Samo mogu da vam kažem ovo što je iz delokruga mog rada, a to je da će tokom ovog meseca biti zakazana sednica na kojoj će se raspravljati o ekonomskoj situaciji.
Trenutno vršim konsultacije sa Vladom, jer bih voleo da toj sednici prisustvuju svi ministri koje ste u vašem dopisu naveli. Naravno, voleo bih da to ne bude manji broj ministara ili, da kažem, da bude bar najveći broj ministara od onih koje ste naveli iz ekonomskog sektora.
Svakako ćemo ovog meseca imati jedan dan u kojem ćemo o tome raspravljati. Gledaću da o tome što pre obavestim Narodnu skupštinu koji će to dan biti i gde ćemo razgovarati o ekonomskoj situaciji u zemlji i, naravno, kako je do toga došlo.
Reč ima doktor Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u gradu Beogradu, šest kilometara od trga Republike, u naselju Kotež već nekoliko meseci izbijaju kanalizacione vode i fekalije. Neko vreme, a i danas su ugrozile izbeglički kamp i kome ima male dece.
Već sam jednom upozoravao nadležne da uklone kvarove, jer prete ne samo ekološki nego i zdravstveni problemi širih razmera. Predstavnici izbeglih i raseljenih lica su obišli, a i pismeno reagovali, opštinu Palilula, gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, preduzeće kanalizacije i Republički komesarijat za izbegla i raseljena lica. Oni su ih slali od jednih do drugih, tako da je i danas taj problem ostao nerešen.
Postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu za lokalnu samoupravu – misli li ono kontaktirati gradonačelnika, gospodina Đilasa, da se on lično angažuje i reši ovaj problem, kako ne bi došlo do većih ekoloških i zdravstvenih problema?
Drugo. Postavio sam poslaničko pitanje u vezi nastavnog osoblja i radnog staža nastavnika prognanih iz Republike Hrvatske, koji su od 1996. godine do 2000. godine vodili našu decu, zajedno sa kolegama iz Republike Srbije, u Grčku na šest meseci i na godinu dana. Odlazak je organizovao Crveni krst Srbije i Ministarstvo prosvete Republike Srbije.
U jednoj rečenici bih da kažem da je kolegama iz Republike Srbije priznat radni staž, a kolegama iz bivše Republike Srpske Krajine nije priznat. Priznat im je radni staž, ali ne finansijski. Ponovo postavljam pitanje – misli li Ministarstvo prosvete rešiti ovaj problem, pošto se radi o sudbini zaposlenih?
Treće. Prošle sedmice na zasedanju Skupštine opštine, kada smo diskutovali o Zakonu o železnici i kada sam izneo podatak da "Železnice Srbije" troše određena sredstva u dinarima, izneo sam podatak da je direktor potrošio 300.000 dinara.
Međutim, neki narodni poslanici tvrdili su da sam izneo podatak da se radi o 300.000 eura. Uvidom u stenografske zabeleške bio sam u pravu iako sam se izvinio narodnom poslaniku.
Postavljam poslaničko pitanje potpredsedniku Skupštine gospodinu Arsenoviću zašto nije, pošto je slušao tada i čuo podatak, reagovao. Hvala vam lepo.
Insistiram na pisanim odgovorima.