Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Pokušao bih da vratim diskusiju na ovaj amandman koji je trenutno pred nama i da o njemu kažem jednu umerenu i razboritu reč ili više rečenica.
Zaista ne smatram da je potrebno dramatizovati član 8. ovog Predloga zakona. Mislim da možda taj član može da se menja u onom smislu u kojem je to učinila gospođa Filipovski, ali ne mislim da je dobro da se briše jedan čitav član zakona. Ne mislim da su dobre hirurške intervencije po predlozima zakona. Smatram da kada bi izbrisali čitav član zakona, naprosto ništa ne bi dobili.
Tome želim da pridružim još jedan argument. Ovaj član zakona o kojem smo pričali, omogućava da se pre stupanja na snagu određenog ugovora, omogući njegovo primenjivanje. Kolega Milivojević je rekao da Vlada time preuzima ingerencije Narodne skupštine zato što je zaobilazi. Svakako će svaki međunarodni ugovor da dođe u Narodnu skupštinu, koja ima mogućnost da da konačnu i završnu reč. To pravo joj niko ne može uskratiti i to pravo ovaj predlog zakona konačno ni ne uskraćuje.
Ako ćemo o spoljnoj politici, što reguliše član 8. kao i čitav Predlog zakona, spoljna politika mora da bude fleksibilna. Spoljna politika ne sme da bude kruta. Ako neko pokušava da jednim članom u jednom predlogu zakona učini spoljnu politiku fleksibilnom, to ne znači da ima rđave namere. To ne znači da mu je na umu da napravi nešto što bi bilo protivno državnom interesu u bilo kojem smislu izdaje države, ili ne znam, oštećivanja njenih interesa u svim pregovorima koje vodimo.
Dakle, principijelno sam za to i o tome ću govoriti kada bude reč o sledećem amandmanu gospođe Dubravke Filipovski da se ovaj član Predloga zakona promeni, ali da ga ne odstranimo jednom hirurškom intervencijom, de ne budemo radikalni u pristupu. Mislim da je ovaj član Predloga zakona takav da omogućuje fleksibilnost naše spoljne politike, a opet odgovornost i to sam rekao u svoj raspravi u plenumu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Samo kratko. Spoljna politika treba da bude fleksibilna. Naravno da ne treba imati krute okvire u kojima se vodi spoljna politika i to je jedan od osnovnih principa vođenja spoljne politike i politike uopšte, ali u trenucima kada je okvir vrlo čvrst, fleksibilna politika se vrlo nefleksibilno odbija od postavljenog okvira.
Apsolutno podržavam teoriju da postoje okolnosti kada fleksibilna spoljna politika daje mnogo dobre rezultate, mnogo bolje rezultate nego kruta spoljna politika, ali u istorijskim okolnostima Srbija, kao 1908. godine, 1914. ili nekih ranijih godina, 1878, 1872. godine, u vreme aneksione krize 1908, u vreme predbalkanskih ratova 1912. godine nije imala ni malo prostora za fleksibilnu politiku.
Ne plašim građane Srbije da se mi sada nalazimo pred nekim novim ratom, iako su tu spremne političke stranke koje su taj rat kreirale prethodnih godina. Ali, moram da vam kažem, fleksibilna spoljna politika je moguća u razvijenim demokratijama, fleksibilna spoljna politika je moguća u takvim međunarodnim okolnostima koje je omogućuju i pospešuju. Mi se nalazimo u vrlo stisnutom manevarskom prostoru koji ne omogućava fleksibilnu spoljnu politiku. Apsolutno podržavam to što ste kazali za neka vremena koja će verovatno biti pred nama. Hvala.

Reč ima ministarka.

Da ne komentarišem ta vaša emotivna stanja, da krenemo vezano za ovaj predlog zakona i da se vratimo na Predlog zakona.
U postojećem zakonu ne postoji i nije stavljen ovakav član o privremenoj primeni sporazuma, ali se primenjivala Bečka konvencija, a privremenih primena sporazuma je bilo koliko hoćete, i to baš iz vremena prethodne Vlade DS.
Prema tome, vi ste to radili a da toga nije bilo u zakonu. Duboko verujem da to u suštini nije bilo loše, zato što smo trebali da primenjujemo određene sporazume i da ne čekamo ratifikacije i sa jedne i sa druge strane u istom trenutku, a mi smo to sad stavili u zakon javno, pregledno i transparentno i pored toga, još i prihvatili i amandman kojim odbor Narodne skupštine tu privremenu primenu sporazuma prihvata i morate da date svoje mišljenje.
Ne vidim u čemu je problem i zašto se toliko bunite oko tog člana zakona. Hvala što ste me saslušali. Ja sam vas uvek slušala. Svaki put kada kažem, izvinjavam se, vi šetate, ali sigurna sam da ste me čuli.
Dakle, upravo iz prakse koja je pokazala da je to prosto praksa, mi smo to sad stavili u zakon. Zar nije bolje da to bude u zakonu, nego da koristimo samo Bečku konvenciju a da toga nema u zakonu?
Naravno, potpuno se slažem sa svima da Narodna skupština u privremenom smislu treba da ima odluku odbora. Dakle, Vlada ne može to da uradi bez odluke odbora, a kada imamo zvaničnu ratifikaciju, naravno da to uvek uradimo ovde u Skupštini i tu se, pretpostavljam, svi slažemo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika.

Zahvaljujem se gospodinu Cvetićaninu koji doprinosi da ova rasprava ozbiljno teče i sa argumentima za i protiv i samim tim će biti i duža, više ćemo sedeti i sve je to lepo i krasno.
Član 8. predlaže privremenu primenu, složiću se sa gospođom ministar, u pogledu sadržaja, privremenu primenu do dana stupanja na snagu, a to je korak koji se preduzima pre nego što ugovor stupi na snagu i može biti u toku pregovora, a kod delimičnog potpisivanja, potpisivanja pojedinih odredbi, potpisivanja celog
sporazuma pre nego što stupi na snagu, primene dela njihovih odredbi, uopšte nije bitno šta je.
Dobili smo primer takvog sporazuma koji se privremeno primenjuje. Ovo je tačno što je gospođa ministar malo čas rekla u jednoj replici, da je tih privremenih primena sporazuma bilo pregršt, ali moje ključno pitanje, ne vama, nemojte se uopšte smatrati prozvanim, moje ključno pitanje je Vladi, pre svega, zašto? Ne šta je bilo, znam ja šta je bilo, možemo i mi da nabrojimo šta je bilo, nego zašto?
Vi imate Kumanovski sporazum koji je de fakto sporazum o prestanku neprijateljstva i prekidu vatre. Razumem da on nije mogao da ide prvo na potvrđivanje u Narodnoj skupštini pre nego što prestane da se puca. Ali, to nas vraća posle na član 14. ovog zakona i govori koliko oni koji su pisali tekst nisu vodili računa o specifičnosti onoga što je našem pravnom sistemu potrebno, upravo fleksibilnost. Nema privremene primene sporazuma. Odredba nije postojala u ranijem zakonu, sadašnjem važećem, jer je Ustavni sud bio likvidirao, sa saglasnošću odbora Narodne skupštine, bez saglasnosti odbora Narodne skupštine. Zato nije postojala.

Hvala.
Gospodin Cvetićanin, replika.

Zahvaljujem na reči.
Zaista mi nije bila namera da se javljam, kako ne bi odužili ovu raspravu, ali budući da sam pomenut od strane gospodina Milivojevića i gospodina Aligrudića, želim opet da kažem par reči kao neki mogući odgovor.
Što se tiče spoljne politike, spoljna politika ne treba da bude ni fleksibilna ni nefleksibilna, ni meka, ni tvrda. Ona treba da brani državni interes, jednostavno rečeno. Kakvim će sredstvima da brani državni interes? Nekada jačim i tvrđim, nekada mekšim, to je pitanje procene.
Međutim, ne možemo a priori da tvrdimo da spoljna politika treba da bude ovakva ili onakva. Ne želim da ulazim u politizaciju i ne želim da se ovo odnosi na neke pregovore koji se trenutno dešavaju. Samo želim ovom članu 8, u kontekstu onoga što je reakcija gospođe Dubravke Filipovski, koja je imala jednu dobru intervenciju, da kažem da se ovim članom ne omogućuje da Narodna skupština bude isključena iz odlučivanja o spoljnoj politici.
Kako god bude neki ugovor primenjivan pre stupanja na snagu, završna reč će biti na Narodnoj skupštini, odnosno u članu 8. ovog predloga zakona, želim da govorim stručno, se ne nalazi ništa što bi dovelo državni interes u opasnost, jer čak i ako se u nekom slučaju desi neko odstupanje od smernica spoljne politike, Narodna skupština ima mogućnost da o tome da svoju konačnu reč.
Dakle, ovaj zakon, ovaj predlog zakona, konkretno ovaj član 8. ne zaobilazi Narodnu skupštinu i samim tim ne može da bude na bilo koji način ugrožen državni interes. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.