Vi ste se osvrnuli na izlaganje prethodnog govornika, on ima pravo na to. U ovom slučaju je to gospodin Arsić.
Gospodin Milivojević, replika, izvolite.

Ovim svojim izlaganjem bih priveo ove replike oko ovog amandmana kraju, a biće ih još do kraja dana svakako, jer mi očigledno imamo životno suprotstavljene, ne samo sisteme vrednosti i ideološke stavove, već i neke druge pojmove i shvatanja realnog života.
Dakle, samo za kraj, pošto karikirate o nekim tajnim sastancima nekoga sa Hašimom Tačijem, lepo su vam kazale moje kolege i gospođa Judita Popović da bi valjalo da o svim problemima koji postoje i tiču se AP Vojvodine razgovarate sa legitimno izabranom pokrajinskom Vladom AP Vojvodine.
Da ste nas slušali pre 20 godina, pa seli i razgovarali sa Rugovom, danas ne biste razgovarali ni sa Hašimom Tačijem, ne biste razgovarali ni sa Ketrin Ešton. Danas bi u ovom parlamentu sedeli poslanici Albanci iz Peći, Prizrena, Đakovice, Uroševca, a mi bismo svakako u okviru ovog zakona o železnici raspravljali kako da modernizujemo prugu između Prištine i Uroševca i svakako bismo razgovarali kako da efikasnije eksploatišemo rudna bogatstva sa Kosova i Metohije, kako da ih dopremimo do centralne Srbije, do Vojvodine.
Tako da, nemojte mnogo da se pozivate na tu prošlost, jer ima nas koji dobro pamtimo. Građanima Srbije najave hapšenja ne mogu da izbrišu sećanje na vašu prošlost, na vašu političku retoriku. Kamo sreće da ste pre 20 godina makar ovako govorili kao danas, danas bi, kažem, ovde sedeli poslanici iz Peći, Prizrena, Đakovice, Uroševca, Albanci, i sa njima bismo razgovarali kako da uredimo zajedničku državu. To je vaša istorijska odgovornost od koje ne možete pobeći. Možete pričati tiho koliko god hoćete, da ne probudite radikale u vama, ali radikali u vama su uvek budni i uvek su spremni da pobude sećanja na to prošlo vreme. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Kada pričamo o sećanju, očigledno je da moj prethodnik ima malu amneziju. Čovek je zaboravio da je kandidat SNS za predsednika Republike Srbije bio Tomislav Nikolić, sadašnji predsednik Republike Srbije. Isto tako je zaboravio da je pregovarano sa Ibrahimom Rugovom. Eto kakvim se sredstvima vi služite. Ima nas koji to pamtimo. Ima nas, nemojte da se sekirate za to.
Vi stalno pokušavate da za ovaj politički program koji sprovodi ova Vlada Republike Srbije optužite SRS, a nje ovde više nema. To zaboravite. Kada ustane neki kolega iz poslaničkog kluba DS i kaže – danas 300 ljudi gubi posao, jeste 300 ljudi, ali zašto? Zato što su nam loši temelji. Ko je postavio te temelje? Demokratska stranka. Nije Tomislav Nikolić bio tada na vlasti.
Posao je izgubilo 200.000 ljudi dok ste vi bili na vlasti. Sada smo uspeli to da usporimo. Biće uspeh i ako zaustavimo. Toliko su nam loši temelji koje ste postavili, zato gde god da se zagrebe ili ima nemar ili nerad ili neznanje ili lopovluk. Onda očekujete da Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić to reše jednim čarobnim štapićem, sve ono što ste upropašćivali 13 godina.
Gospodine ministre, vama čestitam što sada igrate u prvoj ligi, onu koju zaslužujete, a ne u onoj koju vam je postavila DS.

Reč ima Janko Veselinović, replika. Izvolite.

Nastojaću da završim ovaj krug replika.
Gospodin Arsić i SNS je znala kakvi su temelji. Oni su se na izborima kandidovali uz obećanje da će nezaposlenost u krajnjem svesti na 10%, a da će je odmah po dolasku na vlast zaustaviti. Dakle, oni ne da nisu zaustavili rast nezaposlenosti, nego je on ubrzan, nije nikada bio veći broj nezaposlenih. Ukoliko ovako nastavite, vi ćete zaista zaustaviti rast nezaposlenih na taj način što uopšte više neće biti zaposlenih, jer vi temelje potkopavate vašom politikom, odnosno vi nemate politiku kada je u pitanju ekonomska stabilizacija, odnosno da Srbija konačno stane na svoje noge.
To se vidi iz činjenice da stranih investicija uopšte nema, da su umesto dve milijarde investicija sada one praktično nula, odnosno nekih sto miliona, verovatno neka zaostala investicija iz ranijeg perioda. Vidi se, bogami, da neće biti ništa ni od investicija šeika. Mi smo bili vrlo konstruktivni i nismo osporavali taj sporazum, baš zbog toga da nas ne bi optužili za jedinu investiciju koju ste želeli da dovedete u Srbiju. Približava se šesti meseca, a nema ništa od tih silnih miliona dolara, a ni šeika više ne viđamo u Beogradu. Tako da, građani Srbije dobro vide šta se dešava, ko je gradio kakve temelje i na kakvim temeljima će ova zemlja, ako vi ostanete na vlasti, biti za tri godine. Hvala.

Reč ima gospodin Veroljub Arsić, replika. Izvolite.

Nemojte da nam stavljate u usta ono što nikada nismo rekli. Da vas podsetim šta smo govorili u kampanji. Govorili smo da ćemo raditi tako da nam danas makar malo bolje bude nego juče, a sutra makar malo bolje nego danas, pa tako dan za danom. To što ste vi radili u kampanji, pogotovo 2008. godine, treba da vas bude sramota. Slagali ste za 200.000 radnih mesta, samo niste rekli narodu, ne novih, nego izgubljenih, i to je vaš rezultat.
Rezultati ekonomske politike. Dva strahovita udara na kapital privrede i budžet Republike Srbije odigrali su se 2008. godine, preneli se jednim delom u 2009. godinu i nastavili od početka 2010. do novembra 2010. godine. U tom periodu evro je sa 80 dinara skočio na 110 dinara. To se isto desilo i u 2012. godini kada je evro skočio na 119 dinara. Sada je trenutno nešto malo preko 110. Ko ovde zna da vodi ekonomiju, a ko ne zna?
Isto tako, nije tačno da niste napadali sporazum Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Jeste, gde god ste mogli napadali ste kako to zemljište ne treba da se da, a u pitanju su bile šikare i zemljište zaraslo u korov koje se ne obrađuje. Čak ste i demonstracije pravili. Što? Da bi neko mogao jeftino da dođe do zemljišta, da se ne diže cena zemljišta u Srbiji. Tako da, ne sekirajte se za sporazum sa šeikom, zaživeće on i videće se ko je bio od nas u pravu.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Čitavih sat vremena čekam da dođem na red da bih rekao nešto o amandmanu. Koji god da je zakon na dnevnom redu, mi provedemo sate raspravljajući neku praznu priču o tome da li je AP Vojvodini dato dovoljno nadležnosti ili nije i stalno se vrtimo u krug kako je njima sve nešto malo. Malo im je šuma, malo im je poljoprivrednog zemljišta, malo im je budžeta, malo im je obrazovanja, malo im je železnice. Stalno se protura ispod žita teza – pa, sedite i pregovarajte sa predsednikom Izvršnog veća Vojvodine, pregovarajte o tome šta ćete im dati. Kakvi, bre, pregovori? Ovo je država Srbija. Država Srbija može da razgovara sa predsednicima opština, sa predsednicima Izvršnog veća AP Vojvodine i sa drugim zvaničnicima, ali nema pregovora. Mogu da pregovaraju zaraćene strane i mogu da pregovaraju nezavisne države, njihovi predstavnici, a ne pregovaramo unutar svoje zemlje. Šta pregovaramo?    
Mislim da je ovaj član 9, u stvari amandman koji je podnet od strane grupe poslanika jeste političke prirode i on upravo ima za cilj da ostvari političku kontrolu i da ima ingerencije u određenoj oblasti, mislim da je on postavljen tako da se železnica izvuče iz odgovornosti nad upravljanjem infrastrukturom. Infrastruktura železnice je u očajnom stanju.
Članom 9. se kaže da delom infrastrukture za koje društvo, koje upravlja infrastrukturom železnice, nema ekonomski interes može da se da na upravljanje nekom drugom, što u prevodu znači, neko ovde pomenu, taj ekonomskog interesa, ako hoćemo da budemo iskreni verovatno nema na 9/10 pruga. Znači sve to može da se da. Železnice će reći - mi nemamo para i mi nemamo ekonomski interes da održavamo neku regionalnu prugu, a vi ako hoćete uzmite ali, naravno, neće dobiti novac za to, nego uzmite od svojih para pa održavajte. Pa ko će da održava? Ne možemo da održavamo pet kilometara običnog puta, održavaće železničke pruge, praviti nove. Pa, to je čista fikcija. Kakvo crno održavanje pruga i pravljenje novih?
Četrdeset i pet posto infrastrukture železničke se nalazi na teritoriji AP Vojvodine. To je podatak kojim treba da budete ponosni. Gde je to u Srbiji u boljem stanju je železnica nego što je to u Vojvodini. I kakva je to priča da "Železnice Srbije" namerno ne žele da održavaju infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine, čija je ingerencija?! Šta to znači, one održavaju u Beogradu, održavaju u Nišu, održavaju u Kraljevu, ali neće da održavaju u Novom Sadu?! To su potpuno izmišljene stvari.
Infrastruktura je loša svuda i neće je popraviti nikakvo gazdovanje nijedne lokalne samouprave, nijedne autonomne pokrajine ako nema para. Ako država i železnice nemaju para, ne znam odakle će biti pare onda AP Vojvodini ili nekoj lokalnoj samoupravi.
Takođe, ovaj član je potpuno neprecizan jer on kaže da će društvo ako nema ekonomski interes, isključivo ekonomski interes, preneti upravljaču infrastrukture koga osniva lokalna samouprava itd. Pa, ne može da bude kriterijum samo ekonomski interes, treba da postoji neki opšti društveni interes, pa neki nacionalni interes. Pa, ne pravi se pruga samo da bi se ostvario ekonomski interes, valjda treba i da poveže neke krajeve. Tu valjda postoji možda i neki viši regionalni interes, nego samo ekonomski. To mora da bude jedan od kriterijuma i to mora Vlada da odlučuje.
Država je ulagala u tu infrastrukturu i pravila te pruge. Nije pravila nijedna lokalna samouprava, nije pravila nijedna autonomna pokrajina. Država se zaduživala, pravila i onda će ona reći – mi smo pravili prugu od Valjeva do Loznice zato što će imati određeni ekonomski interes, ali će imati i strateški interes - da poveže Republiku Srpsku i Srbiju. Možda ta pruga neće zadovoljiti ekonomski interes, ali će zadovoljiti onaj drugi. Možda u nekom drugom kraju od Šida do Bačke Palanke, ili Subotice možda postoji neki drugi interes, ne mora da bude ekonomski.
Dakle, mislim da zaista postaje više da se u ovom parlamentu koji god zakon dođe priča o tome kako je nešto malo onima koji upravljaju AP Vojvodinom, kako stalno treba da im se da nešto više, kako je malo para, kako je njima sve malo. Šta da radimo mi koji nemamo ni AP Vojvodinu, nemamo ni Beograd, šta mi treba da radimo.
Lokalne samouprave na teritoriji Vojvodine imaju ista prava, iste ingerencije kao sve u Republici Srbiji, ali imaju naravno dotacije i iz svog pokrajinskog budžeta. Dakle, duplo napajanje. Isto mogu da se nakače na državni budžet kad se radi neka infrastruktura, isto će se nakačiti i na pokrajinski i sve duplo. Sada, umesto da mi kukamo da smo potlačeni, da nemamo ista prava, obrnuta je situacija. Stalno neko nekome nešto uzima iz AP Vojvodine. To je obrnuta priča, ljudi. Potpuno je obrnuta priča. Mislim, zaista ne želim više da slušam ovakve rasprave koje su prvo neistinite i vređaju zdrav razum.
Ingerencije na prugama mogu da budu prenete onima koji ima interes, ali isključivo ako se to lokalne pruge i pojedine regionalne, ali naravno, ako se prenosi onda mora da se prenosi deo sredstava, a onda i deo zaposlenih da se prevede na ta društva da bismo imali kompletnu priču.
Šta znači to sad, hajde uzmite vi sad i održavajte prugu Zaječar – Niš, ako imate para, železnica i država vam neće dati pare, a vi uzmite, a mi nemamo interes i nećemo da ulažemo u nju. Mislim, da to nije korektan odnos, država mora da zna šta je njena strategija, koji su infrastrukturni koridori od strateškog značaja i tamo gde nema ekonomski interes, možda ima strateški, pa mora država da održava i da ulaže. Na kraju krajeva, sve to kad svedemo ide iz iste kase. Sad što je neko bezobrazniji i drčniji pa zgrabi više, to mislim da mu ne daje veće pravo, nego nama koji smo finiji i želimo to na jedan korektan način da ostvarimo.