S obzirom da je ovaj amandman prihvaćen, naravno neću se baviti samim amandmanom. Imajući u vidu da je poslanička grupa SPS podnela 15 amandmana i da su uglavnom prihvaćeni, želim pre svega da se zahvalim resornom ministarstvu i ministru na razumevanju za prihvatanje ovih amandmana. Naša želja nije bila da menjamo zakon, već da popravimo neke stvari za koje mislimo da doprinose suštini ovog zakona. Još jednom se zahvaljujem ministarstvu i ministru na razumevanju, tako da ćemo odustati od rasprave o ovih 15 amandmana.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Momir Stojanović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Stefana Miladinović.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Donka Banović i Gorica Gajić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 3. Predloga zakona o železnici data su značenja pojedinih pojmova i izraza, u smislu ovog zakona, u 40 tačaka. Poslanička grupa DSS predlaže svojim amandmanom da posle tačke 36. unesemo tačku 37. koja bi glasila – standardi pristupačnosti jesu obavezne tehničke mere, standardi i uslovi kojima se osigurava nesmetan pristup železničkom saobraćaju osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
Poslanička grupa DSS ima jako dobru saradnju sa Nacionalnom organizacijom za osobe sa invaliditetom. Uvek, zajedno sa njima, kad god u Skupštinu dođe predlog zakona koji se značajno tiče statusa osoba sa invaliditetom, trudimo se da na vreme podnesemo amandmane kako bismo određene zakone i te kako popravili.
Ako je ova Narodna skupština ratifikovala Konvenciju o zaštiti prava osoba sa invaliditetom još 29. maja 2009. godine, time se obavezala, odnosno obavezala je sve nas da poštujemo odredbe člana 9. gde kao zemlja potpisnica jesmo u obavezi da preduzmemo sve mere kako bismo omogućili ravnopravno osobama sa invaliditetom da fizički mogu da pristupe sredstvima javnog prevoza, državnim institucijama, informacijama itd. Samim tim smo u obavezi, ratifikujući ovu Konvenciju, da ovim zakonom u pojmovima i izrazima predvidimo minimalne tehničke standarde koji će omogućiti fizički pristup osobama sa invaliditetom, pre svega sredstvima javnog saobraćaja, u ovom slučaju sredstvima železničkog prevoza.
Zato imamo obavezu, smatrali smo, zajedno sa Nacionalnom organizacijom, da u zakon uvrstimo ovaj pojam standardi kvaliteta. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Stefana Miladinović.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, na član 7. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Hvala gospođo Kovač.
Vreme koje bude posle dva minuta koja su predviđena za amandman, molim da oduzimate od vremena ovlašćenog predstavnika.
Sada sam malo razočarana jer sam čula od gospodina Anđelkovića, koji je ovlašćeni predstavnik za SPS, da ste od 15 njihovih amandmana usvojili skoro sve. Mi imamo lošiji odnos odbijenih i usvojenih, mi smo podneli 21 amandman, iz DSS, a prihvaćeno je samo, čini mi se, četiri, tako da izgleda gospodin Anđelković ima bolje odnose sa ministrom Mrkonjićem od nas, pa ga je lakše i ubedio da prihvata amandmane. Možda mi u ovoj raspravi povećamo i taj broj amandmana koji je prihvaćen, a koji su podneli poslanici iz DSS, nikad se ne zna.
Ovaj amandman se odnosi na član 7. a član 7. je u okviru druge glave, gde se govori o upravljanju železničkom infrastrukturom. Konkretno u članu 7. se definiše status železničke infrastrukture, kao dobra u opštoj upotrebi, u svojini Republike Srbije. Zatim su u tom istom članu definisani subjekti koji mogu imati svojstvo upravljača javne železničke infrastrukture i propisani su i neki uslovi koje upravljač mora da ispunjava da bi to postao.
Konkretno ovim amandmanom se predlaže brisanje stava 4. iz ovog člana 7. koji glasi – da delatnosti iz stava 2. ovoga člana može da obavlja i preduzetnik pod uslovima i na način utvrđen zakonom. Dakle, u ovom članu se na nekoliko mesta govori o tome da je infrastruktura dobro u opštoj upotrebi, govori se o opštem interesu itd. Dakle, to je sve jasno kada je u pitanju železnički saobraćaj. Mi prosto sumnjamo da će neki preduzetnik ili sposobni biznismen imati odgovoran odnos prema svojini koja je toliko važna i koja je opšte dobro svih građana Srbije. Dakle, to je jedan od razloga.
Naravno, u ovom obrazloženju, ali jeste za neke prethodne amandmane koji su takođe bili na tragu ovog našeg amandmana, ste naveli da u pogledu liberalizacije tržišta ističe se da je brojnim odredbama predloga zakona obezbeđena liberalizacija tržišta železničkih usluga, pa ujedno i upravljanja infrastrukturom i da je to sve u skladu sa evropskom regulativom, odnosno pretpostavljam sa nekom od ovih evropskih direktiva sa kojima je usklađivan ovaj zakona. Ja sam i u raspravi u načelu govorila o tome da smatram da još uvek nije vreme da se na ovako potpun način, da tako kažem, liberalizuje tržište železničkih usluga ili železničkog transporta, iako, naravno znamo da je konkurencija nekada jako važna i jako dobra i za razvoj neke oblasti, jer ako nemate konkurenciju i strah da će neko drugi preuzeti posao, onda se i vi ne trudite da budete što bolji, da pružate što bolje usluge itd.
Dakle, zamerka je da je ovo još uvek rano, na ovaj način. U raspravi u načelu sam citirala direktora železnica, gospodina Dragoljuba Simonovića i opet ću pročitati ono što je on izjavio 27.3, dakle pre nepunih mesec i po dana, gde ne znam kome objašnjava ovo, verovatno svojim ljudima koji rade na železnici, pa kaže – Železnica Srbije neće otežavati položaj države u pregovorima oko evropskih preporuka za liberalizaciju transportnog tržišta, ali srpske železnice još za tako nešto nisu spremne i to bi za najveću srpsku transportnu kompaniju bila neravnopravna tržišna borba.
Opet kažem, ne znam kome se ovo pravdao i da li se dovoljno borio sa onima koji su predložili ovaj zakon i radili na njegovoj izradi, da se sačeka sa potpunom liberalizacijom ovog tržišta, odnosno da određene kompanije u tom našem sistemu mogu da dođu u veliki problem, prosto razmišljam dalje šta može tu da se dogodi.
Mnogo smo pričali u raspravi u načelu koliko nam je železnička infrastruktura stara, da se godinama nije ulagala u železničku infrastrukturu, da je novac ili te subvencije su išle u neku drugu stranu, da je Srbija sada obezbedila neke kredite, da će biti još nekih novih kredita, to je sve opet zaduživanje i države i svakog građanina ponaosob koji će vraćati te kredite, ali takođe smo svesni da ulaganje u saobraćaj, pre svega, a i u železničku infrastrukturu je u stvari ulaganje u razvoj.
Da li se može dogoditi da Srbija, svi građani Srbije otplaćuju neki kredit, da dovedemo železničku infrastruktura koja počinje od toga da je to od pruge, pa do signalizacije i svega ostalog, da to dovedemo u red, da to modernizujemo, rekonstruišemo i onog trenutka kada treba da se upravlja, da to uzme neki sposoban preduzetnik, a da to ne radi deo te holding kompanije koja će u okviru Železnica Srbije biti upravljač železničke infrastrukture. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Zoran Anđelković, izvolite.

Mislim da ovde ima malo nerazumevanja oko ovih pitanja, ali prvo da odgovorim na ono prvo. Nije pitanje odnosa prema ministru. Moj odnos sa ministrom je poznat poslednjih 30 godina, to nije ništa sporno. Nekad ste vi bili u ovoj poziciji, danas smo mi, to je takođe prirodno. Vi ste nekad podnosili po 20 amandmana, pa vam se svih 20 prihvata, mi smo sada podneli 15.
Ovde je reč o stručnosti ljudi sa železnice. Ne zaboravite da sam još uvek predsednik skupštine tamo. Ovde je reč o stručnosti ljudi sa železnice i doprinosu ljudi sa železnice. Ni ministarstvo, ni ovde u parlamentu niko nije želeo da radi ovaj zakon, i vi ste to govorili, bez saradnje sa Železnicom Srbije.
(Narodni poslanik Milica Vojić Marković dobacuje sa mesta.)
Vama su možda pomagali neki koji su manje stručni na železnici. Na železnici ima mnogo stručnih, ali ima i nekih koji nisu dovoljno stručni.
Ovo pitanje koje se ovde otvorilo, kada je reč o preduzetnicima i mogućnosti da oni upravljaju delom infrastrukture, o čemu se radi? Mi sad imamo jedan problem sa industrijskim kolosecima. Uzmite npr. jednu fabriku cementa ili neko preduzeće koje ima silose. Da bi se taj industrijski kolosek izgradio na prostoru od železničke infrastrukture glavne do te fabrike, to je mogla da gradi faktički samo Železnica Srbije. Železnica Srbije nema dovoljno sredstava za izgradnju glavnih, i vi ste o tome govorili, i sređivanje glavnih koridora i glavnih pruga, a tek za te industrijske koloseke. Železnica se snalazila sa tim poslovnim partnerima tako što je faktički investitor železnica. Oni su gradili, a železnica je to otplaćivala, jer to postaje vlasništvo železnice, otplaćivala kroz prevoz.
Ovde se stvaraju uslovi, ovakvim članom, da faktički taj industrijski kolosek bude u vlasništvu tog poslodavca, taj industrijski kolosek da bude u vlasništvu fabrike cementa, a ne železnice, da bude u vlasništvu tog silosa, a ne železnice. Tih 500 metara, 200 metara, kilometar održavaće faktički taj preduzetnik koji je i vlasnik te fabrike kome treba industrijski kolosek. Ovim se stvara uslova za povećanje transportnih prihoda na železnici, jer imamo veliki broj zainteresovanih privrednih subjekata koji su zainteresovani da sami izgrade tih 100, 200 metara industrijski kolosek, kojim će faktički sada oni i upravljati, naravno, uz nadzor, jer cela infrastruktura je pod nadzorom. Prema tome, i ona će imati nadzor, ali će faktički oni graditi, oni održavati i biti vlasnici tog dela pruge. Nije ovde reč o između dva grada ili između dve sredine, nego reč je o ovim delovima koji su kapilari infrastrukture Železnice Srbije.
U tom smislu je zakon to predvideo i omogućio da se u budućnosti, faktički uz doprinos privrednih subjekata, dobije još dodatni broj kapilara kada je reč o železničkoj infrastrukturi i industrijskim kolosecima, a u suštini će železnica imati prihod zato što oni onda ulaze na glavni koridor, na glavne pruge.
Kad je reč o tržištu, moram da budem iskren, nije dobro da ja kao bivši komunista i socijalista govorim vama o tržištu, ali bez ozbiljnog tržišta i bez ravnopravnosti privrednih subjekata, a to je valjda suština Ustava i svih zakona koje pišemo, i nije pitanje sada samo EU, nema budućnosti ove zemlje, bez toga da omogućimo da ima i privatnih železničkih preduzeća, a to smo ovde napisali. Nećemo videti ni koliko je efikasna železnica. Da budem iskren, jednom sam rekao na sastanku i u "Železnici", mislim da je za poreskog obveznika, za mene i za vas, u krajnjem slučaju svi smo poreski obveznici ovde koji sedimo, a ne samo građani Srbije, važno da i oni vide da li je nešto rentabilno, da li nešto bolje funkcioniše ili gore, sa jedne strane, a sa druge strane, mislim da nije važno da li će u "Železnici Srbije" raditi 18.500, koliko radi sada, nego je važno da u svim železničkim upravama, privatnim i državnim, radi 30.000 ljudi.
Ovo treba da stvori uslov da za jedno pet-šest godina imamo 30.000 ljudi koji će raditi u različitim železničkim upravama, privatnim i državnim, a to znači da imamo na desetine privatnih u putničkom saobraćaju železničkih uprava, da imamo još tri, četiri, pet u transportu, a infrastruktura će, naravno, biti jedinstvena, kao što piše u ovom zakonu. Takva priča je bila i u "Telekomu" kada su dobijena dva nova operatera, a "Telekom" i sada ima profit, radi profitabilno, a imamo još dva operatera koja imaju profit. Treba da stvorimo atmosferu da ljude ne plašimo time što se otvara tržište, nego da jednostavno svi shvate i u državnom sektoru da tržište pomaže i njima da budu rentabilniji i da budu efikasniji i da od toga svi imaju korist, i oni zaposleni u državnom sektoru, ali i država i poreski obveznici kao celina. Zato mislim da to što predlažete nije dobro. Hvala.

Hvala.
Gospođo Banović, da li želite repliku? Izvolite.

Hvala, gospodine Anđelkoviću. Ja sam ovo više uputila ministru Mrkonjiću nego li vama, a i to je više bila šala što se tiče vašeg odnosa. On je dugo godina jako dobro poznat. Mislim da ste vi, pre nego što ste postali predsednik Skupštine, bili predsednik Upravnog odbora ili ste bili član Upravnog odbora "Železnice", tako da doživljavam da je ovaj predlog zakona delimično i vaš.
Što se tiče opaske da su vama amandmane pisali stručni ljudi, onda se može zaključiti, ako su vama pomagali stručni ljudi da napišete amandmane, neko kada razmišlja reći će – DSS su pomagali neki koji nisu stručni. To naprosto nije tačno. Dakle, to su isto tako inženjeri i ljudi koji rade u tom velikom komplikovanom sistemu koji je trenutno u problemu.
Nisam očekivala da ćete vi prihvatiti brisanje ovog stava, ali sam prosto htela da ukažem na to da je nekako i prethodno iskustvo gde smo, da tako kažem, preduzetnicima davali na upravljanje nešto što je opšte dobro, to što će oni dograđivati, to će opet biti opšte dobro i nadam se opet svojina Republike Srbije. Daj bože da ima toliko fabrika i privatnih preduzeća kojima treba dogradnja pola kilometra pruge itd, nadam se da je to tačno, ali nekako mi se čini da to nije tako. Kažem, nadam se da će u nekom trenutku to i biti.
Vi ste spomenuli, a ja sam nekoliko puta rekla…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Može li sada ono moje vreme od ovlašćenog predstavnika?

Zato sam vas i pitala. Moraćete ponovo da se javite pošto je bila replika. Izvinjavam se, ali moramo da poštujemo Poslovnik. Javite se ponovo da govorite o amandmanu. Izvolite.