Još ću kraće nego prošli put.
Verujem da je gospodin Cvetićanin zagovornik prirodnog prava ili ideje da su svi ljudi dobri ili ideje da treba imati neograničeno poverenje u predstavnike državne vlasti, samom činjenicom što su tamo. To je zaista za svako divljenje. Nemam ništa protiv, ali rađe bih se držao slova Ustava, zakona, elemenata pravnog poretka, elemenata pravne države, uređenih odnosa itd.
Dakle, kada smo dali načelne primedbe o nedovoljnoj uređenosti zakona one su bile veoma ozbiljne, dali smo dobre argumente i ponovo ćemo ih dati u datom trenutku koji je uskoro dolazi.
Prema tome, ne vidim zbog čega bi se svako ovde našao raspoložen da bude pologeta lošeg pisanja tekstopisaca, a da se pri tom čak ovde gospodine Cvetićaninu i ne radi o Vladi. Ovde je moje duboko uverenje da se čak ne radi ni o Vladi ni o politici.
Znači, uopšte nije predmet ovde rasprava o tome da li Ministarstvo spoljnih poslova pod vođstvom SNS dobro radi ili ne. Ako neko to doživljava na ovaj način, verujte mi da apsolutno grešite. Ovaj zakon je pisala ekipa koja je pet godina pisala 30 strana teksta zakona. Ne znam čemu postoji potreba za takvom apologetikom, za takvim ustajanjem svaki put sa moje leve strane da se opravda ama svako svakocijato slovce koje tu piše, a verujte mi nema razloga za tako nešto ako samo ne želite da snosite rizik da to bude shvaćeno na način na koji ne biste voleli.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko i u vezi ovog amandmana, i u vezi nekih prethodnih amandmana, često se, a u kontekstu ovoga što je govorio gospodin Aligrudić, često od strane nekih poslanika vladajuće većine kvalifikuju amandmani na dobronamerne i zlonamerne, pa se i u argumentaciji za ovaj amandman kaže u prvom delu je dobronameran, a drugom delu je ovakav-onakav.
Ne treba da dajemo takve kvalifikacije za ove amandmane bez obzira da li dolaze iz opozicije ili pozicije. Jednako svi mi volimo Srbiju, kao što je takmičenje u patriotizmu. Niko ne predaje amandmane i ne podnosi amandmane zato što je zlonameran, zato što nekoga mrzi, pogotovo da mrzi Republiku Srbiju. Mi svi želimo efikasan, dobar, primenljiv zakon, zakon koji je sprovodljiv u praksi, pred kim su svi građani i sve institucije jednaki. Zato mi želimo da se suština ovog zakona popravi i zato su svi naši amandmani bez obzira da li ih podnosi DS, DSS, LDP ili neko iz vladajuće većine dobronamerni.
Mi nemamo to opterećenje da neko iz opozicije želi nešto loše da uradi, a neko iz pozicije isključivo nešto dobro kada je reč o sebi. Svi mi želimo dobro ovoj državi i svi su amandmani dobronamerni. Molio bih da se toga pridržavamo u daljem toku rasprave. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Vučeta Tošković.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih obeshrabrio predlagača amandmana mojom diskusijom ili ohrabrio predlagača zakona. Ali, s obzirom da sam  radio u privredi negde 38 godina, ako pošaljemo jednog dobavljača da nešto kupi on mora sa direktorom ili bilo kojim koji je ovlašćen da se dogovori tačno šta će da kupi ili bilo šta drugo.
Dakle, i delegacija koja odlazi, koja ide, a da se nije konsultovala sa Vladom, i da nije dobila instrukcije da će tako i tako nešto morati da potpiše. Dakle, delegacija i šef delegacije je ovlašćen da potpiše nešto što se dogovorio sa Vladom, ne može ni na koji način. Da on samoinicijativno nešto uradi, prema tome, mislim da ovaj amandman ne bi trebalo da se prihvati. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Miloš Aligrudić, Donka Banović i Slobodan Samardžić.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Ovde je ovaj amandman prihvaćen i sad mi je manje žao što prethodni nije, ali moramo da sačekamo trenutak da to kažem. Ovde u stavu 1. stoji – delegacija Republike Srbije određena za vođenje pregovora ne može u toku pregovora odustati od načelnih stavova utvrđenih u osnovi. Mi smo rekli, a zašto načelnih stavova, sklonite načelne stavove, ostavite stavove utvrđene u osnovi.
Reč "načelni" sugeriše jedno potpuno odvajanje ili veliko odvajanje od suštine pregovora ili onoga što su zapravo želje onoga ko ugovara, a ugovara Vlada u ime države. Onda je to prihvaćeno. To vam je na pola puta rešenje iz prethodnog amandmana za koji niste imali hrabrosti i za koji me određeni poslanici iz vladajuće većine uveravaju da nije dobar zato što, eto to oni tako misle, i to su dobro pročitali i super shvatili. Uopšte se ne radi, ponavljam još jednom, bilo kako o SNS. Ponavljam, uopšte nije stranačko pitanje, radi se o mehanizmu rada u ministarstvu od strane službenika koji tu godinama rade i koji godinama ministrima i državnim sekretarima daju svoje tekstove uz obrazloženje da je to genijalno i najbolje moguće rešenje na svetu.
Samo je objektivna odgovornost ministra i nešto veća državnih sekretara za ovo što imam ispred nas. Tvrdim vam da je ovaj tekst zakona ovakav kakav je pripremljen, pripreman i u vreme ranije Vlade i da je stigao i da nisu bili izbori verovatno bi raniji ministar spoljnih poslova ovde sedeo sa nama i razgovarao o potpuno identičnom predlogu zakona.
Prema tome, oslobodite se te potrebe, ne utaljene potrebe da polemišemo na stranačkoj osnovi i branimo sve što nam padne na pamet zato što je Vlada predložila. To prosto nije tako. Dakle, ovde je amandman prihvaćen i ovde je stvar nešto relaksirana u odnosu na ukupne predloge koje smo dali.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Miloš Aligrudić, Donka Banović i Slobodan Samardžić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Ovo je ključni amandman. Ovaj amandman je praktično u sebe sabrao sve što ne valja u ovom zakonu. Slušajući raspravu u načelu prvog dana dosta onoga što je poslanička grupa DSS izgovorila je baš o ovom članu zakona ili u vezi sa primenom ovog člana zakona.
Dakle, postoje dva amandmana ovde. Prvo, govorim o amandmanu koji je DSS podnela kojim traži da se ovaj član briše. Daću vam vrlo jasno, lepo obrazloženje zbog čega ovo treba skloniti iz zakona. Dakle, sad ćemo opet iz početka da bi to objasnili. Ovaj zakon je donet, sadašnji, važeći koji se menja ovim zakonom, donet je 1978. godine za vreme života Josipa Broza Tita. U tom zakonu, a u skladu sa članom 25. Bečke konvencije o ugovornom pravu stajalo je da je moguće da Jugoslavija, tadašnja SFRJ, privremeno primeni međunarodni ugovor pre njegovog stupanja na snagu (čitaj: ratifikacije u Saveznom parlamentu). To je stajalo. Setimo se da je u pitanju bila federalna država koja se sastojala od šest federalnih jedinica, da je ta federalna država imala ređe sastanke saveznog parlamenta, komplikovaniju dvodelnu proceduru, itd.
Bečka konvencija o ugovornom pravu iz 1972. godine koja predviđa mogućnost, ona je olakšala posao potpisnicama konvencija. Kada je reč o primeni pojedinih bilateralnih, multilateralnih sporazuma da mogu da ih privremeno primenjuju pre nego što prođu unutrašnju, komplikovanu proceduru potvrđivanja.
Pazite sad, Ustavni sud SFRJ je u određenom trenutku u skladu sa još onim Ustavom stavio van snage ovu odredbu, a ta odredba u starom zakonu imala je tekst u kome stoji - da se ugovor može privremeno primeniti ako da saglasnost nadležni odbor Saveznog parlamenta. Vi ste onda tekst napisali tako što uopšte niste dali nikakvu ulogu Narodnoj skupštini u slučaju privremene primene sporazuma, nikakvu, ali ste zato vrlo lepo vratili odredbu o privremenoj primeni u zakon prepisujući je iz starog teksta kao da se nikada ništa nije dogodilo. Jeste, tačno je, imamo novi Ustav. Jeste tačno je imamo novi Ustavni sud. Istina je da bi novi Ustavni sud morao ponovo da raspravlja o istoj stvari.
Odakle hrabrosti onim vajnim službenicima koji pišu tekstove zakona i predlažu ih našim ministrima, odakle im hrabrosti da se uzdaju u to da postoji takva kvalitativna razlika u ovom pogledu između onog Ustava i ovog da bi ovo bio ustavna norma. Ja mislim da nema osnova za to.
Znači, ovde uopšte nije reč više ni o tome da li će Odbor Narodne skupštine uopšte raspravljati ili neće prethodno o privremenoj primeni zakona, nego je reč o tome da li je ta odredba uopšte moguća. Naše stanovište da ona apsolutno nije moguća u našem pravu.
Onda postoji neki drugi amandman, doći će na red odmah posle ovoga, gde neki su pristalica vladajuće većine, podneli inicijativu da se upravo uvede uloga Narodne skupštine kroz odgovarajući odbor pre privremene primene. Pa dobro, pa Bože pomozi, daj bolje išta nego ništa, da se spreči kompletna katastrofa. Pošto mi znamo da ovo nećete prihvatiti, već vidimo, a ja moram da kažem ono što je tačno, i moram da kažem da spasemo dušu, šta treba ovde, zapravo uraditi. A vi kako hoćete.
Ja ne vidim ni jednog jedinog razloga za privremenu primenu u Narodnoj skupštini koja je u stanju da u roku od 24 sata skine imunitet tužiocima, sudijama, da se sastanemo po hitnom postupku, da se skupi 126 potrebnih za glasanje.
Ako je to toliko važno, ako toliko važno, da ugovor mora da se primeni u 12 časova, od momenta potpisivanja, pa zar je teško sazvati Narodnu skupštinu i potvrditi takav međunarodni ugovor. Zašto da se svrstavamo u zemlje koje imaju dvodome parlament koji je izuzetno komplikovanu proceduru unutrašnjeg prava za potvrđivanje? To je rezervna odredba. Ona se u Bečkoj konvenciji služi kao izlazna strategija. Ona služi kao vrata na koja može da se izađe u slučaju unutrašnje pravne komplikovane procedure. Data je kao olakšanje, kao olakšavajući model. Zašto to činiti?
Pa možete li sutradan da zaključite ugovor o kreditu, o zajmu? Da tvrdite kako vam je tranša ponuđena istog dana na povlačenje bezuslovno, da je povučete istog dana i da preksutra dođete u parlament da to potvrdimo, i da kažete da ste ga primenili, prosto zato što je bilo jako hitno. Ko to procenjuje? Skupština. Ne. To procenjuje Vlada.
Amandmanom Dubravke Filipovski to će procenjivati parlament. Ali ćete opet procenjivati vladajuća većina na telefonskim pozivom prema šefovima grupa. Neće biti rasprave od pet sati u parlamentu. Neće biti plenuma u kome ćemo raspravljati o predloženom propisu. To je dakle, suština ove cele priče. Ovo vam je najslabije mesto u celom zakonu. Prosto ne znam kako možete ovakav stav da branite.

Hvala. Ministarka Mihajlović.