Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, institucija postavljanja poslaničkih pitanja po članu 286. već duže vremena je potpuno obesmišljena. Prošlom prilikom kada sam postavljao pitanje sam ukazao na to da sam u više navrata postavljao poslanička pitanja i da se nijednom slučaju nije ispoštovao stav 4. člana 286, da je rok za odgovor 15 dana. Molim vas gospođo predsedavajuća da intervenišete i da na sva ona pitanja koja smo postavili dobijemo odgovore.
Postavio sam pitanje još u novembru mesecu šta je sa zaostalim zaradama radnika širom Srbije? U Nišu ih je pet hiljada, u raznim drugim gradovima ih je mnogo više. Vlada je donela uredbu, bio je rok do kraja godine, pa do marta meseca. Sada je maj mesec i nema ničega. Šta je sa time? Hoću da dobijem odgovor.
Postavio sam pitanje i u vezi "Fiata". Do dana današnjeg nisam dobio nikakav odgovor. Molim vas da se poštuje član 286. da bismo uopšte imali smisla da postavljamo pitanja. U protivnom ovo je besmisleno.
Moje današnje pitanje će biti usredsređeno na aktivnosti Vlade za obeležavanje važnih datuma u istoriji Srbije. Ova godina je 1700 godina od ustanovljenja i potpisivanja čuvenog Milanskog edikta, kada je car Konstantin proglasio hrišćanstvo za ravnopravnu meru. Država Srbija se na najvišem nivou uključila u proslavu ovih 1700 godina. Čak je i predsednik Republike pokrovitelj proslave 1700 godina od Milanskog edikta. Razne manifestacije se događaju na nivou Srbije, što je pohvalno. Srbija treba da obeleži ovaj datum.
Međutim, sem geografske odrednice da je car Konstantin možda slučajno i verovatno slučajno rođen u Nišu, nikakve druge veze nema car Konstantin niti sa Srbijom, niti sa Srbima, niti sa našom istorijom, niti sa našom kulturom, verom, tradicijom.
U isto vreme ove dve 2013. godine se navršava 900 godina od rođenja tvorca i osnivača moderne srpske države i čitave dinastije koja je kasnije vladala Srbijom, Stefana Nemanje. Do dana današnjeg niti je Vlada, niti predsednik Republike, niti nadležno ministarstvo, pretpostavljam da je to Ministarstvo kulture, pokrenulo bilo kakvu inicijativu da se na dostojan način obeleži ovako značajan datum. Nije to 760 ili 880 godina. Ove godine se navršava 900 godina od rođenja tvorca ove države.
Ove godine se navršava i 200 godina od rođenja najvećeg srpskog pesnika Njegoša. Ni po tom pitanju država Srbija do dana današnjeg nije preduzela ni jednu jedinu meru da obeleži ovako značajnu godišnjicu. Predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić je u najnovijem intervjuu u "Večernjim novostima" rekao da su tri izuzetno kompetentne i odgovorne ustanove ovog naroda, ne samo ove države, a to su SANU, Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske i Matica srpska, predložile i ponudile čitav obiman, dobro osmišljeni program proslave 200 godina od rođenja Njegoša. Čak su predsednik republike i patrijarh dali podršku ovakvom predlogu, međutim Vlada Republike Srbije do dana današnjeg nije učinila ni jedan jedini korak da se osnuje odbor za proslavu 200 godina od rođenja Njegoša, niti je bilo kakav program usvojila.
Kada Vlada Republike Srbije misli i da li uopšte misli da obeleži ovako značajne datume? Da li će i kada će formirati organizacione odbore za proslavu 900 godina od rođenja Stefana Nemanje i 200 godina od rođenja najvećeg srpskog pesnika Njegoša?
Takođe ove godine se navršava i godišnjica rođenja jednog od najvećih srpskih pisaca Miloša Crnjanskog. Ni po tom pitanju se ništa ne dešava. Zadnjih meseci se skoro inkognito ili da kažem polu tajno ili prilično stidljivo prenose mošti, odnosno ostaci kraljevske dinastije, poslednjeg srpskog kralja iz jedine autentične dinastije van habzburških i engleskih dinastija, a to je srpska dinastija Karađorđević.
Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije da li su ovim potezima i ignorisanjem ovih važnih istorijskih činjenica počeli ispunjavanje tačke 6. imperijalističkog nemačkog ultimatuma, a to je promena svesti, potpuni zaborav, jer kako reče genijalni Matija Bećković – danas smo beskičmeniji, mekovratiji nego ikad i jedino ako se ne budemo sećali ničega i ako sve padne u zaborav onda ćemo imati šanse da budemo primljeni u neko njihovo društvo. Mislim da je to sramno za ovu vlast i zahtevam da se ovi važni datumi obeleže na dostojan način.

Reč ima narodni poslanik Saša Dujović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje vezano za ministra finansija.
Juče je u Strazburu drugostepeni organ Međunarodnog suda u Strazburu doneo jednu važnu presudu, on je potvrdio prvostepenu presudu u kojoj država Srbija treba da isplati ratnim veteranima određene naknade. Vrsta tih naknada možda nije toliko bitna koliko je bitna visina i kako će se to odraziti na republički budžet.
Zato pitam ministra finansija pošto sam ovo pitanje postavljao u nekoliko navrata u proteklom periodu, kako i na koji način će država Srbija sprovesti odluku Međunarodnog suda pravde s obzirom da znamo da odluke tog suda se sprovode relativno brzo i kvalitetno, a radi se o nekoliko stotina miliona evra.
Znamo da u budžetu Srbije tih para nema. Isto tako znamo da pravni zastupnici veterana koji ujedno vrše i izvršne vlasti, pre svega u gradu Nišu, govorim o advokatu Aleksiću, predlažu razne modele a ti modeli nisu poznati u našoj zakonskoj praksi. S toga će verovatno država Srbija i Ministarstvo finansija biti prinuđeni da nađu model kako da gotovim novcem obeštete ratne veterane? Moje pitanje za ministra finansija je kako i na koji način će država Srbija sprovesti odluke Međunarodnog suda pravde u Strazburu?
Drugo pitanje koje imam da postavim vezano je na neki način i za ovo prvo pitanje a to je pitanje za gospodina Stefanovića, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Kada će gospodin Stefanović da stavi na dnevni red Predlog zakona o boračko-invalidskoj zaštiti koji sam još pre devet meseci predao Skupštini Srbije i koji se trenutno nalazi u proceduri?
Zašto je ovo pitanje sada postavljeno? Zato što da smo taj zakon doneli još pre pet, šest ili devet meseci, danas ne bismo imali ovaj teret koji dolazi iz Strazbura na teret Republike Srbije. Srbija je jedina zemlja i to sam u više navrata ovde iistakao, jedina država nastala raspadom bivše SFRJ koja nema zakon o boračko-invalidskoj zaštiti, već se primenjuju prava i zakonske osnove iz 1998. godine i određene uredbe.
Smatram da donošenjem zakona ne bismo imali ovaj problem kao što ne bismo verovatno imali problem sa vojnim penzionerima čijih preko 70.000 tužbi trenutno stoji na vratima Strazbura. Oni će se vratiti ovde jer su diskriminisani ljudi u odnosu na ostale pripadnike vojske i doći će po svoja potraživanja iz budžeta Republike Srbije za koji vidimo ovih dana, a i svi kažu, bar oni koji rade u Trezoru, da kroz Trezor duva neka promaja, da novca nema ni za budžetske korisnike, da novca nema ni za organizacije koje su potpisale ugovore sa nadležnim ministarstvima, a govorim o nevladinim organizacijama. Ugovori se ne sprovode. Lično znam za nekoliko organizacija koje su već podnele tužbe i tužile državu Srbiju za nesprovođenje ugovora itd.
Jedna kompleksna materija kada su u pitanju vojni veterani. Sve bi to bilo rešeno jednim dobrim zakonskim rešenjem, a kada su u pitanju ove druge presude, prosto postavljam ova pitanja i nadam se brzom odgovoru. Vreme je alarmantno i vreme curi, a ljudi svoja prava traže. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam četiri različita pitanja. Zajedničko za sva četiri jeste da ona pokazuju  jednu apsolutnu nesposobnost aktuelne Vlade.
Prvo pitanje se odnosi na predsednika Vlade i nadležna ministarstva, odnosno nadležna ministre, a tiče se činjenice da je samo od marta ove godine do danas bez posla ostalo 14.309 ljudi. To je po nekoj računici koju sam sada napravio 317 dnevno.
Došli smo na istorijski maksimum po broju nezaposlenih radno sposobnih na to da je 792.888 ljudi trenutno bez posla, gotovo 800.000 ljudi.
U prethodnom mesecu, u aprilu, inflacija je u Srbiji bila duplo veća od planirane. Nisam pomenuo taj podatak i nemam da je u javnom sektoru u međuvremenu došlo do povećanja broja zaposlenih. Međutim, voleo bih da od Vlade dobijem kakvo je stanje broja zaposlenih u javnom sektoru bilo kada su preuzeli mandat i kakvo je sada, odnosno kada je u pitanju broj zaposlenih.
Pitam Vladu, obzirom da je njihov cilj prilikom stupanja na dužnost bilo zaustavljanje pada nezaposlenosti i na kraju, smanjenje broja nezaposlenih na 10%. Obzirom da je broj nezaposlenih sada 30% i da smo po tome u evropskom vrhu, šta predsednik Vlade, šta cela Vlada, odnosno nadležni ministri planiraju da učine na ovom planu?
Drugo pitanje tiče se primene Zakona o podsticajima u poljoprivredi. U međuvremenu nisu usvojeni uslovi i način ostvarivanja kreditne podrške za poljoprivredna gazdinstva, tako da se taj zakon u tom delu i ne realizuje, pa pitam nadležnog ministra kada će određena uredba biti doneta? S druge strane, imamo pitanje poljoprivrednika iz vršačkog regiona, odnosno grada Vršca, da su dobili rešenje za subvenciju za ratarsku proizvodnju za 2012. godinu, ali da nisu dobili isplatu. Prosto mi je neverovatno da te subvencije nisu isplaćene.
Treće pitanje tiče se posledica Zakona o amnestiji. Naime, Zakonom o amnestiji, koji je donela ova skupština, skupštinska većina, vladajuća većina, a predložila Vlada Srbije, iz zatvora bi trebalo da u konačnom izađe 4.350 lica. Pitam nadležno ministarstvo, pre svega Ministarstvo pravde, koliko je puštenih zatvorenika u međuvremenu učinilo krivična dela, odnosno da se posebno u tom odgovoru osvrnu na teška krivična dela ubistva, silovanja i razbojništva?
Svedoci smo da je opšta situacija i bezbednost u zemlji smanjena, da je povećan broj krivičnih dela, pa molim odgovor na ovo pitanje, jer smo mi na vreme ukazivali na to da će ovaj zakon biti veoma loš. I, šta Vlada čini po pitanju resocijalizacije?
Jedno pitanje koje verovatno interesuje sve građane, sve ljude koji primećuju stvari oko sebe. Jutros sam putujući od Novog Sada do Beograda video zakorovljenu Srbiju. Video sam auto-put oko kojeg je trava oko metar. Slično je i na regionalnim putevima i drugim auto-putevima, koje je prethodna Vlada uradila, pa molim odgovor od Vlade – kada će na tom planu nešto uraditi? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, postaviću četiri pitanja. Prvo pitanje je upućeno ministru građevinarstva i urbanizma, gospodinu Iliću, a tiče se jednog problema jednog dela izbeglica u procesu lokalne integracije.
Naime, u prethodnih 20 godina sredstvima stranih vlada, međunarodnih organizacija, u većoj meri i nešto manje, sredstvima Vlade Srbije, izgrađeno je tri i po hiljade stambenih objekata za rešavanje stambenih potreba izbeglica. Zakonom o izbeglicama iz maja 2010. godine, odnosno njegovim izmenama i dopunama, omogućeno je da 3.000 porodica dobije pravo otkupa tih jedinica. To pravo, nažalost, nije omogućeno za 530 porodica. To su porodice čiji su stanovi izgrađeni sredstvima italijanske vlade kroz tzv. SIR program ili Program integracije izbeglica, kako se on zove.
Pre 10-ak godina potpisan je Memorandum o saradnji između italijanske i srpske vlade, gde je rečeno da će od 530 stanova koji će biti izgrađeni sredstvima italijanske vlade 40% dobiti pravo otkupa, 40% će ostati u zakupu, a 20% će biti naknadno određeno. Međutim, pomenutim Zakonom o izbeglicama, tih 530 porodica iz sedam gradova, a radi se o 86 stanova u Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Čačku, Valjevu, Pančevu i opštini Stara Pazova, je diskriminisano i te porodice zajedno sa našom koalicijom Udruženje izbeglica punih pet godina vode borbu da te porodice budu jednako tretirane kao i ovih 3.000 porodica.
Bilo je više pokušaja prema bivšem ministru prostornog planiranja i zaštite životne sredine, gospodinu Duliću, da se reši ovaj problem. Nismo uspeli. Formiranjem nove vlade upućen je zahtev nadležnom ministru Iliću da se konačno ovaj problem reši. Zaista, gospodin Ilić je pokazao razumevanje i 20. novembra 2012. godine uputio je pismo na šest gradonačelnika i predsednika opštine Stara Pazova, u kome traži od gradonačelnika šest gradova i predsednika opštine Stara Pazova da se ovih 530 porodica izjednači sa ovih 3.000 koje imaju pravo otkupa i da se konačno to pitanje reši.
Nažalost, evo od novembra do danas to pitanje nije rešeno. Postavljam pitanje ministru Iliću, da se dodatno angažuje prema predstavnicima šest gradova i opštini Stara Pazova, da konačno tih 530 porodica dobije pravo otkupa i da budu izjednačeni u svojim pravima u skladu sa Zakonom o izbeglicama.
Postaviću sad dva pitanja Komesaru za izbeglice Vladimiru Cuciću. Prvo se tiče procesa legalizacije bespravno izgrađenih objekata u Hrvatskoj. Rok za podnošenje zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata u Hrvatskoj je 30. 06. ove godine.
Veliki broj izbeglih lica nije informisan o toj činjenici. Postavljam pitanje komesaru Cuciću - da li će Komesarijat za izbeglice pokrenuti jednu medijsku kampanju, sa ciljem da informiše sva zainteresovana lica, da je krajnji rok 30. jun da podnesu zahtev? U suprotnom preti opasnost ako ne podnesu zahtev, da će im nadležne građevinske inspekcije u Hrvatskoj srušiti bespravno izgrađene objekte.
Postupak je vrlo jednostavan. Dovoljno je da naši zemljaci podnesu zahtev i da plate markice u vrednosti od 70 kuna, odnosno 10 evra i na taj način će zadovoljiti neophodni uslov da su ušli u proceduru.
Ovom prilikom pozivam naše zemljake koji imaju bespravno izgrađene objekte da iskoriste taj rok i da podnesu zahtev za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata.
Drugo pitanje komesaru Cuciću se tiče procesa obnove porušenih kuća u BiH. Ministarstvo za ljudska prava izbeglica BiH je produžilo rok za podnošenje zahteva za obnovu porušenih kuća do 31. avgusta ove godine. U prethodnom periodu je vrlo mali broj ljudi je podneo te zahteve. Takođe, pitanje komesaru Cuciću – da li će Komesarijat za izbeglice pokrenuti medijsku kampanju da se veliki broj ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam.
... da se veliki broj izbeglih lica iz Federacije BiH informiše o toj činjenici i da podnesu zahteve do 31. avgusta za obnovu kuća? Zahtevi se nalaze na sajtu nadležnog Ministarstva za ljudska prava izbeglica. Takođe, zainteresovana lica se mogu obratiti poverenicima za izbeglice u svakoj opštini ili gradu u Srbiji, gde imaju formulare koje treba popuniti i poslati preporučeno na Ministarstvo za ljudska prava izbeglica BiH u Sarajevu. Hvala.

Hvala.
Gospodine Babiću, po kom osnovu se javljate? Slučajno? (Da.)
Dobro. Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavamo vas da su sprečeni sednici da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Zlata Đerić, Dubravka Filipovski i Milica Dronjak.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima iz akata 12, 13. i 14. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 12, 13. i 14. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika.
Raspored vremena po poslaničkim grupama ste dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijavu za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o dopunama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK, koji je podnela poslanička grupa LDP, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa URS i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa DS.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 12, 13. i 14. dnevnog reda.
Predložiću vam da nastavimo sa pretresom u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O ŽELEZNICI
Imajući u vidu da je ministar odsutan, ukoliko se slažete, možemo da nastavimo, ili želite da prekinemo i napravimo pauzu? (Pauza.)
U redu. Napravićemo pauzu od sat vremena. Nadam se da ćemo tada obezbediti prisustvo ministra.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom pretresom u pojedinostima po prvoj tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ŽELEZNICI.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda Predlogu zakona o železnici pored predstavnika predlagača Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja, pozvala da sednici prisustvu: Dejan Lasica i Mirjana Trifunović, pomoćnici ministra saobraćaja.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Miroljub Stojčić, Momir Stojanović, Donka Banović, Gorica Gajić, Milica Vojić Marković, Aleksandar Pejčić, Stefana Miladinović, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragana Andrić, Ivana Dinić, Dejan Kasalović, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Ivan Andrić, Radmila Gerov, Miljenko Dereta, Milan Lapčević, Mirna Kosanović, Ivan Bauer, Milisav Petronijević, Neđo Jovanović, Zoran Anđelković, Dejan Radenković, Olgica Batić, Petar Škundrić i Saša Dujović, kao i amandmane Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Primili ste izveštaj Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Podsećam vas da su, pisanim putem, amandmane povukli narodni poslanici: Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić, na članove 7. i 9. koje su zajedno podneli 24. aprila 2013. godine; Momir Stojanović na član 3. tačka 9, član 3. tačka 10, član 3. tačka 14, član 3. tačka 35, član 3. kojim se posle tačke 40. dodaje nova tačka 41, član 3. kojim se iza tačke 41. dodaje nova tačka 42, član 33. kojim se dodaje novi član koji bliže definiše tačku 2. i na član 33. kojim se dodaje novi član koji bliže definiše tačku 6. iz prvog stava, koje je podneo 8. maja 2013. godine.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miroljub Stojčić.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. Izvolite.