Poštovani gospodine predsedniče Vlade, predsedniče Skupštine, drage kolege narodni poslanici, "Pokret bogata Srbija" će podržati ovaj sporazum koji je 19. aprila premijer Ivica Dačić parafirao u Briselu. On je nastao po onoj – bolje išta nego ništa. Međutim, ovim Srbija nije izgubila, ali je dobila formiranjem ove Zajednice asocijacije opština na severu Kosova.
Smatramo da je ovo etapno rešenje i do finalnog rešenja ima još dosta toga da se radi, do trajnog rešenja koje će da podmiri sve potrebe Srba koji žive na Kosovu, nealbanaca, Albanaca, EU, UN, Nemačke, Amerike, Francuske i drugih pokrovitelja i projektanata nezavisne Republike Kosovo.
Ovde sada izlažem formulu za to trajno rešenje. Ona je jednostavna. I ono što je tužno, to sam već izlagao ovde 13. januara ove godine, kada je usvajana Rezolucija o Kosovu, ali je to prošlo bez ikakvog odjeka. Niti je to ocenjeno kao nešto prihvatljivo, niti je odbačeno. Zbog toga sam prinuđen da ovde pred vas izložim sledeću formulu.
Predlažem da tu formulu ova Skupština prihvati i da naloži, odnosno ovlasti premijera Ivicu Dačića da u sledećim kontaktima sa Ketrin Ešton i EU iznese to kao stav ovoga doma. Ona glasi – Srbija sa Kosovom će ući istoga časa u EU, kada ispuni standarde koji vladaju u EU. Na taj način na sto i u opticaj se vraća onaj stav Martija Ahtisarija, koji je rekao, ali to nikada nije prihvaćeno – standardi pre statusa. Da je to poštovano, danas ne bi raspravljali o ovome, jer bi se na KiM razgovaralo o tome – zašto tamo ne vladaju standardi kakvi vladaju u EU?
Dakle, i Srbija i Kosovo će postati članovi EU ukoliko u svoju zakonodavnu i drugu praksu uvedu iste standarde, a to je da svi građani bez obzira na mesto gde žive, sa ove ili one strane granice, bez obzira na nacionalnost, žive pod istim uslovima, sa jednakim pravima i obavezama. U tom slučaju, kada postanemo zajedno sa Kosovom članovi EU, pitanje granice će biti relativizirano do jednog stepena da će biti manje važno da li se granica nalazi na Ibru, u južnom delu Kosovske Mitrovice, ili na Prokletijama gde i treba da bude kada je reč o Albaniji. U tom slučaju bi bila podmirena, kažem, prava i Srba, Albanaca, nealbanaca, svih koji žive na tom prostoru.
Mislim da je ovo pitanje lako rešivo i prihvatljivo. To je, uostalom, ujedno i test za velike sile da kažu šta one žele, da li žele rešenje koje podmiruje interese građana zbog kojih se ovo sve radi ili neke svoje koncepcije i zamisli o tome da stvore neku "Veliku Albaniju", koja će biti protivteža, nova sila, privržena Atlantskom paktu i SAD.
Ima jedna latinska izreka, koja kaže "ubi bene ubi patrija" – tamo gde je dobro, tamo ti je domovina. Ima naših ljudi, na stotine hiljada, koji danas žive u Nemačkoj, treća-četvrta generacija, u Austriji itd, koji su postali građani tih zemalja i doživljavaju je kao svoju iako su ostali Srbi i slave slavu, i upražnjavaju neke druge, ali je njima tamo dobro.
Ako Srbima i Albancima bude podjednako dobro na Kosovu, biće zaista svejedno pitanje suverenosti koje se, uostalom, ulaskom u EU jednim delom i prenosi na evropski parlament, i niko od toga danas ne pravi problem. Setite se samo kakvo je stanje u zemljama Beneluksa – Holandije, Belgije, Luksemburga. Tamo uopšte više ne postoje ni granična ni carinska policija koje kontrolišu promet putnika itd.
Zalažem se za to da sa ovakvim rešenjem i ovakvim stavom ulazimo u EU zajedno sa Kosovom, pod uslovom da se ispune standardi, da se rešavaju i relativizuju sva i mnoga pitanja ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Trnavčeviću.)
Ovo istovremeno znači da se mora, i to treba naglasiti, obaviti istraga ...
(Predsednik: Molim vas, završite.)
Završavam.
Mora se obaviti istraga i sankcionisati sve zločine koji su počinjeni na Kosovu, počev od 1999. godine, kada su pobijeni oni žeteoci, zatim, 23. marta 2004. godine itd.
Molim vas, gospodine predsedniče Vlade, da odgovorite na ovo. Da li je ovo blesavo ili suludo, i da onda zaboravimo na ovakvu ideju, ili bi o ovome moglo da se razgovara? Hvala.

Hvala vam, gospodine Trnavčeviću.
Reč ima narodni poslanik Borislav Pelević. Izvolite.

Dame i gospodo, Briselski sporazum se pre svega odnosi na Srbe sa KiM, a naročito na Srbe koji žive na severu Kosova. Mada nas državni vrh ubeđuje svakodnevno da se on odnosi na celu Srbiju jer će on doneti boljitak celoj Srbiji, to naravno nije tačno.
Suština je u tome da ovaj sporazum izmešta KiM iz Srbije i predaje KiM pravo u ruke Hašimu Tačiju, za kojim je podignuta optužnica od ove iste države koja sa njim ravnopravno pregovora u Briselu. U tome je suština, a sve ostalo je zamajavanje naroda i prikrivanje prave istine.
U ponedeljak sam bio u Kosovskoj Mitrovici na mitingu gde je bilo preko 20 hiljada ljudi sa severa KiM. Vaši mediji su objavili da je bilo samo 10 hiljada, ali to je normalno, jer vaši mediji stalno smanjuju broj, i to po nekoliko puta, prisutnih na protestima u Beogradu.
Nikada se toliko masovno nije okupio narod u severnoj Mitrovici, jer oni dobro znaju da od Briselskog sporazuma zavisi njihova budućnost i budućnost njihove dece. Oni su tada doneli deklaraciju kojom su odbacili sporazum iz Brisela kao nelegitiman i nevažeći.
U deklaraciji piše, citiraću samo jedan deo: "Imajući u vidu da ovaj sporazum krši Ustav Republike Srbije i ukida njene institucije na severu KiM, narod Srbije koji živi u ovom delu zemlje neće dopustiti njegovo sprovođenje, jer bi time potpao pod vlast lažne države Kosovo. Ovaj sabor izražava ogorčenje na činjenicu da su najviši predstavnici vlasti Republike Srbije predali deo Pokrajine, pod srpskom upravom, onima koji su izvršili nasilni čin otimanja KiM. Oni koji su to učinili, zaslužuju svaku osudu jer nisu dobili mandat ni od koga da predaju svetu srpsku zemlju i srpski narod, materijalna dobra i duhovne svetinje, a sve zarad svojih uskih političkih interesa. Zbog svega toga, srpski narod sa severa KiM neće dopustiti primenu ovog sramnog sporazuma". Završen citat.
Taj narod živi dole na KiM i on najbolje zna šta je za njega bolje. Za njega je bolji život u državi Srbiji, a nikako život u tzv. Kosovo. Otkuda pravo pregovaračkom timu i državnom vrhu Srbije da srpski narod na severu KiM ubeđuje da on bolje zna kako će njemu biti i kako mu je od onih samih koji žive na severu KiM?
Šta su dobili Srbi sa KiM ovim sporazumom? Dobili su novu državu, tzv. državu republiku Kosovo, u kojoj ni po koju cenu ne žele, a izgubili su svoju državu Srbiju, u kojoj po svaku cenu žele da nastave da žive. Drugo, dobili su Ustav republike Kosovo i sve njene zakone, a izgubili su Ustav Republike Srbije u kome jasno piše u preambuli da li je KiM neodvojivi deo Srbije. Taj Ustav su prekršili i državni vrh i pregovarački tim.
Dobili su Srbi sa KiM i kosovske institucije, što jasno piše u Sporazumu koji ste vi potpisali, a izgubili su institucije Srbije. Dobili su Srbi na KiM regionalnog komandanta policije koji će biti Srbin i to je u redu. Njega će predlagati zajednica srpskih opština. To su tri kandidata od kojih će ministar unutrašnjih poslova kosova Bajram Redžepi izabrati jednog koji će biti njegov komandant, koji će primati njegovu platu iz Prištine i sprovoditi njegova naređenja. Svi policajci će biti Srbi, ali će biti plaćeni iz Prištine. Dobili su komandire policije za sve četiri opštine, ali u čemu je novost? I pre su i sada su komandiri policijskih stanica na severu KiM u svim opštinama Srbi. Svi policajci će po ovom sporazumu biti u sastavu policije kosova. Dobili su Srbi i jedno odeljenje Okružnog suda u severnoj Mitrovici, ali će ono biti u pravosudnom sistemu kosova, a ne u pravosudnom sistemu Srbije. Dobili su garancije NATO pakta da će štiti Srbe i da neće vojska kosova 10 godina biti na severu. Pošto sam bio aktivni učesnik odbrane Srba 17. marta 2004. godine za vreme progona, video sam da NATO pakt da ne štiti Srbe nego pruža logističku podršku šiptarskim teroristima. Nisu rekli ništa o tome da nije bio na sastanku sa našom delegacijom generalni sekretar Raspunsen, nego da je bio njegov pomoćnik i da ne postoji pismena garancija za to usmeno obećanje.
Na kraju, obraćam se svim poslanicima koji gaje nacionalno i versko osećanje – da li ćete glasati protiv svoje braće na severu KiM i celoj KiM? Da li ćete se kao pravoslavci oglušiti o vapaj naše Srpske pravoslavne crkve koja vam poručuje, citiram – apelujemo na poslanike u Narodnoj skupštini Srbije da pred Bogom i istorijom srpskog naroda i sopstvenom savešću izmere i odmere svoju moralnu i istorijsku odgovornost prilikom odlučivanja o davanju ili uskraćivanju saglasnosti Srbije kao države na ovakav tekst Sporazuma, završen citat.
Na kraju, glasaću naravno onako kako misli naš narod na severu KiM i kako poručuje naša Srpska pravoslavna crkva i sa prezirom ću glasati protiv ovakvog sramnog Sporazuma. Hvala na pažnji.

Narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala gospodine predsedniče.
Ukratko ću da iznesem da podržavam ovaj sporazum, jer je to jedini način da se konačno normalizuju odnosi između Srbije i Kosova. Obe vlade su uz podršku EU pored niza tehničkih pitanja, zapravo važnih životnih problema na kraju razmotrile i velika pitanja koja se odnose na kosovske Srbe, pre svega severa Kosova. Pored te veoma važne normalizacije severa Kosova, nadam se da će se postupno stvarati uslovi da se normalizuje situacija i u Preševskoj dolini jer i tu imamo čitavo vreme od 1999. godine do danas i to je neproglašeno vanredno stanje. To su činjenice o kojima čitavo vreme govorim i u ovoj skupštini.
Ovu ideju koju možemo često da čujemo o tome da je povoljan i konačan trenutak da se postigne istorijski sporazum između Albanaca i Srba, da su zapravo najpovoljniji trenuci da se tu mora nešto konkretno uraditi, da je ideja o zamrznutom konfliktu po meni neozbiljna, katastrofalna i da apsolutno šteti svima i da je svakako ova druga ideja dogovora i sporazuma životna potreba. Samo je pitanje na kojim osnovima, na kojim principima? Ako se i dalje barata sa kategorijama iz prošlosti, iz 19. veka, ako i dalje govorimo o legendama, o mitovima, onda je teško do tog sporazuma doći. Ukoliko ovo pomirenje tražimo u principima evropskih vrednosti, verovatno će to biti i dugotrajno, ali u tom principu se moramo ponašati. Da iskreno kažem, ne mogu da shvatim kada se kaže da su Briselu bili srpska delegacija, a sa druge kosovska i visoki predstavnici EU. Zašto bi uopšte moglo to da bude i po kome treba da postoji takva logika?
Kada je u pitanju proces integracije strukture, znamo da se Srbija priprema za datum, a da Kosovo tek treba da dolazi do Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji. Da li je to na osnovu objektivnih kriterijuma ili nekih subjektivnih? Apsolutno i ti dogovori koji se uz pomoć EU postižu moraju se postići na temelju evropskih vrednosti, a ne na motivima iz prošlog veka. Što se brže oslobađamo tih predrasuda, verovatno ćemo doći i do ozbiljnijih rešenja. Ova vlada sigurno ima legitimno pravo, kao što je i pokazala u Briselu, da se stara o pravima, položaju Srba na Kosovu, ali dozvolite, to ste čuli i u ranijoj diskusiji da bi ti zahtevi bili ozbiljniji u Evropi ili svetu mora da tu bude približno istih principa ili kriterijuma kada ovde vršimo unutrašnja rešenja.
Govorimo o pravu Srba da imaju sud, a da li se ovde neko pita da u Preševu sa 90% Albanaca, u predlogu koji je Vlada dala nema suda, a tamo ga je bilo 50 godina. Sada bi trebalo da Albanci u Preševu ostanu bez Osnovnog suda, da od 43 sudije u Osnovnom sudu u Vranju ima samo četiri Albanaca, a u Višem sudu nijednog.
(Predsednik: Vreme.)
Tako da mislim da je jedinstven princip ozbiljan princip i nudi ozbiljna rešenja za stabilnu budućnosti svih na ovom području. Hvala.

Narodni poslanik Nikola Tulimirović.

Hvala predsedniče Skupštine.
Uvažene kolege, članovi Vlade, Sporazum parafiran u Briselu sam čitao na engleskom jeziku poučen nekim iskustvima sa nekim ranijim prevodima i bez obzira što sam odmah imao utisak koji je maločas izneo profesor Pelević, ovde sam došao potpuno otvorenog uma da čujem možda 200 i nešto poslanika zna bolje od mene zašto je taj sporazum dobar. Saslušao sam argumente. Tu sam od početka zasedanja. Moram da priznam da nisam čuo bilo šta što bi me ubedilo da glasam za i neću se sad ponovo osvrtati na to zašto mislim da je Sporazum loš. Najkraće rečeno, on oduzima svaki suverenitet Srbima na Kosovu i jedino njegova primena nas dovodi u situaciju da jedino što preostaje do pune nezavisnosti je njeno formalno priznavanje. Sve ostalo bi već bilo tu.
Šta je sad problem? Imaćete komotnu većinu i to nije sporno. Ono što može da bude sporno, i ako ću ja glasati protiv i ne mali broj drugih poslanika, jeste primena na terenu koju su pominjali ljudi iz DS. Primena može da bude problematična iz prostog razloga što bez obzira na ovde iznete stavove, stavovi i mišljenja ljudi koji žive na severu Kosova nisu nešto što ovde mogu poslanici da prenose, jer za početak na izborima nisu kandidovani stavovi, politika koju sada Vlada vodi. Najveća stranka u Srbiji je kandidovala politiku koja je bila potpuno drugačija od ove koja se sada zastupa. Ostali kako tako.
U takvoj situaciji neophodno je da se raspiše referendum. Vama će biti lakše ako zaista mislite da referendumom možete da dobijete pozitivan odgovor za ovaj sporazum, ali isto tako pružićete priliku da se demokratski ospori ta ideja i da se spreči nešto što može da ima pogubne posledice.
Mene najviše zabrinjava nedostatak strategije. Nisam čuo ništa strateške prirode ovde. Ne razumem šta je to što mi dobijamo. Razumem šta gubimo, to je potpuno jasno, ali u onom delu koji se tiče dobijanja, poruke su izmešane, nejasne. Čuli smo dovoljno puta da dobijamo datum, iako je i to nekoliko puta demantovano. Ako je datum u pitanju, mislim da je strategija, ne loša, nego katastrofalna zato što ako pogledate tendencije, što se tiče podrške pridruživanju EU, ona kontinuirano pada. Mi ćemo pred referendum nekim redovnim tokom stići za 10 godina kada većina u Srbiji, po mojoj, a ne samo mojoj proceni, više neće biti za EU i sada je onako, da kažemo, 50:50. Za 10 godina će sigurno biti protiv. Na šta će onda ličiti naša državna strategija? Dali smo, ne sve, nego nešto za ništa, jer u EU, na kraju, nismo ušli.
Voleo bih da mi čujemo državnu strategiju i da dobijemo pravo da se na referendumu izjasnimo. Ako se već troši novac na referendum o ovom sporazumu, da se ujedno, zbog specifičnosti srpskog pridruživanja EU, raspiše i referendum o pridruživanju samoj EU, pa i to pitanje da razrešimo i raščistimo. Onda mislim da nema potrebe pozivati se na to da li će Srbi sa Kosova i Metohije da poštuju Sporazum ili ne, ukoliko bude potvrđen referendum.
Kao neko ko će u Skupštini glasati protiv tog sporazuma, ako na referendumu bude potvrđen, uradiću sve što je u mojoj moći da pomognem da se on sprovede, s tim, što sam siguran da i ako više od dve trećine poslanika, nažalost, moram da upotrebim reč koju ne volim, može da izda svoju zemlju, ceo narod ne može da izda svoju zemlju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri u Vladi Republike Srbije, odmah na početku ponoviću ono što je i predsednik Jedinstvene Srbije, gospodin Marković, rekao – Jedinstvena Srbija će glasati za predloženi Sporazum koji je potpisan u Briselu, ne iz razloga što smatramo da je on idealan za Srbiju, već iz razloga što je on u ovom trenutku realnost, što Srbija dobija i što može da dobije. Kad kažem da ćemo glasati za ovaj sporazum, mislim da je to dobro i za Srbe koji žive u Republici Srbiji bez KiM i za sve Srbe koji žive na KiM, a ne samo na one severno od Ibra.
Ovaj sporazum je realnost nastale situacije posle dugo godina pregovora, naročito aktuelnih poslednjih nekoliko meseci, i on je realnost sagledavajući raspored snaga u svetu i u Evropi i mi moramo da shvatimo, kao što je i premijer Dačić rekao, da smo mi mala zemlja i da moramo da se okrenemo budućnosti, da razmišljamo o našoj deci o našim porodicama, o našoj zemlji, ako je volimo.
Mi smo, nažalost, do sada u pregovorima često znali šta nećemo, ali nismo znali šta hoćemo. Ovde danas u mnogim diskusijama se osporava ovaj sporazum, sa tendencijom i predlozima da se odbije. Znači zna se da se neće, ali nisam čuo predlog šta je to šta hoćemo i za šta možemo, kao zemlja, da se izborimo za naš narod na KiM.
Ako istorijski posmatramo problem KiM nije nastao juče, nije nastao ni pre 20 godina, nastao je mnogo, mnogo pre. Mi koji malo duže pamtimo i imamo malo više godina znamo da je i u vreme komunističke Jugoslavije, kada se pričalo o bratstvu i jedinstvu i ostalim stvarima u tadašnjoj Jugoslaviji, ipak postojao problem KiM, ali taj problem se gurao pod tepih radi mira u kući, radi bratstva i jedinstva itd. Normalno, posle drugačijeg rasporeda snaga u Evropi i politike koju su pametno, to moramo da priznamo, vodili kosovski Albanci, došlo se do toga da oni imaju prijatelje tamo gde smo mi očekivali da će to biti naši prijatelji.
Zašto se to tako dogodilo? Na to pitanje treba da daju odgovore oni koji su tada vodili i Republiku Srbiju i državu Jugoslaviju. Za jedinstvenu Srbiju nije sporno da je KiM produkt uticaja velikih sila, nekih njihovih prohteva i zahteva kada su u pitanju određena prirodna bogatstva i to treba otvoreno reči. Niko mene i nas iz Jedinstvene Srbije ne može da ubedi da Amerikanci, Englezi, Francuzi i Nemci više vole Albance nego Srbe, samo zato što su Albanci. Oni ih vole zato što imaju ekonomski interes, imaju geostrateški interes, imaju politički interes, ali su za to kosovski Albanci znali, na našoj neslozi u Srbiji, da se lepo izbore i da to pozicioniraju u svetu i u Evropi.
Danas kada neko kaže da je pitanje Sporazuma biti ili ne biti za Srbiju zbog konačnog dobijanja datuma za početak pregovora i ulazak u EU, može da se kaže jeste, ali sa druge strane i nije. Nemojmo da očekujemo da ćemo kao zemlja posle potpisivanja ovog sporazuma i dobijanja datuma, Jedinstvena Srbija očekuje sa sigurnošću dobijanje datuma, da će poteći med i mleko u ovoj zemlji i da će nam odjedanput svi problemi nestati i da ćemo početi bolje da živimo.
Jedan uvaženi kolega je rekao da mi moramo da se menjamo, da moramo da menjamo svoju svest, svoj odnos prema poslu i prema zadacima, kako bismo mogli da ispunimo norme za ulazak u EU.
Kada govorim o tome šta se sve kroz istoriju događalo na KiM, moram da napomenem i sledeće i molim kolege i koleginice, koji se nalaze u ovoj skupštini, ne samo ovde, nego i van ove skupštine, da ne liju suze nad sudbinom kosovskih Srba na KiM, a lepo su se smestili van KiM i lepo uživaju u blagodetima života van KiM. Treba sa sigurnošću reći jedno, grešili smo kada je u pitanju KiM, a dajmo danas da budemo mudri, realni i da sagledamo normalnu i realnu situaciju u kojoj se nalazi Srbija i da normalno i realno sagledamo budućnost srpskog naroda u Republici Srbiji i na KiM. Ako tako posmatramo, onda ćemo reći da je politika veština mogućeg.
U ovom trenutku izvukli smo maksimalno moguće za državu Srbiju i trebamo u nastavku razgovora i pregovora, do kojih će sigurno doći, da se borimo da izvučemo što više povoljnosti za naš narod i naše ljude na KiM. Nemojmo sada, tako se kod nas u Pomoravlju kaže, da cepamo dlaku uzduž. Sagledajmo realnost, ponavljam to po nekoliko puta, i podržimo Vladu premijera Dačica, da nastave ovaj put ulaska Srbije u EU, biće dobro i za nas u Republici Srbiji, a biće dobro, poručujem, i kosovskim Srbima.
Ponavljam, Jedinstvena Srbija će sigurno podržati ovaj sporazum.

Reč ima narodna poslanica Sanda Rašković Ivić.