Hvala.
Niko se više ne javlja.
Na član 15. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada, Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović, izvolite.

Hvala. Inače sam o ovom članu govorila, zato što mislim da je on veoma problematičan, i kada je bila rasprava u načelu, pa se izvinjavam ako ću ponoviti te iste argumente, zato što je prosto to tako.
Amandmanom predlažemo da se kompletan član 15. briše, zato što je u tom članu kroz tri stava predviđeno da upravljač infrastrukture može da obustavi javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi na kojoj prevoz nije rentabilan.
Ako se vratimo, mislim da je to bio član 7, između ostalog se vidi da vi predlogom zakona predviđate da i upravljač infrastrukture može da bude preduzetnik, pa kad to dvoje spojimo, onda je zanimljivo da i neki preduzetnik koji proceni da mu se više ne isplati da upravlja tim delom infrastrukture zato što nije rentabilna, po njegovim merilima, da može da obustavi javni prevoz putnika i robe.
Mislim da ovakvo posmatranje uopšte kompletnog sistema železnice u Srbiji, mislim da to druge države ne rade, da nije dobro, zato što je železnički saobraćaj mnogo više i značajnije od puke rentabilnosti i ekonomskih interesa. Dakle, tu morate da vodite računa o vojno-bezbednosnim interesima. Pa, ako hoćete, dobra železnica je u funkciji i populacione politike. Dakle, ako imamo, kao što imamo, nažalost, pogotovo neka rubna područja odakle se stanovništvo iseljava, onda je u ovom trenutku mnogo takvih deonica, gde saobraćaj, prevoz putnika i robe nije rentabilan. Ako se još i odlučimo da nećemo ulagati sredstva, da obnovimo tu infrastrukturu, pa se onda taj upravljač odluči za ukidanje kompletne, zato što nema ekonomskog interesa, onda rubna područja koja su već pusta, ona će biti u još gorem položaju. To su ujedno i nerazvijena područja. Da bi neko područje postalo interesantno nekim budućim investitorima, on pre svega pogleda kakva je energetska situacija, da li to područje ima gas, kao energent, pa onda gleda kako je saobraćajno povezano itd. Da ne širim tu priču, mislim da je ovo uopšte loš član i loše data mogućnost.
Vi meni, u obrazloženju, inače odgovarate argumentima zbog kojih ja tražim ukidanje i kažete – ovim se štite ekonomski interesi upravljača infrastrukture. Upravo zbog toga predlažem ovaj amandman. Mislim da ekonomski interesi upravljača infrastrukture ne mogu da budu jedini kriterijum za to da li će da postoji neka pruga ili neće.
Takođe smo u raspravi u načelu, ja sam govorila o Pirotskom okrugu, ministar je govorio o tome u kakvom je stanju železnička infrastruktura od Niša do Dimitrovgrada. Ta je pruga apsolutno nerentabilna. Mislim da sada ima jedan putnički voz. Doduše, kao što rekoh, imamo sreću što je to deo koridora, pa je to
praktično međunarodni koridor. Inače, da nije tako, odavno bi ta pruga bila ukinuta. Razlog zbog čega je nerentabilna je loša infrastruktura, što se putuje tri sata, jedna deonica koja se kolima pređe za 40 minuta ili sat.
Hoću opet da ukažem na Pirotski okrug i na situaciju u kojoj se nalazi Opština Babušnica. Oni nemaju železnicu, a ako mi usvajamo ovako zakone, gde se strogo gleda na rentabilnost, nikad je neće ni imati. Što je najcrnje, put od Pirota prema Babušnici i Beloj Palanci je u katastrofalnom stanju. Sada se opet vraćamo, čak se možda ministar i seća, jer su ljudi iz Babušnice pre zime pokušali da intervenišu i plašili su se toga šta će se dogoditi u zimskom periodu, upravo razmišljajući o tome kako će lokalna samouprava sa jedne i druge strane, odnosno sa strane Pirota i u drugom delu sa strane Bele Palanke, kakvo će uopšte biti čišćenje tih puteva, koji su dati u obavezu lokalnim samoupravama.
Dešavalo se nekoliko dana zimus da ljudi maltene nisu mogli ni po tom tako groznom putu koji vodi do njihove opštine, da su praktično bili zavejani i morali su da zove u pomoć putare čiji to u tom trenutku nije bio posao.
Ono što hoću da kažem, ovakvim stavom mi praktično ta nerazvijena područja osuđujemo na nerazvijenost i ubuduće. Kako će se ovaj investitor zainteresovati za neki grad kao što je Babušnica, Babušnica je grad u Srbiji i tu žive neki građani, kako će se on uopšte zainteresovati da otvori, recimo, neki novi pogon, ako mu je put grozan i ako nema železnicu, a to u prilog razvoja novih trasa valjda?

Hvala.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Momir Stojanović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, potpuno se slažem sa onim što je moja uvažena koleginica Banović iznela, možda treba razmišljati potpuno o ukidanju ovog člana iz Predloga zakona, jer će oni najviše pogoditi ruralna područja, nerazvijena područja. Opšte je poznato da je prevoz železnicom jeftiniji od prevoza drumom i kad je u pitanju robni i putnički saobraćaj. Mislim da nema potrebe da ovaj član ostane u Predlogu zakona.
Predložio sam amandman na ovaj član i moji razlozi koji su me navodili jeste što se ovde prvi put izmešta odluka o proglašenju, odnosno o obustavi saobraćaja na delu železničke infrastrukture za koje se proceni da je nerentabilna, ta odluka se prenosi sa Narodne skupštine Republike Srbije na Vladu Republike Srbije. U razgovorima sa predstavnicima resornog ministarstva, kada smo razmatrali ovaj amandman, dobio sam uveravanje da će ovakvo rešenje biti - da Vlada može obustaviti saobraćaj na delu železničke infrastrukture koji se proceni da je nerentabilan, ali ne može ukinuti taj deo železničke infrastrukture i to ostaje u nadležnosti Narodne skupštine.
Stoga sam povukao svoj prethodno podneti amandman, ali, imajući u vidu argumente moje koleginice Banović, sasvim opravdano postavlja se pitanje da li ovaj član u Predlogu zakona treba zadržati, jer će on najviše pogoditi upravo stanovništvo u ruralnim područjima naše Republike.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da se javljam po oba amandmana, zato ću reći da ću podržati jedan od ova dva amandmana, da li gospodina Stojanovića ili gospođe Banović, iz prostog razloga što ovaj član 15. nije baš neko sretno rešenje. Oko toga moramo da se složimo.
U stavu 1. kaže se – upravljač infrastrukture može obustaviti javni prevoz putnika i robe na železničkoj infrastrukturi ili delu infrastrukture na kojoj javni prevoz putnika i robe postane nerentabilan, uz saglasnost Vlade.
Razumeo sam da prevoz putnika i robe železnicom uopšte nije rentabilan. Dakle, ovde nema kriterijuma po kome će upravljač infrastrukture birati ono što želi da zatvori za saobraćaj. Dakle, kompletne pruge su nam za sada nerentabilne. Ovde ne piše – tamo gde je nerentabilnost povećana u odnosu na druge pruge ili neko tako drugo rešenje, pa da se vidi šta je apsolutno nerentabilno što uveliko opterećuje i ne daje odgovarajuće efekte u prevozu putnika i robe ili su, recimo, sela uzduž te pruge u potpunosti izumrla, kao što preti opasnost da se desi, pa nema nikakve potrebe da ta pruga ili lokalna deonica postoji i da se njome upravlja. Ne slažem se sa kolegom Stojanovićem da upravljač ne može ukinuti prugu.
U stavu 2. piše – železničku infrastrukturu ili njen deo na koji se zbog nerentabilnosti obustavi javni prevoz putnika i robe upravljač infrastrukture može da preuredi u manipulativnu prugu i za druge namene i da propiše uslove i način korišćenja.
Dakle, posle dobijanja saglasnosti Vlade, onaj ko je zatvorio saobraćaj tu prugu može da upotrebi u druge svrhe, za druge namene i da propiše uslove i način korišćenja. To može da bude i u turističke svrhe. U ovom drugom stavu to može tako da ostane, ali takođe po meni treba da postoji neka saglasnost Vlade da upravljač koji obustavlja saobraćaj na delu pruge, kada želi da promeni namenu, takođe mu je potrebna saglasnost Vlade ukoliko to želi da preuredi u neke turističke i druge namene, a i dalje posle saglasnosti Vlade o obustavljanju saobraćaja on ima pravo da upravlja tom deonicom. On može nju iskoristiti u druge namene, a pri tome mu nije potrebna više saglasnost Vlade, što po meni baš i nije dovoljno sretno rešenje.
Takođe, želim da kažem da i u stavu 3. baš nije sretno rešenje kada ga veže za stav 1. Bilo bi dobro da pre dobijanja saglasnosti Vlade, ovo što piše u stavu 3. – upravljač infrastrukture je dužan da odluku o obustavljanju prevoza iz stava 1. ovog člana dostavi železničkim prevoznicima za sopstvene potrebe, organima AP, organima jedinice lokalne samouprave i objavi u dnevnim listovima. To se sve događa na kraju. Nemoguća je bilo kakva njihova reakcija, bilo kakva njihova eventualna prevoznička i druga pobuna ili zahtev prema Vladi da ne izda tu vrstu saglasnosti. Bilo bi dobro da je to spojeno, da Vlada može da da saglasnost, ali pre toga da obavesti AP, lokalne samouprave na koje se ta deonica odnosi, da obavesti pre davanja saglasnosti i prevoznike za sopstvene potrebe ili prevoznike na tim prugama da oni znaju pre dobijanja saglasnosti Vlade da upravljač želi da zaustavi saobraćaj na toj deonici i da oni imaju pravo da preduzmu te mere.
Dakle, zamolio bih predlagača zakona da od ova dva člana pokuša da nađe neko rešenje. Gospodin Stojanović je išao time da se saobraćaj zatvara otprilike konačnom odlukom, da Vlada sa time izađe pred Narodnu skupštinu i da onda Narodna skupština bude ta koja će dati odobrenje za zatvaranje dela pruge, odnosno obustavljanje prevoza. Mislim da je predlagač zakona svakako imao dobru nameru, ali da je trebao da uskladi stav 1. sa stavom 3, odnosno stav 2. da nije moguće preurediti prugu za nek druge delatnosti bez saglasnosti Vlade koja je data na zatvaranje saobraćaja. Hvala.

Reč ima ministar. Izvolite.

Mislio sam da neću da se javljam po ovom članu.
Dakle, da nema člana 15. koji reguliše obavezu obustave prevoza, onda bi tek bio haos. Onda bi preduzeće moglo da gasi i pali kako hoće. Član 62. reguliše obustavljanje, odnosno ukidanje pruga i to donosi Skupština. Dakle, zato postoji član 15, da ipak na neki način stvori uslove da se odluka donese.
Lično ne znam u ovom mandatu Vlade da li ćemo ikada o tome razgovarati, odmah da vam kažem, ali hajde da se ne vežemo za to. Zakon mora da bude trajan. Siguran sam da ovaj član 15. mora da postoji. Možda da vidimo ovo što kaže gospodin Rističević i gospodin Stojanović, pa i gospođa Donka, da ga preuredimo, ali član 15. mora da ostane. To garantuje obavezu upravljača infrastrukturom da reguliše to pitanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

U potpunosti se slažem sa mišljenjem ministra da treba samo jedna mala dodatna dorada oko saglasnosti Vlade, da onaj ko dobije saglasnost Vlade za zatvaranje treba da traži saglasnost Vlade i za otvaranje pruge za neke druge namene. Hvala.