Hvala vam.
Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada ste već spominjali malo pre da razmišljate o tome da ćete usvojiti možda neki amandman gospodina Pastora i SVM, odnosno moj amandman i LDP, nadam se da ste upravo mislili na ovaj amandman koji se odnosi na član 9, makar mi naše amandmane na neki način promenili i usaglasili da bi za vas taj amandman postao prihvatljiv.
Naime, jasno je da je ovaj član 9. u stvari političko pitanje i to je političko pitanje u smislu odnosa države prema svojoj pokrajini, odnos centralne vlasti prema pokrajini. To ja mislim da je zaista jasno svima i to jeste činjenica.
Dakle, na ovako jasan član zakona, mi smo iz LDP zatražili da promenite jedan deo tog člana i to tako što ćete izbaciti odrednicu nepostojanja ekonomskog interesa kao uslov da bi se poslovi upravljanja na jednom delu železničke infrastrukture prenele u nadležnosti lokalnih samouprava, odnosno pokrajine. Smatramo da je taj ekonomski interes čudo jedno. Mi prosto nemamo jasne kriterijume kako vi procenjujete postojanje odnosno nepostojanje ekonomskog interesa. Mislim da samo funkcionisanje železnica Srbije ukazuju na to da se ne zna baš tačno šta to znači ekonomski interes. Jer, ako je tako, gospodine ministre, sa ovakvim gubicima železnice Srbije faktički nemaju ekonomski interes uopšte da posluju i da funkcionišu. Šta to znači? Da ćete u tom slučaju vi prepustiti ceo taj sistem, celu infrastrukturu lokalnim samoupravama, odnosno Pokrajini Vojvodine. To je u stvari rezon koji se može izvući iz svih činjenica koje su pred nama kada razgovaramo o železnicama Srbije. Čini mi se da je to jasno.
Na neku našu malu izmenu ovog člana 9, kako ste vi odgovorili i kako ste obrazložili zašto niste usvojili amandman, faktički ste na naše pitanje – zašto to ne uradite, odgovorili – zato. To je celokupna argumentacija Vlade što se tiče upravljačkih prava na železničkoj infrastrukturi koja je, recimo, 45% na teritoriji Vojvodine. To je više od 1.700 kilometara pruga, a 1.700 kilometara pruga su očigledno devastirane. O tome vam je dovoljno govorio gospodin Pastor iz SVM. Mislim da tu ne možete da pobijete činjenice koje su istinite i jasne i danas su jasno rečene.
Prema tome nema razloga za bilo kakvu bojazan, nema razloga za strah i nema razloga da se na bilo koji način ovlaže reformisanje, modernizacija železnica Srbije samo iz tog nekog bezrazložnog straha da će možda na taj način da se razbije jedan železnički sistem. Železnički sistem u Srbiji je već razbijen. Kada pogledate kakva je bezbednost železničke infrastrukture, pruga, železničkih vozila, kakva je bezbednost građana koji se voze u tim vozovima na tim prugama i kakva je bezbednost i zaposlenih u železnici, u potpunosti vam je jasno da je ovakav sistem, ovakav način upravljanja železnicama Srbije samo od najveće moguće štete po Srbiju.
Vi ste narodski čovek gospodine ministre i verovatno ćete razumeti ukoliko vam budem rekla da na železnici Srbije da za ovaj odnos prema članu 9. i odnos prema amandmanima opozicionara iz Vojvodine može da se primeni ona izreka – niti kosku glođe, niti drugom daje. Ako niste sposobni da uradite nešto sa železnicama Srbije u celini, zašto onda neomogućite Vojvodini da uredi taj deo železničke infrastrukture koja se nalazi na njenoj teritoriji? Ili, zašto to ne uradite ili ne dozvolite lokalnim samoupravama koje i te kako imaju interes da promene odnos prema toj infrastrukturi koja se nalazi u njihovoj neposrednoj okolini i koja je u njihovom interesu?
To su veoma jednostavna pitanja gospodine ministre, ali opet se vraćam na onu konkretnu stvar. Ovaj član 9. je i političko pitanje i stvarno se odnosi na to na koji način Srbija misli da modernizuje sebe ukoliko ne promeni odnos centralne vlasti prema pokrajini?

Reč ima ministar Mrkonjić.

Prošli put sam već govorio kada sam govorio o zakonu u načelu, da uopšte nemam nikakvih političkih interesa niti razmišljanja, čak se uvek trudim da kažem da nisam političar ni danas, nego inženjer koji nešto zna. Tako da priča o tome da ću sada govoriti o politici, o odvajanju Vojvodine od Srbije je neozbiljna.
Ako znate šta sam uradio u mandatu prošle vlade sa tim famoznim Koridorom 10, onda je to najbolji dokaz da nema u tom smislu prepreka, nego radim ono što je racionalno, korisno i dobro za državu Srbiju.
Kod mene nema straha da razmišljam o ova dva člana, to kažem mom prijatelju Pastoru i ukoliko budem odlučivao i razmišljao o ova dva člana, ne politički nego profesionalno i ekonomski, ne od straha da i njih usvojimo. Ali, moram da upoređujem i da gubim vreme, ali dozvolite mi da i ja to neki put uradim.
Istu smo priču pričali i o lokalnim putevima, pa kada sam objašnjavao na Vladi da to nije dobro, da ne mogu lokalni putevi da se održavaju u opštinama. Gde će dve opštine koje imaju jedan putić a imaju gomilu socijalnih problema, pošto znam kako živi narod Srbije i danas, da se opredele da održavaju puteve, pa onda da guraju lokalne firmice koje imaju jednog ili dva radnika, onda su mi se članovi Vlade smejali. Šta je danas? Između ostalog kažem da lokalni putevi ne valjaju, da su katastrofalni. Siguran sam da država Srbija neće ostaviti Vojvodinu u zapećku, obrnuto. Danas pregovaramo, to sam rekao i prošli put, za tu magistralu koja nije sporna, da Beograd – Budimpešta bude uređena u rekordnom roku. Ima sredstava, evropske banke i Kinezi daju pare, kredite.
Danas zbog toga pravimo "Žeželjev most", jer je to najvažnija tačka na magistralnoj pruzi kroz Evropu na Koridoru 10. Stvorili smo uslove da se jedna deonica Ruma – Golubinci odmah remontuje, jer nemamo dokumentaciju. To je problem iz ruskog kredita.
Nemate bojazni, ali ima bojazni kod mene lično, profesionalne da će i lokalne pruge kao i lokalni putevi, da ih ne kvalifikujem dalje, da dođu u poziciju da zarastaju. U vreme o kojem je govorila gospođa Papuga bio sam jedan od direktora Železnice kada se 1986. godine, sada sam star pa me je sramota i da govorim, tada sam bio član tih raznih komisijskih grupa. Jedino negativno u tome je bilo to što je svaka Republika radila za sebe pa danas imamo šest sistema elektrificiranih prugi itd. Slažem se da je tu bilo i dobrih stvari, posebno u Vojvodini. Slovenija i Vojvodina su tada radile najpametnije i nije bilo problema.
Ali, imam jedno pitanje, vi svi dolazite iz lokala, da li su lokalne samouprave danas u stanju da se bave ovim poslom tako da taj posao bude barem na istom nivou, ako ne i na boljem nego što je danas? Samo je to moja dilema, nikakva politika odvajanja ili neodvajanja. To je moja dilema i pokušaću. Pre svega, Judita nemojte da se ljutite, gospodin Pastor je moj miljenik zbog toga što smo i tada u toj vladi na taj način o tome razgovarali. I naravno, ovo što kaže gospodin Rističević, ima on pravo, moramo definisati ono gde i kada počinje momenat o kome govorimo, da društvo prepusti lokalnoj samoupravi da vodi pruge. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović, replika. Izvolite.

 Hvala, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, nemojte zaboraviti da je putarima onemogućeno da se finansiraju iz akciza. Vi znate da su putari imali pravo na 20% od tih akciza na gorivo radi održavanja puteva i onda su se na taj način ta sredstva i transferisala tim lokalnim samoupravama. Nema više finansiranja iz akciza. Sad ima iz državnih subvencija. Dakle, umesto 18 milijardi, to je prepolovljeno. Da li je tako, gospodine ministre?
(Milutin Mrkonjić: Trećina.)
Dakle, onda je još gora situacija. To da putevi Srbije odumiru, jer na taj način vi nećete moći da održavate ni da krpite rupe na putevima, a kamoli da uradite nešto ozbiljnije sa katastrofalnom situacijom na putevima u Srbiji. Ko god je seo u neko vozilo, zna kako to izgleda voziti po našim drumovima.
Prema tome, ne bih odgovornost svalila na decentralizaciju ili na mogućnost lokalnih samouprava da održavaju puteve koji se nalaze na njihovim teritorijama i slično. Pre svega bih odgovornost svalila na onog koji donosi takve neodgovorne odluke, a to jeste Vlada i vi ste deo Vlade, gospodine ministre. Vi ste deo izvršne vlasti, a izvršna vlast očigledno ne zna šta radi. Vi ne možete na taj način da upravljate tako ozbiljnim sistemima kao što su železnica, putevi i slično, a da pri tom ne domislite do kraja šta će neki vaš potez da proizvede. To je nedopustivo i to je veoma kratkovido.

Hvala.
Izvolite, gospodine ministre.

Naravno da moram da branim Vladu i kad ste u pravi i kad niste u pravu, moram da branim Vladu.
Niste u pravu. Kakve veze ima Vlada sa zahtevima lokalne samouprave, ako znate postupak? Ako ne znate, onda nećemo da gubimo vreme. Kako je to išlo pre dve godine? Isključivo na vaš zahtev smo doneli tu odluku, kao i sada, donećemo odluku i vi ćete sutra reći - pa Vlada ne zna šta radi. E, zato što mislite da Vlada ne zna šta radi, e sada moram da kažem da znam šta radim, pa neću tako lako da donesem tu odluku. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović, replika.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, radi se o tome da se donose veoma kontradiktorne odluke, da li hoćemo da prenesemo neke nadlženosti na lokalne samouprave ili nećemo, a prenošenje nadležnosti podrazumeva i prenošenje određenih izvora prihoda. Da li hoćemo da te lokalne samouprave funkcionišu ili nećemo?
Mi smo imali veoma čudne odluke ove Vlade u pogledu odnosa prema Pokrajini ili prema lokalnim samoupravama, a taj odnos se u stvari sveo na to da se maksimalno onemogućilo da se finansiraju i jedni i drugi. Podsetila bih vas na ukidanje silnih taksi koje su proizvele veoma velike deficite i u stavri onemogućile ozbiljno funkcionisanje lokalnih samouprava, a da ne pričamo o finansiranju Pokrajine Vojvodine, što je inače čak i ustavna kategorija, pa smo imali onolike probleme oko finansiranja iz Zakona o budžetskom sistemu.
To je posao Vlade, da se nekako harmonizuje, uravnoteži i da odluči šta hoće, da li hoće da ona bude jedno glavno preduzeće i da ne postoji ništa više u ovoj Srbiji, samo Vlada kao jedna ogromna glava i onda će samo preko nekih pipaka da doznačuje tim nekim lokalnim samoupravama, koje možda čak i nisu potrebne, očigledno, kakav je odnos prema njima, nego prosto i ta provincija ima pravo bar da opstane, ako ništa drugo, daleko bilo, da se razvija.
Da li je to politika ove Vlade? Očigledno da jeste. Razumem da nema para. Razumem da je jako teško da stvori od ničega nešto, ali ne može se stalno uzimati i od lokalnih samouprava i od Pokrajine Vojvodine.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.