Gospodine predsedniče, koleginice i kolege, Srbija je na korak od dobijanja datuma za početak pregovora sa EU o punopravnom članstvu. Mi smo sve vreme upozoravali, molili, govorili, kumili da je to veoma važan dan za Srbiju posle koga će evroatlantski put Srbije biti nepovratan. Rekli smo da Briselski sporazum sa prištinskim vlastima jeste važan, ali da je njegova primena još važnija. Kao što znate, iz Brisela nam stižu poruke da plan primene tog sporazuma, početak primene tog sporazuma, uz dogovor, još stari uslov iz prošle godine, dogovor o telekomunikacijama i energetici, je nešto što mora da se desi do 28. juna, do kraja juna, da bismo dobili datum za početak pregovora.
Govorili smo da nova kosovska politika, za koju se zalažemo od osnivanja naše partije, mora da prati novu politiku u Srbiji, jer je prosto nemoguće promeniti kosovsku politiku, a sve drugo zadržati kao da se ništa nije promenilo. Govorili smo da primena ovog sporazuma je više i važnije pitanje nego što je to pitanje jedne vlade, jedne vladajuće koalicije, pa ako hoćete, čak i ovog sastava Skupštine. Podsećam vas da smo Sporazum iz Brisela ovde sa više nego dvotrećinskom većinom prihvatili.
Gde smo sada? Sada smo u jednom vakumu gde premijer Dačić pre sedam dana kaže da će plan implementacije biti gotov za sedam do deset dana, a znamo da stručne ekipe Prištine i Beograda treba da u dijalogu koji je prekinut dogovore taj plan implementacije. Sa naše tačke gledišta, čini nam se da se ništa ne dešava, a vreme prolazi.
Mi mislimo da je jedan od razloga zašto je to tako svakako i otpor antievropskih, konzervativnih, antimodernističkih, nazadnih snaga, koji postoji u društvu, nesumnjivo, koji je možda i veći nego što je ovde u Skupštini. Setimo se, pre neki dan smo doživeli čak da pojedinci pozivaju na ubistvo najviših državnih organa, a da vas podsetim, to je krivično delo, a po svoj prilici izgleda da se radi o stranim državljanima. Vlast tolerantno i mirno reaguje na to. Onda nije ni čudo da postoji, kako da kažem, sve jači otpor, posebno od tih struktura na severu Kosova, koje ne mogu nazvati legitimnim, jer njihova legitimnost, hajde da kažem, najveći dokaz njihove legitimnosti je što su jedine strukture. Da li su legitimne, videćemo kada se održe izbori o kosovskim zakonima, koji su preduslov, podsećam ovo zbog građana, ne zbog vas, formiranja zajednice srpskih opština, koju je još Ahtisarijev plan predvideo.
Dakle, pitam – da li je Vlada svesna da nam vreme prolazi? Da li ćemo u tih sedam do deset dana, a po onome što je Dačić rekao ostaje još tri dana, dobiti taj plan implementacije? Da li će Vlada shvatiti da menjajući kosovsku politiku mora da promeni politiku u zemlji.
Šta je suština kod onih koji odbijaju da prihvate novu kosovsku politiku ove Vlade? Oni vide da se sve drugo ne menja i onda zaključuju - ovo je verovatno neki blef, ovo je verovatno neka kupovina vremena, i sve podseća na ono vreme od pre 20 godina. Da vas podsetim, tada je Milošević vodio jednu politiku, pa onda iz apsolutno, da kažem, pragmatičkih razloga opstanka na vlasti odjedanput reši da promeni politiku i da kaže recimo Srbima iz Bosne, ili pre toga Srbima iz Krajine, kako mora da prihvate neki plan. Setite se. Onda se Babić suprostavi, pa onda on piše pismo, pa kaže građanima Krajine - ovaj Babić više ne uživa moje poverenje, smenite ga, pa mu oni kažu – dragi Slobo, piši drugo pismo, ovo prvo razumeli nismo itd. Sad mi ovo ubeđivanje potpredsednika Vlade sa predstavnicima tih struktura na severu Kosova skoro da liči na to, pa će na kraju da se naljuti Vučić…
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, kada će Srbija i Priština dogovoriti plan primene sporazuma i kada će se potpisati i postići dogovor o energetici i telekomunikacijama?