Hvala.
Pošto se niko više od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milica Dronjak, Zlata Đerić, Dubravka Filipovski, Branko Ružić, Dejan Radenković, Teodora Vlahović, Ivan Jovanović, Nenad Konstantinović, Tamara Tripić i Gordana Čomić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 4. i 5. dnevnog reda, pozvao da današnjoj sednici pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave i prof. dr Dejana Đurđevića, direktora Republičkog sekreterijata za zakonodavstvo, prisustvuju i: Gordana Stamenić, državna sekretarka u Ministarstvu pravde i državne uprave; Gradimir Nenadović, zamenik direktora Republičkog sekreterijata za zakonodavstvo; Nadežda Mitrović – Žitko, pomoćnica direktora Republičkog sekreterijata za zakonodavstvo; Ranka Vujović, pomoćnica direktora Republičkog sekreterijata za zakonodavstvo i Željko Čurguz, viši savetnik u Republičkom sekreterijatu za zakonodavstvo.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata i Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 4. i 5, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o PREDLOGU ZAKONA O OBJAVLjIVANjU ZAKONA I DRUGIH PROPISA I AKATA i PREDLOGU ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Mirko Čikiriz, predstavnik predlagača se prvi javio. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče.
Poslanička grupa SPO i DHSS podnele su predlog o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku. Predlažemo da se promeni član 327. stav 2. aktuelnog zakonika i da glasi da za osuđenog saradnika ne može biti predloženo lice koje je osuđeno kao organizator organizovane kriminalne grupe, niti lice koje je pravosnažno osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina.
Zbog čega tražimo ove izmene? Smatramo da su ove izmene potrebne jer osuđena lica za najteža krivična dela, poput osuđenih za višestruka teška ubistva, mogu postati osuđeni saradnici i tako izbeći krivičnu sankciju, krivičnu odgovornost i naći se na slobodi. Cilj ovih izmena Zakonika je da individualizacija krivične sankcije, princip pravičnosti, zaštite javnog i privatnog interesa, kao i svrha kažnjavanja ne izgube svoj potpuni smisao i da žrtve krivičnog dela umesto satisfakcije ne dožive novu nepravdu i novo poniženje.
Analizirajući sadašnje stanje u našem pravnom sistemu zaključuje se da budući da naše krivično zakonodavstvo predviđa maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina, bez obzira na broj izvršenih krivičnih dela, bez obzira na svirepost i najgnusnije motive pod kojima su izvršena ta krivična dela, naše krivično zakonodavstvo je jednostavno tako da bi masovni ubica Brejvik dobio jedinstvenu kaznu zatvora od 40 godina zatvora, ali bi takođe mogao da bude i osuđeni saradnik i da se nađe na slobodi, pod uslovom da otkrije izvršioce nekih drugih krivičnih dela koji imaju teže posledice u odnosu na krivično delo koje je sam izvršio.
Dobijanje statusa osuđenog saradnika višestruki ubica, osuđen na jedinstvenu kaznu od 40 godina, može se naći na slobodi bez obzira što je izvršilac više teških ubistava, bez obzira na teške okolnosti, svirepe motive i sve ostale otežavajuće okolnosti pod kojima su višestruka ubistva izvršena.
Izmene zakona neophodne su da se primera radi osuđeni saradnik ne bi našao i ne bi dobio status osuđenog saradnika. Na primer, bivši šef resora državne bezbednosti Miloševićevog režima, Radomir Marković, je osuđen kao glavni saizvršilac za zločin četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine ili ubistvo Ivana Stambolića, atentata na Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali ili u Budvi. Kao šef resora državne bezbednosti sumnja se da je organizovao i razne druge likvidacije i zločine, iako za njih nažalost nije osuđen. Bez ove izmene bilo bi moguće i da Milorad Ulemek Legija i još mnogi počinioci najtežih krivičnih dela dobiju status osuđenih saradnika.
Smatramo da je krajnje vreme da život kao najviša hrišćanska vrednost dobije svoju potpunu promociju i u krivičnom zakonodavstvu i da sve žrtve najsvirepijih ubistava ne budu ponovo ponižene bez ovih predloženih izmena. Zbog toga poslanička grupa SPO DHSS očekuje od svih poslanika i svih poslaničkih grupa da podrže ovaj predlog izmena zakona. hvala.

Reč ima Dejan Đurđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi narodni poslanici i narodne poslanice, čast mi je što ispred Vlade RS mogu da obrazložim Zakon o objavljivanju zakona, propisa i drugih opštih akata. Važeći zakon koji uređuje ovu materiju, Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i opštih akata i o izdavanju "Službenog glasnika Republike Srbije" donet je 1991. godine. Znači, pre 22 godine. Od tada je delimično revidiran 2006. godine da bi se uskladio da bi se uskladio sa sada važećim Ustavom.
U međuvremenu od 1991. godine pa do danas dogodile su se značajne promene kako u pravnom sistemu, tako i u načinu pravničkog rada, što nalaže potrebu za tim da se donese jedan novi zakon koji bi ovu materiju sa time uskladio i koji bi obezbedio uspostavljanje jednog novog savremenog sistema za objavljivanje zakona, propisa i drugih akata u "Službenog glasniku Republike Srbije".
Od 1991. godine usvojeni su brojni republički propisi koji na fundamentalno drugačiji način uređuju javna preduzeća, javnu svojinu i javne nabavke i sve to nalaže da se i materija objavljivanja propisa u "Službenom glasniku" reformiše kako bi se ta delatnost uskladila sa strateškim opredeljenjima države u oblasti regulatorne reforme i u oblasti informacionog sistema. Takođe, u zadnjih 20 godine drastično se promenio način pravničkog rada. Nekada su se pravnici informisali o propisima tako što su se pretplaćivali na "Službeni glasnik" i onda u tom pisanom izdanju "Službenog glasnika" ili u raznim drugim neformalnim pisanim zbirkama pronalazili su tekstove propisa. U međuvremenu, razvoj interneta i informacionih tehnologija je afirmisao tzv. elektronske baze propisa i najveći broj pravnika u svakodnevnom radu koristi te elektronske baze propisa. One pružaju velike mogućnosti. Prvo, zauzimaju manje prostora, omogućavaju pravnicima pretraživanje, da lakše nalaze traženi propis, olakšavaju da taj propis citiraju kada treba da ga ugrade u neki pismeni akt itd.
Jedini nedostatak tih baza podataka jeste što su one neformalne, neslužbene. Pravnik ne može na njih da se osloni. Ako na nekoj od sada važećih baza podataka nađete neki zakon, ta verzija zakona nije službena. Verovatno je tačna, ali postoji mogućnost da nije ažurirana i možda je pogrešno preneta i zato pravnici uvek moraju kada citiraju propise da provere u "Službenom glasniku Republike Srbije" da li je taj propis autentično prenet u bazi podataka.
U skladu sa time Vlada predlaže da se donese novi zakon o objavljivanju zakona, drugih propisa i opštih akata kako bi se uspostavio jedan ekonomičan i delotvoran sistem objavljivanja zakona, koji bi građanima doneo sledeće prednosti. Prvo, smanjili bi se ili bi se u potpunosti ukinuli neki troškovi za korisnike ovih usluga, a sa druge strane, akti koji se objavljuju u "Službenom glasniku", a to nisu samo Ustav i zakoni, to su i potvrđeni međunarodni ugovori, akti Ustavnog suda, akti Narodne banke itd, bi mogli da budu dostupni svakome ko ima pristup internetu.
Prilikom izrade ovog zakona podrobno su konsultovana rešenja o uporednom pravu, a najviše u zemljama EU. Delatnost objavljivanja propisa u zemljama EU poverena je izdavaču službenih glasnika i u najvećem broju država, pored štampanog izdanja službenih glasnika, kao zvanično izdanje službenih glasnika, figurira elektronsko izdanje.
Naime, svaka od 31 zemlje, koja je analizirana, ima elektronsko izdanje propisa. U 29 zemalja pristup tim elektronskim izdanjima propisa je besplatan za sve korisnike. Samo u Litvarniji i Rumuniji se za to plaća naknada. Štampano izdanje službenih glasnika objavljuje se u 24 države i u većini od njih se plaća pretplata koja se kreće od 50 evra na godišnjem nivou do 2.500 evra.
U pogledu zvaničnog izdanja službenih glasnika, u 18 zemalja je zvanično samo štampano izdanje. U sedam zemalja je zvanično samo on lajn izdanje, a u šest zemalja je zvanično i štampano i elektronsko izdanje.
Ovaj zakon ima u suštini dva dela. U jednom delu zakona detaljno su razrađene ustavne odredbe o objavljivanju zakona i drugih opštih akata u kojima je predviđeno koji propisi se objavljuju, ko se stara o objavljivanju tih propisa kojima je uređeno za šta se plaća naknada prilikom objavljivanja u "Službenom glasniku", a za šta se ne plaća naknada.
Drugi deo propisa uređuje izdanje "Službenog glasnika". "Službeni glasnik" danas ima osnovno izdanje koje se zove "Službeni glasnik Republike Srbije" i dva posebna izdanja, a to su "Službeni glasnik Prosvetni pregled" i "Službeni glasnik Međunarodni ugovori".
Ono što je novina ovog zakona jeste da će to osnovno izdanje "Službenog glasnika" i ta posebna izdanja imati dve zvanične verzije. Jedna zvanična verzija biće u pisanoj formi, znači ovaj dosadašnji "Službeni glasnik", kakav i danas postoji. Druga zvanična verzija biće elektronsko izdanje "Službenog glasnika" u PDF formatu, a koje će biti dostupno svim korisnicima interneta. Ko god ima pristup na internet moći će na sajtu "Službenog glasnika" na PDF formatu da vidi zvaničnu verziju "Službenog glasnika".
Osim toga, pored ove zvanične elektronske verzije, na sajtu "Službenog glasnika" je predviđeno da stoji i nezvanična elektronska verzija u HTML formatu, koja će omogućiti pravnicima da lakše citiraju i da eventualno tekst propisa ugrađuju u obrazloženje svojih odluka.
Da bi se korisnicima olakšalo snalaženje u propisima, predviđeno je uspostavljanje pravnog-informacionog sistema Srbije. Taj pravno informacioni sistem Srbije se definiše kao zbirka pravno relevantnih podataka u elektronskom obliku, koja sadrži elektronski oblik "Službenog glasnika", arhivu svih službenih glasnika, bazu koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata Republike Srbije, bazu koja sadrži sudsku praksu i druge podatke o pravnom sistemu Srbije i vezu sa pravnim aktima EU. Taj pravno-informacioni sistem bi se objavljivao na internet stranicama Javnog preduzeća "Službeni glasnik".
Što se tiče pristupa pravno-informacionom sistemu, neki podaci iz tog pravno-informacionog sistema bili bi besplatno dostupni svim licima koji imaju pristup internetu. To su tekstovi službenih glasila, nezvanično prečišćeni tekstovi propisa, dok bi sudska praksa i ostale informacije pravno-informacionog sistema bili dostupni samo uz naknadu koju određuje Javno preduzeće "Službeni glasnik", a na tu odluku bi saglasnost dala Vlada.
Vođenje pravno-informacionog sistema se poverava Javnom preduzeću "Službeni glasnik" i definisano je kao delatnost od opšteg interesa, a koja se finansira iz budžeta Republike Srbije.
Što se tiče organizacije pravno-informacionog sistema, način vođenja bi se bliže uredio propisom koji bi donela Vlada. Takođe je predviđeno da postoji jedan odbor urednika pravnog informacionog sistema koji bi usmeravao i nadzirao njegov rad.
Donošenjem ovog zakona u velikoj meri bi osavremenili srpski pravni poredak, pravnicima bi olakšalo njihov svakodnevni rad. Svako ko ima pristup na internet mogao bi da besplatno pristupi zvaničnoj verziji svih akata koji se objavljuju u "Službenom glasniku", a uz određenu naknadu korisnicima bi bili dostupni i drugi pojedinačni akti, kao što su sudska praksa i odluke upravnih organa.
Zbog toga smatram da Narodna skupština treba da podrži ovaj zakon, jer će on u velikoj meri unaprediti srpski pravni sistem. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice, živimo u vremenu ili bolje reći živimo vreme teških političkih odluka već više od dve decenije. Živimo vreme u kome se sudaraju najniži, a ujedno i najveći interesi raznih kriminalnih grupa. Živimo vreme u kome se zbog političkih odluka preti državnim zvaničnicima zbog svojih hrabrih i nadasve, po Srbiju, korisnih odluka. Na to se mora staviti tačka.
Nećemo državu u kojoj pojedinci misle da su iznad zakona. Nećemo da se točak istorije vraća u nazad. Mi iz SPO imamo teška i bolna iskustva iz prošlosti i obavezu prema našim žrtvama da predložimo da u ovom parlamentu bude usvojen ovaj zakon, jer on onemogućava da status svedoka tj. osuđenog saradnika dobije lice koje je osuđeno na maksimalnu kaznu zatvora zbog najtežih krivičnih dela.
Ovaj zakon, dakle izmene ZKP, potrebno je usvojiti zbog totalnog raskida sa nesrećnom prošlošću i tako oduzeti nadu ubicama da mogu nekažnjeno ili sa ublaženom kaznom činiti najteža krivična dela.
Ozbiljno, odgovorno, poslanički klub SNS, SPO i DHSS su pristupili dogovoru u vezi sa vraćanjem u ZKP ove obrazložene odredbe zakona koju je malo pre pred poslanicima branio poslanik Mirko Čikiriz, pa se nadam da će nam se i ostale stranke priključiti u danu za glasanje.
Pre svega, ovo nije stranačko pitanje. Ovo je pitanje odbrane najvećih tekovina demokratije i osnovnih načela pravde. Ne želim dugo govoriti kada je u pitanju izmena ZKP. Želim pozvati sve političke partije da glasaju za ove izmene, da pokažu odgovornost. Znam, uveren sam u to, da će ovaj zakon dobiti veliku podršku u ovom parlamentu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, postojećim rešenjima sadržanim u Zakonu o objavljivanju zakona, drugih propisa i opštih akata o izdavanju "Službenog glasnika RS", materija objavljivanja zakona i drugih propisa je površno i načelno regulisana. Njime je definisano koje su vrste službenih glasila na nivou Republike Srbije kojima se objavljuju propisi, koji se propisi obavezno objavljuju u službenom glasilu, koji su organi nadležni za redakciju propisa i izdavanje naloga za objavljivanje i odgovorni za tačnost teksta objavljivanja propisa.
Pomenuti zakon više se bavi osnivanjem, položajem i nadležnošću javnog preduzeća koje obavlja delatnost objavljivanja propisa, nego samim postupkom i načinom objavljivanja tih propisa. Nužno je napomenuti da taj zakon donet pre 20 godina, uz samo jednu redakciju za sve ovo vreme vezanu za uspostavljanje nadležnosti za objavljivanje potvrđenih međunarodnih ugovora i propisa iz oblasti odbrane koji su do prestanka postojanja Savezne Republike Jugoslavije, odnosno državne zajednice Srbija i Crna Gora, potvrđivani, tj. donošeni na saveznom nivou.
Novi zakon nastavlja kontinuitet sa prethodnim zakonom u pogledu vrsti i naziva službenih glasila, vrsti propisa koji se obavezno objavljuju u nadležnosti organa za pravno-tehničku redakciju propisa i izdavanje naloga za objavljivanje propisa, kao i za tačnost objavljenog teksta propisa. Predložena rešenja ne odstupaju bitno od onih koja su sadržana ranijim zakonom, sem par izmena u pogledu pravno-tehničke redakcije. U prvom delu zakona nije ponuđeno ništa što predstavlja posebnu novost. Primetno je da je u uvodnom delu izostavljena odredba o predmetu, odnosno o oblasti koja se tim zakonom reguliše, kao i odredba o nadležnosti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, da urede način na koji će se objavljivati propisi koje oni donose, a koje je raniji zakon sadržao.
Naime, ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 196. Ustava Republike Srbije koji propisuje da se Ustav i zakoni i drugi republički propisi objavljuju u Republičkom službenom glasilu, pokrajinski statuti, odluke i druga akta u Pokrajinskom služenom glasilu, a statuti, odluke i druga akta jedinica lokalnih samouprava u lokalnim službenim glasilima. S tim u vezi možemo konstatovati da je intencija zakonodavca da uređenje postupka i načina objavljivanja propisa autonomnih i samoupravnih jedinica ostaju u celosti njima samima.
Međutim, uzevši u obzir da ovaj zakon uvodi dve velike novine, a to su objavljivanje propisa u elektronskom obliku, kao zvaničnih izdanja, uvođenjem takozvanog pravno-informacionog sistema smatramo da bi bilo na opštu korist svih pa i samih jedinica teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave da se u tekst zakona unese odredba po kojoj bi jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave mogle poveriti izdavanje svojih službenih glasila javnom preduzeću koje se osniva radi izdavanja republičkog službenog glasnika.
Ovo rešenje bi s jedne strane pojeftinilo postupak objavljivanje propisa, jer bi te jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave iz svojih budžeta izdvajale sredstva za obavezno objavljivanje propisa u službenom glasilu i finansiranjem pravno-informacionog sistema, a sa druge strane postigao bi se mnogo veći efekat pravno-informacionog sistema, jer bi njegovi korisnici na jednom mestu imali sve propise na svim nivoima. Dužni smo podsetiti da ovakvo rešenje u pogledu pravno-informacionog sistema već funkcioniše kod niza takozvanih pravnih baza, koje su na komercijalnoj osnovi izdale privatne kompanije.
Novine koje ovaj zakon uvodi, kao što je već rečeno, su objavljivanje propisa u elektronskom obliku, kao zvaničnih izdanja i uvođenje pravno-informacionog sistema. Te novine smatramo dobrim i preko potrebnim. Naime, štampana izdanja se sve više potiskuju elektronskim, jer su ista znatno jednostavnija za pretragu, preglednija i dostupnija mnogo većem brojem ljudi uz minimalne troškove. Mi smo uveliko ušli u eru interneta, informacionog društva, te je krajnje vreme da se i ovaj segment koji je veoma bitan za svakodnevni život i funkcionisanje građana i privrede, uredi na ovaj način.
Ujedno, predloženo rešenje da primerci službenog glasila u kojima su objavljeni osnovni tekstovi, sve kasnije izmene, dopune istih, kao i nezvanično pročišćeni tekstovi propisa budu besplatni za pregledanje smatramo i više nego dobrim iz razloga što su već izneti. Poznata pravnička praksa, nepoznavanje zakona ne izvinjava, na ovaj način još više dobija na težini, jer bi veliki broj ljudi putem interneta mogao da dođe do željenog teksta zakona i upozna se sa istim.
Ujedno, uvođenje pravno-informacionog sistema danas predstavlja nužnost u funkcionisanju državnih organa, javnih službi i privrednih preduzeća, jer im omogućava da se na jednom mestu upoznaju sa svim relevantnim propisima koji regulišu njihov rad i to uz garanciju države da se radi o autentičnom tekstu propisa.
Međutim, zamerka koju možemo izneti na predloženi tekst zakona u domenu pravno informacionog sistema tiče se toga ko ima pravo besplatnog pristupa tom sistemu. Ukoliko se već predviđa da se deo sredstava za obavezno objavljivanje propisa i funkcionisanje pravno-informacionog sistema obezbeđuje u budžetu Republike, u tekstu zakona treba jasno precizirati da državni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave treba da imaju i pravo besplatnog pristupa na pravno-informacionom sistemu.
Konačno, kao što je i ranije istaknuto, svesni smo da štampana izdanja svuda u svetu, pa i u našoj zemlji polako gube bitku sa internet izdanjima i da se od toga sve manje mogu pokriti troškovi poslovanja, te ćemo stoga podržati i odredbe koje se tiču finansiranja obaveznog objavljivanja propisa iz budžeta Republike. Ujedno, to važi i za finansiranje kreiranja i uvođenja pravno-informacionog sistema, jer isti smatramo nužnim i neophodnim.
Iz gore navedenog, uz dopune koje će proisteći iz diskusija u načelu i pojedinačnom, kroz amandmane, poslanici PUPS će podržati ovaj zakon.
Da kažem još nekoliko rečenica. Podržavamo i izmene i dopune Krivičnog zakonika. Pooštravanjem mera smanjiće se kod građana strah i povećati sigurnost u pravni sistem, da će se efikasno štititi građani, a pogotovo deca i nemoćni, od višestrukih počinioca ovih krivičnih dela. Stoga i ovaj zakon ćemo podržati sa dopunama i izmenama koje će Skupština usvojiti. Hvala.

Hvala.
Dr Dejan Đurđević, izvolite.

Zahvaljujem.
Samo bih želeo da se osvrnem na jednu primedbu koja je stigla do Vlade u formi amandmana koji je podnela poslanička grupa DSS, a tiče se objavljivanja propisa autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava. Važeći Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i opštih akata i o izdavanju "Službenog glasnika" Republike Srbije, u članu 1. pominje tu problematiku. Kaže u članu 1. stav 2. da se opšti akti organa autonomne pokrajine, opštine i grada objavljuju na način koji odredi autonomna pokrajina, opština i grad. Ova odredba je doslovno preuzeta iz člana 196. Ustava Republike Srbije.
Kada je reč o nadležnostima, ova narodna skupština može samo da svojim zakonom uredi objavljivanje akata koje donose republički organi, Ustava, zakona, akata Vlade itd. Narodna skupština nema mandat da uređuje kako će autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave objavljivati svoja akta. Ustav je to autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave preneo u njihovu nadležnost.
Što se tiče te prakse da se u zakon prepisuje ustavna odredba, mislim da za time nema potrebe. Time se, na neki način, i narušava Ustav i ovaj član 196. Ustava važi čak i onda kada neka njegova odredba nije tel-kel preneta u neki zakon. Ova odredba je izvor prava i ona mora da se primenjuje.
Druga stvar, ovakva praksa, kako sada stoji u važećem zakonu, stvara neki pogrešni utisak, kao da je Republika svojim zakonom prenela jedinicama lokalne samouprave i autonomnoj pokrajini mogućnost da same uređuju kako će objavljivati svoje akte, što nije tačno. To je njima preneo ustavotvorac i zbog toga smo smatrali da nema potrebe da mi u zakonu prepričavamo, niti da prepisujemo odredbe Ustava. Samo treba da razradimo ono što u Ustavu nije razrađeno i što je ustavotvorac preneo u nadležnost ovom parlamentu. Zahvaljujem.