Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, za nas iz DS, ovo je najblaže rečeno skandalozan član zakona, jer zaista, meni je neprihvatljivo da Vlada Republike Srbije u jednom trenutku preuzima na sebe ingerencije Narodne skupštine, i odlučuje da li će neki član Međunarodnog ugovora ili kompletni međunarodni ugovor početi da se primenjuje, dok ga ne ratifikuje Narodna skupština, Ustav RS član 99. nadležnosti Narodne skupštine, stav 4. kaže da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Sad da ste vi probali da u ovom, loše pisanom ili prepisanom zakonu, amandmanom gospođe Filipovski, ispravite ovaj nedostatak, da se nadležni odbor Narodne skupštine izjašnjava, piše obrazloženja zakona, a u zakonu to nije pisalo, pa je onda dodato.
Meni je žao što ovde nema ministra spoljnih poslova ili ministra pravde, ali oni verovatno čekaju beli dim sa Andrićevog venca i Predsedništva Srbije, ali meni je žao što nisu tu da bih sa njima malo popričao i na ovu temu, jer ne morate vi mene da ubeđujete, da ste u pravu.
Vidim da je Srbija ubeđena sa 4 milijarde kredita, ja volim da me uveravate, da me uverite da mi nismo u pravu, ali nisam siguran da možete i gospodina Aligrudića i nas iz DS, da uverite da ste u pravu. To bi bilo u redu kada bi ovde sedeli i studenti Pravnog fakulteta prve godine, a ovde ipak u poslaničkim sede poslanici DS, DSS, i drugih stranaka koji su obavljali najodgovornije poslove u ovoj zemlji i mi jako dobro znamo šta je moguće i šta nije moguće.
Ako dođemo u situaciju da se neki sporazum primenjuje pre nego što ga ratifikuje Narodna skupština, mi dolazimo u jednu opasnu situaciju, jedan presedan, Vlada preuzima ovlašćenja Narodne skupštine. Šta to znači?
Da li onda Skupština kontroliše Vladu ili Vlada kontroliše Skupštinu? Neprihvatljivo je, pogotovo u trenutku kada ne znamo o čemu se pregovara u Briselu, da vi ovakvim zakonom pripremate teren za potpisivanje nekih ugovora koje možda većina u ovom sazivu ne bi prihvatila. Mi na ta mala vrata, da nam to uvedete, takve prevare, ne pristajemo i zaista ne pristajemo da se na takav način degradira inteligencija narodnih poslanika, da se urušavaju institucije, da se sutradan nešto potpiše, pa da se to navodno primenjuje mesec dana, a onda će o tome da se izjasni Narodna skupština, a onda će možda biti kasno da se izjasni.
Hoćemo da pred narodne poslanike izlazite otvorenih karata, da pred građane Srbije izađete jasno sa vašim stavovima, sa vašom politikom, sa onim što ste spremni da potpišete, sa onim što niste spremni da potpišete, da ne pripremate teren kroz zakonodavnu aktivnost za neprijatna iznenađenja kojih će, sudeći po vama, verovatno biti.
Naša sumnja ne proizilazi iz naših političkih razlika, već iz našeg političkog iskustva, jer znamo kako smo prošli 1999. godine. Kumanovski sporazum daj bože da smo videli.
Prema tome, mi smo veoma oprezni na ovo vrlo osetljivo pitanje, pogotovo kada je ovako osetljiv trenutak, kada je reč o nekim našim gorućim problemima.
Mi jednostavno nismo spremni da preko ovoga ćuteći prođemo, da pređemo preko ovakvog nekog stava zakona, da gurnemo glavu u pesak i da vas pustimo da se to tako izglasa kao da se ništa ne dešava, kažem, ne zato što vas ne molimo, ne zato što smo ljubomorni na vas, već imamo iskustvo iz 1999. godine, kada znamo kako ste vodili zemlju i kada znamo kakve ste probleme proizveli takvim vođenjem zemlje. To nas opominje na oprez. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Da sada ne govorimo o tome ko je kako vodio zemlju od 2000. godine do danas, ali odmah da kažem da u članu 8. koji gore ima u svom naslovu "privremena primena", dakle ne govorim primeni, nego o privremenoj primeni, pa se kaže da je privremena primena sporazuma moguća, uz amandman koji smo prihvatili, uz saglasnost odbora Narodne skupštine.
Dakle, ne radi Vlada ništa tajno, niti Vlada preuzima na sebe ingerencije koje ne bi trebala da uzme. Podsetiću vas i daću vam informaciju da u hrvatskom i u crnogorskom zakonodavstvu Vlada ima privremenu primenu sporazuma bez uopšte mišljenja Narodne skupštine. Dakle, mi smo svakako prihvatili amandman da bude mišljenje Narodne skupštine, kada govorimo o privremenoj primeni sporazuma, a kada imamo potpunu primenu sporazuma, naravno da je ratifikaciji u Skupštini i to se podrazumeva.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da se vraćamo na Kumanovski sporazum, jer ni tadašnja politička opcija ga nije podržala u kojoj sam bio, ali ima nekih međunarodnih sporazuma koje je Vlada Mirka Cvetkovića regulisala uredbom baš oko tog Kosova kada je to u pitanju. To je bilo onda kada ste građane isterivali na barikade i obećavali im lažnu podršku, a onda ste išli u njihovo ime, pregovarali i davali saglasnost i na ono za šta se oni nisu slagali.
Možda ste vi ne kao pravi predlagač, nego formalni, ovaj član stavili u zakon da nekoga amnestirate, zato što Narodna skupština nikada nije videla to što je neko dogovarao ispred Vlade Republike Srbije baš iz vaše poslaničke grupe, nego je to regulisano uredbama Vlade Mirka Cvetkovića.
Nemojte da se toliko brinete za Srbiju. Videli smo kako se brinete. Videli smo ne kada su u pitanju kolege narodni poslanici, nego neki koji su tada bili na mnogo visokim funkcijama u izvršnoj vlasti kako im je od Srbije daleko miliji novac, pa sada imaju problem da se opravdaju pred nadležnim državnim organima i pred biračkim telom.
Čak i ako je neko bio u nekoj zabludi barem nije bio spreman da nešto ukrade ili pripoji za sebe, nego jednostavno je imao neku svoju pogrešnu ideju. Možda je bila ispravna, videćemo. Vreme će da pokaže.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika.

Da. Zašto? Gospođo Mihajlović, zašto privremeno stupanje na snagu? Hajde da otvorimo priču do kraja. Zbog čega? Dajte mi primer privremenog stupanja na snagu ugovora. Dajte odmah da razmotrimo da li postoji alternativa tome koliko je efikasno, da vidimo šta može da se dogodi? Hajde da čujemo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, replika.

Imam pravo na dve replike, ali ću ih sublimirati kroz jednu.
Dakle, ne može niko Narodnu skupštinu da sakrije iza odbora Narodne skupštine. Narodna skupština u plenarnom zasedanju sa svih 250 poslanika donosi odluke. Ne može odbor da preuzme ulogu Narodne skupštine.
Odbor broji 10, 11, 15, maksimum 25 članova i ne može da donosi odluke u ime Narodne skupštine.
To kako smo mi vodili zemlju, to su građani Srbije i videli i osetili, jer status kandidata nije niko iz DS stavio na leđa i negde odneo. Mi smo to kako smo vodili zemlju pokazali građanima. Tačno su oni osetili i videli kako je ko vodio zemlju 1998, 1999. godine, kako je ko zemlju ostavio 2000. godine - razorenu materijalno, sa ljudskim žrtvama, sa izbeglima, sa raseljenima, sa onima na Kosovu i Metohiji o kojima danas plačete i naričete, koji su ostavljeni na milost i nemilost, gde se pobelo u pesak dobanovačkog bunkera da se ne čuju krici iz Peći, Dečana, Prizrena, Uroševca i sada se ti isti na severu Kosova i Metohije obmanjuju da će se ne znam šta uraditi za njih.
Ništa niko nikada iz DS nije tajno potpisao, niti se taj tajni potpis našao ni na jednom dokumentu o kome se ikada pregovaralo. Sve što smo radili, radili smo javno i transparentno. O svemu smo obavestili Odbor za Kosovo i Metohiju, a nakon toga i ovaj parlament. Tajnih koraka i tajne politike nije bilo.
Ako nam je trebala podrška, tražili smo je. Kada je nismo dobijali, kada smo, umesto podrške, dobijali keče na glavi Borisa Tadića, nismo bili ljuti na vas. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.