Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 65, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 128 od ukupno 193 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na predlog za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170, 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o železnici, Predlogu zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta;
2. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o pravima pacijenata i Predlogu zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama;
3. zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata i Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku;
4. zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u Misiji Evropske unije za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija u 2013. godini i Izveštaju Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2012. godinu, sa Predlogom odluke o usvajanju Izveštaja;
5. zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Makedonije o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava;
6. zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o dopunama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podnela poslanička grupa Liberalno demokratska partija, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Demokratska stranka.
Da li narodni poslanika Zoran Babić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 126, protiv - jedan, uzdržanih nema, nije glasalo 59 od ukupno 186 narodnih poslanika.
Konstatuje da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128, protiv – niko, uzdržanih nema, nije glasalo 56 od ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o železnici, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o pravima pacijenata, koji je podnela Vlada;
3. Predlog zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, koji je podnela Vlada;
5. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku, koji su podneli narodni poslanici Aleksandar Jugović, Olgica Batić, Mirko Čikiriz, Žika Gojković i Aleksandar Čotrić;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi (CLNI 2012), koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta, koji je podnela Vlada;
8. Predlog odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u Misiji Evropske unije za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija (EUTM Mali) u 2013. godini, koji je podnela Vlada;
9. Izveštaj Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2012. godinu, sa Predlogom odluke o usvajanju Izveštaja, koji je podneo Odbor za kontrolu službi bezbednosti Narodne skupštine;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava, koji je podnela Vlada;
11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Makedonije o zapošljavanju članova porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava, koji je podnela Vlada;
12. Predlog odluke o dopunama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podnela Poslanička grupa Liberalno demokratska partija;
13. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije;
14. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Demokratska stranka.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 1, 6 i 7, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 170, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
Detalji o vremenu dati su u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o železnici, Predlogu zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta.
Da li predstavnik predlagača Milutin Mrkonjić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvek osećam izuzetno zadovoljstvo i veliku odgovornost i spremnost da sve ono što vi kao narodni poslanici smatrate da je korisno i potrebno upotrebiti u dokumentima o kojima danas govorimo iz oblasti saobraćaja prihvatim sa posebnim zadovoljstvom.
Još jedanput podvlačim, uvek iz ovog visokog Doma odlazim naučen za nešto novo. Puno ljudi ovde dosta toga zna o saobraćaju i zbog toga se unapred zahvaljujem na sugestijama koje ćete izneti. Ukratko ću obrazložiti sva tri predloga dokumenta.
Prvi je Predlog zakona o železnici. Osnovni ciljevi ovog zakona su: poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga i integracija srpske železnice u železnički sistem EU.
Usvajanjem ovog predloga zakona izvršiće se harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, što predstavlja ključni prioritet u okviru procesa pristupanja EU i implementirajući evropske propise vezane za oblast železničkog saobraćaja.
Predlogom zakona o železnici detaljnije se razrađuje odnos između države i njenih organa i železničkih privrednih društava kao njihove nadležnosti, obaveze i uslove koje moraju ispunjavati železnička privredna društva radi obavljanja delatnosti za koje su osnovana.
Regulisano je razdvajanje železničkog sistema na deo koji se odnosi na upravljanje železničkom infrastrukturom, organizovanje i regulisanje saobraćaja upravljačke infrastrukture i na deo koji se odnosi na prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju, železnički prevoznik i na njihovo poslovanje, što podrazumeva njihovo posebno finansiranje.
Predviđeno je stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika, što treba da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza, kao i liberalizacije železničkog tržišta.
Takođe, predviđeno je od strane Narodne skupštine Republike Srbije donošenje petogodišnjeg nacionalnog programa železničke infrastrukture na predlog Vlade Republike Srbije, kojim se utvrđuje stanje postojeće infrastrukture, planovi izgradnje, rekonstrukcije i održavanje infrastrukture, određuju se zadaci, njihov opseg, dinamika, realizacija i prioriteti, visina i izvori finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju nacionalnog programa, čime se definišu obaveze upravljača infrastrukture, koji svoje godišnje planove mora uskladiti sa nacionalnim programom.
Predlogom zakona o železnici preciznije su definisane odredbe koje su definisane za obavezu javnog prevoza, čije su usluge potrebne i primenjuju se u zemljama EU, a iz razloga opšteg ekonomskog interesa trenutno se ne mogu pružiti na komercijalnoj osnovi. Svrha odredbi koje se odnose na obavezu javnog prevoza jeste da propišu postupanje državnih organa, organa AP i organa lokalne smaouprave, sa jedne strane, kao i železničkih prevoznika, sa druge strane, u oblasti javnog prevoza putnika, a u cilju obezbeđenja pružanja usluga od opšteg interesa, koje su između ostalog kvalitetnije ili sa nižim cenama nego one koje bi bile moguće isključivo na osnovu delovanja tržišnih zakona.
Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je uprkos svom značaju i potencijalima u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnici.
Takođe, ovim zakonom predviđena je mogućnost stimulacije kombinovanog transporta. Ovim zakonom su i preciznije definisane nadležnosti i poslovi Direkcije za železnicu, koja prema evropskim propisima i stnadardima treba da predstavlja telo za licenciranje, regulatorno telo i telo za bezbednost.
Predlog zakona o železnici daje osnov za početnu fazu procesa restrukturiranja železničkog sistema u Republici Srbiji. U toku su aktivnosti na restrukturiranju Železnica Srbije i, prema planovima Ministarstva saobraćaja, predviđeno je da buduću organizacionu strukturu čine četiri zavisna privredna društva u okviru grupe društava, kao: društvo za obaljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom, društvo za obaljanje delatnosti javnog prevoza putnika u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih voznih sredstava u toj vrsti prevoza, društvo za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih vozova, voznih sredstava u toj vrsti prevoza i društvo za obavljanje delatnosti upravljanja nepokretnostima i drugom imovinom Železnica Srbije. Na taj način organizacija i funkcionisanje zavisnih društava bi bila u skladu sa mestom nastanka prihoda, a postojala bi i finansijska i poslovna samostalnost po segmentima.
Proces reformi i investicione aktivnosti koje je Vlada Republike Srbije preduzela moraju se odvijati sinhronizovano, jer će samo tako dati očekivane efekte.
Drugi dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta. Znam da će pitanje poslanika verovatno biti zašto Srbija sa Kiprom? Zato što je Kipar zemlja koja je četvrta po broju brodova na svetu, a ovim sporazumom naši pomorci dobijaju šansu da se preko Kipra uključe i da rade na tim brodovima.
Dakle, Republika Srbija i Republika Kipar nemaju zaključen sporazum o saradnji u pomorskom transportu. Pomorski transport se obavlja u skladu sa međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje su obe države ratifikovale. Zaključivanje sporazuma o saradnji u pomorskom transportu između Republike Srbije i Republike Kipar predstavlja novi konkretan doprinos za stvaranje povoljnijih uslova za dalje unapređenje bilateralne ekonomske saradnje između dve države.
Sporazumu se daje na važnosti pomorskom transportu, posebno imajući u vidu da Republika Srbija nakon razdruživanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore ostala bez mora, a da se ostala kao sukcesor u svim međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje je ratifikovala bivša država. Obzirom da je pomorski transport jedan od elemenata u prevozu i snabdevanju robom tržišta Republike Srbije i imajući u vidu privredne i ekonomske vrednosti pomorskog transporta u odnosu na druge vidove transporta, postoji potreba za njegovim jačanjem i saradnje u ovoj oblasti sa Republikom Kipar.
Treći dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi. Institut ograničenja odgovornosti brodovlasnika, odnosno brodara jedan je od osnovnih principa odgovornosti u pomorskom pravu i pravu unutrašnje plovidbe i jedna od najvažnijih karakteristika ove grane prava. U pomorskom pravu brodovlasniku je oduvek bilo dozvoljeno da svoju odgovornost ograniči na vrednost pomorske imovine koja je involvirana u nastaloj katastrofi. U unutrašnjoj plovidbi bilo je pokušaja da se ovo pitanje uredi putem međudržavnih instrumenata. Nacrt jednog instrumenta sačinjen od strane ekonomske komisije EU za Evropu, međutim isti nikad nije stupio na snagu.
Sa druge strane, na reci Rajni usvojena je pod okriljem Centralne komisije za plovidbu Rajnom tzv. Strazburška konvencija o ograničenju odgovornosti vlasnika brodova unutrašnje plovidbe iz 1988. godine. Države ugovornice ove konvencije isključivo su Rajnske približne države i to: Nemačka, Holandija, Švajcarska i Luksemburg.
Kako nakon 1976. godine nije bilo drugog pokušaja da se donese odgovarajući međunarodni pravni instrument kojim bi se ovaj institut u unutrašnjoj plovidbi jedinstveno uredio na čitavom evropskom kontinentu Centralna komisija za plovidbu Rajnom pokrenula je inicijativu za usvajanje izmena i dopuna Strazburške konvencije kojom bi priprema iste proširila na evropski nivo. Nakon usaglašavanja finalnog teksta od strane radne grupe eksperata zakazana je i održana diplomatska konferencija u Strazburu u periodu od 25. do 27. septembra, na kojoj je usvojen tekst Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti unutrašnjoj plovidbi i potpisana završna diplomatska konvencija.
Imajući u vidu da je Republika Srbija učesnik na diplomatskoj konferenciji kao da je i potpisala završni akt diplomatske konvencije pokrenut je postupak potvrđivanja učesnika konferencije usvajanje zakona o potvrđivanju. Najlepše hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Prvi se za reč javio narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je i 1. aprila uputila u proceduru Predlog zakona o železnici, ali dešava se prvi put da je pred Narodnom skupštinom Predlog zakona o železnici.
Sećate se verovatno gospodine ministre da smo prethodnu raspravu, načelnu raspravu o Predlogu zakona o železnici započeli 7. septembra 2011. godine i da je zatim krajem septembra 2011. godine, pa i u decembru bilo nemoguće da Narodna skupština izglasa taj zakon zbog toga što smo mi, SVM se usprotivili davanju kvoruma jer smo smatrali da ovaj predlog zakona ne uvažava ekonomske interese AP Vojvodine. Zbog toga ovaj predlog zakona nije usvojen i prema našim saznanjima ovaj predlog zakona je bio jedini u poslednjim sazivima koji nije dobio podršku Narodne skupštine. Mi nismo srećni zbog te činjenice zbog toga što nam cilj nije bila destrukcija, cilj nam nije bio da osujetimo usvajanje zakona. Cilj nam je bio da se u dogovoru sa tadašnjim ministarstvom izborimo za usvajanjem nekih amandmana koji bi poboljšali ovaj predlog, tadašnji predlog zakona.
Zbog toga što je samo nekoliko dana kasnije ova Narodna skupština raspravljala o Predlogu zakona o javnoj svojini i tada smo više puta rekli da smatramo da ukoliko u Zakon o železnici ne uđe odredba da AP Vojvodina može da bude vlasnik pored državnih puteva drugog reda i lokalne i regionalne železničke infrastrukture na svojoj teritoriji, onda to neće biti moguće ni Zakonom o javnoj svojini, jer je nemoguće, odnosno ne bi trebalo da bude dopušteno da zakoni Republike Srbije budu u koliziji jedni sa drugima.
U međuvremenu za razliku od Zakona o železnici, Zakon o javnoj svojini je usvojen 26. septembra 2011. godine i zbog toga sada ne možemo predložiti ista ona rešenja koja smo predlagali početkom septembra 2011. godine, znači, pre godinu i po dana. Ne zbog toga što smo promenili mišljenje ili stavove, ne zbog toga što smo se predomislili, nego zbog toga što je u međuvremenu usvojen Zakon o javnoj svojini i zbog toga nije moguće sada, odnosno ne bi bilo ozbiljno da se predlože rešenja koja bi bila u koliziji sa drugim zakonom, a Zakon o javnoj svojini, nažalost, neće biti izmenjen u narednim danima. Mi smo glasali protiv tog zakona i smatramo da ni taj zakon ne sačinjava pravi okvir za datu tematiku, ali to sada nije tema.
Godine 2011 smo mi podneli šest amandmana. Od tih amandmana dva su usvojena, tada od strane ministarstva i nadležnog odbora Narodne skupštine, a sada su ta rešenja ušla i u Predlog zakona. Znači, ovaj predlog zakona je u nekoj meri izmenjen i poboljšan. To međutim ne može da znači da smo mi zadovoljni ovim predlogom zakona, ali za rad istine moram da kažem da ovaj predlog zakona u sebi sadrži mogućnost da Vlada, odnosno nadležni organi, jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine mogu u cilju obezbeđivanja prevoza od opšteg interesa utvrditi železničkom prevozniku obavezu javnog prevoza i da se sredstva za nadoknadu obaveze javnog prevoza prevoznicima obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinice lokalne samouprave.
U još jednom segmentu je poboljšan Predlog zakona u odnosu na predlog od pre godinu i po dana. U članu 7. stav 3. Predloga zakona iz 2011. godine je pisalo da delatnost upravljanja obavlja privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija. To je tako bilo predviđeno i to rešenje je bilo dosta isključivo. Prema sadašnjem Predlogu zakona, isto stav 3. člana 7. navodi se da delatnost upravljanja obavlja društvo kapitala koje se osniva i postoji u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa. To je Zakon o javnim službama i to znači da ovu delatnost mogu da obavljaju i pravna lica čiji osnivači pored Republike Srbije, autonomna pokrajina, gradovi, opštine, znači, lokalne samouprave.
Pitanje je – pod kojim uslovima je to omogućeno. Mi mislimo da treba drugačije normirati te uslove i mi smo podneli amandmane u vezi tih rešenja o kojima ću malo kasnije govoriti. Pre nego što pređem na konkretne amandmane želim da kažem da se na neki način istorija ponavlja. Mi raspravljamo o Predlogu zakona koji je 95% isti od pre godinu i po dana.
Dozvolite gospodine ministre da podelim sa vama misao u vezi toga sa radoznalošću očekujem šta će reći poslanici iz poslaničkih grupa koji su bili deo vladajuće većine u prošlom sazivu. Ti poslanici su pre godinu i po dana govorili nama da smo predložili nešto što je protivustavno, što je nemoguće, što nije celishodno, a sada kada sam pre ove rasprave pregledao i pogledao šta su ostali narodni poslanici predložili, onda sam video da su ta rešenja iz njihovih amandmana veoma slična našim amandmanima. To znači da ima poslanika i poslaničkih grupa koji se na jedan način ponašaju kada su na vlasti, a na drugi način kada su u opoziciji.
To nije novost i nije novina u političkom životu Republike Srbije, ali mislim da je veoma interesantno i iskreno me raduje što ćemo ovom prilikom imati verovatno i podršku od strane nekih poslaničkih grupa za naša predložena rešenja koji nisu stajali uz nas pre godinu i po dana.
Međutim, to ne znači i to želim da konstatujem, da ćemo uspeti da uradimo isto ono što smo pre i po godinu dana, a sada je sasvim jasno da će ovaj zakon biti usvojen, ali se ipak nadam da će još uvek neki naši amandmani proći. Ukoliko to bude bilo tako, onda je moguće da ćemo mi podržati ovaj predlog zakona, ali ako ostane nepromenjeno, onda ćemo ostati pri stavovima od pre godinu i po dana.
Želim da govorim o tome da je veoma loše što je stvorena jedna atmosfera i pre i po godinu dana i sada, a koja govori o tome da postoje poslanici, pre svega iz AP Vojvodine koji žele da rasture "Železnicu Srbije", koji žele da demontiraju pruge u Vojvodini, koji žele da odnesu negde delove železničke infrastrukture itd.
Naravno, niti je to namera, niti je realno i mislim da je nepotrebno da se tu bilo ko zaklinje u vernost itd.
Jednostavno, smatramo da se Republika Srbija u poslednjim godinama pokazala kako može da upravlja železničkom infrastrukturom na teritoriji Republike Srbije, jer to Republika nije činila na najbolji način, da tako formulišem ovu misao i zbog toga smatramo da treba dati mogućnost i lokalnim samoupravama i pre svega, AP Vojvodini da upravlja delom železničke infrastrukture na svojoj teritoriji.
Mislimo da treba omogućiti AP Vojvodini da konkuriše kod raznih evropskih i drugih fondova, treba omogućiti AP da ulaže u tu infrastrukturu i to će biti u interesu čitave Republike Srbije, ne samo građana AP Vojvodine, jer kao što je to više puta isticano, železnice i železnička infrastruktura je jedinstven sistem. To ne znači da jedinstveno treba da propada, to znači da treba omogućiti i lokalnim zajednicama i AP Vojvodini da nešto učini, da bi delovi železničke infrastrukture bili u boljem stanju, nego što su na drugim područjima, ako za to ima znanja, ako ima sposobnosti, ako ima para, projekata, onda to jednostavno treba uraditi i mislim da su besmislene izjave tipa, železnica je mala država, a u državi mora da funkcioniše kao jedinstven sistem.
Jeste, treba da funkcioniše kao jedinstven sistem, ali mislim da težište ne treba da bude na rečima jedinstveni sistem, nego na reči, funkcioniše.
Mislim da železnička infrastruktura ne funkcioniše na najbolji mogući način, da opet koristim najblažu moguću formulaciju.
Još su interesantnije izjave o tome da je pre godinu i po dana suština bila u tome da se Vojvodina izdvoji iz Srbije.
Vi ste, gospodine ministre, pre samo mesec dana izjavili za RTS da je cepanje Srbije nedozvoljivo i da ste vi apsolutno bili protiv toga i da zbog toga nisu prihvaćeni naši amandmani.
Mi se poznajemo dugi niz godina i ne smatram da ste u pravu kada govorite o tome da je naša namera bila da se Vojvodina izdvoji iz Srbije ili da smo radili na cepanju Srbije. To ne odgovara ni sadržini naših amandmana.
Još jednom podvlačim, mi želimo da železnička infrastruktura na teritoriji čitave Republike Srbije bude na nivou 20 veka, druge polovine 20 veka.
Vrlo dobro znate da to nije slučaj i ukoliko Ustav Republike Srbije daje određene nadležnosti AP Vojvodine, mislim da, kada tražimo da Vojvodina uživa te nadležnosti, odnosno obavlja te nadležnosti, onda to nije cepanje Srbije i da se ne radi o tome.
Član 87. Ustava kaže: "fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđena zakonom".
To prevedeno na srpski jezik znači da, ukoliko Zakon o železnici predviđa, onda AP Vojvodina, jedinice lokalne samouprave mogu da upravljaju delom železničke infrastrukture. To ne znači da bi železnička infrastruktura na teritoriji Republike Srbije prestala da bude jedinstveni sistem.
Ni pruge neće biti drugačije, neće stajati vozovi, neće putnici morati da menjaju voz kada stignu na teritoriju AP Vojvodine i to su smešne stvari, jer se ne radi o tome i niko o tome nije razmišljao.
Ne radi se ni o tome, nije se radilo ni pre godinu i po dana da se formira javno preduzeće "Železnice Vojvodine". To nije ključno nije najbitnije. Najbitnije jeste da AP Vojvodina može da ima određene nadležnosti vezano za upravljanje železničkom infrastrukturom i da se ne događa ono što se događa i ovih nedelja, da pokrajinski Sekretarijat za privredu, dobije sredstva na jednom međunarodnom konkursu, radi se o IPA fondovima i da se čeka mesecima na jedan potpis iz vašeg ministarstva, gospodine ministre, da ne može da se čitav projekat pokrajine, sa mrtve tačke, zbog toga što se čeka potpis, zbog toga što se čeka jedan termin za sastanak između ljudi iz pokrajinskog Sekretarijata, u čiju nadležnost spadaju i poslovi saobraćaja, i vašeg ministarstva. Radi se o konkretnom projektu, o revitalizaciji infrastrukture, železničke, između Subotice i Segedina i to je od međunarodnog značaja.
Naravno, ne tražimo, i to opet naglašavam, železničke koridore, to nije realno, to treba da bude u nadležnosti Republike Srbije, ali ukoliko postoji jedan takav projekat i ako je nosilac tog projekta pokrajinski Sekretarijat, onda je za mene nedopustivo da ne postoji ta komunikacija između pokrajinskog i republičkog nivoa i mi već mesecima naglašavamo da, kada je reč o autonomiji Vojvodine, ne treba da se bavimo apstraktnim stvarima, nego jednostavno, ljudi iz pokrajinskih sekretarijata i republičkih ministarstva, treba da sednu za isti sto i da počnu da rešavaju konkretne probleme. Pretpostavljam da ovaj projekat spada u nadležnosti gospodina Lasice, pa se nadam da će gospodin Lasica naći vremena da se pozabavi ovim pitanjem, da te stvari ne bi stajale nedeljama i mesecima.
Pre godinu i po dana sam dosta pričao o istoriji železničke infrastrukture na teritoriji Republike Srbije. Dozvolite mi da iznesem samo nekoliko podataka.
Prva pruga na teritoriji današnje AP Vojvodine izgrađena je 1869. godine. To je bila pruga između Subotice i Sombora, zapravo Segedina, Subotice i Sombora. U Vojvodinu je železnica stigla samo 29 godina nakon Engleske. Početkom 20. veka, Vojvodina je imala najgušću mrežu pruga u Evropi. U Novom Sadu 1924. godine je izdat takozvani "Vojvođanski almanah" u kojem je uz pomoć najpoznatijih srpskih stručnjaka tog perioda dat potpun i celokupan statistički pregled Vojvodine po svakom naselju na 460 strana.
Na području Vojvodine je 1923. godine železnička mreža bila dužine 1700 kilometara. To nažalost nije poboljšano ni sada 2013. godine. Sada ima 1735 kilometara pruga u Vojvodini. Od toga 382 kilometara je bilo u vlasništvu države. U Vojvodini i dana danas postoje pruge koje su poslednji put obnovljene za vreme vladavine Franje Josifa. Pitao sam vas, gospodine ministre, prošli put, da li znate kada je kralj Franja Josif umro? To je bilo davne 1916. godine i od tada čekamo na rekonstrukciju određenih pruga na teritoriji AP Vojvodine, i to uzalud. Brzina vozova ne dostiže brzinu onih sa kraja 19. veka. Mogao bih da navodim tu još mnoštvo podataka.
Što se tiče današnjeg stanja, od 1735 kilometara pruga u Vojvodini, postoji 237 kilometara lokalnih pruga koje nisu u upotrebi, 347 kilometara lokalnih pruga na kojima se odvija veoma mali saobraćaj, blizu 200 kilometara demontiranih pruga, 445 kilometara regionalnih pruga na kojima je vrlo mali osovinski pritisak, pa se saobraćaj obavlja smanjenim intenzitetom.
Mislim da, u koliko je današnje stanje ovako, onda treba naći partnere za to i u državi Srbiji i van njenih granica, treba primeniti ono što funkcioniše u državama Evrope. Na primer, u Austriji su mogući svi oblici svojine na železničkom infrastrukturom, u Italiji ima više operatera, u Češkoj nacionalne i deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane, u Francuskoj je isto izvršena decentralizacija po regionalnom principu, itd. Molim vas, gospodine ministre, da veoma pažljivo…
Vreme.
Završavam, da veoma pažljivo proučite naše amandmane i malo ćemo detaljno razgovarati o konkretnim rešenjima, kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu zakona u pojedinostima. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Mrkonjić. Izvolite.

U principu, kada branim bilo koji dokument ovde u Skupštini, ja saslušam sve poslanike pa onda odgovaram. Ali, pošto imam toliko političko iskustvo da shvatam da je gospodin Pastor jedan od retkih koji će biti protiv ovog zakona, ne generalno, želim da mu odmah odgovorim, mladi kolega, jedan divan mlad čovek, sa kojim sam dosta dobro sarađivao, oko nekih stvari koje su ovde pomenute.
Prvo, saobraćaj, i to je moj generalni životni stav, ne trpi granice. Zbog toga sam imao dosta političkih problema, imam ih i danas. Nema granica. Mi danas u uslovima u kojima živimo kao zemlja koja ide ka EU, pokušavamo na svaki način da i one probleme koje imamo na graničnim prelazima, skratimo objedinjavajući sve te poslove koji se rade na granici, da bi vozovi i kamioni brže prošli kroz našu zemlju, da bi smo zadržali kurs i pravac pobede nad Koridorom 4.
To je onaj što ide preko Rumunije i Bugarske.
Druga stvar, nikada nisam govorio o tome da, moguće je da ste negde našli neku moju izjavu kod cepanja, ja jesam u tom smislu jugosloven i to ne krijem, apsolutno, i jugonostalgičar, ali nikada nisam govorio o tome da zbog amandmana u prošlom sazivu koji ste podnosili vi cepate Srbiju, nikada. Ti amandmani su imali dobru stranu i verovatno ćemo neke od njih, ako ste sada priložili, i usvojiti. Samo kažem, i danas, kada razgovaramo o železničkom kraku Koridora 10 ka Budimpešti, mi i danas pregovaramo baš o tom poslu, da Vojvodina sama, niti bilo koja regija u Srbiji, nema nikakvih šansi da te poslove obavi, nema. Nemojte u tome da se zaluđujemo.
Naravno, ovaj zakon daje dosta mogućnosti, gospodine Pastor, da se i lokalne samouprave uključe, naravno u dogovoru sa železnicom i sa osnovnom strategijom razvoja, ali, ponavljam još jednom, mi danas pregovaramo sa Mađarima, sutra se nastavljaju pregovori da krak od Beograda do Budimpešte završimo u rekordnom roku i da drugi kolosek u Vojvodini, eto, prođe.
U krajnjoj liniji, moj pristup tom našem politiziranju problema Vojvodine sam pokazao Koridorom 10 putnim. Prvo smo uradili Koridor 10 putni, šta mislite, da je bilo lako ubediti jug Srbije, istok Srbije da idemo prvo ka severu? Nije. Ali, naravno, ima tu nekih drugih prednosti, geografija, uslovi, naravno bolji standard građana i bolje održavanje puteva i pruga u Vojvodini je bilo.
Izvinite, još jednu stvar da vam kažem, to je gospodin Anđelković, doskorašnji pa i sadašnji predsednik upravnog odbora "Železnice", nikad se nisam složio sa tim da se bilo koja pruga u Vojvodini ukine ili je Austrougarska znala šta pravi, i danas i ove podatke što ste dali su potpuno ste u pravu, ni jedna od tih pruga nije beskorisna, samo ih moramo dovesti u stanje da mogu da žive i da rade.
Ponavljam, zakon ima nekoliko dobrih rešenja, verovatno ću o tome govoriti kad budem izneo vaše amandmane, ali bih želeo o tome da detaljnije razgovaramo kada budem govorio o amandmanima. Hvala.

Hvala.
U sistemu je bio gospodin Milovan Marković.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poštovane kolege i koleginice, zakon koji je pred nama je svakako od izuzetne važnosti za kako je i navedeno u obrazloženju za unapređenje svih normativnih definisanosti vezano za podizanje efikasnosti u železničkom saobraćaju i u ovom javnom sektoru.
Akcionarsko društvo "Železnice Srbije", to nije nepoznato, suočava se sa brojnim problemima i oni nisu svi vezani samo za zakon, ali postojeći zakon zaista ima neke manjkavosti i upravo u ovim ključnim ciljevima koje treba da ostavimo kao implementaciju novog zakona, on je nedorečen. Ne mislim da će zakon sam po sebi rešiti najveći broj problema koji postoje u ovom javnom sektoru i u železničkom saobraćaju, ali svakako će otkloniti neke prepreke koje danas postoje i obavezati i ministarstvo i poslovodstvo AD "Železnice Srbije" i samu Skupštinu "Železnice Srbije", da nastavkom restrukturiranja onog unutar samog akcionarskog društva, obezbede upravo ono što jesu ciljevi ovog zakona i što jesu interesi države Srbije, a to je pre svega podizanje efikasnosti ovog saobraćajnog sistema, osposobljavanje "Železnica Srbije" za otvorenu konkurenciju u budućnosti, i u svakom slučaju, ono što je najvažnije, integraciju "Železnica Srbije" i pruga "Železnica Srbije" u mrežu pruga, u obrazloženju je navedeno EU, ja bih rekao, i ovog dela Evrope, pre svega ovog regiona i u širem smislu i EU.
Naravno da je ministarstvo koje je nadležno za ovaj sektor i u prethodnom periodu činilo napore i čini ih i sada i ja to pozdravljam, da se upravo ide u ovom pravcu.
Gospodine ministre, učinili ste mnogo napora da pokažete ne samo zbog jugonostalgičnosti, nego zbog interesa razvoja železničkog saobraćaja na Koridoru 10, da saradnja sa drugim železničkim upravama koje su na ovom koridoru i na ovom pravcu, osnujemo jedno zajedničko preduzeće. Mnogi nisu razumeli da taj pokušaj ima samo ekonomski karakter. Bilo je raznih komentara. Iskreno se nadam da ih je bilo pre svega zbog nerazumevanja, ne iz nekih loših namera. To ostaje kao nešto što je nova ponuda u prevozu robe na železničkim koridorima kroz našu zemlju.
Ne bih voleo da se koncentrišemo samo na Koridor 10, te u tom slučaju postaćemo tranzitna železnica i pružati usluge u budućnosti, koja nije tako daleka, potpune liberalizacije železničkog saobraćaja, najpre u regionu, a zatim i u Evropi i u celini i da u tom smislu samo pružamo usluge vozovima koji dolaze i prolaze kroz Srbiju.
To jesu strahovi zaposlenih danas u "Železnicama Srbije", da će neuporedivo manji broj onih, pre svega, stručnih ljudi, zaposlenih u izvršnim službama, brinuti za svoj posao ili ostati bez posla, što ni u kom slučaju nije ni dobro, niti je cilj ni ovog ministarstva, ni onih koji vode ovaj javni sektor.
Naravno da je konkurentnost nešto što će podići kvalitet usluge i prevoznika i robe i putnika danas u Akcionarskom društvu "Železnica Srbije" i u budućnosti, kao što ste naglasili, to želim da podržim, da će buduća organizaciona šema podrazumevati kontrolno društvo i tri ili četiri zavisna društva pored postojećih zavisnih društava i time zaista odvojiti, što je i intencija ovog zakona i jedan od najvažnijih njegovih kvaliteta, upravljača infrastrukture, potpuno ga što je moguće više osamostaliti od uticaja, pa ako hoćete i samog ministarstva i Vlade Republike Srbije, koja jeste osnivač i upravljač ovog javnog preduzeća i to jeste javni resurs, ali ako hoćemo da obezbedimo uslove za jednu kvalitetnu i nepristrasnu kokurentnost i podizanje kvaliteta, onda upravljač infrastrukturom, koji će pod određenim uslovima koji su predviđeni ovim zakonom davati u zakup trase i ugovarati pružanje usluga svim prevoznicima i u postojećem preduzeću koje se bavi prevozom robe i onima koji budu zainteresovani da voze našim prugama svoje robe ili usluge za svoje klijente, naravno i malim operaterima kojih na slobodnim tržištima u drugim razvijenim državama ima mogao bih reći u nekim državama i na stotine, ali to ne znači da oni koji su najopremljeniji, najsposobniji, najracionalniji, najkonkurentniji treba da brinu. Ne, naprotiv, to one koji imaju dovoljno voznih sredstava, znaju da organizuju ovaj posao, to treba da ih ohrabri da budu efikasniji, racionalniji i da ne brinu za svoju zastupljenost na jednom slobodnom tržištu.
Ovo je za javni prevoz ili za prevoz putnika jedna posebna tema kojom treba da se u budućnosti bavimo pre svega sa pozicije ministarstva na jedan vrlo pažljiv način. Naravno da danas nema dovoljno putnika u našim vozovima i da to smanjuje prihode, a troškovi su gotovo fiksni ili potpuno fiksni kada organizujete jedan odlazak voza na bilo koju destinaciju, da li će voziti ovaj ili onaj broj putnika. Po tome se samo meri ukupan prihod, od prodaje karata, ali nikako i troškovi koji su vezani za osoblje koji opslužuju taj voz i za destinaciju troškova vuče, na destinacije o kojima govorimo.
Nije jedini razlog to što naše pruge nisu dovoljno brze ili što naši vozovi nisu dovoljno kvalitetni. Nadam se da će u budućnosti i to biti promenjeno, jer govorimo o velikim ulaganjima u nabavci novih voznih sredstava i kredita i evropskih banaka i nekih vlada, pre svega Vlade Ruske Federacije.
Tada ćemo opet stvoriti preduslove da možemo da ponudimo kvalitetnu uslugu, konforniju uslugu onima koji žele da koriste prevoz vozovima, naravno, uz poštovanje voznog reda, što je možda najvažnija činjenica, važnija od činjenice da prevoz vozovima nije skup ili da je naplata karata jako niska. Sve će to budućeg operatera u konkurenciji sa eventualno privatnim operaterima koji, po zakonu o kojem danas razgovaramo, mogu, ukoliko nabave vozna sredstva, da dobiju licencu i sertifikat o bezbednosti saobraćaja da obavljaju prevoz.
Naravno da neće moći da konkurišu sa ekonomskom cenom karata, ali će sklapati ugovore sa lokalnim samoupravama, sa pokrajinom, sa Republikom i naravno bitna konkurencija na tržištu prevoza robe.
Ne mislim da postojeći kapaciteti Akcionarskog društva "Železnice Srbije" u prevozu putnika ne mogu biti konkurentni, naprotiv, ali jesu.
Obaveza budućeg upravljača infrastrukture, preduzeće koje će dobiti na upravljanje jeste kompletne pruge i objekte i organizovati saobraćaj za korisnike tih kapaciteta u prevozu robe i putnika. Biće veoma klizav teren. Tako kažem jer ćemo na jednoj strani imati ugovore iz kojih proizilazi povlačenje sredstava od Vlade Republike Srbije, bez kojih nema održavanja infrastrukture, unapređenja i organizacije saobraćaja, a da li će na drugoj strani moći da ispune svoje preuzete obaveze prema operaterima koji prema svojim klijentima takođe imaju obaveze.
Nema alternative ovakvoj organizaciji. To je jedina moguća šansa za "Železnice Srbije" da postanu efikasnije, kvalitetnije i konkurentnije preduzeće od onog kakvo danas jesu. Time ćemo prestati da u javnom sektoru, pre svega u "Železnicama Srbije, vodimo socijalnu politiku. Svi delovi preduzeća će biti na tržištu upravljač infrastrukturom. Naravno, neće imati konkurenciju, ali će imati ugovorne obaveze prema resornom ministarstvu, odnosno Vladi Republike Srbije kao osnivaču. Ja tu polažem velike nade u nacionalni program železničke infrastrukture, koji je predviđen ovim zakonom, koji se usvaja na pet godina i koji predviđa sve elemente vezano za infrastrukturu, od snimanja stanja postojeće infrastrukture do kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih planova i, naravno, godišnjeg izveštavanja upravljača infrastrukture sa velikim obavezama prema ministarstvu koje mu poverava ovu vrstu poslova.
Šta vidim kao veliki kvalitet prelaska na jednu ovakvu organizaciju Akcionarskog društva "Železnice Srbije" koji proizilazi iz ovog zakona? Pre svega, napuštanje jednog utiska da su železnice trošak. To ni u jednoj državi u Evropi i na svetu nije tako. Železnice i ulaganje u železničku infrastrukturu i u razvoj železničkog saobraćaja je razvoj. To je ministar Mrkonjić više puta ponavljao i to tako zaista jeste. Nijedna država nije uspela da razvije svoju železničku infrastrukturu na neki zavidan nivo bez velikih ulaganja. To je prestižna stvar, to je državni resurs i mi nemamo tu nikakvu alternativu i ne treba da se bavimo proverom kalkulacija gde je jeftiniji prevoz, da li u drumskom saobraćaju, prevoz roba ili na železničkom.
Naravno da je u ovim uslovima, kada država gradi i podržava puteve i samo na auto-putevima prvog reda naplaćuje drumarinu, efikasnije, brže i jeftinije u drumskom prevozu.
Evropske zemlje koje se suočavaju sa problemom zagušenja na transportu roba i neekološkog karaktera prevoza roba na putevima, nameću obavezu i daju subvencije za prevoz roba železničkim saobraćajem.
Država Švajcarska nije dobar primer jer je mnogo daleko od nas. Imala je referendum po tom pitanju – da li je obaveza onih koji transportuju robe na destinacijama gde postoji železnički saobraćaj, da svoje kontejnere transportuju železničkim prugama i preuzimaju na terminalima na destinacijama na koje su upućeni? Naravno da je to tako organizovano.
Mi smo danas relativno daleko od toga ali pozdravljam intenciju zakona da obezbedi mogućnost za razvoj kombinovanog transporta. Znam da su rađene analize u ministarstvu u tom pravcu i siguran sam da ćemo napraviti određen pomak i u tom smislu. Ne treba više da govorimo o budućnosti ukoliko uspemo da u nekom pristojnom kratkom vremenu uradimo restrukturiranje u samom preduzeću i sačinimo nacionalni program železničke infrastrukture i već možda i u sledećoj budžetskoj godini, ali sporost je naša vrlina, ali neka to bude i u nekoj od narednih budžetskih godina.
Ono što se danas zovu subvencije i idu na isplatu zarada u Železnicama Srbije da bude potpuno jasno ugovorno definisano izdvajanje iz budžeta. Da li će ona biti više ili niže u prvim godinama teško je proceniti. Ali da to više ne bude jasno uočljiv trošak železnica Srbije prema budžetu ili neko uzimanje od budžeta, nego da to bude ulaganje iz budžeta u razvoj jednog važnog resursa koji je danas zapostavljen decenijama unazad zbog nedovoljnog ulaganja i održavanje infrastrukture.
Nemamo izbora oko toga da li ćemo graditi nove pruge, da li ćemo obnavljati postojeće, nema toga koji će u ovoj sali ili bilo gde, gde se odlučuje predložiti da, kao što je ministar rekao, da ukidamo pruge, da napuštamo Koridor 10, da stavljamo rampe. Govorim o besmislenim odlukama na našoj granici, da kažemo da dovde voz može, a dalje nema pruge, to se nikada neće dogoditi. Prema toma moramo brzo da reagujemo, sada više nemamo nikakvih zakonskih prepreka, nismo ih ni do sada imali. Uvek se suočavamo sa problemom nedovoljnih finansijskih sredstava, ali nacionalni program železničke infrastrukture predviđa i to kao obavezu da bude definisano. Siguran sam da će to biti iskorišćeno.
Govorim afirmativno o ovom zakonu, jer zaista mislim da je interes svakog pojedinačno da uredimo ovu oblast i da železnički saobraćaj afirmišemo kao prioritetan, pre svega u prevozu robe i kao vrlo pogodan u prevozu putnika uprkos činjenicama da on jeste u nekim aspektima skuplji od drumskog saobraćaja, ali je u svim evropskim zemljama to prvi izvor zbog svoje ekološke karakteristike i zbog pomeranja tog velikog broja transportnih vozila sa zagušenih drumova, jer nemamo dovoljno kapaciteta na putevima. Mislim da ćemo ići u tom pravcu.
Poslanička grupa Zajedno za Srbiju će glasati za ovaj zakon. Ne mislim da će on kroz amandmane pretrpeti neke dramatične promene. Neke amandmane sam video i oni su samo jedno tehničko poboljšanje postojećeg teksta, tako da mislim da ćemo na ovaj način još jednom podvlačim, stvoriti preduslove da uvedemo red u železnički saobraćaj i da preduzeće restruktuiramo u pravcu u kome je intencija i ovog zakona, da ga učinimo efikasnim i sposobnim da se integriše u mrežu evropskih pruga, jednog dana konačno i u EU.

Reč ima ministar Mrkonjić.

Zahvaljujem se i zaboravio sam da kažem kada sam rekao da je ovde predsednik Upravnog odbora Železnica, gospodin Anđelković, da je i Mića Marković, dojučerašnji generalni direktor Železnica.
Zahvaljujem mu se na svemu što je radio zajedno sa mnom i sa Anđelkovićem. Mićo, hvala ti.