Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 14.05.2013.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja

4. dan rada

14.05.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:15 do 15:15

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Dejan Đurđević.

Dejan Đurđević

Zahvaljujem.
Što se tiče samog zakona izjasnio bih se o nekoliko vaših kritičnih opaski. Što se tiče elektronskog potpisa, u pitanju je javna zbirka koja se objavljuje na sajtu "Službenog glasnika", ne vidim potrebu da sve to što se objavi na sajtu "Službenog glasnika" ima elektronski potpis. Čak i taj argument da se elektronsko izdanje upodobljava štampanom izdanju "Službenog glasnika". Da li se u jednom štampanom izdanju "Službenog glasnika" videli svojeručan potpis predsednika Skupštine, predsednika države, predsednika Vlade i bilo koga? Samo piše ime i prezime, iza prezimena skraćenica s.r., nigde ni na jednom štampanom izdanju "Službenog glasnika" vi nemate svojeručan potpis. Zašto bi na internet sajtu "Službenog glasnika" stajao elektronski potpis nekoga ko je poslao akt na objavljivanje?
Dalje, neće ovo biti prva elektronska baza podataka, prvi elektronski registar u Srbiji. Mi odavno imamo na primer Agenciju za privredne registre. Ona ima bazu podataka na njenom sajtu pa i ti podaci koji se stavljaju na sajt nemate elektronski potpis.
Znate, elektronski potpis ima smisla kada je u pitanju jedan interni dokument koji vi šaljete na primer: tužba, žalba, ili neki podnesak šaljete nekom na mejl da bi garantovao autentičnost sadržaja koji se iznad elektronskog potpisa nalazi. Kada je u pitanje jedan javni registar koji je dostupan građanima tako što se objavljuje na internet stranici subjekta koji je ovlašćen da vodi javni registar, onda nema potrebe da postoji elektronski potpis.
Što se tiče jezika i pisma, upotreba jezika i pisma je predmet regulisanja posebnih zakona to je Zakon u službenoj upotrebi jezika i pisma, a kada je reč o međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnim sporazumima to je Zakon o zaključenju i izvršavanju međunarodnih ugovora koji je donet ove godine. Ti propisi regulišu službenu upotrebu jezika i pisma. Nema potrebe da se zakonom koji reguliše objavljivanje tih propisa u Republičkom "Službenom glasniku" sada ponovo, a posebno bi bilo tragično kada bi se tu radilo na drugačiji način, regulisalo kako će se zakon objaviti.
Mi ne možemo ovim zakonom da ulazimo u pitanja službene upotrebe jezika i pisma, akata koje donose jedinice lokalne samouprave. Ovim zakonom se reguliše objavljivanje akata koji se donose na republičkom nivou vlasti. Ustav u članu 196. je eksplicitno rekao – da se autonomne pokrajine same staraju i uređuju objavljivanje svojih akata, da jedinice lokalne samouprave se same staraju i uređuju objavljivanje svojih akata.
Da li će neka jedinica lokalne samouprave da osnuje svoj službeni list, službeni glasnik ili neko drugo glasilo, ili će da svoje akte objavljuje u "Službenom glasniku" to je njeno autonomno pravo da to uredi. Ako neka jedinica lokalne samouprave odluči da svoja akte objavljuje u "Službenom glasniku" to već radi na osnovu jednog ugovornog odnosa sa "Službenim glasnikom", i onda "Službeni glasnik" to objavljuje onako kako mu se dostavi o tome se stara onaj ko se stara o objavljivanju propisa. Svaka opština svojim statutom reguliše službenu upotrebu jezika i pisma i nema potrebe da to bude predmet regulisanja ovog zakona.
Što se tiče ovog člana 28. i 29. pazite, to je sada pitanje jedne mere, svi bi mi želeli da ceo pravno informacioni sistem bude dostupan svim korisnicima i sudska praksa i veza za evropskim propisima itd. Samo je pitanje da li u ovom trenutku je to realno. Ljudi koji se bave finansijama kažu da u ovom trenutku to nije realno. Znači, jedan deo tog pravnog informacionog sistema bi morao da se finansira od strane pretplatnika koji bi taj pravno informacioni sistem koristili. Ukoliko nisu zadovoljni onome što im je besplatno ponuđeno, ukoliko hoće da koriste još neke podatke morali bih da postoji pretplata, kao što danas postoji pretplata na pisano izdanje "Službenog glasnika".
Što se tiče finansiranja on se danas ne finansira iz budžeta, trenutno. Znači, finansira od svoje privredne delatnosti i finansira se od pretplate, finansira od oglasa koje objavljujem i tim sredstvima finansira objavljivanje akata koje mi šaljemo. Međutim promene koje su se dogodile naročito nakon donošenja Zakona o javnim nabavkama koji da bi rasteretio privredu je smanjio obavezu oglašavanja javnih nabavki u "Službenom glasniku" za nekih 90%. Takvu računicu čine ekonomski neodrživom i zbog toga je neophodno da se ovo preduzeće finansira iz budžeta, u onom delu koji se tiče objavljivanja akata i vođenja pravno informacionog sistema.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Donka Banović, replika. Izvolite.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Sada moram ja vama da odgovorim, ali neću dugo.
Ako sam rekla da se taj elektronski format "Službenog glasnika" upodobljuje štampanom onda sam pogrešila jer to moraju da budu original, potupno isti samo što su različiti formati. Da li sam u pravu? Jedno je štampano, a drugo ne. Međutim, smatram da osoba koja je na čelu javnog preduzeća taj koji svojim potpisom, elektronskim potpisom i postojanjem tog elektronskog potpisa može da garantuje da je to validan dokument, odnosno taj elektronski "Službeni glasnik". Nisam smatrala, mada bi to već trebalo da uđe u praksu da sada svi pojedinačno iz svih organa to dostavljaju, nego da prosto onaj ko je na čelu organizacije ili javnog preduzeća koje garantuje za to, taj koji će to i svojim elektronskim potpisom garantovati.
Mislim da za pitanje jezika takođe niste u pravu. Navela sam jedan od primera kada, a to je bio samo jedan, znači, u poslednje dve godine čujem različita tumačenja jednog te istog termina koji se uglavnom prevodi sa engleskog jezika gde je na kraju kriv prevodilac zato što on to nije preveo kako treba. Verujte mi da mi skoči pritisak zato što prevodioci i ljudi koji se ozbiljno bave i prevođenjem budu krivi za tamo neke političke zavrzlame. Opet vas podsećam na neke sporazume, recimo, tada je, a mislim da je Dačić bio ministar MUP koji je potpisao različite ugovore gde se različito tumačila reč sa engleskog koja znači granica. To je bilo kad su nas ubeđivali da je to samo neka administrativna linija itd, iako je zaista u originalu to značilo granica.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Dejan Đurđević. Izvolite.

Dejan Đurđević

Moramo voditi računa o sistemu, znači, pitanje jezika. Kada su u pitanju unutrašnji akti regulisani su posebnim zakonom i mi ne možemo sada Zakonom o objavljivanju propisa ponovo normirati pitanje jezika na kome se propisi objavljuju. Isto važi i za međunarodne ugovore.
Što se tiče tog elektronskog potpisa, koliko vidim vi imate u ruci pisano izdanje "Službenog glasnika", nisam siguran da li je to original ili fotokopija, ali molim vas pokažite mi ko vama garantuje da je to vaše pisano izdanje autentično? Da li na tom vašem pisanom izdanju postoji svojeručni potpis direktora i pečat? Ne postoji. Zašto vi mislite da ne svakom aktu koji bi se okačio na sajt "Službenog glasnika" treba da stoji elektronski potpis direktora "Službenog glasnika"?
Pazite, kada je u pitanju objavljivanje baze podataka na sajtu registra podrazumeva određen nivo zaštite i isto tako ako pažljivo pratite zakon vi ćete videti da na sajtu "Službenog glasnika" će te imati dva elektronska formata. Jedan format kao i na sajtu Narodne skupštine, jedan format je html ili da prostije kažem objavljen u word koji vi možete kopirati, presnimavati na drugi dokument, ugrađivati u neki svoj akt.
Taj format neće biti zvaničan. Drugi format je PDF format koji će biti zvaničan, ali koji u elektronskoj formi ne može da se menja.
Da stvar uprostimo, kada odete na sajt "Službenog glasnika" i pogledate šta je zvanično, vi ćete videti fotografije tog pisanog izdanja, kao da je fotografisano i ta fotografija objavljena, baš onako kako izgleda u pisanoj formi, tako će izgledati i na sajtu. Isti način štampe, sve isto, maltene fotografija pisanog izdanja "Službenog glasnika", koja se u elektronskoj formi ne može menjati i zato je ona zvanična a ova HTML, koja se sa strane elektronski može menjati, neće biti zvanična.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima Donka Banović.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Pretpostavljam da vi hoćete da zbunite i mene i građane. Nisam rekla da svaki pojedinačni akt koji se dostavi na objavljivanju "Službenom glasniku", da on treba da ima, mada imamo mi tu potpise. Ja govorim, jer je "Službeni glasnik" i ovaj, a i onaj što su posebna izdanja, jedna knjižica i tu na kraju, pa već ako postoji javno preduzeće, ako je neko na čelu to javnog preduzeća, ako je osnivač tog javnog preduzeća Vlada, valjda može i da garantuje. Ko garantuje, pa garantuje Vlada, zato što je svoju nadležnost prenela na javno preduzeće, ali imaćemo mi o ovome vremena, kada bude u pojedinostima, tako da nema potrebe da sada širimo temu.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Pavle Markov.

Pavle Markov

Poštovana predsedavajuća, gospodine Đurđeviću, narodni poslanici, pred nama je Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata koji je svoj osnov donošenja našao u potrebi sve šireg prava na obaveštenosti savremenijeg načina objavljivanja, zakona i drugih propisa, a sve u cilju što bolje informisanosti građana Srbije, nad kojima se zakoni i drugi propisi primenjuju. Od 1991. godine, kada je donet osnovni tekst zakona, došlo je do niza usvajanja raznoraznih propisa koji se odnose na pravni položaj organa, organizacija, javnih službi, ustanova, pravnih lica, što je sve uslovljeno da se na jedan sistemski način reguliše delatnost objavljivanja zakona i to sa osnovnim principima ekonomičnosti, efikasnosti, čime će se smanjenjem ili ukidanjem troškova za korisnike unaprediti dostupnost zakona i podzakonskih akata prema svim organima, pravnim i fizičkim licima.
Kao osnovna novina ovog zakona jeste predviđenost elektronskog oblika republičkog službenog glasila, uspostavljanje pravno-informacionog sistema Republike Srbije, koji bi prema predviđenim rešenjima predstavljao zbirku pravno-relevantnih podataka u elektronskom obliku, korišćenje baze akata, podataka i informacija iz navedenog sistema.
Elektronska izdanja službenih glasila su zajedno sa štampanim izdanjem, u najvećem broju zemalja, utvrđena kao zvanična izdanja, čime se ovim zakonom svrstavam u ovu grupu razvijenih zemalja, odnosno u 27 zemalja članica EU postoje elektronska izdanja, a od toga u 25 zemalja pristup on-lajn izdanju službenih glasnika, besplatan je za sve korisnike, osim Rumunije, Litvanije, dok 24 zemlje imaju i štampana izdanja.
Uvodnom odredbom zakona, vrši se razrada ustavnih rešenja i utvrđuje se da je "Službeni glasnik" Republike Srbije, republičko službeno glasilo u kojem se, saglasno ustavnoj obavezi objavljuje Ustav, zakoni, podzakonski opšti akti republičkih organa i organizacija, imalaca javnih ovlašćenja, koji obavljaju poslove iz nadležnosti Republike Srbije.
Glavom II ovog zakona uređena su pitanja obaveznog objavljivanja akata u "Službenom glasniku" i vrste izdanja.
Glavom III uređena su pitanja u vezi sa načinom objavljivanja zakona i drugih propisa i akata, odnosno ko utvrđuje tekst akta koji se objavljuje sa dinamikom objavljivanja, kao i pitanje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Glavom IV ovog zakona uređena su pitanja u vezi sa načinom, o stvaranju i izdavanju u "Službenom glasniku" i njegovim oblicima, dok je Glavom V uveden pravno-informacioni sistem Republike Srbije koji bi prema predviđenim rešenjima predstavljao zbirku podataka u elektronskoj formi sa registrom propisa i drugih akata objavljenih u "Službenom glasniku".
Na kraju, Glavom VII utvrđeni su posebni načini objavljivanja, čime je zaokružen sistem i razrađena ustavna obaveza objavljivanja zakona i drugih propisa.
Treba napomenuti da će se za potrebe pravno-informacionog sistema u budžetu obezbeđivati minimalno potreban iznos sredstava za nesmetano obavljanje delatnosti, izdavanje "Službenog glasnika", dok će omogućavanje besplatnog pristupa važećim propisima dovesti do pada prihoda po osnovu pretplate na štampana i elektronska izdanja "Službenog glasnika", zbog čega je neophodno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, kako bi sprovođenje zakona bilo opravdano.
Rešenja iz ovog zakona će pozitivno uticati na rad državnih organa, privrednih subjekata i građana i to tako što će, između ostalog, stvaranje uslova za korišćenje elektronske verzije, glasila smanjiti troškove i njegove nabavke i distribucije koje pomenuti subjekti sada snose, te će se stvoriti uslovi za bržu dostupnost republičkog službenog glasila, i to svim zainteresovanim subjektima, kvalitetniji rad državnih organa, privrednih subjekata i time poboljšati ukupnu efikasnost društva.
Takođe, rešenja iz ovog zakona će pozitivno uticati na obezbeđivanju delatnosti javnog preduzeća koje izdaje "Službeni glasnik".
Kontrola sprovođenja rešenja i zakona, obezbediće se kroz rad i delovanje nadzornog odbora javnog preduzeća i obavljanje u vezi sa kontrolom, koje vrši osnivač nad javnim preduzećem.
Sve su ovo razlozi da više nego pozitivno ocenimo jedan ovako neprimetan, ali koristan predlog zakona, i u što većem broju ga podržimo, što će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje učiniti.