Malo pre nisam hteo da repliciram, mislim da smo se razumeli, ali pošto se očito ova rasprava vodi na ovaj način, dozvolite nekoliko reči.
Ja sam namerno rekao koliko je kilometara pruge ukinuto, 287, za tih 15 godina, baš zbog toga što ako se ostavi na pravo a ne državi, nego manjoj sredini da ona odlučuje da li je nešto dobro ili ne, ako je to automatizam i ako je obaveza po zakonu da ona upravlja, može jednog trenutka da kaže – dobro, sad ću da je sredim; a posle tri godine da kaže – sad ću da je ukinem.
Ovde zakon omogućuje, a malo pre smo imali raspravu o tome da je čak bio drugačiji amandman, da ne može ni privrednom subjektu za 300 i 500 metara da se daje. Daje se mogućnost lokalnoj samoupravi da ona može da učestvuje i sada, ali to ne znači da je ona vlasnik infrastrukture, pa prema tome ne može ni da je ugasi, ne može da podigne prugu, ne može da povadi prugu. Ako dobro ne upravlja, to pravo upravljanja država će uzeti. Da li može ona da sredi prugu ako hoće, ako se, evo pominjemo Sombor i Subotica, i po postojećem zakonu, naravno i po postojećem sadašnjem zakonu smo mi to radili. Otkud ovih 30 vozova? Otkud 105 polazaka u "BG Voz"? Tako što je Beograd uložio u sanaciju određenih delova pruge i sređivanje pruge na relaciji Pančevo-Batajnica i mi sada imamo 30 polazaka.
Prema tome, i po postojećem zakonu je bilo moguće da sa lokalnom samoupravom može da se reši rekonstrukcija, sređivanje pruge, ulaganje u prugu u zajedničkom interesu. Po ovom zakonu se čak stvara mogućnost da može da upravlja i neko privredno društvo i neke dve-tri lokalne samouprave, ali se ne daje automatizam da je on vlasnik i to je suština ovde. Ovde je pitanje da država mora biti vlasnik, a da li će država dati nekome da upravlja, to je stvar zainteresovanosti elaborata, ako neko izađe, dve opštine, pa kažu – mi ćemo da uložimo pet miliona evra, to nije nikakav problem, to postojeći zakon omogućuje.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih bez nekih preteranih strasti i demagogije da obrazložim šta smo mi predložili, zašto smo predložili to rešenje.
Prema našem amandmanu, mi smo želeli da proširimo one mogućnosti koje i predlagač zakona predviđa, vezano za upravljanje nad delom železničke infrastrukture.
Prema Predlogu zakona ukoliko društvo, tj. "Železnice Srbije" proceni da ne postoji ekonomski interes za određeni deo infrastrukture, onda pravo upravljanja nad tim delom železničke infrastrukture može preneti na AP Vojvodinu i jedinice lokalne samouprave. To je predviđeno Predlogom zakona.
Mi ove mogućnosti želimo da proširimo na još neke mogućnosti, tačnije u još dva slučaja, kada društvo ne može da obavlja redovno održavanje, odnosno organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja. To su još te dve mogućnosti kada bi Republika Srbija, tj. društvo, moglo da prenese pravo upravljanja nad delom železničke infrastrukture.
Znači, apsolutno nema govora, nema reči o pravu svojine. Mi smo to predlagali pre godinu i po dana, to sam objašnjavao prošle nedelje. Mi i dan danas smatramo da bi to bilo dobro rešenje i da to ne bi dovodilo u pitanje jedinstvenu železničku mrežu Republike Srbije. Zbog toga što je usvojen pre godinu i po dana Zakon o javnoj svojini koji isključuje tu mogućnost, mi to danas ne možemo da predložimo, nažalost. Možemo predložiti drugačija rešenja u vezi prava upravljanja nad delom železničke infrastrukture.
Jednostavno, mi smatramo da pored slučajeva kada društvo nema ekonomskog interesa vezano za upravljanje nad delom železničke infrastrukture, mogućnost prenošenja prava upravljanja treba omogućiti, još jednom da ponovim, kada ne može da obavlja redovno održavanje ili organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja.
Kako bi to izgledalo prema rešenju koje smo mi predložili? Mi smo predložili da Vlada Republike Srbije donese rešenje u vezi prenošenja prava upravljanja nad delom železničke infrastrukture, znači da to ne radi društvo, ne radi JP "Železnice Srbije", nego Vlada Republike Srbije na zahtev AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave. Ako želite, to je centralizovaniji sistem od onoga koji ste vi predložili, predvideli u Predlogu zakona, jer bi Vlada donosila tu odluku na zahtev, na inicijativu lokalne zajednice, tj. AP ili jedinice lokalne samouprave.
Ne znam zbog čega je i ovaj amandman odbijen, tu je navedeno u mišljenju Vlade da je ovim amandmanom definisan bezuslovan prenos, o tome naravno nema ni govora. Mi već više meseci govorimo o tome da bi sporove između Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine trebalo rešiti na način da se sedne za isti sto i da se počne razgovarati o problemima vezano za javnu svojinu, o problemima vezano za nadležnosti, o problemima vezano za izmenu Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, itd. Mislimo da bi to na takav način trebalo regulisati i u vezi prenošenja prava upravljanja nad delom železničke infrastrukture.
Zbog čega mi smatramo da nije dovoljno da se ta mogućnost da vezano za delove infrastrukture, kada nema ekonomskog interesa od strane društva? Zbog toga što mi smatramo da treba omogućiti i lokalnim zajednicama i AP da razvija železničku mrežu, da investira, da konkuriše kod raznih fondova, da ne dođemo u situaciju o kojoj sam govorio pre desetak dana, da je AP Vojvodina dobila sredstva kod IPA fondova za izradu studije izvodljivosti za rekonstrukciju pruge Segedin-Subotica-Baja i da stvari stoje zbog toga što se čeka na određene potpise tu iz Beograda.
Mislimo da to nije normalno, jer zbog toga trpe svi građani AP Vojvodine, svi građani Republike Srbije i svih koji bi koristili taj deo železničke infrastrukture. Apsolutno se ne radi, još jednom da podvučem o pravu svojine, ne radi o vlasničkim pravima, radi se o tome da treba omogućiti svima koji su sposobni da investiraju, da ulažu u tu železničku infrastrukturu da bi ona bila efikasnija i da bi ljudi putovali na način kako bi to bilo primereno u 21. veku.
Kada govorimo o nekom pravnom osnovu ovog našeg rešenja, još jednom da pnovim, član 87. Ustava Republike Srbije kaže da fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na način predviđenim zakonom. Mi smo našim amandmanom definisali uslove pod kojima bi se to dešavalo u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Drugo važna odredba Ustava iz člana 183. glasi – AP Vojvodina uređuje pitanje od pokrajinskog značaja u oblasti drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanje puteva. Znači, ovo što smo mi predložili je apsolutno predviđeno i najvišim pravnim aktom Republike Srbije.
Ono što nisam prošli put u načelnoj raspravi spomenuo jeste rešenje iz Strategije razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine. Ova strategija je doneta od strane Vlade Republike Srbije. I dan danas važi. To je dokument koji je na pravnoj snazi.
Tačka 4. ove strategije predviđa sledeće, a evo, ja ću da citiram: "Upravljanje transportnom infrastrukturom, koja je u vlasništvu države, postepeno će se prenositi na organe AP i jedinice lokalne samouprave". Ako želite, jezičkim tumačenjem možemo doći do rešenja da i ova strategija Vlade Republike Srbije predviđa automatizam, jer piše – postepeno se prenosi na organe AP i jedinice lokalne samouprave. Ne piše – može da se prenese.
Molim gospodina ministra da razmotri ovaj naš amandman i da probamo definisati železnički sistem koji više odgovara potrebama svih građana Republike Srbije i svih ljudi koji putuju železnicom na teritoriji Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao ovaj amandman. Dakle, ukoliko bi se on ugradio, onda bi na određen način zakon izgubio smisao. Drugi deo amandmana je sasvim u redu, a taj drugi deo amandmana glasi: "za koji društvo nema ekonomski interes, prenose se upravljači infrastrukture koga osniva AP, odnosno jedinica lokalne samouprave".
Bez obzira što je izostavljena reč: "mogu", taj deo amandmana bi bio prihvatljiv, ali imamo prvi deo amandmana, a pošto je amandman jedinstven – posle upravljanja na delu železničke infrastrukture na kojoj društvo ne može da obavlja redovno održavanje, odnosno organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja u smislu člana 2. ovog zakona. Taj prvi stav je u koliziji zato što je društvo upravljač infrastrukture u obavezi redovnog održavanja.
Uopšte ne znam koji bi momenat prenosa nadležnosti bio, s obzirom na obaveze društva da to redovno održava, što znači da bi društvo koje upravlja infrastrukturom trebalo da zanemari svoj posao da bi ovaj amandman mogao da bude ispunjen, tako da je ovaj drugi deo za mene prihvatljiv, a ovaj prvi deo amandmana nažalost nije, zato što je teško definisati kada je to društvo prestalo da obavlja redovno održavanje, odnosno organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja, s obzirom da je ovim zakonom a i ranijim zakonima ono u obavezi da to organizuje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, društvo je u obavezi da organizuje saobraćaj, ali svi mi dobro znamo da nažalost ne može ili neće da tu delatnost obavlja na način koji bi odgovarao potrebama građana Republike Srbije i svih koji putuju železnicom u Srbiji.
Ovo mogu da potkrepim i aktuelnim podacima. Od 1935 kilometara pruge u Vojvodini postoji 237 kilometara lokalnih pruga koje nisu u upotrebi, 347 kilometara lokalnih pruga na kojima se odvija veoma mali saobraćaj, blizu 200 kilometara demontiranih pruga, 445 km regionalnih pruga na kojima je vrlo mali osovinski pritisak, pa se saobraćaj obavlja smanjenim intenzitetom itd.
Mislim da, kao što sam malo pre rekao, treba omogućiti svima koji su sposobni, žele, mogu, da učine nešto da taj železnički saobraćaj u Republici Srbiji bude adekvatniji, nešto učini zarad toga.
Pored toga, nema ni automatizma, nema ni mogućnosti za zloupotrebe, jer prema našem amandmanu odluku o prenosu upravljačkih prava bi donela Vlada Republike Srbije. Polazim od pretpostavke da Vlada Republike Srbije gleda interese Republike Srbije. Naravno, možemo pretpostaviti da Vladi Republike Srbije, ne ovoj nego bilo kojoj, na prvom mestu nisu interesi građana Republike Srbije, ali mislim da ne treba da polazimo od te pretpostavke. Ako ne polazimo od te pretpostavke, onda nema opasnosti za to da bi određeni deo železničke infrastrukture bio pod upravljanjem nekoga ko bi zanemario svoje obaveze vezano za taj deo železničke infrastrukture. Zbog toga smatramo da je ovaj amandman odgovarajući i da bi još jednom trebalo razmisliti o njegovom prihvatanju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Nemate pravo na repliku, već koristite vreme poslaničke grupe, pošto nije vaše izlaganje pomenuto.

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti bih se složio o zapuštenosti pruga i u potrebama da to, na zahtev AP Vojvodine, Vlada Republike Srbije prenese ukoliko se ne vrši i ne obavlja redovno održavanje i saobraćaj. Dakle, u potpunosti razumem smisao amandmana.
Mogu i da se složim sa zapuštenosti pruga u Srbiji, samim tim i u Vojvodini. Dakle, ranije su sve pruge u Srbiji, pa samim tim i u Vojvodini, bile u daleko boljem stanju. Prevoz putnika je vršen u većem procentu nego sada. Bila je bogatija privreda i imali smo bolju ekonomsku situaciju. Više se roba prevozilo tim prugama. Bilo je više novca za njeno održavanje i za njeno obnavljanje. Sve razumem i bio sam voljan da glasam i rekao sam da je drugi deo amandmana prihvatljiv. Jedino što nije definisano ovim amandmanom je ko je taj ko će u određenom trenutku utvrditi da društvo ne obavlja redovno održavanje. Ovde piše samo kako se to prenosi, a ne piše koji organ i ko će se to ustanoviti da to ne može.
Dakle, u jednom slučaju će AP Vojvodina utvrditi da društvo ne može da održava pruge, odnosno da ne može da organizuje i reguliše železnički saobraćaj, a neko drugi će tvrditi sasvim drugačije, a u onom drugom stavu već piše na koji način se sprovodi vaš amandman, što takođe nije sporno. Dakle, na zahtev AP Vojvodine, a odluku o tome donosi Vlada. Jedino nemamo organ koji će utvrditi u kom to trenutku društvo nije obavljalo poslove održavanja.
Znači, čista tehnička stvar. Jedan i još jedan stav kojim treba ovlastiti – taj i taj utvrđuje da društvo nije obavljalo održavanje na toj i toj deonici, pa to na zahtev AP Vojvodine Vlada prenosi na AP Vojvodinu tu deonicu, odnosno spornu prugu.
Bio sam voljan da podržim, međutim, ima taj tehnički nedostatak. Imajući to u vidu, ne znam kako to može da se ispravi. Jednostavno, razumem amandman, ali ne mogu zbog ovog nedostatka da podržim amandman.
Verujem da ste pogrešno razumeli da sam nešto protiv ovog amandmana, naprotiv. Veoma je smislen i dobar, ali fali samo to ko će biti taj koji će utvrditi da društvo nije obavljalo poslove održavanja, odnosno regulisanja i sprovođenja saobraćaja. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Ivan Andrić, Radmila Gerov i Miljenko Dereta.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.