da se ne postigne dogovor, da budem precizan.
Znači, tu se razumemo? Otkud sad da kao postoji neka fiksacija? Prvo, ne postoji nikakva fiksacija. Mi smo dužni, kao predstavnici građana, da kažemo da je danas izašao mlađi Mišković iz zatvora, i to je činjenica, i da je to sada problem, kao što je problem da niko, niko-slovima, brojem-nula, u ovoj zemlji nije uhapšen za krivično delo korupcije. Niko. I kada to kažem ja vama, vi znate da je to činjenica. Jeste za zloupotrebu službenog položaja i druga opasna krivična dela, ali ja to sad kad vama kažem, e to je problem ove zemlje.
Vi mislite da ja sada nešto imam protiv vas? Nemam. Samo hoću, kao i cela Demokratska stranka, da stvari nazovemo celim imenom, da se ne pravi fama, da se ne pravi vladavina jednog čoveka, nego da svi stanemo, pa da pomognemo ako je pomoć potrebna.
(Predsednik: Vreme.)
Ako nije, onda nam tako recite. Ali, ne dozvoljavamo stigmatizaciju, paušalne ocene, stereotipe, lažne optužbe. To nije u redu. To nikad od nas nećete čuti prema vama. Hvala.

Replika gospodin Babić.

Hajde sada da vidimo da li sam dobro shvatio neke stvari. Da li to znači, gospodine Stefanoviću, da ste vi sada rekli – da, spremni smo kao odgovorni ljudi da vidimo šta je stavljeno i kakva je dilema stavljena pred nas kao državu, kao društvo, kao Vladu, kao narod, zajednički ćemo doneti tu odluku? Ma kakva  bila odluka koja će se doneti, neće biti laka i mi smo to govorili iskreno. Neće biti razloga ni za slavlje, ni za parade nigde, ali ćemo je doneti zajedno uz razumevanje za situaciju u kojoj smo se našli.
Ova Vlada Republike Srbije nije propuštala prilike. Ova Vlada Republike Srbije se odmah uhvatila u koštac sa najznačajnijim i najvećim problemima. Međutim, iz vaše priče, naročito iz priče vaših kolega, takvu dobru volju nisam mogao da prepoznam. Prepoznao sam samo pokušaj zarađivanja sitnih dnevno-političih poena koji će se zaboraviti već kroz pola sata, ali vas, evo, odgovorno pitam i gledamo se u oči kao odgovorni i odrasli ljudi – da li ste vi spremni da svi zajedno stanemo u jedan red, da donesemo tešku odluku u narednih 96 sati? Na takav poziv je, ako ste pažljivo slušali, a verujem da ste pažljivo slušali, pozvao i gospodin Aleksandar Vučić. Da li ste spremni za tako nešto? Da li ste spremni da zajednički donesemo takvu odluku?